Dakle, što se tiče biomase u grejanju, za to vam uopšte nije potrebna Vlada. Javno privatno partnerstvo i možete da radite koliko hoćete. Vlada vam je potrebna za ovo o čemu sam ja govorio, tako da sam ja bio u pravu.
Što se tiče Resavice, dajte nam to rešenje, ko Boga vas molim. Dajte nam to rešenje i nemojte da mašete rukama, vi ste bili u Skupštini NIS-a gospodine Petroviću, ja nisam.
(Dušan Petrović, s mesta: Nisam bio.)
Vi ste gospodine Petroviću pregovarali i loše pregovarali. I vi i vaša Vlada. Mi sada pregovaramo, a imamo vrlo loše polazne osnove, vrlo loše polazne osnove. I teško da ćemo da napravimo dobre stvari, samo nemojte da nas posle toga optužujete, jer ste nam napravili bukvalno katastrofalne preduslove za sve to.
Što se tiče Uprave za agrarna plaćanja, u pravu ste, tri godine smo nešto plaćali, a da ni dinara nismo dobili. Znate dokle smo došli? Da nam je Brisel postavio to kao uslov, da nam je Brisel za akreditaciju sistema postavio uslov, prebacite u Beograd da biste mogli da razmišljate da ikada dobijete IPARD-ove pare. Danas smo dobili do 2020. godine 175 miliona evra.
Nije to pitanje straha, veoma sam pristojno i sa najvećim poštovanjem govorio, nikakav problem nisam video, izvinite samo što sam podsetio građane na to, koliko ukoliko biomasu radimo za struju, koliko to danas košta, a što se daljinskog grejanja tiče, nikakvih problema nemamo, radite javno privatna partnerstva, svuda je dobro došlo, mogu da rade opštine, mogu da rade svi drugi i za to imate Zakon o komunalnim delatnostima. Nikakav problem nemamo. Vlada nikakav problem nikome nije pravila, niti će da pravi. Evo ga ovde Nedimović koji je to uradio u Sremskoj Mitrovici i ne mislim da tu ima bilo kakvih muka i bilo kakvih problema. Da li je suncokret koristio, šta već, ali Vlada nikakve probleme nije pravila.
Vlada će da pravi obe probleme, bez obzira na 2020. godinu, zato što nećemo da bacamo narodne pare. Zato što hoćemo da ih uštedimo koliko možemo. Kada prođem pored ona četiri vetroparka koja imamo izgrađena i pored nekih gde znam da će da budu izgrađeni, mene glava zaboli, a od ovoga zabolela bi me još više. Glava me zaboli zato što znam koliko novca smo dužni, koliko novca smo dali da to napravimo. Uzgred, da znate, koliko ljudi je u Upravi za agrarna plaćanja koji su bili u Šapcu, koliko ljudi je radilo iz Beograda? Svaki dan su morali da idu autobusom koji je Vlada plaćala i koji je Vlada vraćala. Samo da vidimo koliko smo uštedeli, inače nemam ništa protiv tog tipa decentralizacije. Voleo bih da imamo više institucija republičkih i više drugih institucija da imamo u drugim gradovima Srbije, samo da to ne donosi nove troškove. Samo da imamo dovoljno kapaciteta ljudskih da to možemo da organizujemo i u Nišu, Kragujevcu, Šapcu, Požarevcu i u svakom drugom mestu u Srbiji.
Samo da imamo dovoljno kapaciteta ljudskih da to možemo da organizujemo i u Nišu, Kragujevcu i Šapcu i u Požarevcu i u svakom drugom mestu u Srbiji. Kod mene uopšte niste mogli da vidite žuč u razgovoru sa vama. Čini mi se da sam razgovarao argumentovano i čini mi se da ovi argumenti stoje.
Nikakve veze sa NIS nemam, osim što sam se na određene stvari žalio, mučio, razgovarao dva puta o tome sa Putinom i Medvedevim, borio se koliko je moguće, ali da ne ponavljam i da ne citiram Baltazara Bogišića, prosto, oni su veliki investitor, oni su nama veoma važni i moraćemo da se borimo za što bolje ugovore u budućnosti. Da li ćemo uspeti, nisam siguran, odmah da vam kažem.
Ako imate neko rešenje, pomozite nam. Ako imate bilo kakvo genijalno rešenje za Resavicu, molim vas dođite kod mene, sutra sam u Austriji, za vikend, kad god hoćete i dajte da to rešimo. Biće svi ministri, biće svi direktori, biće svi koji odlučuju o tom procesu. Dajte da to rešimo pošto ga mi ne vidimo, mi ne vidimo dobro rešenje. Ko god ga ima, dođite kod nas, odmah ćemo to da uradimo, samo nam ga dajte. Plašim se da ga nema. Plašim se da ga nema i da niko ne može da ga pronađe. Ako ga imate, dobro došli, svima ćemo reći, provešćemo ga u delo i svima ćemo reći da je to vaše rešenje i da možete da se ponosite time i da vas podržavamo u tome i da smo zahvalni što je Vlada mogla vaša ideje da provede u delo.
