Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Boško Obradović

Govori

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovaj direktan prenos skupštinskog zasedanja i poštovani gospodine ministre sa saradnicima, predloženim amandmanom Srpski pokret Dveri želeo je da ukaže na jednu novu i dodatnu mogućnost koju može da otvori Agencija za osiguranje depozita u cilju upravo domaćeg ekonomskog interesa.

Naime, predloženom dopunom Zakona predlagač propisuje izuzetnu mogućnost ulaganja Agencije za osiguranje depozita u devizne dužničke hartije od vrednosti Republike Srbije i Narodne banke Srbije, što do sada nije bio slučaj, i to samo u posebnim okolnostima, dok traje situacija sa negativnim kamatnim stopama na depozite kod centralnih banaka zapadnih zemalja i velikih investicionih banaka. Međutim, negativne kamatne stope zapravo samo razotkrivaju da smo mi do sada bili u jednoj vrsti kolonijalnog položaja prema stranim bankama i da tek sada oslobađamo mogućnost sopstvenih državnih institucija da naša sredstva ulažemo u naše devizne hartije od vrednosti kod naših institucija, države Srbije i Narodne banke Republike Srbije.

Naravno, postavlja se dobro pitanje pod kojim uslovima smo do sada držali te naše osigurane depozite kod stranih finansijskih institucija, a pod kojim uslovima oni nama daju kredite i gde je tu naš interes. Ono što je ovde jedna velika i značajna novost, gospodine predsedavajući, koristiću i vreme ovlašćenog u nastavku, da bih detaljnije obrazložio ovaj amandman, jeste da mi ovim amandmanom predlažemo namensko ulaganje u dužničke hartije od vrednosti Republike Srbije i Narodne banke Srbije koje su namenjene za razvoj domaće privrede i izgradnju infrastrukturnih objekata, čime bi se omogućio razvoj države Srbije kroz angažovanje domaće privrede i domaće radne snage.

Šta bismo time dobili? Povećao bi se obim domaće ekonomije, povećala bi se zaposlenost, povećali bi se poreski prihodi po raznim osnovama, dok bi istovremeno budžetski deficit i deficit platnog bilansa sa inostranstvom bili znatno smanjeni. Stoga ovo amandmansko rešenje predstavlja meru zaštite domaćeg privrednog interesa. Šta to konkretno znači? To konkretno znači da ste vi sada ovom izmenom zakona, koju mi apsolutno razumemo i podržavamo iz ugla zaštite naših finansija, zapravo tek priznali prvi put da smo mi i do sada mogli sopstvena sredstva, devizna sredstva iz fonda kojim raspolaže Agencija za osiguranje depozita, koja štiti uloge u ovdašnjim bankama, da uložimo u devizne dužničke hartije od vrednosti koje izdaje sama Republika Srbija i Narodna banka Srbije. Dakle, mi smo to i do sada mogli. Zašto mi to i do sada nismo radili? Zašto neprestano držimo ovu državu u zavisnosti od stranih finansijskih monetarnih institucija?

Drugo pitanje – zašto sada te dužničke hartije od vrednosti devizne ne bismo stavili u funkciju domaćeg ekonomskog razvoja? U obrazloženju Vlade, s obzirom da je ovaj amandman odbijen, mi smo dobili obrazloženje koje kaže da se ova sredstva Fonda za osiguranje depozita koriste za isplatu osiguranih iznosa depozita sa pripadajućim troškovima isplate u slučaju stečaja i likvidacije banke, finansiranja postupka restrukturiranja banke i drugim postupcima i slučajevima troškova pre svega same agencije i pozajmljenih sredstava. Dakle, po ovom obrazloženju Vlade, ne postoji mogućnost da se naša sopstvena sredstva, da se naše devizne dužničke hartije od vrednosti ulažu u našu domaću privredu i u infrastrukturne radove u državi Srbiji.

Mi smatramo da je to pogrešno. Mi smatramo da na isti takav način kako se zadužujemo kod stranih centara moći možemo da se zadužimo kod naše Narodne banke Srbije i da ta sredstva koristimo, sopstvena sredstva, ponavljam, kako bi se stavila u funkciju obrta u domaćoj ekonomiji. Ja razumem da je to jeretička misao za neoliberalnu dogmu i za ekonomiste koji vladaju Srbijom od 5. oktobra 2000. godine do danas i koji sve što su naučili znaju iz Svetske banke i MMF-a i nikada nisu razmišljali na koji drugi način možemo iz sopstvenog izvora finansiranja da finansiramo razvoj domaće privredne aktivnosti i velike infrastrukturne radove u Srbiji.

