Na član 17. Miodrag Gavrilović.
Po amandmanu?
Mislio sam da čekate sledeći, izvinite gospodine Gavriloviću.
Boško Obradović po amandmanu.
Izvolite.

U ovom preostalom vremenu ovlašćenog želeo bih da ukažem Vladi Republike Srbije na nekoliko činjenica.

Da li je tačno da smo između dva popisa za vreme vaše vlasti izgubili 750.000 stanovnika? Da li je tačno da imamo najskuplje gorivo u regionu? Da li je tačno, odnosno da li može da se živi u Srbiji sa minimalnom penzijom od 12.000 dinara? Da li je tačno da još uvek nismo vratili otetu imovinu privatnih lica nakon Drugog svetskog rata, što je početak nepravde u Srbiji? Da li je tačno da nismo radnicima koji su u pljačkaškim privatizacijama oštećeni isplatili sve ono što im se duguje? Da li je tačno da ste od Mlađana Dinkića do Siniše Malog stranim firmama dali 93,5% ukupnih subvencija ove države? Da li je tačno da nam porodilišta nisu sređena? Da li je tačno da je Aleksandar Vučić rekao da su ga njegovi zapadni prijatelji prevarili o Kosovu i Metohiji, a opet sutra ide u Brisel?

Konačno, ovo su sve informacije koje su apsolutno tačne i dovoljan razlog da na izborima 17. decembra 2023. godine aktuelna vlast ode u istoriju, a dođe jedno novo nacionalno okupljanje. Sa tim ću završiti gospodine predsedavajući, nacionalno okupljanje iza koga stoje Srpski pokret Dveri i Srpska stranka Zavetnici, uz podršku zaista najistaknutije grupe srpskih intelektualaca. Mislim da je potpuno nova vrednost na srpskoj političkoj sceni.

Hvala.
Videli smo to isto. To je bilo prošle godine u onom dvorištu sa Đilasom.
Reč ima Miodrag Gavrilović.

Ja sam bio u tom dvorištu o kome se radi i moram vam reći da je vrlo zanimljivo da vi uopšte ne razumete koncept razgovora, pregovora i koordinacije među ljudima, ali dobro, za vas je sve isključivost. Što više ljudi podelite, smatrate da je veći uspeh, svejedno. Pruženu ruku videti nećemo, za ovih godinu nismo ni videli.

Član 17. stav 1. saslušajte kako glasi, pošto sam tražio da se izbriše. U skladu sa članom 2. tačka 31, članom 54, članom 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu u budžetskoj 2024. godini ne može se vršiti obračun i isplata poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa i primanja zaposlenih radi poboljšanja materijalnog položaja i uslova rada, kao i drugih primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima itd.

Zašto da se izbriše ovo? Zato da ujednačimo prava ljudi koji su zaposleni u privatnom i javnom sektoru, to prvo, a da ujednačimo i prava ljudi koji sami sebi daju bonuse i sami sebi daju nagrade, misleći na ljude iz vlasti pre svega. Ako sebi možete da dajete bonuse i nagrade, onda te bonuse i nagrade treba da dajemo i zaposlenima.

Ovom prilikom ne mislim da vi dajete sebi bonuse i nagrade na osnovu samog zakona, nego mimo zakona, zloupotrebljavajući zakon. Ono što su građani zaslužili, zaposleni u državnoj upravi, državni nameštenici i službenici su da imaju pravo na bonus i na nagrade.

Hvala gospodine Gavriloviću na potvrdi da ste bili u tom dvorištu sa svima ostalima zajedno.
Na član 17. Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, celu noć su nas ubeđivali ovi preko šolakčići i đilaščići kako je u njihovo vreme navodno bilo bolje. Građani će imati priliku, pozivali su na izbore 17. pa da kažemo da će građani imati priliku da se odluče.

U njihovo vreme je godišnji fond plata svih zaposlenih, sve ono što su zaposleni dobijali pod uslovom da su dobijali, na 1.700.000 zaposlenih po 328 evra, to je ukupno iznosilo 6,5 milijardi. Znači 6,5 milijardi su zarađivali građani Srbije, pod uslovom da su svi dobili plate.

