Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Aleksandar Vučić

Govori

Pre svega, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, meni se učinilo da sve vreme želite da se šalite i sa nama i sa vašim kolegama narodnim poslanicima, ali da želite i da zbijate šale koje bi trebalo da se dopadnu građanima Srbije.

Sve što ste rekli, ili gotovo sve što ste rekli, apsolutno je besmisleno, netačno, loše pročitano. Trebalo je da pitate neke od svojih kolega koji su bili u sistemu odbrane za određene stvari o kojima ste govorili, jer se vidi da o tome ili malo ili gotovo ništa ne znate, a sve druge podatke koje ste iznosili ste valjda u svojoj glavi zamislili, to valjda govorite kada negde idete sami, a nema ko da vam oponira i onda sami sebe verovatno ubedite u istinitost tih podataka koji veze sa realnošću nemaju. Pokušaću da vam odgovorim na nekoliko stvari. Rekli ste kako smo se danas našli u ovoj situaciji, pa kao promena ministra nije prvi put. Ne. Promena ministra zbog njegove izjave, samo jedne izjave na onakav način, data je prvi put. Dobro ste vi razumeli šta sam ja rekao. Dobro je razumela celokupna javnost šta sam ja rekao, ali ste mislili da neću stići da vam odgovorim na svaku neistinu koju ste izgovorili u svom izlaganju.

Kažete – čekali smo cela dva meseca. Vas smo čekali 12 godina, pa nismo dočekali da se tako nešto desi. Kažete – gle, čuda, a vaša čuda ne dočekasmo ili ono što smo dočekali bolje da dočekali nismo. Držite nam predavanja svakog dana i govorite kako je građanima lošije, a doveli ste zemlju do bankrotstva, razorili je. Vi ste nama malopre rekli, podsećam, dragi prijatelji, poštovani narodni poslanici, da nam treba rast BDP od šest, sedam posto. Kažete – malo je da u godini fiskalne konsolidacije imate plus 0,8. U godini kada spasavamo zemlju od bankrotstva u koje ste nas doveli malo je, a šest, sedam posto. Kada ste vi imali šest, sedam posto? Godine 2008. kada ste imali gotovo minus četiri, što je rekordan negativni rekord u državi Srbiji. Izvinite, 2009. godine.

Tada ste vi bili, gospodine Đurišiću, na vlasti, doveli ste nas do minus četiri, a sada pričate o plus šest. Imali ste najveći minus u Evropi i svetu, a sada pričate o tome kako biste vi pravili plus šest. Pustite one koji su nas izvukli od vaših minus četiri, koji su zemlju izvukli iz recesije i počeli da je ubacuju u plus, počeli da joj prave pozitivan BDP, da rade. Samo nemojte vi da ih omalovažavate.

Kažete – ne valja Zakon o radu, kažete smanjen broj investitora. Želim da vam dam, poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici, poslednji podatak NBS - ukupan nivo investicija, konačni podatak za 2015. godinu, je milijardu i 800 miliona evra, i to bez i jedne velike privatizacije, kao što kažu tipa „Maksija“ ili nekih drugih kojima su se oni jedini ponosili.

Što se tiče investicija, kažu, čuli ste malopre, svi su u regionu uspešniji, idu investitori u region. Prvi do nas u regionu, od onih koji nisu članovi EU ima 420 miliona evra nivo investicija. To je prvi do nas, a mi na milijardu i 800. Nisam znao da je 400 miliona više od milijardu i 800 i da svi odoše kod njih. Nisam znao, ali moguće je. Molim vas, kao Boga, pitajte nas da vam damo tačne podatke, pitajte nas da vam damo tačne i precizne podatke. To su toliko ozbiljne stvari da sa tim stvarima niko ne može da se igra.

Inače, pošto su ovde pričali o tome, nikada ne znaju šta je to hoće, hoćete li da dajemo subvencije ili neće da dajemo subvencije. Dok nismo imali Zakon o ulaganjima koji je Narodna skupština usvojila, da, jedanmali deo investitora, iako smo dobre uslove i do tada nudili, bi otišao u Makedoniju, Bugarsku ili negde gde su njihovi ministri imali potpunu arbitrarnu slobodu da daju novca koliko hoće svakom investitoru. Sa tim ne možete da se bijete, sa tim ne možete da se borite. Sada imamo bolje uslove i možemo da dajemo do 50% investicije. Svi investitori dolaze u Srbiji, apsolutno svi. Šta ćete što neko to ne vidi?

Otvorio sam 27 fabrika, što nije dovoljno. Nikada nije dovoljno, ali je mnogo više nego što je to činjeno ranije, i to ćemo raditi i u budućnosti.

Kažete te nam da neko nekakve ratnohuškačke poruke ima i pričate da nešto hoćemo sa NATO da ratujemo. U kom to filmu živite? Koji ste film to gledali, pa ste došli do tog zaključka? Možda vam smeta to što smo rekli, ako neko nabavi balističke rakete da gađa Srbiju, da moramo da branimo svoju zemlju ili biste se ponašali toliko neodgovorno da neko u okruženju, ko ne pokazuje uvek prijateljski stav prema Srbiji, za razliku od srpskog odnosa prema njima, može da se naoruža tim moćnim oruđem i oružje, a da Srbija nema odgovor? Da li je to vaša poruka? Moja poruka i vama, uvaženi narodni poslanici i svim građanima Srbije, Srbija će da bude sigurna i bezbedna zemlja, osiguraćemo svoje granice i bićemo u stanju da se odbranimo od svakoga ko na Srbiju krene. To je naša ustavna obaveza, to je ono što mi moramo da radimo u budućnosti, a oni koji kažu – e, hajde da se sklonimo pa da gledamo šta će neko nešto da radi. Mi nikoga ne izazivamo, nikoga ne provociramo, ni sa kim nikakve sukobe nećemo, dakle, svuda samo isključivo šaljemo prijateljske poruke, ali nećemo da dozvolimo nikome da našu zemlju ponižava, nikome nećemo da dozvolimo da neko našoj zemlji preti, a da mi nemamo adekvatan odgovor. Ja sam o tome, inače, upoznao i sve naše prijatelje na zapadu, rekao im i tražio od njih da ne naoružavaju tu zemlju, oni to oruđe i oružje još nisu dobili. Imao više različitih obećanja da se to neće dogoditi. Mi sa tim nemamo problema. Bude li se dogodilo, Srbija će imati adekvatan odgovor.

Kažete da smo se hvalili kako smo pobedili NATO. Ne. Samo smo bili na strani svoje zemlje. Nikada nisam rekao da samo pobedili NATO, naprotiv, neki drugi su to govorili, pa ste onda to uzeli kao mantru, da ponavljate narednih 15 godina, i dalje živite u periodu od pre 20 godina, pošto ne možete da živite u savremenom dobu, nemate nikakve ideje koje biste ponudili građanima. Ali, sam tada bio na strani našeg naroda koji je bio žrtva, danas sam na strani našeg naroda, i uvek ću da budem na strani našeg naroda. Toga se nimalo ne stidim, naprotiv, time se ponosim. Nijedan zločin nisam počinio ja, nego oni koji su napadali ovu zemlju, oni koji su ubili i Milicu Rakić, i oni koji su ubili malu Sanju u Varvarinu, oni koji su ubijali naše ljude koji su nisu krivi ni zbog čega bili.

Kažete nam, govorite o penzionerima, 5, 19% je bilo smanjenje penzija. Sa povećanjem od 1,25% onda izračunajte koliko je to, to je nekih 3,70% u nominalnom iznosu i ja sam zato posebno zahvalan penzionerima. Ali da smo nastavili politiku koju ste imali, penzioneri ne bi imali penzije. Neke ste isključili iz toga, kao što su vojni penzioneri, vašom odlukom iz 2007. godine. Mi danas plaćamo, gotovo 200 miliona evra, zbog vaše neodgovornosti, 200 miliona evra mi danas moramo da uzmemo od poreskih obveznika Srbije da damo vojnim penzionerima, jer ste im to vi oteli 2007. godine, i vi mi držite pridike o odgovornosti prema penzionerima. Mi smo to dali i vraćamo vojnim penzionerima. To je naš posao. To je ono što mi radimo. Penzioneri znaju, dobijaju sigurnu stabilnu penziju. Kod nas dinar ne pada po 15, 20, 30 i 50% na godišnjem nivou kao što jeto bio slučaj kod vas. Ona nije velika, ona je mala, ne žive lako sa tim, ali ti ljudi znaju u kakvim je ekonomskim uslovima Srbija ostavljena. Oni zato žele ekonomski napredak.

Moj prijatelj Milan Krkobabić je nedavno bio na jednom skupu, mislim u Novom Sadu i dva pitanja su mi ostala, to sam video na jednoj televiziji, pitao je penzionere, sad onako kako on ume – da li želite….

(Aleksandra Jerkov, s mesta: Izvinjavam se.)

Nemojte da se sekirate, vaspitanje se ne uči u Narodnoj skupštini, a ni pristojnost.

(Zoran Živković, s mesta: A ni na stadionu.)

Gospodine Živkoviću, vas tamo i da vrate ništa ne biste naučili, na isto vam dođe. Ne vredi. Kažete, govorili ste o helikopteru, ponovo. Onda kad ne znate šta ćete, onda to izvučete. O nameri ljudi da spasu jedno dete. Ne znam šta bih vam više rekao osim da više o sebi govorite, nego o onima o kojima ste pričali.

Kažete da ministar odbrane izvrši istragu. Vi to da rušite naš sistem podele vlasti, da isključite Tužilaštvo, da ne rade nadležni državni organi svoj posao, nego da radi izvršna vlast. Takvu biste vi državu da nam stvorite, gospodine Đurišiću. Da izvršna vlast vodi istrage na takav način, do slovce ste rekli da će time da se bavi. Nema on šta time da se bavi. Time se bavi Tužilaštvo i Tužilaštvo donosi konačnu odluku da li ima izvršenja krivičnog dela ili nema, da li ima podizanja optužnog akta ili nema. Nema to veze ko će da bude ministar odbrane.

Ali, šta vas briga, vi ste to onako usput rekli, i ne sekirate se mnogo, jer to je ono što i svaki dan govorite, pa nema ko ni da vas ispravi.

Pričate o prisluškivanju. Ne znam o kakvom prisluškivanju govorite. O onome kako ste mene prisluškivali, ili o onome kako ste predsednika Nikolića prisluškivali, pošto ste obojicu prisluškivali, kao prvog i drugog čoveka. Normalno vam je to. Super, ako je normalno. Dobro je da građani Srbije čuju da je to normalno da prisluškujete dvojicu lidera opozicionih stranaka kako ste vi to radili. Super i čestitam vam na tome. Mi to ne radimo, i nećemo da radimo nikada. Zahvaljujem se na tome.

Pričate nam stalno o medijima i ne znam o čemu. Vi nam to govorite, vi koji ste doneli gori Zakon o informisanju nego onaj što je bio 1998. godine, za koji sam ja najvišu cenu platio i za koji sam se izvinio građanima. Vi, koji ste ugušili svaku slobodnu reč na bilo kojem mestu u Srbiji. Vi, koji ste hapsili vlasnika Kurira, kada vam se Kurir nije svideo, a onda rešili da mu date Politiku i Novosti, kako bi blatio vaše političke protivnike. Vi, nam o tome govorite.