One ideje o neradu te neću da provodim u delo. Te ideje da sedite, žvaćete žvaku, onda odete napolje po tri sata pa se vratite da nam držite lekcije, te ideje nikada neću da podržim i zato rad.
(Dušan Petrović, s mesta: Replika.)

Nisam siguran da su građani mogli da razumeju sve o čemu se radi, ali evo da ponovimo, da ukažemo ljudima šta je glavna tema danas kod mnogih koji nisu u sali ili uglavnom nisu u sali, a onda se žale nekome i kukaju što nisu u sali, a nekih drugih koji ne bi trebalo da su tu, a jedino čime se bave to su najbrutalnije uvrede na račun i Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Srbije.
Da bi građani znali, Dragan Maršićanin je upravo saopštio da sam u Skupštinu i Vladu uveo ergelu konja. Zoran Živković je upravo malopre rekao u Narodnoj skupštini Republike Srbije da sam mentalno bolestan i da ne bih mogao da prođem takvu vrstu pregleda, pošto ne mislim da on zna koja je to vrsta pregleda. Danas smo slušali i druge uvrede o diktaturi, i to od onih, znate, kada vam neko priča o diktaturi i to govori u medijima i to govori u ovoj Skupštini, to je contradictio in adjecto, toliko su mogli da nauče.
Ali, govorimo o ozbiljnosti pritiska koji će se nastaviti. On će se nastaviti i u danima koji su pred nama, nedeljama, mesecima, sve dok im ne omogući ili dok se ne dočepaju ponovo prilike da pljačkaju Državnu lutriju Srbije, koju sam uzeo kao paradigmu, ne mislim samo na Državnu lutriju Srbije, već mislim i na sve drugo što su pljačkali i čime su se bavili u prethodnom periodu. Važno je da građani Srbije to znaju.
Da pokušam da odgovorim na deo primedbi. Moj rad svakako nije bio literarni, moj rad je bio faktografija, brojevi, pregledi, preseci. Ništa, ama baš ništa nije bilo literarno i ama baš ništa nije bilo uopšteno. Čak ni ono gde sam govorio o demografiji, vrlo precizno sam rekao da ne znamo rešenja i da ih nemamo. Da ih imamo i da su ta rešenja jasna, ceo svet bi ih koristio i upotrebljavao jer dobar deo posebno modernog i bogatijeg sveta ima velike probleme sa tim. Kad slušam gluposti po našim televizijama i čitam u našim novinama kako zbog malih primanja i malih prava porodilja i ne znam čega imamo manje dece, odmah znam da pričamo sa neznalicama, pošto prvo ne znaju kolika prava ovde imaju, kolika u drugim zemljama, a drugo, ne znaju da je upravo to najizraženiji problem u najbogatijim zemljama Evrope i sveta, da moramo nešto da menjamo u svesti. Kako da menjamo? Ne znamo.
Naveo sam vam jedan konkretan primer gde je određene rezultate dalo, a nisam dalje komentarisao iz razloga koji možete da prepoznate, jer bi bilo loše da sam ih komentarisao, reč je o Makedoniji, mogao bih za neke druge stvari da budem optužen.
Dakle, u određenoj meri je to dalo rezultate, a u drugoj meri nije. Ali, sve jedno spremni smo da prihvatimo inicijative svih onih koji znaju kako da pomognu i zato je gospođa Đukić Dejanović dobila težak zadata da nam ponudi mere i rešenja. Ako imate mere i rešenja za koje garantujete da će dati dobar rezultat, nema problema. Nije to tako lako kako mislite. Saslušaće ih svakako i gospođa Đukić Dejanović, izdvojićemo novac i videćete da to ne ide tako jednostavno i svakako se neće videti u narednih četiri, pet i šest godina.
Odmah ljudima i gospodinu Petroviću da kažem – i za pet godina slušaćemo još težu priču o malom broju ljudi u selima, dolazi do sveopšte urbanizacije, do sveopšte urbanizacije. Nema nijedne zemlje u Evropi u kojim gradovima manje stanovnika, a u selima više. Nijedne, to je deo procesa globalizacije.
Voleo bih kada bismo imali rešenja da se tome suprotstavimo, ali ga nemamo, jer i mnogi od nas koji o tome govorimo, ja sam slučajno rođen u Beogradu, a ne bih sebi da dam za pravo više da živim u Beogradu, nego Mandić ili bilo ko drugi. Svako ima pravo, zato što volimo ovaj grad i mislimo da je ovde dobro. Ali, da li možemo i bilo bi dobro da učinimo nešto da ljudima pokažemo da može da bude dobro i u ruralnim sredinama u Srbiji. Iako, sam rođen u Beogradu uvek govorim da nisam iz Beograda i time se ponosim, jer mi roditelji nisu odavde.