Naš interes je da naša sredstva mi obrćemo u našoj državi, da se zadužujemo kod naše Narodne banke Srbije ili srpske razvojne banke, koju nemamo, i da praktično na taj način podižemo zaposlenost, podižemo poreske prihode i podižemo privrednu aktivnost u državi Srbiji. To je ono što zapravo ja ovde vama želim da kažem iz razloga što mislim da ste izbegli mogućnost da se otvori jedna ovakva ekonomska perspektiva. Tu je kolega narodni poslanik iz redova vladajućeg režima rekao jedno ključno pitanje, a to je – šta je primarno? Po našem mišljenju, mišljenju Srpskog pokreta Dveri, za nas je primarno upravo stavljanje domaćih privrednih resursa u razvojni potencijal, dobijanje mogućnosti od strane države da se kupuju nove tehnologije, mašine, da ljudi mogu da zaposle nove radnike, da ti novi radnici pune naš budžet porezima i doprinosima u domaćoj ekonomiji, da se zavrte veliki infrastrukturni radovi koji se finansiraju iz sopstvenih izvora finansiranja. Kada već nekome moramo da dugujemo, zašto ne bismo dugovali našoj Narodnoj banci Srbije, zašto ne bismo njoj vraćali ono isto što vraćamo stranim bankama?

Dakle, gospodine Antiću, evo, kao socijalista, vi ste čovek koji bi trebalo da važi, u teoriji, za nekoga ko drži do značaja državne regulacije u privredi, da li je ovo o čemu ja pričam smisleno i zašto niko do sada nije smeo da se upusti u ovu vrstu ekonomskog razmišljanja? U više navrata sam imao mogućnost da razgovaram sa vašim kolegom Dušanom Bajatovićem, koji je čak i javno u medijima govorio da je ovo ispravan ekonomski rezon, da je ovo prava stvar za domaću ekonomiju, ali da nijedan režim, računajući i onaj bivši u kome ste bili kao SPS i ovaj sadašnji u kome ste sada, jednostavno nije smeo da na ovaj način kreditira sopstveni privredni razvoj i domaću ekonomiju.

Naravno, s obzirom da je uvažena ministarka Ana Brnabić napustila ovo zasedanje Narodne skupštine, morao bih da skrenem pažnju na jedan njen komentar koji smo čuli, a koji zapravo govori o tome da mi još nismo raščistili sa problemima zbog čega ovakva Agencija za osiguranje depozita mora da nadoknađuje krahove stečaja, restrukturiranja i sveukupne propasti bankarskog sektora u Srbiji.