Takvih primera danas u Srbiji nema. Takvih primera danas u Srbiji, srećom nema. Srbija je slobodna zemlja. Uvek sam slobodan da prihvatim tu vrstu kritike i da razgovaramo o tome, da vidimo šta je to što možemo da unapredimo. Šta je to što može da bude drugačije, šta je to što može da bude bolje. Nemam nikakav problem sa tim, samo nemojte vi da nam govorite. Pošto nemamo pamćenje kao kokoške, da ne možemo da se setimo šta je bilo pre tri, četiri godine, kad ni jedna reč nije smela da se objavi protiv vas nigde. A danas nema novine u kojima se ne objavljuju najgore gadosti i neistine i o meni i o mojoj porodici i o svemu drugom, a neću da govorim o mnogim drugim ljudima i iz ovog saziva parlamenta ili Vlade Srbije itd. Tako da, što se neefikasnog sudstva tiče to je tek posebna tema, a mi i dalje živimo u reformama koje ste vi u sudstvu proveli, mi gotovo ništa posle toga nismo mogli da provedemo zbog stalnosti sudijske funkcije kao što znate, koja je ustavni princip. Ako neko treba, ja imam najviše primedbi na to, imamo najviše primedbi zato što ništa ne možemo da promenimo od onoga što ste nam ostavili i još nam držite pridike, govorite nam kako i na koji način treba da se ponašamo po tom pitanju. I građani u to treba da poveruju. Super, vratite nas na vlast da bismo vam vratili -4 rast BDP.

Na kraju, ako mi dozvolite, što se tiče kilometara auto-puta i poslova, mnogo ste vi poslova ugovarali, samo ni pet kilometara trotoara niste mogli da napravite, a mnogo ste poslova ugovarali. Sve što ste ugovarali, mi danas plaćamo, redovno plaćamo i skupo plaćamo i skupe kamate na to plaćamo, ali radimo i zato gradimo te auto-puteve i zato ćemo da izgradimo auto-put i do makedonske granice i auto-put do bugarske granice.

Stepen završetka radova u 2012. godini je bio 17% i 9%, a danas je 77% i 59%. Mislim da je to velika razlika. Mislim da je to ogromna razlika i da to građani Srbije vide. I da to građani Srbije itekako vide, zato što put ne možete da sakrijete. Počeli smo gradimo u prethodne dve godine 345 mostova, 277 smo izgradili. Izračunajte koliko nam je još ostalo, izgradićemo. Mislim da su to dobri rezultati, treba da se radujete tome. Ne može baš uvek sve da bude loše.

Kada govorim o Ministarstvu odbrane iz nekog prethodnog perioda ima nešto što možete da kritikujete, ima stvari koje su dobre. Govorili ste o podacima kojima očigledno ne baratate. Naime, mi od 2013. godine, po klasifikaciji 4.1 svake godine smanjujemo. Dakle, sa 68,4 2014. godine, 62,5, zatim 60,35 su nam plate. Operativni troškovi su 28,4, investicije 11,4% nije dobro inače da znate da je idealno, što se uči u školi 50-30-20. bližimo se tome. Još nismo do toga stigli ali se bližimo tome. Da biste znali samo jedan podatak - prihodi od doprinosa koji, čini mi se, govore za sve ljude, koji govore za sve ljude u Srbiji dovoljno ili nedvosmisleno jasno kakva je razlika u ekonomskoj snazi zemlje. Prihodi od doprinosa u 2012. godini iznosili su 287,3 milijarde dinara i činili su 51,1% ukupnih prihoda fonda, a u 2016. godini najmanje će biti 370 milijardi dinara, odnosno 62,6% prihoda fonda. To je povećanje od 83 milijarde dinara - porast učešća prihoda o doprinosu ukupnim prihodima od 11,5% poena. To je divna stvar za Srbiju. To pokazuje da je ekonomija na zdravijim nogama.

Da li je dobro? Pa, nije dobro. Neće biti dobro ni za dve, tri, pet godina, da možete da kažete da je idealno, ali će iz godine u godinu ići sve bolje.

I na kraju da se našalim, nećete mi zameriti, pošto ste komentarisali da li je neko privremen, a neko je trajan, a neko je ne znam kakav mu je rok trajanja, ja ću da vam kažem - mi smo svi ovde privremeni, posebno je Vlada privremena, samo su Tadić i Čeda večni. Hvala vam najlepše.

(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)
Uz zahvalnost vama, želim samo da dovršim ono što sam malopre krenuo pa su me misli odvele na drugu stranu. Posle pitanja – da li ljudi žele takve stabilne i sigurne penzije, oni su rekli – da, želimo, ali je onda Krkobabić postavio drugo pitanje, koje je bilo mnogo važnije i u tome je bila suština onoga što sam želeo da kažem. On je postavio pitanje – a koliko nam je važno i koliko smo se žrtvovali i da li podržavamo našu decu, njihovu budućnost i bolju ekonomiju Srbije i tada je usledio trostruko veći aplauz nego što je bio na prvom pitanju. To je pokazalo koliko su penzioneri ne samo bili svesni, ne samo bili odani svojoj državi i svome narodu i svojoj deci i svojim unucima, već koliko su mnogo i neuporedivo manje razmišljali o sebi i o svom komoditetu, a koliko im je više stalo do napretka države i bolje budućnosti za njihovu decu.

Zato vam još jedanput hvala i izvinite što to malopre nisam rekao. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja vam se izvinjavam što ću posle izlaganja ili posle odgovora vama da odem na otvaranje spomenika velikanu srpske književnosti, čoveku koji je napisao „Zlatno runo“, za mene jedno od najboljih dela srpske književnosti, legendarnom Bori Pekiću. Sve ono što neki nisu 22 godine uradili.

Moram da kažem da ste stvarno uspeli da me oraspoložite danas. Vaše primedbe, sve ono što ste čitali, u stvari govori koliko sam govorio istinu i koliko sam bio u pravu za sve što sam govorio.

Evo da krenemo od onoga što ste vi rekli, poslušajte ovo – da li ste čuli malopre da je standard, stanje u vojsci, opremljenost vojske neuporedivo gora, nego što je bila ranije. Da li ste to čuli? Čuli ste zabrinutost za stanje u vojsci, itd. Znate li da u vreme kada je gospođa Vučković upravljala ovom zemljom, stanje u vojsci je bilo takvo da svi vojnici nisu imali jednu uniformu, kamoli rezervnu. Jednu uniformu. Danas svi vojnici imaju rezervnu uniformu, ne samo jednu uniformu, već i rezervnu uniformu i prvi put u junu ove godine dobijaju letnje uniforme, letnja odela, što nikada nije bio slučaj u Vojsci Srbije u prethodnom periodu. Kako da vam kažem, nabavljeno je u međuvremenu 35.865 kompleta novih uniformi i 31.445 pari novih čizama.

Toliko o tome i da izađemo sa egzaktnim podacima, ne sa filozofskom pričom koju narod treba da sluša, pošto kod nas u zemlji je to uobičajeno – ma sve je grozno, ništa ne valja, nikad ništa neće da bude dobro i sve nam je uvek sve gore. Kod nas Srba je to inače karakteristika da svaki put kad god pričamo o sadašnjem vremenu, uvek nam je nešto najgore i uvek nam je nešto najteže. A, teško se baš setimo onoga što je bilo pre nekoliko godina, posebno u vreme kada smo mi za to bili odgovorni.

Četiri minuta sam vas slušao, pa ste se onda vratili još minut, ne znate kako da potrošite vreme, sve se svelo na dve rečenice - zašto se broje poslednji sati, čekao se poslednji dan. Mi smo uradili sve u skladu sa zakonom i to kratkim zakonskim vremenskim okvirima, a vi nam govorite o seksističkim i mačističkim ispadima. Pa to što je Bata Gašić uradio je skandalozno i grozno, zato je smenjen. A to je jedna desetina onoga što je uradio potpredsednik vaše stranke, gospodin Ješić i što su vaše kolege u parlamentu ovde radile damama. Pa, kako vas nije stid da mi vi držite pridike ovde o seksističkim i mačističkim ispadima, a preduzeli ste ništa i još smete, imate obraza da o tome govorite. Mi smo kao istorijska činjenica smenili ministra zbog te jedne rečenice. Ministra smo smenili zbog jedne rečenice, a vi niste umeli da kažete, izvini.

Niste umeli da kažete, izvinite zbog najtežih i najprljavijih mogućih uvreda koje potpredsednici vaše stranke izgovaraju damama, novinarima i ne znam kome već. Nikada vas to nije ni zanimalo. U tome i jeste razlika, što kod nas postoji odgovornost i što kod nas neko izgubi funkciju, a kod vas ne izgubi ništa. Kod vas samo dobije, zato što onaj ko snažnije uvredi političkog protivnika, ili ko snažnije uvredi ženu, taj može samo da računa na bolji položaj i višu funkciju u vašoj političkoj stranci.

Vi ste danas nešto mnogo ozbiljniji od toga rekli. Nešto što jeste veoma opasno za zemlju. Rekli ste da je vaš zadatak da nemate poverenja u državne organe. Mi smo danas govorili ovde o vojsci i policiji, i poverenju u vojsku i policiju, kada smo govorili o odnosima Srba i Bošnjaka. Posao svih narodnih poslanika je da imaju poverenje u državne organe, vaš posao je da kritikujete Vladu, a ne da nemate poverenje u državne organe. To je ogromna razlika, jer ako vi nemate poverenje u državne organe, a što da neko ima poverenje u vas. Pa, valjda se sve zasniva na poverenju, na sistemu podele vlasti, na tome da država i državni organi moraju da funkcionišu u skladu sa zakonom. Pa, to je suština demokratskog oblika, demokratije kao oblika političkog režima.

Ne znam kom ste to fakultetu učili drugačije, pošto ja nisam završavao te fakultete na kojima je vaš predsednik držao predavanja. Nešto ste držali neke tirade ovde o tome ko je kad šta završavao. Pa, vaš današnji predsednik je pre dve godine kao predsednik Pokrajinske Vlade ustoličen već 15 godina, doktorirao. Što tada nije podneo ostavku, pa onda išao da uči da doktorira. I onako nikad ništa ne radi, nigde ništa ne radi, nikad nije ni na svom radnom mestu, pa je valjda onda imao dovoljno vremena, pa je onda učio, pa je pre dve godini i doktorirao. Kako se nikad ne setite nikog svog kada o tome govorite?

U njegovoj biografiji vidite sve radove gospodina Đorđevića. Uzmite pročitajte, pa onda recite šta nedostaje tim radovima. Kada govorite o osnovnim studijama i fakultetima, na te fakultete je išao vaš predsednik da drži predavanja, ja nisam nikada. Slučajno sam završio Pravni fakultet ovde u Beogradu sa veoma visokim ocenama, najvišim ocenama. Samo ne znam kome više šta prebacujete, stalno nešto, vi ste neki sveci, mnogo ste školovani i pametni, a svi ostali su glupi. Videli smo kako ste vodili zemlju da bi se reklo da nijedan nije završio ni četiri razreda osnovne škole. Ali, nije tu u pitanju škola, tu je u pitanju namera da li želite da od svoje zemlje napravite prosperitetno nešto, nešto uspešno ili želite da urušavate i uništavate svoju zemlju, a imate mnogo ljudi koji imaju i osnovnu i srednju školu i koji bi zemlju vodili mnogo poštenije i mnogo bolje nego što je vodila vaša stranka, kad je vodila.

Nemojte da se ljutite oko zdravije ekonomije ne mogu sa vama da polemišem, jer vas ja ništa ne razumem šta ste mi rekli.

Što se tiče jedne primedbe, da li je to moglo da prođe na konsultacijama u SNS-u ili ne znam gde. Nikakve konsultacije u SNS-u nismo imali. Nikakve veze to sa SNS nema. To valjda kod vas svi ministri prvo odnesu određeni deo plate u stranku, pa onda mora da se raspravlja o ovome ili onome ili je to bio samo slučaj ranije. To kod nas nije slučaj. Kod nas se zna koja su čija ustavna i zakonska ovlašćenja. I, po tom pitanju se i te kako razlikujemo.