Što se tiče „Jure“, to je moje suštinsko neslaganje sa vama, očigledno sa velikim brojem ljudi u Narodnoj skupštini, moguće i sa mnogima u mojoj poslaničkoj grupi. Sasvim sam siguran da je to moje neslaganje sa 90% građana Srbije. Zato je lako govoriti na način na koji ste vi govorili, zato je to prijemčivo i jednostavno, a ja mislim potpuno suprotno. Ja prvo mislim da niko nikoga ne izrabljuje, zato što u našoj zemlji i dalje postoji način razmišljanja koji se menja i zato sam pre nekoliko dana bio zahvalan kada sam presrećan, kada sam video na jednoj televiziji prvi put da nije bilo samokuknjave, pitali su čoveka povećana je cena svinjetine, on kaže – to meni nije strašno, ali nadam se da će ovim proizvođačima da bude bolje. Obično svi samo kukaju.
Ja ne razumem da je rad izrabljivanje. Ja ne razumem značenje reči izrabljivanje, ja ih ne razumem. Ja znam da je to veoma popularno. Ja znam da ljudi kukaju da su izrabljivani i kada treba da rade dva ili tri sata. Ja znam da neki kukaju kada treba da sede ovde 10 minuta. Ja to ne mogu da prihvatim. Ja jednostavno to ne mogu da prihvatim. Kao što sam pitao - gde su se pojavile te pelene za radnike, još nisam dobio odgovor gde su se pojavile i ko je taj radnik koji je nosio pelene i nema ga, bila je laž, jedna u nizu. Jedna od bezbroj tih u nizu, a niko nije pitao koliko je pelena kupljeno novcem, jer je ta fabrika tu dovedena i dato za drugog člana porodice, jer ne može da živi od 22 i 23 hiljade dinara, ali ako mu rade drug član porodice, onda mu je to nešto od čega može da kupi pelene, od čega može da kupi sredstava za ličnu higijenu od čega može nešto da uradi.
Ako imate bolje, pa to nije lepo i nije dovoljno, imate bolje, pa dajte nam ih, dajte nam ih. Ja sam ponosan na svoje pokušaje sa „Sisuom“, skoro da smo potpisali ugovor, sve smo završili. Išao sam dva puta u Finsku, nije uspelo, tražili su naših 25 miliona evra, ako se ne varam. Ko mi je ovde? Vidite samo da Cicmil bude ispred.
Dakle, 25 miliona evra su tražili da mi nemamo mogućnost kontrole trošenja tog novca. Na to nismo mogli da pristanemo. Možda smo napravili grešku. To je jedini uslov dakle na koji mi u tom trenutku nismo mogli da pristanemo. I, još se jedem jer mislim da smo napravili grešku. Ali, neko bi mi sutradan rekao da se ne znam šta dogodi sa tim novce, zašto si pristao bez garancije Vlade Srbije, da se taj novac troši. Jesam li zbog toga kriv? Pa, nisam ja proizveo taj problem, pokušao da ga rešim, borio se za to svim srcem, svom energijom. I, biće takvih pokušaja još, deset i dvadeset, ali od stotinu osamdeset će da uspe. To je posao koji na dnevnom nivou se bavite i rešavate. Da li ima nekog od gradonačelnika koji je imao 100% uspeh sa investitorima. Pa, nema nijednog. A mi smo zaista imali veliki procenat uspeha sa investitorima, veliki procenat. Od PKC do „Kromberg shuberta“ koji zapošljavaju hiljade ljudi. Negde uspete, negde ne uspete, važno je da se borite i da radite za svoj narod, da pokušavate problem da rešite i da ne kršite zakon.
Govorite o „Tenisu“, pa ne postoji stvar koju nisu uradili da „Tenis“ ne dođe. Nije zbog toga i nema to veze sa povećanjem cene svinjetine, ali u pravu ste ima u tom smislu da smo doveli „Tenisa“ i da ga nismo saplitali i udarali u glavu motkom svakog trenutka nikakvih problema ne bismo imali danas sa tim, bili bismo najveći proizvođači svinja, danas bi smo još imali, ali za godinu dana ne bismo imali. Ali, je zato bilo, udri ga motkom u glavu koliko možeš, zaustavi sve. Iako sam neke ljude molio, to je Nemački investitor, znam da su potpredsednici Nemačke Vlade pozivali pojedine ljude u ovoj zemlji, nemojte to da radite, to je dobro za vašu zemlju. Nije vredelo zato što je neko pomislio da je to njemu dobro kao politička kampanja i da kaže – e, time ćete da uništite naše seljake koji tu treba da obrađuju zemlju. Ovi će da plate unapred zakup, uzećemo pare unapred koje inače ne možemo da uzmemo unapred, jer svake godine licitiramo i mučimo se kako ćemo i šta da naplatimo. Dobićemo fabrike, dobićemo klanice, dobićemo te modularne farme na kojima će ljudi da rade i proizvodićemo stoke, svinja dvostruko više nego što ih danas proizvodimo. Ovako to nećemo moći da uvećamo.