Dakle, naivno je da pričamo o smanjenju zaposlenih u državnoj administraciji, kada svi znamo da SNS i dalje zapošljava po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima. Sa druge strane, državne agencije, koje smo imali kao obećanje predizborno još iz 2012. godine da će biti smanjen broj državnih agencija…
Dakle, gospodine predsedavajući, suština mog amandmana upravo govori o tome da sredstva kojim raspolaže ova država treba da budu stavljena u funkciju domaćeg ekonomskog razvoja. Ta sredstva se dovode u pitanje kada mi, recimo, kroz Agenciju za osiguranje depozita moramo da rešavamo problem propalih banaka kojima je upravljala partijska elita na čelu upravnih i nadzornih odbora i na mestima direktora.
Dakle, da li razumete jasnu vezu? Umesto da ta sredstva ulažemo u domaću privredu, mi ih ulažemo u spašavanje propalih banaka kojim je upravljao partijski kadar, a da niko nikada nije odgovarao za upropaštavanje 10 domaćih državnih banaka. Da nisu upropaštene te domaće državne banke, rukovođene partijskim kadrovima i svih stranaka vlasti.
Mi bismo imali mogućnost da te banke investiraju domaću privredu, da investiraju u stanovništvo, da imamo pokretanje domaćeg privrednog razvoja, a ne da potrošimo kompletan fond, koji postoji za osiguranje depozita u Srbiji, zato što smo morali da spašavamo ono što su partije na vlasti upropastile.
Dakle, to je moje veoma konkretno pitanje gospodinu ministru. Gospodine ministre, ko je odgovoran za dosadašnju propast državnih banaka u Srbiji?
Gospodine predsedavajući, hvala, vrlo ste ljubazni. Ono što za kraj želim da kažem – da li ćemo u Narodnoj skupštini Republike Srbije konačno otvoriti raspravu koja govori o tome da neoliberalni ekonomski koncept nije jedini ekonomski koncept na ovome svetu, da zaduživanje kod stranih monetarnih institucija nije jedini način kreditiranja i ulaganja u sopstvenu domaću privredu, da postoje samostalni, sopstveni izvori finansiranja koje možete da koristite kao što smo vam predložili u ovom amandmanu, da ove devizne, dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija i Narodna banka Srbije, budu stavljene u funkciju domaćeg privrednog razvoja i budu stavljene u funkciju domaćeg i ekonomskog interesa kroz velike infrastrukturne radove. Ta sredstva će se vraćati u isti taj fond, taj fond će, dakle, naravno, nastaviti da igra svoju osnovnu ulogu da štiti i osigurava depozite u bankama u Srbiji.
Dakle, nećemo izgubiti ta sredstva zato što ih ulažemo u domaću privredu i velike infrastrukturne radove. Naprotiv, obrnućemo ta sredstva, pokrenućemo domaću privrednu aktivnost, zaposlićemo nove ljude, napunićemo budžet kroz poreze i doprinose na novozaposlena lica i vratiti ta sredstva u fond kojim osiguravamo depozit u Srbiji. Pa, mislim da je ekonomska logika veoma jednostavna.
Mi obrćemo sopstvene pare, pokrećemo domaću privrednu aktivnost, osiguravamo time ovaj fond i taj fond dalje uvek može da stoji na raspolaganju, čak može i da profitira ako ta sredstva na pametan način budu uložena u ono što je kvalitetna domaća privredna aktivnost.
Ako smo primera radi, da vam na primeru pojasnim, procenili, da je domaća informaciona tehnologija, odnosno da su kapaciteti domaćih kompjuteraša, softveraša, kompletne informacione tehnologije, zapravo tako veliki da mi možemo da povećamo svoju proizvodnju, svoj izvoz u oblasti savremenih informaconih tehnologija, hajde da uložimo upravo ova sredstva u nove firme, u novo zapošljavanje, u ovom sektoru koji sigurno donosi profit, hajde da vidimo koji su to drugi sektori domaće grane privrede u koje možemo da uložimo ova sredstva iz Agencije za osiguranje depozita, da bi takođe pokrenuli domaću privrednu aktivnost i da bismo uradili najvažniju stvar koju treba da bude cilj svake ekonomske misli, da zamenimo uvoz domaćom proizvodnjom, da konačno zaustavimo uvoznički lobi koji uvozi ovde sve ono što mi možemo da proizvedemo i da mi to ovde proizvodimo.
To je suština priče.
Dakle, ovim ćemo imati pokretanje domaće proizvodnje, imaćemo novo zapošljavanje, imaćemo puniji budžet kroz nove poreze i doprinose, a s obzirom da ćemo ulagati isključivo u profitne domaće grane privrede, ta sredstva će nam se vraćati u fond i Agencija za osiguranje depozita će biti stabilna i fond će biti garant svih onih ulaganja koje imaju domaće štediše u domaćim bankama.
Mislim da je vreme, poštovane kolege narodni poslanici, da oslobodimo misao za jednu alternativnu i drugačiju ekonomiju od one koja vam se ovde nameće već 17 godina i koja vlada Srbijom od vremena Mlađana Dinkića do njegovog najboljeg učenika Aleksandra Vučića, koji je i danas Dinkićev šef, koji ga u Vladi savetuje.
Mislim da sam bio veoma jasan. Ništa niste promenili u osnovnom ekonomskom konceptu i nudimo vam konkretno rešenje koje možete da preuzmete i da kao Vlada Republike Srbije, gospodine Antiću, ako ste pravi socijalista, ako ne folirate da ste socijalista, onda hajde da uložimo državna sredstva u državne banke u domaću privredu, u velike infrastrukturne radove i da na taj način zapravo izbegnemo kolonijalni položaj i dužničko ropstvo prema stranim monetarnim institucijama.
Mislim da je ovo nešto što je od opšteg interesa, da ste me odlično razumeli o čemu vam govorim, a samo je pitanje da li imate hrabrosti da podržite jedan ovakav amandman ili prosto zarad opstanka na vlasti, ste spremni da prihvatite sve ucene MMF, SB i stranih centara moći. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Vaš odnos prema Gradskoj biblioteci u Čačku i ideji da postoje ljudi koji rade u srpskoj kulturi, najbolje o tome kako vi, zapravo doživljavate i tretirate kulturu u Srbiji. Za vas je bibliotekarstvo i knjige nešto što očito ne razumete i što je izvan videokruga vašeg interesovanja. Prosto, nemojte vređati bibliotekarstvo u Srbiji i ljude koji rade u institucijama kulture.