Dakle, pošto ja mislim da je Bora Pekić, istorijska važna stvar za državu Srbiju, veoma mi je žao što delu nastavka ove dobre diskusije, pomalo i zabavne diskusije neću moći da prisustvujem. Ali, želim vama, uvažena gospođo Vučković, želim svim drugima, svim kolegama, svima vama dragi prijatelji da se zahvalim na tome što ste žestoko kritikovali Vladu, što ste nekada imali manje nekada više, dobre argumente. Što smo od vas mnogo toga naučili. Uveren sam da ću u budućnosti oni koji budu došli na naše mesto na isti način da odgovaraju onima koji drugačije misle.

Želim samo da vam kažem koliko sam retko u Narodnoj skupštini, u pravu ste, veoma sam retko, za 22 meseca bio sam deset puta više nego vaša premijer za četiri godine. Hvala vam najlepše. Želim vam srećan i uspešan rad.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 133. stava 3. Ustava Republike Srbije, člana 22. stava 2. Zakona o Vladi Republike Srbije, predložio sam …
Dakle, na osnovu Ustava i zakona, poslao sam predlog vama, poštovani narodni poslanici, za razrešenje ministra odbrane Bratislava Gašića. To je, po svemu, redak, gotovo neuobičajen zahtev bilo kojeg predsednika Vlade, pogotovo zato što je taj zahtev upućen, videćete iz obrazloženja koje ću da pružim, zbog jedne izjave, i neću reći „samo jedne izjave“, zato što je to mnogo više od „samo“, to je mnogo više i od te jedne izjave i mnogo više i od te jedne uvrede. Nikome neću da se pravdam, ni sebi, ni Bratislavu Gašiću, niti bilo kome od vas, zbog zahteva koji sam uputio.
Takođe, govoriću danas i o rezultatima koje je Bratislav Gašić, kao ministar odbrane, postigao. Mislim da su ti rezultati vrlo dobri. Mislim da je uradio mnogo i za Ministarstvo odbrane i za Vojsku Srbije i za našu namensku industriju.
Po jednoj definiciji, pristojnost je učtivo, moralno i pošteno ponašanje i isti takvi stavovi kojima se pokazuje poštovanje prema drugim ljudima. Pristojnost je, dakle, dame i gospodo, nešto što svi želimo u ovoj zemlji. Računam da je tako, počevši od sebe, svih nas u ovoj sali, pa do svakog drugog prostora u kojem boravimo i u kojem međusobno komuniciramo. Pristojnost je, samim tim, i naša obaveza, bar utoliko ukoliko želimo da živimo u zemlji u kojoj ne samo da ćemo mi poštovati sve druge, već u zemlji u kojoj će i svi drugi poštovati nas. Pristojnost je, na kraju, model koji moramo da pružimo Srbiji i njenim građanima. Politika pristojnosti i politička pristojnost, osim što su po Teodoru Ruzveltu najpraktičniji način vođenja politike, istovremeno daju i okvir, ton i ritam čitavom društvu. Ono će biti uvek upravo onoliko pristojno koliko smo pristojni mi koji u ime tog društva odlučujemo.
Zato i naše odluke moraju da budu pristojne. Zato i samo zato, pre nekoliko dana sam potpisao, a pre nešto više od mesec dana doneo odluku o razrešenju Bratislava Gašića sa mesta ministra odbrane koja je danas pred vama. Zato danas od vas tražim i računam da razumete razloge za to da tu odluku potvrdite. Upravo zbog učtivosti, moralnosti, poštenja i poštovanja koje moramo da ukažemo prema svim drugim ljudima. Nemojte pritom, molim vas, da zaboravite da živimo u zemlji u kojoj samo pristojnost, u svojoj punoj definiciji, može da pomogne da nam javni diskurs, čak i na svom najvišem nivou, ne liči više na rijaliti šou, u pravnom smislu te reči, i da prestanemo da budemo mračna balkanska krčma u kojoj su ljudi jedni drugima neprijatelji i u kojoj se odmeravamo i razbijamo jedni drugima glave zbog pogrešne reči i pogrešnog pogleda, čak i pogrešne misli.
Srbiji ta vrsta nepristojnih podela svakako nije potrebna. I više od toga, Srbija takvu podelu ne može ni da izdrži, kao što ne može da izdrži ni porast nasilja nad ženama ili decom, koje svoje korene opet ima u elementarnoj nepristojnosti. Svako ko ženi kaže da klekne, tera je suštinski u sigurnu kuću, čak i ako nije imao nikakvu sličnu nameru, a znam da Bratislav Gašić ne samo da nije imao nikakvu sličnu nameru, već mu to nije bilo ni na kraj pameti. Bez obzira na to, Bratislav Gašić je, po mom mišljenju, upravo to uradio. Činjenica da je to uradio jedan od mojih najboljih saradnika, prijatelj, čovek kojem verujem, naterala me je ne samo da razmišljam o sopstvenoj odgovornosti, koja ne bi postojala da nisam tražio njegovo razrešenje, nego i da se ozbiljno zapitamo gde se nalazimo kao društvo, kako se ponašamo jedni prema drugima, koliko se poštujemo i pogotovo koliko poštujemo one koji su izvor svakog od naših pojedinačnih života – žene.
Zato i jesam jedan od učesnika, od ljudi koji su pokrenuli široku akciju pomoći ženama koje su žrtve nasilja, zato tražim da se pooštre kaznene odredbe koje se bave porodičnim nasiljem i zato tražim od vas i danas i tražiću to uvek da ne budete samo predstavnici naroda i stranaka, već da budete i primer za celo društvo. Tražim da ponovim učtivo, moralno, pošteno ponašanje i pokazivanje poštovanja prema drugima. Ako to mi tražimo od nekoga, podrazumeva se da vi imate mnogo više prava da to tražite od nas. Zato što to mora da bude Srbija i zato što su to upravo one vrednosti koje još fale našem sistemu, vrednosti koje će svima pokazati da je dijalog pristojan, da je rad pristojan, da je učenje pristojno, da je napredovanje i usavršavanje pristojno i da je pristojno nikome ne poželeti nešto što ne želiš sebi.
Bratislav Gašić sigurno sebi nikada ne bi poželeo da kleči. Znam da to nije poželeo ni devojci ili ženi kojoj je izgovorio. Tako je rekao i za to mora da snosi odgovornost i za to mora da snosi političke konsekvence. Znam da i Gašić zna da to nije pristojno jer pristojno nije klečati, ni govoriti bilo kome drugom da kleči. Pristojno je biti uspravan i pristojno je pomoći drugima da budu uspravni.
Na posletku, od Bratislava Gašića, svoj prijatelja, očekujem da ubuduće svojim delima pokaže šta je iz svega ovoga naučio. Od vas, dame i gospodo poslanici, u rekao bih najkraćem obrazloženju do sada pred Narodnom skupštinom, očekujem da glasate o ovom mom zakonu, da se izjasnite o tome da li mislite i kako želite da izgleda pristojna, normalna i moderna Srbija. O rezultatima Bratislava Gašića u Ministarstvu imam samo reči hvale. Ti rezultati su bolji nego njegovih prethodnika i u oblasti namenske industrije, dakle, odbrambene industrije Srbije, i u oblasti samog Ministarstva odbrane.
Ali, ovim današnjim danom pokušavamo, kada govorimo o promenama o kojima u Srbiji mnogi vole da govore, ali kada o njima govore, uvek govore o tome i računajući da svi drugi treba da se promene samo da se oni ne promene, računajući da uvek nešto treba sa neba da padne, pa ako ne padne, mi ćemo opet isto. Računajući da su sebi već oprostili ono što drugima nisu ili da drugim nikada neće oprostiti ono što sebi već odavno jesu.
Ovo je pokušaj da pokažemo da smo naučili i da možemo da menjamo sebe. Ovo je pokušaj i prisustvom Bratislava Gašića ovde, da pokažemo da je u stanju i da ljudski i politički istrpi kritiku i on i ja i cela Vlada. I, da ne bežimo od zakazivanja sednica i jedne i druge i celodnevne rasprave, jer na kraju, onaj ko se pokaje i ono zbog čega se postideo, moći će jedanput da promeni da se ponaša drugačije, a oni koji se ne pokaju za ono što su uradili i kojima nije žao, oni će uvek da ostanu u svom mulju i nikada, ni malo drugačije, ni malo bolje, neće da bude.
Još jedanput, hvala vam na pažnji i molim vas da prihvatite ovaj moj zahtev, uz svo poštovanje za veoma ozbiljan rad i dobar rad koji je u Ministarstvu odbrane, kao ministar, pružio Bratislav Gašić. Hvala najlepše.
Pre svega, uz zahvalnost vama na korektnim rečima prema Bratislavu Gašiću, ono sam razumeo Dragane kao želju, on je ipak potpredsednik SNS, a ne…
(Dragan Marković, s mesta: Jedino ako ga najurite.)
Sve je o-kej, šalim se ja.
Još je Sent De Egziperi rekao da biti čovek znači precizno biti odgovoran.
Doneo sam ovu odluku i ostali su se saglasili sa tim u Vladi baš zato da bi smo pokazali da je moguće da se ponašamo ozbiljnije, odgovornije i nije tu bilo nikakvih pritisaka. Uglavnom bih se osmehnuo da pritiske onih koji su se iživljavali nad Bratislavom Gašićem verbalno, a koji su činili mnogo gore stvari od Bratislava Gašića, koji su činili mnogo gore stvari od svih nas.
Ja sam vam spremio i u toku rasprave ću vam pokazati te primere koji su mnogo težim rečima govorili o ženama, ali se nikada o tome nije govorilo u javnosti. Čak i kad bi izgovorili, svi su gledali da se to brže bolje zaboravi, da nestane, a ostajao bi Bratislav Gašić kao paradigma nečega nepristojnog, ne zato što je zaista nepristojniji od tih ljudi, već zato što je trebalo naneti politički udarac Vladi koju vodim i samo su se time rukovodili. Ali nisu oni ti zbog kojih ovo radimo i nikada to ne bih radio zbog njih.
Mogu da protestvuju svaki dan gde hoće i koliko hoće. Ovo radimo zbog pristojne Srbije, zbog Srbije koja ne vidi politiku u svakoj reči, zbog Srbije koja živi za svoju budućnost, zbog Srbije koja živi za svoju decu, za drugačije svoje lice, a ne za Srbiju svakodnevnih političkih nameštaljki, političkih intriga i političkih psovki. Zato to radimo.
Dakle, da li je to nekima učinilo dobro, pa su svoj odnos ili svoj rečnik promenili? Pa, nije. Teško da će se ikada promeniti, zato što je u našoj zemlji postala bogougodna reč i najružnija i najnepristojnija ukoliko je upućena predstavnicima Vlade. Nikakav problem sa tim nemaju. Ako bi se neko iz Vlade, ne daj bože, drznuo da odgovori, pa makar to bilo nižeg intenziteta ili slabije snage, biće razapet bukvalno na krst u celokupnoj javnosti. Ali, ja svejedno mislim da je mnogo važnije to koliku mi danas odgovornost i ozbiljnost pokazujemo i kakvo društvo to mi želimo, a ne šta će da kažu oni koji se iz razumljivih razloga bave pokušajem dolaska na vlast, žele da vrate svoje privilegije, žele da vrate svoje beneficije i apsolutno ništa više i pri tome ne moraju da biraju sredstva.
Bratislav Gašić je dobro obavljao svoj posao. Kad smo kod helikoptera, pošto neću nijednog sekunda da bežim iz te teme, naprotiv, znate li koliko puta bi do sada Sergej Šojgu morao da podnese ostavku zbog helikoptera ili aviona? To je, inače, ministar odbrane Ruske Federacije, jedan od najbližih ljudi Vladimiru Putinu. Znate li koliko puta? Ne jedanput, ne deset puta, ne dvadeset, nego 31 put, 31 put bi morao da podnese ostavku. Nikada mu niko nije ni tražio, niti ga je ko pitao. Znate li koliko puta bi američki državni sekretar za odbranu morao da podnese ostavku samo u prethodnih pet godina? Najmanje 24 puta. Nikada ga niko nije ni pitao, niti mu je nešto rekao. Slično je i sa mnogim evropskim zemljama.