Danas sa prosečnom platom, 2.300.000 zaposlenih u toku godine dobije 23 milijarde. Oni su nas celu noć ubeđivali da je bolje da građani dobiju 6,5 milijardi, dakle, više od tri puta manje, kao što je bilo u njihovo vreme i pozivali građane da glasaju za taj fond plata od 6,5 milijardi, da je to bolje nego imati fond plata od 23 milijarde, što se vidi po kupovini, po ubiranju PDV-a. U njihovo vreme ukupan PDV je bio nešto između 300 miliona, danas je to 908 miliona, što pokazuje da naši građani imaju novca da troše i otuda bez obzira na iste poreske stope, otuda budžet raste, iz tog budžeta intervenišemo za veće plate i penzije. To je neka vrsta lančane reakcije.

Dakle, dok se mi borimo za narod i državu, ovde smo slušali priče o „Telekomu“ itd. „Telekom“ je državna firma koja uplaćuje prihode u budžet Republike Srbije, iz tog budžeta Republike Srbije i oni i mi dobijamo platu. Za mene nije baš razumno navijati za privatnu kompaniju. Velika je razlika između nas i njih, mi navijamo za državu i za narod, oni za Šolaka i Đilasa, za svoje gazde. Hvala.

Sada poslanička grupa koja ima vremena za raspravu.
Grupa za pomirenje, Milija Miletić.

Zahvaljujem se predsedniče.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, evo kolega Rističević koji je sada govorio po amandmanu koji je on predložio mislim da o njemu i o njegovim aktivnostima svi znamo vezano za razvoj poljoprivrede za svakog čoveka, bez obzira da li on živi u Svrljigu, Beloj palanci, da li živi u Kuršumliji, da li živi u bilo kom delu Srbije.

U okviru ovog budžeta koji imamo današnjih dana koji ćemo usvojiti, za sve nas je bitno da će imati veća izdvajanja za sve naše ljude, za subvencije i da se isplata sva ona zaostala dugovanja koja su bila u prethodnom periodu. Meni je kao čoveku isto vrlo bitno, to sam postavio i u delu kada su bila poslanička pitanja, da se reše problemi naših ljudi koji su izgubili svoja radna mesta u prethodnom periodu. Tu konkretnom mislim do 2012. godine, kada su bile one naknadne privatizacije, poseban akcenat na ljude koji žive u Nišu, Nišavskom okrugu i drugim delovima gde su trebali da im isplate po tužbi, gde ćemo sada doneti zakon kojim ćemo to obezbediti određenim ljudima koji su tužili. Ali, imamo i one kojima neće moći da se isplati, to su ljudi koji nisu hteli da tuže svoju zemlju, nisu hteli da tuže državu i oni će sada biti uskraćeni. Očekujem da ćemo naći načina da im nadomestimo.

Tu konkretno mislim na one naše ljude koji su svakodnevno na liniji i sa gradonačelnicom u Nišu, sa predstavnicima ministarstva i ti ljudi su u nekim očekivanjima da će to biti rešeno. Siguran sam da se mora naći rešenje i da im se to isplati zato što je taj period, to je bilo posle 2000. godine, period kada je bila naknadna privatizacija, gde je veliki broj ljudi ostao bez posla, elektronska, mašinska u Nišu i veliki broj ljudi. Sada će se njima rešiti koji su podneli prijave, tužbe, ali za one koji nisu njima to neće biti rešeno.

Jedna od bitnih stvari jeste i lokalna samouprava, kao što je moja opština gde ja dolazim Svrljig i velikih takvih opština da se u narednom periodu obezbede sredstva da mogu lakše da funkcionišu, da se obezbede sredstva, da se završe projekti koji su započeti. Konkretno kod mene u opštini, imamo projekat sportske hale koji je započet, gde bi trebalo da realizujemo, rešavanje vodosnabdevanja i u samom Svrljigu i okolnim mestima i okolnim selima i normalno, ja to potenciram i to ću potencirati u narednom periodu zato što je dobro da se rade stadioni, da se prave stadioni nacionalni, svi ostali. Dobro bi bilo, kada sve to završimo da jedan deo toga bude urađeno ne stadion nego da bude rađena ta sportska hala za našu decu koja žive u Svrljigu, a i u drugim opštinama gde nema sportske hale.