Imao sam čast da radim u jednoj od najboljih srpskih biblioteka, Gradskoj biblioteci – Vladislav Petković Dis u Čačku. Što se tiče onoga, kada vi, gospodine Martinoviću, kritikujete moju kritiku neoliberalne ekonomske misli…
Bilo bi veoma poželjno da se seti, kolega narodni poslanik iz SNS vremena kada je bio vedeta SRS, kada je pričao veoma slične priče, a sada je zaboravio da je u svoje vreme govorio veoma slično o neoliberalnoj ekonomiji, kao danas ja. Prosto, preletači imaju kratko pamćenje.

Kada gospoda iz vladajuće stranke napadaju bivši režim, onda bi bio red da se javi gospodin Neđo Jovanović, šef poslaničke grupe SPS-a i da odgovori na uvrede kojim napadaju bivši režim, koji su i oni tada činili.

Sa druge strane, kada imamo situaciju u kojoj prethodni govornik kaže – da SNS nikada nije zalagala za neolibelarnu ekonomiju i ne sprovodi neliberalnu ekonomsku politiku, to je tačno. Ona je angažovala profesionalce da to sprovode i Svetske banke Dušana Vujovića, Anu Brnabić, Mlađana Dinkića, koji je savetnik Aleksandra Vučića, znači oni koji su dokazani neoliberali. Vi ste angažovali njih, da dalje nastave putem Mlađana Dinkića i u vreme vlasti SNS.

Dakle, jednom rečju, veoma je jednostavna stvar, Srbiji ne radi domaća privreda, radi isključivo kao podizvođač, a stranci kupe kajmak, na sve ono što se ovde zapravo radi.
Poštovani predsedavajući, hvala.

Želeo bih da iskoristim preostalo vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe i da još jednom pojasnim suštinu ovog amandmana iz ugla ekonomskog patriotizma i onoga što smatramo domaćim ekonomskim interesom.

Kolega iz vladajuće većine je izrekao jednu misao, koja je revolucionarna za Narodnu skupštinu Republike Srbije, da danas širom Evrope i sveta države intervenišu u privredi. Mi smo već 17 godina taoci neoliberalne ekonomske misli koja tvrdi da država ne sme da se meša u privredu, da je tržište slobodno i da država treba da se povuče kao regulator iz tržišne utakmice.

Ovo je prvi put da čujem od strane nekoga iz vlasti da se vreme u čitavoj Evropi i svetu promenilo, da uspevaju upravo one države koje se direktno mešaju u tržišnu utakmicu, koje direktno regulišu privredne aktivnosti i koje, naravno pametne države, staju na stranu domaće privredne aktivnosti nasuprot interesima stranih banaka i stranih firmi koje pokušavaju da ostvare maksimalni profit na vašoj teritoriji i da taj ekstra profit iznesu u inostranstvo, a čak i da ih dodatno ne oporezujete za iznošenje tog ekstra profita.

Dakle, ovo je suštinski amandman koji otvara novu ekonomsku eru u Srbiji, kako da sopstvene izvore stavimo u funkciju sopstvenog domaćeg ekonomskog razvoja?

Gospodine ministre, gospodine Antiću, hoćete da vam budem vrlo konkretan i precizan? Ozbiljna ekonomska misao analizira u kojim privrednim granama u domaćoj privredi možemo da budemo konkurentni strancima, i kaže da je domaći IT sektor jak da može da bude konkurentan, da je poljoprivreda izuzetna i da ima izvoznu orijentaciju, da ima ogroman profit na godišnjem nivou, da turizam, recimo, raste i da je velika naša šansa. Šta onda radi ozbiljna država? Ovakve sopstvene izvore finansiranja, kao što su devizne dužničke hartije od vrednosti Narodne banke Srbije i Republike Srbije, stavlja u funkciju otvaranja novih radnih mesta u ovim privrednim granama koje su profitabilne i ta sredstva, naravno, uzimajući čak i neki profit, možemo i o tome da pričamo, vraća u Fond Agencije za osiguranje depozita i samim tim obezbeđuje sigurnost svih štediša u Srbiji.

Dakle, osnovna stvar svake ekonomije je kako zameniti uvoz domaćom proizvodnjom, kako podržati domaće proizvodne kapacitete, kako prema tome povećati broj zaposlenih u domaćoj privredi, povećati poreze i doprinose koji dolaze u budžet preko toga i obezbediti zapravo domaći privredni razvoj. To je suština ovog amandmana.