Kod nas je problem što i od običnih stvari, od stvari koje se, nažalost, dešavaju, što i od saobraćajnih nesreća, što i od posla koji obavljaju vojnici i policajci uvek i u svemu pravimo političke slučajeve. To govori i obično izgovaraju oni koji drugu političku argumentaciju nemaju. Ali, sa tim i u takvim teškim uslovima, u uslovima najteže moguće hajke i harange na Bratislava Gašića, na Ministarstvo odbrane i na Vladu Srbije, nijednog sekunda, podsetiću vas, nisam popustio, nijednog sekunda. I nije me zanimalo koliko će da protestvuju, nije me zanimalo šta će da govore, zato što sam znao i šta je istina i šta je motiv i za tu istinu sam želeo da se borim, za tu istinu koja je bila toliko očigledna svakom dobronamernom čoveku, da mislim da su svi normalni ljudi razumeli. To smo radili negde i na pomalo strastan način, jer je bilo užasno kako su ti napadi izvođeni.
Kako Andrić kaže – strast je izraz najbolje životne snage u čoveku i poseban pokazatelj poštovanja prema sebi.
Neko je u stvari želeo šta? Hajde da to raskrinkamo u potpunosti. Šta je neko želeo tom hajkom i tom kampanjom? Želeo je da kaže da je neko ubica. Želeo je da kaže da je neko, umesto da spase, želeo da ubije ono dete i lekare. Da li ste to hteli da kažete? Jer, da su bile greške u proceduri, onda bi rekli - pa možda je kriv neko u tom vojničkom lancu. Ali, to ih nije zanimalo.
Videli ste različite institucije – dajte nam izveštaj. Iz izveštaja su vadili ono što im odgovara. Kada se stiglo do kraja izveštaja, ne sviđa nam se izveštaj, zato što nam izveštaj saopštava, disciplinske komisije, nešto što mi nismo predvideli, što se nama ne dopada. Kada im činjenice ne odgovaraju, tim gore po činjenice.
Samo hoću tu dilemu da otklonim, nisam uopšte bio zabrinut nijednog sekunda za tu vrstu hajke i kampanje koja će da se vodi protiv Gašića i protiv države Srbije i protiv Vlade posle ovog slučaja. Ja sam bio užasnut njegovom reakcijom. Bio sam užasnut rečnikom i to sam ga pozvao, čini mi se, istog sekunda kada sam video i to sam mu rekao u lice. To govorim danas.
U pravu ste, gospodine Markoviću, nije mi lako da pronađem boljeg saradnika u partiji koju vodim od Bratislava Gašića. Mnogo mi je teško, zato što mislim da je dobar čovek, zato što mislim da je vredan čovek, zato što mislim da je dobar domaćin. Ali, to je nešto što mora da se promeni.
Naveo sam u tom trenutku nešto što je onako, kako bih vam rekao, možda pomalo lično, ali svako ovde od vas, zamislite da je vaša ćerka novinar i da tako nešto čuje. Pa, to je nezamislivo. To prosto ne sme da se desi. Nije važno ko to posle zloupotrebljava, ko šta radi. To je nezamislivo i to je suštinski razlog. Bolja, pristojnija i modernija Srbija ne može da se gradi na takvom javnom diskursu. To je razlog zašto mi pokazujemo da se razlikujemo ne samo od onih pre nas, gospodine Markoviću, već se razlikujemo i od onih koji nam drže tirade i predavanja, a u danu kada je to uradio ili dan posle pošto je to uradio Bata Gašić, uradili su mnogo gore stvari od toga i nastavili su da nam drže tirade i politička predavanja po tom pitanju, bez imalo stida, bez imalo srama. Da ne pričam ko ih je sve u svemu tome podržavao.
Ono što radimo, radimo zbog Srbije, a ne radimo zbog jednog, drugog, trećeg čoveka jedne, druge ili treće političke organizacije. Ja mislim da to negde ljudi u našoj zemlji razumeju. Mnogo mi je lakše da se bavim brojkama, da se bavimo ekonomijom, da se bavimo mnogim drugim važnim stvarima, ali i ovo je veoma bitno, jer ovo mora da pokaže čisto, belo i svetlo lice Srbije, a ne da pokazujemo stalno svoje naličje koje, plašim se, nije ni malo lepo ili ni izbliza lepo kao što lice Srbije može da bude. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega poštovani gospodine Milićeviću, želim da vam kažem da smo u odbrambenoj industriji Srbije zaposlili 2.115 novih ljudi. Ono gde smo imali problema u 2013. i 2014. godini je upravo ono što vi dobro znate iz vašeg grada, u „Krušiku“ u Valjevu. Svuda ostalo imamo jasan trend rasta. Ali, kao što znate, uskoro dolazim u Valjevo da otvorim novu kapislanu. Time ćemo da rešimo brojne probleme i mislim da pobedimo Bosnu i Hercegovinu na tržištu. Idemo i sa novom fabrikom u Uzićima, tako da po tom pitanju Bratislav Gašić jeste uradio značajno više nego što sam i ja uradio i mnogi drugi koji su bili na njegovom mestu, a tiče se namenske industrije. Doneo sam ovde pa ću vam u toku rasprave pokazati i sve prihode i broj zaposlenih iz godine u godinu u svakoj od fabrika odbrambene industrije Srbije, da vidite kako Srbija po tom pitanju napreduje.
Nismo još zadovoljni, nije to još dovoljno dobro, imamo još problema. Plate u „Prvom partizanu“ nisu rasle, u svim ostalim fabrikama jesu, mislim čak i u „Slobodi“ čačanskoj da su prilično rasle. Tako da, tu ima veoma dobrih, dobrih rezultata i ugovori koji su potpisani posebno za izvoz nikada nisu bili veći i značajniji.
Takođe, pokušaću da vam odgovorim na sve što ste rekli. Vašu raspravu smatram pristojnom, iako nisam razumeo potrebu za povišenim decibelima, time na argumentaciji ništa ne dobijate. Ali, znate, nekada je Džo Bernard Šo rekao – kad čovek hoće da ubije tigra, on to naziva sportom, a kada tigar krene da ubije njega, onda to nazivamo svirepošću. To je ta vrsta političkog licemerja kojoj smo izloženi svakoga dana. Pokušaću tačku po tačku, da odgovorim na svaku od vaših primedbi i da pokažem građanima šta je stvarna istina.
Najpre, trudio sam se u ovih godinu i devet meseci, koliko sam predsednik Vlade, da nigde Srbiju ne obrukam, to sam isto govorio i članovima Vlade. Nećete mi lako pronaći neku tešku reč ili nepristojnu izjavu u tih godinu i devet meseci, iako bi bilo nekih za koje bih voleo da su bile nešto blaže. Mislim da nijednu nepristojnu ni reč ni rečenicu nisam izgovorio. Nisam čak ni kada ste ovde izgovarali reči „đubre“, „ološ“, kada ste govorili „stoko“, „bitango“ itd, ni tada nisam izgovorio nijednu ružnu reč, nijednu tešku, nijednu nepristojnu reč. Mislim da to mogu da rade ljudi koji imaju argumente, ljudi koji se ne plaše istine i koji se ne plaše rasprave.
Što se tiče političke pristojnosti, ja ću vam danas pokazati šta je politička nepristojnosti i čime ste se sve služili i šta ste sve radili u ovom parlamentu i mimo parlamenta samo u prethodnih godinu i devet meseci, kakve izjave davali, na koji način se obraćali svojim političkim protivnicima. Zato sam počeo tu priču sa definicijom licemerja koju je Šo pružio.
Što se tiče sedmoro naših građana koji su izgubili život u jednoj nesreći, strašnoj nesreći, da, svi smo bili užasno zabrinuti. Te noći dok ste vi i svi ostali spavali, posao Bratislava Gašića i svih drugih bio je da obiđe lice mesta, da do četiri i petnaest, pola pet pokušava da pronađe helikopter jer ni naši uređaji nisu radili. Nismo mogli da ga lociramo, bila je užasna magla, užasna hladnoća i sve drugo. Siguran sam da nikome to nije tako teško palo kao Bratislavu Gašiću. Izgubili smo ljude, i to u njihovoj najboljoj nameri da pomognu jednom detetu. Ali, pitam se, ko su ljudi koji to mogu da koriste kao argument u političkoj borbi? Ja ću, poštovani narodni poslanici, ovo je važno i zbog građana Republike Srbije, sada da vam pročitam samo za vreme njihove vlasti koliko smo tragedija, nesreća sa smrtnim ishodom imali.
Samo da vidite da nikada niko po tom pitanju takvu kampanju, kampanju histerija, laži, brutalnih neistina nije vodio i mislim da se u tome vidi razlika.
Naime, dana 21. maja 2008. godine nije bio na vlasti Bratislav Gašić, bila je vaša politička stranka, u rejonu sela Baranda, opština Pančevo, dogodio se udes vazduhoplova aviona „Orao“ evidencijskog broja 25.114 hiljada iz sastava 98 avijacijske baze. Pilot vazduhoplova Janik Tomas pri katapultiranju zadobio je prelome prvog stepena grudnog pršljena leve potkolenice. Dana 24. septembra na aerodromu Batajnica došlo je do udesa vazduhoplova aviona „Super galeb“, kada je komandant eskadrile, Ištvan Kanas zadobio povrede sa smrtnim ishodom.
Ja vas pitam da li se uopšte sećate toga? Ne sećate se. Ne sećate se. Ne sećate se zato što niko to nikada nije želeo da zloupotrebljava ni na koji način i to je pokazivalo da Srbija postaje negde normalnija zemlja i pristojnija zemlja. Dana 7. jula 2009. godine na aerodromu Batajnica, došlo je do udesa vazduhoplova MiG-29, tom prilikom pilot Rade Ranđelović na dužnosti načelnika štaba ujedno nastavnika letenja zadobio je takođe povrede sa smrtnim ishodom.
Takođe, na mesto pada vazduhoplova pronađen je ugljenisani leš Mihajla Ulemeka, vojnika iz sastava PVO. Sećate li se tih slučajeva? Mislim da se 99% građana Srbije ne seća. Zašto se ne seća? Pa, zato što neki pristojni ljudi to nisu hteli da zloupotrebljavaju za političke borbe, čak i ako jesmo i ako bilo ko od nas jeste, to jeste bio dokaz da nismo bili dovoljno zreli, da nismo bili dovoljno pristojni, ali i po tome koliko se ljudi sećaju sami će da zaključe jesmo li to činili ili ne.
Dana 3. juna 2010. godine i dalje ste vi na vlasti, a ne gospodin Gašić ili bilo ko drugi, na jezeru Gruža kod Knića u toku izvršenje zadatka let za obnavljanje i usavršavanje tehnike upravljanje avionom pri izvođenju kombinovanog manevra, dogodio se udes vazduhoplova aviona „Orao“, tom prilikom pilot vazduhoplova Slobodan Jocić, pri katapultiranje je zadobio povrede kičmenog stuba.
Dana 18. juna 2012. godine i dalje ste vi na vlasti, na poligonu Pasuljanske livade prilikom izvođenja vežbe četa na maršu sa prelaskom u napad, došlo je do eksplozije projektila ABG-30 milimetara što je za posledicu imalo nastanak smrtnih posledica za dva kadeta 133 klase Vojne akademije, teške telesne povrede za četiri kadeta 133 klase Vojne akademije i lake telesne povrede za tri kadeta iste klase. Eksplozija se, da bude interesantno, dogodilo u neposrednoj blizini logorske prostorije za vreme izvođenja nastave.