Još jedna bitna stvar jeste što se u okviru ministarstva date mogućnosti i u budžetu date mogućnosti zbog zapošljavanje novih ljudi, za stimulisanje radnih mesta. Još jednom akcenat moramo staviti na male sredine, na male opštine, ne razvijena područja, na rubna područja, na granična područja. Verujte mi, tamo mora biti veća ulaganja, veća izdvajanja, direktna davanja u odnosu na centralnu Srbiju, odnosno na Beograd, odnosno Novi Sad. Ljudi koji žive u Svrljigu traže pažnju, ne samo pažnju ovako retoričku, nego i finansijsku podršku da mogu tamo da ostanu, to važi za ljude koji žive u Knjaževcu, Negotinu, Zaječaru, Boljevcu, Sokobanji, svim tim delovima jugoistočne Srbije.

Svima nama koji tamo živimo vrlo je bitno da se obezbede radna mesta, da se reši infrastruktura, da se reši sve ono što ima i u velikim centrima. Uvek sam potencirao da se stavi akcenat na one naše žene koje žive na selima, na našu decu koje žive u selima, na naše ljude koji žive u selima, da se njima obezbede na neki način isti uslovi života, evo sada konkretno imamo mamograf koji ide od jednog mesta do drugog mesta. Kod nas trenutno u Svrljigu ima mogućnost da se rade pregledi, ali bilo bi dobro da iznađemo način da se obiđu i naša seoska područja, da naše žene na selu mogu da rade te preglede, kod njih u selu i da na taj način izjednačimo njima iste uslove života kao ženama u gradu.

Još jednom uvaženi predsedniče, uvaženi potpredsedniče Vlade gospodine Mali, ja ću podržati predlog budžeta i sve ove predloge zakona zato što su dobri, zato što misle da to daje budućnost za razvoj svakog dela naše Srbije, ali potenciram da u narednom periodu iznađemo mogućnost da se veći akcenat stavi na nerazvijena područja, područja u težim uslovima života, to konkretno mislim na Svrljig i veliki broj takvih opština, jer verujte mi kod nas nije isto da se živi kao što živi u većim centrima. Još jednom podržavam predloge ovog budžeta i nisu samo da su veoma dobri.

Na član 18. amandmane u istovetnom tekstu podneli su poslanici Jerković i Olenik.
Na član 18. Borko Puškić.
Na član 18. Miodrag Gavrilović.

Član 18. kaže, da naknade za rad predsednika i članova komisije i drugih i stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru ne mogu se povećavati u 2024. godini. Možemo da razumemo to je da kažem odrednica neke uštede i da to zaslužuje neku pažnju i da kažemo i sa naše strane podršku.

Zadužuju se nadležni organi i korisnici javnih sredstava da preispitaju potrebu postojanja i visinu naknada i stava 1. ovog člana radi smanjenja izdataka po ovom osnovu i u tom cilju iniciraju izmene zakona drugih propisa opštih i drugih akata kojima je uređeno plaćanje ovih naknada. To govori o tome da ste i vi svesni da postoji manipulacija sa naknadama i dobro je što se ide u kontrolu ovog troška.

U 3. stavu, kaže, direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije mogu formirati komisije i druga stalna i privremena radna tela isključivo u skladu sa posebnim zakonom. Mislim da možemo i da treba da dozvolimo još jednu mogućnost i DS predlaže da se u ovom stavu, odnosno u ovom članu doda 4. stav, koji glasi – direktni i indirektni korisnici mogu osnivati privremene, da kažem ad hok komisije u kojima članovi nemaju primanja i naknade za rad u privremenoj komisiji ako se rad komisije odvija u toku radnog vremena.

Znači, namera je dozvolimo formiranje komisija bez posebnog zakona, bez saglasnosti za posebnim zakonom u slučajevima kada nemamo dodatni trošak, ne opterećujemo budžet. Sa druge strane, ljudi ne rade van radnog vremena, a komisija je potrebna da bi odradila određene poslove zbog kojih bi unapredili poslovanje ili poboljšali situaciju kod zaposlenih.