Problem je, ja vam o tome govorim, vi to ne smete da uradite zato što imate tutora iznad glave, zato što mislite glavom Svetske banke i MMF, a ne logikom domaćeg ekonomskog interesa zato što su vaši eksperti, eksperti iz propale ere neoliberalne ekonomije…
… Dušan Vujović, Mlađan Dinkić...
Gospodine predsedavajući, pre svega ja se vama zahvaljujem, mislim da ste omogućili jednu korisnu i kvalitetnu raspravu i želim u tom smislu da dovršim još jednom svoju misao što se tiče konkretnog amandmana.
Znači, konkretnim amandmanom mi smo predložili da ove devizne, dužničke hartije od vrednosti, koje izdaje Narodna banka Republike Srbije i Republika Srbija, ne budu samo čuvane za osiguranje depozita za domaći bankarski sektor, nego da budu i stavljene u funkciju ulaganja u domaće privredne aktivnosti i u velike infrastrukturne radove, ponavljam, koji su profitabilni i koji će ta sredstva vratiti u Fond Agencije za osiguranje depozita, a u međuvremenu će uraditi još jednu korisnu aktivnost dok ta sredstva, ponavljam, stoje negde, zaposliće nove ljude, pokrenuće domaću privrednu aktivnost, pojačaće izvoz i na svaki drugi način ćemo obrnuti sopstvene pare.
Mislim da je to suština ekonomije. Imamo naše pare, obrćemo naše pare, a istovremeno čuvamo sigurnost Fonda Agencije za osiguranje depozita i štediše u srpskim bankama su sigurne, a sa druge strane te smo pare okrenuli, obrnuli, povećali privrednu aktivnost, napravili neke velike infrastrukturne radove, zaposlili neke nove ljude, pojačali priliv u budžet preko poreza i doprinosa na novozaposlena lica.
Ne znam kome nije jasno da je ovo naš domaći ekonomski interes. Ne vidim da je neki ministar ustao da mi kaže da nisam u pravu i da ima nešto sporno u ovom ekonomskom konceptu. Recite šta je sporno u ovom ekonomskom konceptu ili recite da vi ne smete da sprovedete ovaj ekonomski koncept iz prostog razloga što ste u zavisnosti od MMF i Svetske banke koji vam to ne dozvoljavaju. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uz ponavljanje da smatram da danas rukovodite zasedanjem Narodne skupštine na jedan dostojanstven i domaćinski način, želim da vam ukažem na povredu Poslovnika člana 104, jer mislim da sam iz tog razloga ima pravo na repliku u prethodna dva slučaja, gde se kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član isti poslaničke grupe, navodeći njegovo ime, prezime, funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje.

Dakle, kada je konkretno kolega narodni poslanik govorio o mom shvatanju ekonomije i mom tumačenju podnetog amandmana, on je jednostavno pogrešno protumačio moje izlaganje. Ni jednog trenutka nisam rekao da treba pogrešno plasirati državna sredstva. Pa, ko bi to normalan rekao i uradio? Upravo je tajna ekonomije u tome da se ispravno plasiraju ta državna sredstva i da se ona obrnu u korist razvoja domaće privrede.

Dakle, mislim poštovana predsedavajuća, kojoj koristim priliku da čestitam današnji rođendan u ime poslaničke grupe Dveri, da sam imao pravo na repliku od strane predsedavajućeg iz prostog razloga što nekada radi korisnosti javne rasprave treba omogućiti repliku da bi se ispravilo pogrešno tumačenje koje je dao kolega narodni poslanik.

Prosto, ostajemo nedorečeni ako naše izlaganje tumači kolega narodni poslanik iz vlasti i red je da dobijemo repliku da bismo mogli do kraja da objasnimo šta smo želeli da kažemo, a ne da ostane senka na našem izlaganju, na osnovu tumačenja nekoga ko govori nešto potpuno suprotno, odnosno ko nas je pogrešno protumačio.

Tako, da smatram, radi sveukupne korektnosti i kvaliteta ove javne rasprave koja je do sada bila visokokvalitetna, možemo i dodati koju repliku opozicionim narodnim poslanicima da do kraja dodatno protumače svoje izlaganje i time pojasne šta su želeli da kažu. Hvala.
Hvala predsedavajuća, ovo je značajan doprinos ovoj raspravi.