Imamo dva događaja sa smrtnim posledicama, a to je dva dana pošto sam postao ministar, slučajno ili ne i tada kada sam postao ministar nisam prebacivao odgovornost na prethodnog ministra iako su te dužnosti započete pre primopredaje dužnosti iako su realizovane na osnovu odluka prethodnog ministra i tadašnjeg načelnika generalštaba Vojske Srbije, ni jednog sekunda nisam to izgovorio, tada su nam stradala dvojica vojnika.
Dakle, ja vam samo govorim, kao što vidite ta lista je gotovo beskonačna. Ja imam ovde reči o Nebojši Miliću i Slaviši Markoviću, čije sam porodice odmah obišao i video šta je to što Vojska Srbije, što država Srbije može da pomogne.
I, ono što je najzanimljiviji slučaj to je, a o tome ćemo pretpostavljam i kasnije da govorim, a to je slučaj Gorana Savića i leta na vazduhoplovu „Lasta“, a to je ono što se dogodilo 26. septembra 2012. godine, po nastavnom, reč je o odluci kojima je data saglasnost da se završna letnja ispitivanja nulte serija aviona „Lasta“ mogu otpočeti pre uvođenja u naoružanje i vojnu opremu prototipa aviona P2.
Ovo sam vam sve naveo samo da biste vi poštovani narodni poslanici i uvaženi građani Srbije mogli da vidite o kakvom licemerju, o kako strašnom licemerju mi sve ovo vreme govorimo. Pri svemu tome, nikada me niste čuli da sam čak iz ovaj slučaj sa „Lastom“ optuživao prethodne ministre, zato što sam smatrao da niko nije imao nikakvu lošu želju. Zato što sam smatrao da je namera bila bez obzira na određene neopreznosti neki govore koji su podnosili krivične prijave i biće krivičnog dela, lično to nisam smatrao, to je posao drugih nadležnih organa, to nije posao naš političara i zato nema šta Skupština da radi po tom pitanju, već po tom pitanju treba da rade drugi nadležni organi. Da to nikakve namere, posebno ne zle namere nikoga pre nas nije bilo.
Ali, ni to vam nije bilo dovoljno zato što je bilo potrebno uhvatiti se za bilo šta i reći bilo šta loše, molim vas, nemojte da mi dobacujete, pristojno se, kao što sam vam rekao uči i pre osnovne škole, a plašim se da mnogi, nemojte da vičete i to što ste nepristojni pa još morate nepristojnost vikom da pojačavate, jasno mi govori koliko vas argumenti bole. Ali, ove argumente ne možete da ukinete, činjenice su činjenice.
Vi kažete, trebalo je da se promoviše briga. Sve vreme je promovisana briga, sve vreme. U svakom trenutku i razgovarali sa tim ljudima, njihovim porodicama, u svakom trenutku gledali da pomognemo kao država koliko možemo, čak i ne samo kao država. Kažete, ministar Gašić da odgovara zbog toga što su prebijeni pripadnici „Kobri“ zato što su se slučajno negde našli. Izvinite, strašan je greh što poznaju moga brata, znate, u mojoj pratnji su, a išli kao prethodnica do kuće mojih roditelja. Užasan greh, najstrašniji grej je to što su prebijeni, što su zverski prebijeni, a što se nijednog sekunda nisu branili. Mogu da mislim šta bi bilo da su se ne daj Bože kojim slučajem branili. A to je sramota, to se ne radi, to nikada niko vama nije radio. To su stvari koje se apsolutno ne rade. A to radite zato što nemate nikakvih argumenta. Zato što ne postoji politika koju možete da promovišete. Zato što politika koju promovišete je politika isključivosti i mržnje i ničega više. Mržnja, dame i gospodo, izjeda onoga koji mrzi, a ne onoga ko je predmet i objekata mržnje. Histerični i osmeh i podsmeh mi bolje nego bilo šta govori o tome koliko sam u pravu, ali znaju ljudi.
Što se tiče prisluškivanja, kada smo već kod toga, ne znam tačno šta je govorio Bratislav Gašić, ali znam šta ću vam reći ja iako se nikada nisam time bavio i mislim da sam jedanput uz put to rekao, negde nikada nisam želeo da ulazim u to. Vi ste mene prisluškivali. Vi ste prisluškivali Tomislava Nikolića. Vi ste opozicione lidere prisluškivali sve vreme. Sa mnom ste imali četiri akcije preko kojih ste me prisluškivali. Jedna od njih gde sam bio prisluškivan, preko narodnog poslanika ovde, prisutnog, zato što ste našli zakonski izgovor da njega proglasite ekstremistom, pa tobož zaštite zemlje od ekstremizma ste sve one koji bi sa njim razgovarali telefonom stavljali na mere. Pa, tako ste mene prisluškivali. Ja vam dajem podatke i mogu sve dokaze da vam pružim o tome. Kad god hoćete da odemo da vam pokažem to. Nije za javnost. Pa, to je sramota da nam vi govorite o prisluškivanju. El to kao o onom drugom prisluškivanju. Pa, kad ćemo na poligraf, onda na poligraf više nećemo. Pa, detektor laži, pa nećemo na detektor laži.
Zamerio sam Bratislavu Gašiću na lošoj saradnji sa Zaštitnikom građana iako se ne slažem uvek ili ne mogu da se saglasim sa onim što on govori i tu bih mogao da kažem – u redu je argument.
Kažete da sam zamerao nešto nekome ko protestvuje. Nikada nisam zamerao nikome ko protestvuje. Svakoga dana protestuju desetine grupa ljudi ispred Vlade Srbije. Jedino što sam rekao, to je da ne bih poklekao zbog bilo čijih protesta i pod bilo čijim pritiskom zato što sam uveren da sam branio istinu, da sam štitio istinu i da sam bio potpuno u pravu. Inače, to je pravo, imate pravo na slobodno okupljanje, veoma široko u našoj zemlji, nikakvih problema nije bilo u poslednjih godinu i devet meseci, ni jedan ozbiljniji incident nije postojao, ni prilikom slobode izražavanja različitih sloboda, čak i brojnih ekstremističkih grupa, nigde nikakvih problema nismo imali, niti ćemo da imamo.
Što se tiče uvreda, teško mi je da o tome čak i govorim, teško mi je da vam odgovaram na to, zato što gotovo da bez uvreda ništa drugo nismo ni slušali, ništa drugo nismo ni čuli. Kad god bi došlo do ozbiljne rasprave, rasprave koja treba da se potkrepi činjenicama, brojevima, bilo čime, znanjem, pristupom, pogledom u budućnost, mi bismo dolazili do uvreda.
Hoćete da vam govorim kako su se mnogi funkcioneri radovali najodvratnijim pokličima koji su izgovarani, pa je onda bilo čak rečeno – e, nije to bio jedan pojedinac nego su to mase vikale; svi srećni onako i zadovoljni što se to dešava iako su do pre godinu ili dve kukali kada bi se na stadionu vikalo - spasi Srbiju; i ne znam kako ide dalje, što nikada niste čuli da je bilo podržano sa naše strane, ni u to vreme.
Takođe, što se tiče rečnika koji se koristi, ja mislim da ljudi to dobro čuju i da ljudi dobro vide, ni „đubre“, ni „ološ“, ni „stoko“, ni „bitango“, nije izašlo ni iz mojih usta, a kada bi izlazile pogrešne reči iz usta gospodina Babića, lično bih ga i javno opomenuo za tako nešto. Čak sam i jednog opozicionog lidera pozvao telefonom i izvinio mu se zbog toga. Ja mislim da je to pristojnost…
(Narodni poslanik Zoran Živković dobacuje.)
Kao Boga vas molim, nemojte da vičete, jer to što vičete neće me sprečiti da kažem istinu nikada i nećete ni da me uplašite…
(Zoran Živković, s mesta: Predsednica je rekla…)
I nećete ni da me uplašite…
Govorili ste o lažnim diplomama. pa sve dozvole za fakultete o kojima govorite da su izdavale lažne diplome vi ste dali. Ne mi, nego vi.
Uzgred, poštovani gospodine, ja nemam ni jednu lažnu diplomu. One škole što sam završio, završio sam relativno dobrim, vrlo dobrim, odličnim uspehom, fakultet sa odličnim ocenama. To je Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet u Beogradu, imao čak i stipendiju za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka koji sam dobio čim sam krenuo na studije. Nisam se bavio politikom, ničim. To sam stekao sam svojim radom, svojim učenjem, ni uz čiju pomoć, te vas stalno pitam – o čemu se radi?
Hoćete da govorite o nekim drugim ljudima. Ja sam spreman da te ljude, o kojima svakoga dana govorite najlošije i govorite da su valjda manje obrazovani, hajde da napravimo bilo kakav test pa da ustanovimo, da vidimo da li ste obrazovaniji od Nebojše Stefanovića ili to baš i nije takav slučaj?
Spreman sam po bilo kojoj sferi društvenog života da se to napravi, iako se pokaže da nisam u pravu, da ja snosim odgovornost, ali onda da i vi snosite odgovornost i mnogi od vaših kolega. Dogovorili smo se i pokušaćemo da to napravimo. Mislim da je to veoma važno za budućnost Srbije.
Takođe, govorite da mladi idu iz zemlje. Izgleda vam niko nije davao podatke – idu, neće to biti lako da se zaustavi, postoji prirodna težnja ljudi da idu i da zarađuju više novca. Postoji prirodna težnja ljudi da se usavršavaju, da žive bolje, ne možemo da se merimo sa zemljama zapadne Evrope, sa Sjedinjenim Državama, ali odliv iz one zemlje je četiri puta manji nego što je bio u vreme vaše vlasti. Četiri puta manji. Daću vam tačne i precizne podatke – četiri puta manji.
Dakle, šta god da smo smanjili, nešto je lakše, nešto je bolje. Kažete, pozivate se na izbore. Ja mislim da je to izvanredna prilika. Govorite o promenama. Ja mislim da su promene veoma važne, ali da pre svega treba da razmišljamo kako da menjamo sebe a ne kako da mi ostanemo isti ili jednako loši, a kako bi smo voleli da drugi budu po našim ukusima.
Zato bih vas zamolio da na tim izborima o kojima ne želim da govorim, da izađete na te izbore, da demokratski učestvujete, da pobedite, ali samo ako to narod bude tako rekao, samo ako građani to budu tako rekli.
Ja ne znam ko će da pobedi, samo sam u jednu stvar apsolutno siguran, to je da građani Srbije ne žele da tapkaju u mestu, ne žele da idu u nazad, ne žele da se vraćaju u prošlost, građani Srbije idu u budućnost i žele budućnost, u to sam sasvim siguran. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, rekli ste redak dan dočekasmo, a sa vama ga nikada nismo dočekali da bude smenjen bilo koji ministar. Sa vama to jednostavno nije išlo. Ni za mnogo teže stvari, za mnogo teže izjave, mnogo teže uvrede, niste se setili.
To je ona vrsta licemerja o kojoj sam malopre pričao ili je Šekspir rekao „Bog ti je dao jedno lice, ti činiš drugo“. To je ono kako kod drugih vidite sve ono što kod sebe ne opažate i kako kod drugih ne vidite one dobre stvari koje kod sebe prenaglašeno vidite.
Vi ste ovde rekli da je mogao da podnese ostavku, pa to je najstrašnije licemerje. Najmanje pet vaših funkcionera je govorilo – ne sme da se dozvoli da podnese ostavku. Svi na koje ste se pozivali, govorili ste javnosti, ne sme da se dozvoli, to celokupna javnost zna, da podnese ostavku jer nije on taj koji posle ovoga može da ode tako što će da podnese ostavku. Pošto nije podneo ostavku, pošto smo došli hrabro pred vas da nam kažete šta je sve to što imate, šta je to što sve možete da nam izgovorite, onda ste rekli – nije trebalo da dolazite ovde, nego je trebalo da podnese ostavku. Da li je sada trebalo da podnese ostavku ili je trebalo da ga smenjujemo ovde? Ne znate ni sami. Šta god da se dogodilo, vi biste rekli suprotno. I to mi je tužno, nije mi smešno iako se osmehujem jer to govori kakva vam je politika. Više tužna nego smešna.
Kažete – to je sistem koji je napravljen, to nije samo Bata Gašić, izvinjavam se Bratislave, svi ga zovemo Bata Gašić, ne zamera on a i sada vidim ta vrsta nepristojnosti vam ne smeta, kao što vam je malopre smetala.
Dakle, kažete – strašno šta je rekao za novinare, strašno šta je rekao za ženu. Saglasan sam, zato će Bratislav Gašić ako budemo imali danas većinu biti smenjen. To je strašno što je uradio i nema nikakvog opravdanja, on je to sam rekao. Da li je rekao ujutru ili uveče svejedno, ali je rekao i to smo dočekali da on to kaže. Od vas nikada nismo dočekali i ni od koga od vas, ni od onih koji su deset puta gori u takvom javnom diskusu od Bratislava Gašića, što ću vam sada pokazati i dokazati.
Izgleda da vam se sviđaju ta iskustva, pa bi ste da saznate nešto više o tim uvredama, na račun žena, na račun novinarki i na račun svih ostalih. Pročitaću vam uvažene dame i gospodo, Goran Ješić je mislim član DS, potpredsednik je DS. Znači ima istu funkciju kao Bratislav Gašić kod nas, on je potpredsednik DS.
Evo šta kaže potpredsednik stranke koja je govorila da se zalaže za evropske vrednosti, odavno ih je zaboravila, stranke koja govori da se zalaže za rodnu ravnopravnost, odavno su je zaboravili, evo da čujete.
Novinarka „Alo“ novina uputila je pitanje potpredsedniku DS – oprostite, koja kola vozite? Odgovor potpredsednika DS, citiram – šta vas briga šta sam ja kupio, šta te, sada su dve reči strašno ružne, možete da zamislite koje su dve reči, nepojmljive su da ih pročitam i neću ih pročitati – šta te… šta sam ja kupio.
Dakle, da strašnije ne može da bude – nisam dužan ništa da prijavljujem ljudima. Molim vas nemojte da mi dobacujete. Nikakvog smisla nema to što radite. Pošto vidim da vam nije stalo, smešno vam je, sada vam je smešno, a malopre su vam puna usta bila ženski prava dok je trebalo narodu da to pokažete, a sada vam je smešno kada se o ovom govori.
Vidite, razlika je u tome što meni nije smešno ni kada to kaže Bata Gašić, ni kada to u mnogo gorem obliku kaže potpredsednik DS Goran Ješić. U tome je velika razlika između mene i vas.
Ima tu i nastavak – gde još to u svetu ima da nekoga možete da ispitujete šta ima od imovine. Onda, kaže mu jedan čovek – nije fer, od tebe očekujem bolje. On mu odgovara – kakva novinarka i novine, takav i odgovor. Toliko o poštovanju novinarske profesije, toliko o poštovanju žena. Na to kaže, ljudi drugi mu govore – problem je u načinu ophođenja prema novinarki. On na to kaže – pa nepristojno je pitanje. Ljudi mu kažu – odgovor je nepristojan, a pitanje je možda vama neprijatno. Mada ne bi trebalo ako je sve legalno i zakonito. Ovaj mu odgovara – jok, ukrao. To jok je valjda vrhunac rekao bih filozofskog pristupa predstavnika DS na evropskom putu. Onda saopštava – pa ona uopšte nije novinarka, jer to što oni prave nisu novine, drugo ko si ti da me pitaš sa kim radi vaša firma, ko su vam partneri i koliko zarađujete? Za DS to su zabranjena pitanja, kao što su i bila iako su im puna usta priče o cenzurama i diktaturi i svemu drugom.
Dalje, posle koktela koji sam organizovao gde sam poslužio novinare, odgovarajući im uvek na svako pitanje i nije uvek prijatno, ali to je vaš posao da odgovorite javnosti na svako, nekada neprijatno, nekada i neprofesionalno pitanje, ali to je vaš posao, vaša obaveza i moja.
Onda je rekao – polusvet novinarski. Jel to neka nova evropska praksa ili tradicija ili nešto što ne znam šta je? Plašim se da baš nema mnogo veze sa Evropom i sa naprednijom, pristojnijom i boljom Srbijom. Na to ide i dodatak, kada je jedan drugi politički lider iz opozicije rekao da je Zvezdan Jovanović Gavrilo Princip, a onda se kaže glupača je novinarka. To glupača novinarka nije izgovorio potpredsednik SNS, potpredsednik Demokratske stranke, nije odgovarao i ni sa jedne funkcije nije smenjen. Nikada nije rekao ni izvini, jednu tešku stranu srpsku reč izvini. Ne razumem se u te strane službe, ali se plašim da je kod vas jedna strana reč mnogo izraženija, odnosno nedostatak te strane reči, a to je izvini.
Zatim ste jednog novinara koji je govorio o svom izvoru rekli, šef valjda nekog vašeg štaba, ne to je isti taj rekao za šefa vašeg štaba – vaš izvor je magarac sa velikim M. Onda ste rekli – isti novinar, iste novine, ista novinarka, isti tekst, novinarka me sinoć ubi u DM, rekoh joj da je ona novinar koliko ja Omar Abubakar. Jel znate ko je Omar Abubakar? To je neki fudbaler, a on baš i ne liči na tog Omara Abubakara, verujte mi. Ovaj je visok i crn, a Ješić ne liči na njega.
Dakle, hoću da vam kažem samo kako je želeo da uvredi tu novinarku i tu ženu. Dalje, dolazimo do primera drugih vaših kolega, takođe potpredsednika. To je izgleda postala moda i veoma popularno u vašoj stranci, napadi na žene, posebno na one koje drugačije misle, naročito na one koje misle, koje smeju da vam se suprotstave i koje smeju da kažu neki drugačiji stav.
Onda se podržava tvit na tviteru kojim se vređa Marija Jovičić, zaposlena kao mlađi savetnik poslanike grupe SNS u Skupštini Srbije, u kojem se kaže – da li klečiš na SNS sastancima. Pa, kako vam ne pada na pamet da sa tim izađete sada u javnost i da budete zgranuti, da se izvinite, makar onako kako sam se ja izvinio javnosti, makar onako kako sam vas se izvinio posle glupe Babićeve izjave o petoj koloni, bilo šta da učinite. Smešno vam je, a meni nije smešno, meni je tužno što nikada niste u stanju da se izvinite. U redu je reći za jednu izjavu da je glupa, svako je od nas napravio takve izjave, samo ih vi izgleda niste napravili, dok ne počnemo da ih čitamo, a kad počnemo da ih čitamo, onda imamo celi dan do podne da ih čitamo, ne možemo da stanemo. I na to imate samo osmeh, podsmeh, a drugog odgovornog odgovora nema.
Razlika je u tome i suština je u sledećem - da stvari postavimo na pravo mesto. Suština je u tome da je neko odgovoran, a neko jednostavno nije odgovoran. Vi ste malopre pričali o tučama žandarmerije i policije. Pitajte svoje kolege iz stranke koje ste do nekada pripadali, trebalo bi vi to da znate. Imate najmanje devet incidenata između žandarmerije i policije, zato što čuvam državu neću da vam govorim zašto i koji su razlozi bili za te incidente? Dođite, ja ću vam reći, može da vam kaže pretpostavljam i neko od ovde prisutnih ljudi. Koga su štitili i zašto i u kojim situacijama su ga štitili? Ovo nije bilo nalik na to. Tek toliko da imate u vidu. Slučajno i po prirodi posla koji sam obavljao svo ovo vreme takve detalje poznajem i nikada se nigde nisu pojavili ni u javnosti, niti bi bilo normalno da se pojavi u javnosti. Zato vas samo molim da kad o nekom sudite, prvo sudite o sebi. Prvo gledajte kako i na koji način ste vi to napravili, pa tek onda sudite o drugima.
Kažete da je Dušan Vujović rekao da lekari treba da se isele. Nikada to nije izgovorio, već izmislite jedanput i to kroz tu tabloidnu štampu izmislite, koja vam strašno odgovara kada treba da kaže da sam davao 120 maraka nekom koga nikad u životu nisam video, nekom narkomanu, nekom ludaku, ko zna kome i tad je to u redu , to je tad u redu? E, takvi objave da je Vujović to rekao i onda ceo slučaj imamo sa tim šta je Vujović rekao, a da to čovek nikada nije rekao. Malopre je hteo da napusti salu zbog onoga što ste izgovorili. Ne, nije trebalo. Nije trebalo da napusti salu zato što istinu ovde ne pišu oni koji jedno oko imaju, a na drugo oko žmure kad zatreba, a drugo oko otvore samo kad treba nešto da traže ili kada treba licemerno da izađu sa onim idejama ili onim stavovima, pošto nema tu mnogo ideja, koji bi njima odgovarali.
Kažete da neko želi da kaže – mi nismo fini. Mi hoćemo da kažemo da jesmo fini i za razliku od vas koji niste preduzeli mere ni prema jednom od svojih potpredsednika, mi jesmo preduzeli mere prema ministru. Zato danas ovde razgovaramo o razrešenju ministra Gašića, zato se razlikujemo od vas, zato što taj dan kod vas nikada nećemo dočekati, a kod nas smo te dane i te kako dočekali.
Pričali ste o prvim aferama. Ne znam koje su prve afere, da li to o tabloidnom novinarstvu govorite? Pričali ste opet o helikopteru – bili su civili. To je vojni helikopter, a vojska služi da pomogne civilima i da pomogne svom narodu, ništa čudno, ništa loše. Inače, o tome mogu vrlo stručno da razgovaram ovde, da vidite kakva su naređenja u vaše vreme izdavana za poletanje helikoptera. Sve i naredbe imam ovde i način kako se izlazi i kome sve, kada ko traži od relacije Foča – Beograd, kada treba da se prebace na VMA. Mislite da ću nešto da vam zamerim zbog toga? Mislite da mislim nešto loše po tom pitanju? Ne, naprotiv, pa vojska je tu da služi svom narodu, vojska je tu da pomogne svom narodu uvek i u svakom trenutku.
Nekako ste zaboravili sve ove udese, nesreće.
(Marko Đurišić, s mesta: Nisam zaboravio ni jedan, ni jedan.)
Zaboravili svi te udese i nesreće i niste ih se sećali, samo ste se sećali onih za koje ste mislili da vam odgovaraju.
Ne morate da vičete uopšte, ni jednog sekunda, zato što, ponoviću, visina decibela koju koristite ne pojačavaju vašu argumentaciju ni najmanje.
Govorili ste zašto nismo izabrali anketni odbor, pričali o jeftinim političkim poenima, pa sve vreme samo to radite, sve vreme samo tražite jeftine političke poene. Vi sve vreme znate da je sve oko helikoptera čisto, kao što znate da nije bilo ni jednog novinara na aerodromu, kao što znate da su to izmislili na RTS, kao što znate da su to onda izmišljali i svi drugi. Džabe i što su se izvinjavali, zato što je svima to na takav način odgovaralo.
Pitam vas sada ko je bio na aerodromu?
(Dragan Šutanovac, s mesta: Dobacuje.)
Pa, nije bio, ni on niti bilo ko od novinara i nemojte da dobacujete. Bilo bi odlično da je bio, posebno da je bio bez novinara, jer bi time svu vašu priču bacio u ambis, a novinara nije bilo nigde.