Dakle, kolega koji je izlagao razne ekonomske teorije i zapravo želeo da kaže jednu stvar sa kojom se ja apsolutno slažem, da je najopasniji rizik koji nosi investiranje iz sopstvenih izvora finansiranja taj da će ona biti pogrešno plasirana. Da kada mi raspolažemo određenim državnim resursima i sredstvima i dajemo određene kredite ili na bilo koji drugi način finansiramo infrastrukturne radove, finansiramo domaću privredu, finansiramo kredite za mala i srednja preduzeća, da nosimo veliki rizik da se ta sredstva neće vratiti zbog loše poslovne sposobnosti i manjkavosti rukovodstva, recimo, u državnim preduzećima koja su partijska ili iz bilo kog drugog razloga.

Znači, tačno je, ako napravimo pogrešno plasiranje državnih sredstava imaćemo inflaciju i to će biti problem za našu državu, ne smemo da napravimo tu grešku. Upravo sam govorio suprotno, da mi imamo sigurne, da tako kažem, načine plasiranja. Imamo pouzdano plasiranje u one privredne grane koje su uspešne i profitabilne.

Ako IT pravi profit, uložimo u IT devizne, dužničke, hartije od vrednosti, kreditne linije i sve drugo sa čim raspolaže država, jer će taj IT da vrati to svojim daljim razvojem, svojim daljim profitom, svojim daljim izvorom. Nemojte da dajemo to tajkunskim firmama, partijskim firmama SPS koja neće vratiti kredit, jer to naravno da će voditi inflaciji. Znači, da ne dajemo „Agrobanci“ na čijem čelu je bio kadar SPS, pa je „Agrobanka“ propala, nego da damo tamo gde će se ta sredstva sigurno vratiti i da onda možemo da imamo sigurnost poslovana u Srbiji. Mislim da sam u tom smislu potpuno saglasan onome što ste rekli, samo sam želeo da pojasnim.
Gospođo predsedavajuća, jesam li dobio reč kao repliku? Hvala.

Dakle, opet iz namere da samo pojasnim izvesne izrečene misli, da ne bi bilo pogrešno tumačenja. Nikada ni nigde Dveri nisu rekle da su protiv stranih investitora. To je jedno zlonamerno tumačenja onoga o čemu mi govorimo, da prioritet ove države ne treba da budu strani investitori i ulaganje naših sredstava u dolazak stranih investitora, već ista ta sredstva, po ovom principu o kojem sam govorio, treba uložiti u domaću privredu koja je konkurentna i koja može da zameni uvoz domaćom proizvodnjom. Veoma je različito ako neko iz toga izvuče zaključak da smo mi protiv stranih investitora. Ne, mi smo za podršku domaćoj privredi u onim sektorima koji su konkurentni kao zamena uvoza domaćom proizvodnjom. Razrešili smo jednu stvar.

Druga stvar koju nam takođe često spočitavaju jeste ideja da bismo mi za nekakvu inflaciju, za nekakvo štampanje novca bez mera i granice, za nekakvo korišćenje državnih para koje će ići na štetu države. Nikada Dveri nisu bile za tako nešto. Znači, primarna emisija, dodatno štampanje državnog novca ima smisla samo ako ga ulažete u konkretnu profitabilnu privrednu aktivnost koja će ta sredstva vratiti. Nema smisla da ulažete dodatno štampanje državnog novca u plate i penzije jer ćete, naravno, izazvati ogromnu inflaciju i napraviti haos u sopstvenoj državi. Ali i te kako ima smisla i brojne države sveta su se razvile upravo tako što su svoju primarnu emisiju, dodatno štampan novac, ulagale u velike infrastrukturne radove, novo zapošljavanje i dodatne domaće privredne aktivnosti.

Konačno, ono što je veoma važno, tajkuni nisu nastali 5. oktobra 2000. godine. Tajkuni su bivši komunistički i socijalistički direktori koji su upropastili svoje firme, napravili privatna carstva i isto služili režimu Slobodana Miloševića, kao i svim režimima do sada. Dakle, to su tajkuni, kao pljačkaši u svim režimima do sada.
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, radujem se ovoj mogućnosti da imam završnu reč u našoj današnjoj raspravi na ove izuzetno važne i značajne teme.

Kada smo dobili ovaj materijal, mi sigurno sa svima vama delimo zajedničku dobru volju da se nešto dobro uradi za ovu državu i za ovaj narod, i osnovne stvari o kojima ste vi ovde govorili nisu sporne i uvek će imati našu podršku, bez obzira što smo žestoka opozicija aktuelnoj vlasti. Kada treba zaštititi državne finansije od negativnih tokova u međunarodnim finansijskim kretanjima, kada treba obezbediti uslove za zaštitu životne sredine, kada treba uložiti u izgradnju novih postrojenja u oblasti energetike u Srbiji ili, primera radi, kao što je ministar ovde govorio, da Srbija iskoristi svoj geografski položaj i da bude jedan od lidera u prenosu električne energije na ovim prostorima, to je svakako nešto što će svako od nas podržati i što nije sporno u svim ovim našim diskusijama koje su se juče i danas mogle čuti.