Pošto vidim da vidim nema odgovora ni na to kako ste me i zašto prisluškivali. Jednu četvrtinu Đukanoviću su me zbog tebe prisluškivali. Nisu to zbog tebe, nego im je to bio taj razlog. Kako se zvala ta akcija u kojoj ste me prisluškivali? „Đumbir“, jeste. Ta akcija je „Đumbir“ u kojoj oni prisluškuju Đukanovića da bi slušali mene i onda sve one koji razgovaraju sa Đukanovićem, a Đukanović je bio poznati ekstremista, verovali ili ne, zato što je radio na „Fokus“ radiju. To je bio razlog za prisluškivanje, da se nasmejete. U takvoj smo državi živeli i oni mi govore o vladavini prava i o evropskim vrednostima.
Što se tiče seksističkih izjava, saglasan sam sa vama i uveren da ćete osuditi brutalne seksističke i mačističke izjave koje dolaze od vaših kolega, baš kao što sam ih ja osudio i baš kao što sam osudio one koje su došle od Bratislava Gašića i u tome se razlikujemo, što ih ja osudim sve, a vi samo one ko vam politički odgovaraju, a one koje vam politički ne odgovaraju nikada ne osuđujete. Čak i da ih osudite, odgovornosti nema nikakve.
Takođe, rekli ste da mi izigravamo ne znam kakve velike žrtve. Ne, to vi radite sve vreme. Sve vreme govorite koliko smo nasilje imali na lokalnim izborima. Samo na opštini Voždovac u 2011. godini prijavljeno je dvostruko više napada na aktiviste SNS nego svih incidenata što je bilo u prethodne tri i po godine na svim lokalnim izborima zajedno. Samo na jednim izborima u 2011. godini, lokalnim, na Voždovcu, samo na jednim. Ali, šta ćete, i ovim što sam izgovorio valjda gore po argumente, gore po činjenice. Kada ne možete da razumete narodnu volju i kada vam ne prija narodna volja, onda najbolje da tražite izgovore i da uvek imate tzv. izvinjavajući razlog.
Razlika je i u tome, da vam kažem, suštinska gde vidite odgovornost i u tome što u trenutku kada smatramo da je važno da napravimo velike korake ka EU, da zadržimo odličnu saradnju sa Rusijom, sa svima, kada mislimo da do 2020. godine možemo da uradimo velike korake, korake od sedam milja ka našem članstvu u Evropi, da taj reformski put ne bude prekinut ma ko da ga ostvaruje, mi to uradimo u trenutku kada imamo jasnu ne podeljenu većinu u ovom parlamentu i rekao bih da nismo bili u manjini u narodu. Neću da kažem da smo imali većinu, svakako čini mi se da smo imali nedvosmislen legalitet i prilično jasan legitimitet.
U čemu je razlika? U tome što vas ne zanima činjenica da legitimitet uopšte nemate tamo gde vladate, već samo toliko dugo na toj vlasti na tako nelegitiman način možemo da ostanemo i opstanemo. Razlika je u tome, i ponosan sam na tu činjenicu, što nikada ne bih želeo da budem na vlasti da imam šest i sedam posto podrške ili 10% podrške, a vi se držite kao pijan plota, sa obe ruke za fotelju, samo da je posle 16 godina ne napustite. Naviklo, priraslo, nije za srce, priraslo za telo, ne možemo da se odvojimo od fotelje, 16 godina smo u toj fotelji – ne dam fotelju po svaku cenu, ako mogu izbori poslednjeg mogućeg dana da budu. U tome je razlika.
Mi vama kažemo – nema problema, izražavate sumnju u našu legitimnost, izvolite, evo vam izbori, pobedite na izborima, pokažite da je narodna volja na vašoj strani i biće drugačije. Nemojte da mi postavljate pitanja kao što se u javnosti postavljaju – hoće li neko da se skloni ili ne. Neko će da se skloni i kada bude imao četiri puta više nego što vi imate danas, a ne ako ne bude imao jasnu narodnu volju, zato što se mi rukovodimo time što ćemo da uradimo, šta je to što možemo da uradimo napravimo za naše ljude, a ne koliko dugo da sedimo u vlasti, koliko privilegija da prigrabimo, a o drugim stvarima koje su uz te privilegije išle neću ovog puta ni da govorim.
Na kraju, što se žena tiče i obraćanja ženama, meni je bilo čudno i danas kada sam čuo izraz, koji vidim da naše dame u parlamentu sve koriste, to je vojnikinja. Mislim da nikada nisam izgovorio reč vojnikinja. Očigledno ću morati sebe da menjam i da učim i nemam problem sa tim, nemam problem sa tim.
Ali, takođe sam uvek bio protiv onih kao iz nekada vremena gotovo konfederalne Jugoslavije kada je sve išlo po ključu. Ja bih voleo da nekada žena bude 60%, nekada 40%, u zavisnosti od sposobnosti i marljivosti, a ne da idemo po našim ključevima. Siguran sam da sam u svakom trenutku pokazao poštovanje prema ženama, pokazao poštovanje prema njihovom radu, ukazao ga i prema vama i prema svima drugima. Mislim utoliko više da je ono što je uradio Bratislav Gašić bilo ne samo loše, ne samo pogrešno, već sam stvarno bio u prvom trenutku i užasnut i taj utisak se nije promenio ni do danas. Ali, utisak mi se nije promenio ni za sve ove druge koji su bili mnogo gori, mnogo odvratniji od Bratislava Gašića, a koje ste zaboravili i koje ne pominjete. Zašto? Zato što vam to politički ne odgovara. E, u tome je razlika. Razlika je u odgovornosti i pristojnosti. Hvala vam najlepše.
Gospodo dragi prijatelji, ja mislim da ste sada čuli sve. Sada ste sve čuli. Samo ću pokušati da vam ukažem na to šta smo čuli.
Dakle, gospođa Vučković je rekla – jeste li vi spremni da smenite Batu Gašića, ako mi smenimo Gorana Ješića? Oni bi ljudi neku trgovinu da prave na principima. Pa, mi nećemo trgovinu, mi hoćemo politiku i zato smenjujemo Batu Gašića i baš nas briga za Ješića. Mi vam ukazujemo da su principi važni, da su ideje važne, da je ideja moderne i pristojne Srbije važna, a ne tante za tante ili tante za kukuriku. To je ono što biste vi hteli, to je za vas politika i u tome se razlikujemo.
Da vas podsetim, vi ste za Zoranu Mihajlović, taj isti Ješić je rekao da je ona, da li smem da kažem, da je ona milf. Znate li šta znači? To je jeziva stvar. Umesto da izađete i da kažete – to je sramno, vi kažete – hajde malo da trgujemo, vi smenite ovog, a mi ćemo da smenimo onog. Evo, mi smenjujemo našeg zato što mi mislimo da ne može da bude ministar posle takve izjave, a neka vam ga Ješić takav kakav je, neka vam i ovaj drugi takav kakav je, jer takve zaslužujete. Baš takve, ne bolje od takvih.
Ova priča o izborima u Vojvodini, to je jedna tužna priča i neću ništa na to da dodam.
Dame i gospodo narodni poslanici, ponavljanje istih stvari, kako je rekao Frenklin Delano Ruzvelt, ne pretvara laž u istinu. To što ubrzavate svoje izlaganje, što povisite ton, takođe ga ne čini istinitijim i tačnijim.
Pokušaću da analiziram sve što ste izgovorili. Krenuli ste od formalnih primedbi. Bratislav Gašić ne obavlja dužnost ministra odbrane pre kraja januara, baš kada sam i rekao. Skupštinsko razrešenje je traženo, a pre toga njegovu dužnost obavlja ministar finansija, Vujović. To je urađeno u januaru.
Možda bi ovo moglo da bude i u martu i u aprilu, možda bih zakasnio mesec, dva ili tri, ali sa takvim odlukama nikada ne kasnite. Nikada sličnih odluka nije bilo. Slučajevi koje ste pominjali, ne da nemaju veze sa ovim, i ne da nemaju veze sa izjavama, već imaju veze sa nečim što je neko govorio o pokušaju silovanja, a ne o izjavama.
Dakle, nije bila reč o izjavi, već je bilo reč o tome kako je ko i koga zaskakivao, jurio i ne znam šta još radio. I oko toga je bila politička afera šta će kako i na koji način da se reaguje.
Dakle, ako vam je najviše smetalo to što je neko ko je kucao tekst napisao ćiriličkim pismom, da ne bude da je koristio neki drugi jezik „obrana“ umesto „odbrana“, prihvatam, veoma vam se izvinjavam zbog toga, to je jedna užasna greška koju smo napravili.
Kažete – Bratislav Gašić nije našao akumulator. Bratislav Gašić je našao akumulatore, ali nisu ti akumulatori od juče, nego od mnogo ranije, ali mu niko drugi nije rekao da ti akumulatori postoje i nisu bili na brojnom stanju i te akumulatore su neki drugi iz vašeg vremena i sa vaše liste izgubili pa su nestali.
Toliko o akumulatorima.
Što se tiče pominjanja gospođe Bećković i Vučinić, ne znam kakve bih veze sa timi imao, a što se tiče gospođe Vučinić moram takođe da vam kažem da veoma cenim njen rad. Ne znam gde ste našli mene u vezi sa gospođom Vučinić, izuzetno cenim njen rad, ne mislim ni slično kao gospođa Bećković, ali neću sebi niti mi pada na pamet da se bilo kome pravdam za nešto gde, o čemu sam već bezbroj puta govorio i što sam već moramo da progutam bezbroj puta kao sekiru po glavi. Što se tiče Danice Vučinić, apsolutno mislim da je vredno i dobro radila svoj posao.
Helikopter. Kažete – Gašić je poslao helikopter iako je moglo kolima da se preveze. Nije moglo kolima da se preveze. Poslao je helikopter ne u turizam nego da spašava jedno dete tek rođeno, da pokuša da mu se život spasi, sa najboljom mogućom namerom i zato što je to naša obaveza, zato što je to obaveza države.
Nije taj helikopter pošao u turizam niti da troši pare, već da spasava jedno dete, nateran da sleće na aerodrom na koji se ne sleće, rečeno je da sleće tamo gde je bilo moguće da sleti i tamo gde su nadležni iz kontrole govorili da može ili ne može da se sleti.
Govorite o poređenjima da su katastrofa. Ja mislim da jesu. Svaka priča koju ste proizvodili je katastrofa. Svaka priča koju ste vi pokretali je katastrofa. Katastrofa je po uši pristojne Srbije, po uši moderne Srbije. Ako hoćete, po uši normalne Srbije.
Vi koji govorite meni, pričate mi o novinama i to pričate u novinama, kažete – Vučić treba da obilazi toalete, a ja se gospodine ponosim time što obilazim i tek ću da krenem da obilazim toalete po školama, bolnicama i domovima zdravlja u Srbiji. One koje ste nam ostavili u tako užasnom stanju i koji 30 godina nisu renovirani.
Da, mi ćemo da ih renoviramo, ali moram da vam kažem još nešto. To govorite vi i to u novinama koje ste ovako cepali, ovako brutalno ste ih cepali jer je to pristojna Srbija. Dođete na konferenciju za novinare i onda te novine uzmete i pocepate pred novinarima i kažete za te novine da je đubre.
Da vas citiram – Srbija bi morala ako želi da opstane da ovo đubre više ne čita; a onda odete pa kako vi kažete, ja to ne kažem i to ne mislim i za to đubre kažete da Vučić treba da obilazi toalete. U tome je razlika između mene i vas. Ja ću sa ponosom da obilazim toalete, a ni danas neću reći da je to đubre, a to je bitna razlika. To je ta razlika koju vide građani Srbije. To je ta razlika u pristojnosti, uvaženi gospodine, ogromna razlika.
Kažete u nečemu što se prodaje na kioscima nije novina, u nečemu što se pravi od recikliranog upotrebljenog toalet papira, a onda unutra kaže – Tražićemo zaštitu od Živkovićevog poziva na linč; a onda brže bolje valjda zaborave, preči su toaleti koje će Vučić da renovira i rekonstruiše.
Govorite o zakonitom prisluškivanju ili nezakonitom. Ja to nikada ne bih pomenuo da mi nije pomenuto u raspravi. Inače, ne volim takvim stvarima da se kitim. Da, urađeno je u skladu sa zakonom iako mislim da je to izigravanje zakona. Urađeno je formalno u skladu sa zakonom. Imate pravo, u to vreme je postojalo pravo da nadležni državni organi ukoliko smatraju da postoje različite ekstremističke grupe, imaju pravo i obavezu da prate rad tih ekstremističkih grupa.
Oni su onda u te ekstremiste stavljali ljude koji sasvim sigurno nisu bili ekstremisti samo zato što su bili u kontaktu sa mnom ili sa gospodinom Nikolićem, da bi imali zakonito na zakonu zasnovano pravo da nas prisluškuju i to su radili svakodnevno.
Dakle, sada neka građani procene da li je zakon i zaštita zakona bio razlog za to ili su političke potrebe vaših koalicionih partnera bile te koje su to proizvodile.
Vi ste, gospodine, sebi inače dozvoljavali najstrašnije reči i dozvoljavate ih i uvek valjda mislite da se bahatost isplati i da na bahatost ne postoji dovoljno dobar odgovor. A ja mislim da je dovoljno dobar i najbolji odgovor na bahatost pristojnost i odgovornost. I što budete bahatiji, mi ćemo biti pristojniji i više ćemo želeti da imamo tu normalnu Srbiju. Pa, vi ste svoje političke protivnice Zoranu Mihajlović i Stanislavu Pak nazvali političkim plavušama. Kada je to neko od nas sebi dozvolio? Kada je to neko od nas sebi dozvolio? Pa, nikada niko.
Ne postoji reč koju ćete da birate i koju ćete na pristojan način da izgovorite. Vi ste sušta suprotnost svemu onome za šta se borimo. Vi ste upravo ti koji su politiku Srbije, sve je tačno što sam rekao, koji biste politiku Srbije da držite u prošlosti, u prošlosti bahatosti, u prošlosti nepristojnosti, u prošlosti bez ikakvih argumenata, u prošlosti neznanja, nedovoljnog obrazovanja, u prošlosti koja bi trebalo sve zajedno da nas udavi i vrati u taj mulj. E, to je stvar koju šta god vi pokušavali, mi nećemo da dozvolimo.
Imamo pravo da se borimo za budućnost Srbije. Budućnost Srbije je naš cilj, da bude drugačija od onoga zašta se vi zalažete, jer to nisu čak nikakve ni ideje od onoga što vi pledirate i kako bi Srbija trebalo da izgleda. Ja mislim da Srbija jeste normalna zemlja i biće i modernija i pristojnija.
Što se tiče suficita, pa mi smo vam ovde ukazivali na to da ćemo da imamo tih 100 miliona, u Narodnoj skupštini sam vam govorio, narodni poslanici, svi se sećate da sam vam rekao za 13 milijardi, da ih ne računamo u budžetu, a da će doći zato što smo dali digitalni spektar za „Telekom“, „Telenor“ i „VIP“. Svi se sećate, to sam šest puta ovde ponovio u raspravi o budžetu i rekao - to držimo kao dodatnu rezervu. Kažete - da isplatimo plate. Kome? Radnicima MSK-a, koji ste zatvorili. Pa, evo, isplaćuju se plate radnicima MSK-a. MSK-a ponovo radi, a vi ste ga zatvorili. Da, isplaćuju se plate i u „Železari“ koju ste zatvorili. Da, isplaćuju se plate po mnogo fabrika u Srbiji koje ste zatvorili, u mnogo fabrika u Srbiji koje ste zatvorili.
Ne možemo sve preko noći da uradimo, ali ono što možemo, možemo da se borimo svakoga dana za svaku od tih fabrika koju ste uništili, za svaku od tih fabrika koje ste preprodavali, koje ste privatizovali i od kojih su se samo tajkuni bogatili. Možemo, borimo se i borićemo se i hvalimo se suficitom, hvalimo se stabilnošću javnih finansija, hvalimo se time da imamo 9% nižu nezaposlenost nego što je bila pre samo četiri godine.
Ja mislim da je to nedovoljno. Ja mislim da ljudi teško žive, ali mislim da ljudi dobro vide i ko se bori za njih i ko se bori za Srbiju i ko se bori za svaku fabriku. Da, upravo isplaćujemo i krenule su isplate za sve poljoprivrednike, sve ono što je zaostalo. Krenule su i za vojne penzionere, za ono što ste nam uradili 2007. godine, već je sve isplaćeno.
Dakle, krenuli smo, takođe, i da vraćamo tri stotine miliona evra duga koji nam je „Srbijagas“ ostavio, koji ste nam ostavili u „Srbijagasu“ starih dugova prema „NIS-u“ i „Gaspromu“ i to isplaćujemo, već smo isplatili 50 miliona evra, ovo smo ostalo preuzeli u javni dug i to vraćamo. Sve to što nismo mi uradili i nismo zaslužili, danas vraćamo i danas popravljamo. To ćemo nastaviti da popravljamo.
Ali, kako bih vam rekao, ponavljanje neistina, ne može ih pretvoriti u istinu i koliko god puta to da izgovorite, postoje neki drugi u svetu koji mere nečije rezultate. Nikada naši ljudi neće biti zadovoljni, nikada nisu bili zadovoljni i to razumem. Imaju razloga. Mnogo dugo se teško živi i veoma malo poverenja imaju u bilo koga.
Ali, samo vas molim da poštujete i ono što kaže MMF i ono što kaže Svetka banka, i ono što kaže IBRD, i ono što kažu svi drugi koji brojkama izražavaju ono što je Vlada radila, a te brojke govore da je nešto bolje i da će biti još bolje ukoliko mi budemo nastavili sa teškim, ozbiljnim i odgovornim reformama, a bez odgovornosti i pristojnosti neće biti ni normalne, ni moderne Srbije. Hvala vam.
Samo dve reči koje govore o tome kakvu to Srbiju želimo.
Samo ste donekle u pravu gospodine Rističeviću, iz mog ugla naravno, ne mislim da ste sasvim u pravu kada govorite o pritiscima koji dolaze iz različitih medija i o tome ko je političar, ko je novinar, itd.
Naime, novinari imaju pravo da imaju svoj politički stav. I nije problem da se neki raduju i onome kada neko izgovara „Vučiću pederu“ ili „Gašiću ološu“, sve je to uredu. Ne mislim da to treba da naiđe na neku posebnu osudu. Samo što mislim da to treba da dobije, da to ljudi treba da vide, tek da onda bude jasno da nije reč o želji da se neko objektivno informiše, već da se izrazi taj politički sud i to je u redu. To imate pravo svuda u svetu, u Engleskoj imate dan posle izbora - polovina novina su bele, veoma su srećni što je pobedio Kameron, polovina izađe sa crnom naslovnom stranom. Nije sporno, ali tamo svi znaju za koga piše „Gardian“, za koga piše „Tajms“, za koga piše „Dejli Miror“, za koga pišu svi drugi. Dakle, tamo čak i ne pokušavaju da kažu da nemaju svoj politički stav, kao što je to kod nas neretko slučaj, a imaju ga jasnije izraženo nego što je u tim zapadnim demokratijama.
Mislim da mi treba da pokazujemo, i tu i sebe neretko uhvatim, uvek mnogo više poštovanja prema novinarima, prema tim ljudima, bez obzira na to da li nam to nekad prija ili ne. Tako da, znam i sam da nisam jedanput pogrešio, zato što sam polazio od toga, Marijane, da znam kakve su političke namere i kakve su političke želje nekog od tih ljudi i onda sam ulazio nepotrebno u tu vrstu političkih rasprava. Čovek je, svako od nas je običan i ima svoje emocije, ali ono što ne sme da se dogodi, to je da to pređe granice pristojnosti i mi ne smemo da odgovorimo istim rečnikom kada nam kažu – Vučiću ološu, pederu, Gašiću ološu, kako god već da kažu, nije ni važno. Dakle, ne smemo da izgovaramo iste reči i mi moramo da pokažemo da smo drugačiji. Bez obzira što smo bezbroj puta pravili greške, današnja sednica Vlade je upravo prilika da pokažemo šta je to i kako to drugačiju i pristojnu Srbiju u budućnosti želimo.
Danas već nekoliko puta pojedini poslanici govore – pitajte premijera da li neko da dobije reč ili ne. Nisam se nijedanput okrenuo prema Maji Gojković. Ona jeste moja stranačka koleginica koju izuzetno poštujem, vrlo snalažljiva. Ona je dobar, ozbiljan pravnik, ona je žena koja dobro obavlja svoj posao i ona ima svoje zadatke i svoje dužnosti, kao što ja imam svoje zadatke i svoje dužnosti.
(Zoran Živković: Dobacuje.)
Izvinite što sam vas prekinuo. Hvala vam što ste mi dozvolili da nastavim.
Toliko o pristojnosti.
Ali, da u pravu je… Dobro je da ovo ljudi u Srbiji čuju. Zamolio sam ih da prekinu sa razgovorom i dobacivanjem. Čuli ste na koji način, a onda je čovek koji je malopre tražio reč rekao kako mu ja dobacujem. Svi ste uostalom videli šta sam izgovorio.
U pravu ste, kada onaj koji govori i koji koristi mikrofon, verovatno je to dobacivanje, zato što ste vi centar sveta pa to niko ne sme da prekine. Još jedanput se izvinjavam što sam vaš veoma značajan razgovor prekinuo na sekund i hvala vam što ste mi dozvolili da nastavim.
Nastavićemo mi, gospodine Živkoviću, upravo zbog takvog vašeg ponašanja i posle tih izbora i posle mnogo čega drugog, a nisam siguran da će građani ikada poželeti takvu politiku prošlosti, a politika prošlosti je ta da vi meni govorite ko treba da bude uhapšen ili ne. To je posao za tužioca. To je posao za policiju. Ne treba ja da dajem bilo kakve iskaze po tom pitanju i zato nisam u stanju da vam odgovorim ni pozitivno ni negativno na vaše pitanje – da li ima nešto ili nema. To da li ima nešto ili nema, na to odgovor uvek daju nadležni državni organi. Tako će i u tom, i u svakom drugom slučaju tužilaštvo, policija, sudovi dati svoj odgovor. Tako funkcioniše pravna država. Moralo bi, i siguran sam da će, u budućnosti da funkcioniše još bolje, ali u prošlo se vraćati nećemo. Hvala vam najlepše.
Zahvaljujem se, uvaženi potpredsedniče.
Ovo je sada pomalo neprijatna situacija, ali mislim da je bilo logično da se dobije makar izvinjenje za takve reči, ali pošto ga nije bilo, šta da radimo.
U svakom slučaju, samo želim da kažem građanima Srbije, a i svima u sali da kao predsednik Vlade, kao predlagač, moram da ostanem u ovoj sali, dakle, da bih rado izašao iz sale sa svojim prijateljima, ali da to prosto ne mogu ni u skladu sa zakonom, ni u skladu sa odgovornostima koje imam, te je moj posao da ostanem u ovoj sali da koliko je to obavezno učestvujem u raspravi.
Samo se nadam da ljudi u Srbiji su danas i te kako imali priliku da vide kako bi trebalo ili kako ne bi trebalo da izgleda Srbija u budućnosti. U svakom slučaju, molim samo sve narodne poslanike, kao što to i zahtev upućujem i sebi i uvek svim ministrima, da nam se nešto slično u daljem radu ne ponovi, a u… Nadam se da ni Maja, a ni bilo ko drugi neće morati kroz ovakve izjave i kroz ovakve reči da prolazi u budućnosti. Hvala vam još jedanput. Tako da, samo sam želeo da objasnim razloge mog ostanka u sali, ništa više. Hvala. Izvinjavam se vama, gospodine.