Međutim, ono što jeste sporno je šta se iza toga krije i da li su ove aktivnosti i ovi zajmovi zaista u našem domaćem ekonomskom i privrednom interesu? Naša iskustva do sada, gospodo ministri, nažalost su veoma negativna. Sve što imamo kao iskustvo o dosadašnjem funkcionisanju zajmova i raznih vrsta kredita koje smo uzimali u inostranstvu uglavnom je vezano za to interes za tako nešto uvek imaju stranci, ali veoma malo interesa nalazimo mi ovde.

Stranci pre svega nama daju kredit i uzimaju, naravno, određeni profit na kreditne rate i kamate na taj kredit. Stranci nas potom ucenjuju kako treba da izgleda tender na određenim poslovima i ko uopšte može da dobije taj posao, a onda se sasvim slučajno desi da taj posao po takvom tenderu, koji nam stranci uslovljavaju, mogu da dobiju jedino strane firme, dok domaće firme mogu da budu samo eventualno u najboljem slučaju podizvođači.

Dakle, interes stranaca je ovde veoma jednostavan. Oni daju kredit i zarađuju na kreditu, odnosno kamatama koje preko toga ostvaruju, i plus zarađuju na poslovima koje njihove firme dobiju kada mi koristimo njihov kredit za naše infrastrukturne radove. Dakle, iz ugla stranog ekonomskog interesa oni su potpuno zaštićeni, a vi sada ovde dajete i garancije države Srbije u slučaju da eventualno EPS ili EMS nije u situaciji da vraća određene zajmove, da za to sve garantuje naravno država Srbija.

Dakle, strani investitor, ulagač, zajmodavac, nazovimo ga kako god u ovom slučaju, je izuzetno zaštićen. Da li su zaštićeni interesi države Srbije? Da li je zaštićen domaći ekonomski interes? Da li je zaštićena domaća privreda? To su zapravo pitanja koja mi vas ovde neprestano podsećamo.

Ja ću zato da vam citiram upravo vaše obrazloženje razloga za donošenje ovoga zakona, gde se u jednoj tački kaže da će se doneti poseban sporazum kojim se definišu detalji sprovođenja programa korišćenja kreditnih i donatorskih sredstava, što između ostalog podrazumeva nabavku radova i opreme po pravilima Nemačke razvojne banke u međunarodnom tenderskom postupku. Dakle, mi smo uslovljeni da radimo tender po pravilima koje nam nameće Nemačka razvojna banka.

Šta je naš ekonomski interes? U redu je, dobili ste dobar kredit, imate povoljnu kamatnu stopu, povoljne rokove vraćanja. Pa, zašto mi ne bismo sami onda raspolagali tim sredstvima onako kako mi mislimo da treba i na našim tenderima propisanim onako kako ova država želi da ih propiše, a ne kako nam nameće Nemačka razvojna banka? Da li će taj tender tako nametnut od strane Nemačke razvojne banke biti za nas povoljan i biti uopšte odgovarajući za naše domaće proizvođače, ili će favorizovati strane izvođače radova? To je ključno pitanje, gospodo ministri, za koje vas molim da mi odgovorite.

Ono što je ovde drugi problem, jeste naravno poslovanje EPS kao jednog od ključnih strateških državnih preduzeća u Srbiji. Vi svi znate, naravno, da su Dveri ogorčeni protivnik bilo kakve ideje privatizacije i prodaje naših strateških, privrednih i prirodnih bogatstava, kao što su EPS, Telekom i naše poljoprivredno zemljište koje, nažalost, po postojećem Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju planirate da prodajete strancima od 1. septembra ove godine. Isto to mislimo i o aerodromu Beograd i o PKB-u i o nizu drugih strateških privrednih grana koje jednostavno ne smeju da dođu u ruke stranaca.

Što se tiče EPS, ona je zapravo simbol onoga najgoreg što je uništilo ovu državu, a to je partijsko kadriranje u našim javnim preduzećima. Partijski direktori, partijsko zapošljavanje, partijski namešteni tenderi, partijsko pljačkanje javnih preduzeća i isisavanje novca preko nameštenih poslova za partijske, kumovske, burazerske i ostale firme koje dobijaju na tim tenderima. To je srce korupcije u Srbiji. To je srce pljačkanja državnog budžeta. Tačno se zna ko je odgovoran – partijski direktori koji su bili na čelu EPS i, naravno, partijski upravni i nadzorni odbori, kao i Vlada Republike Srbije koja sve to gleda i dozvoljava.

Navedite mi, gospodo ministri, primer jednog direktora u Srbiji koji je odgovarao za loš posao koji je radio na mestu direktora jednog javnog preduzeća, koji je odgovarao za loš menadžerski posao koji je tamo imao. Navedite mi jednog, koji je to direktor koji je ocrnjen u javnosti zato što je napravio negativan bilans jednog preduzeća? Da ne govorim o krivičnim prijavama ili procesima koji su trebali da završe zatvorskim kaznama za one koji su nas uveli u pljačkaške privatizacije i upropastili naša najvažnija državna preduzeća.

Od 1945. godine do danas proteklo je 72 godine. Od te 72 godine SPS je u formi komunista ili socijalista bio na vlasti punih 70 godina. Gospodine ministre, da li osećate odgovornost za deo vlasti od 70 godina u ovoj državi? Da li je ikada iko iz SPS osetio odgovornost da je za nešto kriv, da je za nešto odgovoran, da je nešto upropastio, da je nešto opljačkao u ovoj državi? Hoćete da nam kažete da SPS nema nikakve veze sa tim? Ja vas ovde veoma otvoreno i veoma odgovorno pitam, da li onaj menadžment koji pravi gubitke i koji se pokazao nesposoban u javnim preduzećima može da realizuje nove investicije koje vi sada ovde planirate?

Da li će isti ljudi koji su doveli do problema moći da izvuku EPS dalje? Kada to govorim, naravno da ne mislim o onim čestitim, ozbiljnim i samopožrtvovanim radnicima koji u najtežim uslovima, po zimi, snegu, ledu, mrazu rešavaju najsloženija pitanja da bi elektroenergetski sistem Srbije mogao da funkcioniše u najtežim okolnostima? Mislim na vas, partijski postavljene menadžere i direktore i rukovodioce javnih preduzeća i javne državne uprave u Srbiji. Dakle, da li ste vi ikada za nešto odgovarali od onoga što se loše desilo u državi Srbiji? Navedite mi jedan takav primer, ili recite javnosti da je sve savršeno u svim državnim javnim preduzećima u Srbiji. Ako nije savršeno, ko je odgovoran?

Ono što je veoma važno da vas podsetim, jeste da ovde možemo često da čujemo od vaših koalicionih partnera iz vladajuće većine da je neko tamo nekada nešto upropastio iz nekog bivšeg režima. Ja se ne sećam da je neko iz tog bivšeg režima odgovarao za to što je upropastio, a vi ste već pet godina na vlasti u ovoj državi. Pri tom, gospodine Antiću, vi iz SPS, vi ste i bivši režim i sadašnji režim. Kada vaši koalicioni partneri ovde u sali prozivaju bivši režim da je upropastio državu Srbiju, osećate li se malo odgovorni jer ste svojevremeno bili na vlasti sa DS? Zašto ne uzmete reč i kažete…
Na dnevnom redu, gospođo predsedavajuća, su dva zajma za dva veoma važna preduzeća u Srbiji, za EPS i za EMS, koje treba da potroše pare koje ova država ovde treba da preuzme i da garantuje da će biti vraćene. Ko će potrošiti taj novac? Partijski postavljeni direktori javnih preduzeća, v.d. direktori koje ne znamo da li će sutra biti direktori, a ne znamo ni ko će biti novi direktori? Kakav je epilog partijskih i kumovskih direktora na čelu EPS, poput recimo Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, koji je bio na čelu EMS? Ako je bio dobar, što više nije direktor EMS? Ako nije bio dobar, kada će da odgovara za stvari koje nije dobro radio?
Dakle, gospodo ministri, to ja vama postavljam kao veoma precizno, otvoreno i jasno pitanje - ko će sprovesti ove zajmove? Da li partijska nomenklatura koja se ovde decenijama nalazi na čelu partijskih državnih javnih preduzeća, koje ste vi podelili kao partijski plen nakon izbora? Kao gusari kada osvoje nešto pa podele kome šta ide, tako vi delite javna preduzeća u Srbiji.
Ono što, gospođo predsedavajuća, danas u Srbiji svi znaju jeste da su naša javna preduzeća prostor za partijsko zapošljavanje.
Nastaviću, nadam se da će vam nastavak mog izlaganja biti po volji.
Gospođo predsedavajuća, nadam se da ćete ovo vreme koje ste mi potrošili imati u vidu da mi nadoknadite.