Kome je to smetalo? Smetalo je interesnim grupama, lobijima koji su se skrivali iza toga da tobože štite malog čoveka i seljaka, a nisu štitili nikakvog malog čoveka nego su štitili tajkune koji su to uvezivali, koji su uvek imali pravo na to zemljište i pogledajte samo šta smo sad uspeli uspešno da uradimo, recimo u Pančevu. Za kratko vreme je urađena licitacija na vreme, urađeno tako da dobiju poljoprivrednici mali, a ne da tajkuni posle toga njima raspoređuju.
A to su problemi sa kojima se suočavamo. Neću da odgovaram na to da li je nešto vređanje inteligencije ili nije. Ja mislim da dobro znam kako ljudi žive jer se krećem po Srbiji, znam koliko ljudi teško žive, ali ja znam da to ne može preko dana ili preko noći da se promeni. Još mnogo godina će biti potrebno da bi ljudi još bolji život osetili, ali nije to baš ni tako loš život sem za one koji jesu najsiromašniji. Primetiće te ne kukaju najsiromašniji, kukaju najbogatiji u uvek su najglasniji. Ti najsiromašniji sve dobro razumeju i radom hoće da poprave svoj položaj.
Da vas pitam, kada je već tako, a kad je to u Srbiji bilo dobro? Kada je iko od nas, iko od vas izgovorio da je u Srbiji dobro? U kom to periodu srpske istorije je bilo dobro? Što da nije bilo dobro u Titovo vreme kada smo čekali na kredit po pet godina da bi 15 godina mogli da vratimo za zastavu 128 ili za zastavu 101? Danas takav automobil ne postoji na našim ulicama, gotovo da ne postoji. Koje je to vreme bilo dobro? Milana Stojadinovića smo ocrnili koji je bio jedan od najuspešnijih naših predsednika Vlada. Mi srpski komunisti u većini, a da ne govorim o tome nije nam valjao ni kralja Aleksandar, ni kralj Petar, niko nam od Obrenovića nikada nije valjao.
Pa, kad nam je to bilo dobro? Jesmo li mi Srbi ikad rekli da je neko nešto vredeo osim kad umre. Nismo nikada. A i to kad umre kažemo, hoćete da vam kažem zašto. Ne zato što mislimo da je stvarno vredeo i zato što smo ga stvarno poštovali, umre, bude ubijen ili šta hoćete već, ne zato što smo ga stvarno poštovali nego zato što nam više nije prepreka ni u čemu, ne predstavlja nam konkurenciju. E, zato možemo da pokažemo pijete i da pokažemo poštovanje i ni zbog čega drugog. E, zato mi nemamo dovoljno spomenika za naše žrtve iz poslednje rata i zato ćemo tek sada na tome da radimo i na posebnom trgu. Zato nemam spomenik ni Stefanu Nemanji. Mi nemamo rodonačelnika dinastije Nemanjića spomenik u Beogradu. Nemamo, nemamo ulicu kralja Aleksandra, zato imamo ulicu njegovih atentatora i organizatora i onoga koji je pokušao. Šta ćete?
Sve to imate u našoj zemlji, zato što u našoj zemlji nikad ništa ne valja, nikad ništa nije dobro, sve samo skloni, opsuj nešto ako možeš i idi pa ruši. Super smo napravili kada smo srušili ovu Narodnu skupštinu. Nismo je srušili, ali smo je prilično uništili. Još slike ne možemo da pohvatamo gde su, još platna ne možemo da pronađemo gde su.
Što se tiče povećanja i smanjenja penzija i Ustavnog suda, ja mislim da je Ustavni sud nadležan da to komentariše a ne vi. Što se tiče smanjenja i povećanja penzija, prvo podsetiću vas 61% penzionera ima veće penzije nego što ih je ikada imao. Ovih 39% penzioneri imaju manje penzije i nikada to nisam krio. Ovih 61% ima čak i nominalno veće penzije, ne nominalno, već realno, a ovih 39 ima manje i nominalno i realno i to ćemo da promenimo, ali ti penzioneri ne bi imali penzije upravo zbog onoga što se radilo u ovoj zemlji i kako se pravilo.
I ja sam rekao – imaće veće penzije. Dakle, imaće veće penzije i nominalno od onoga što su imali a zbog niske inflacije značiće i realno veće. To sam govorio i za plate u javnom sektoru. Ne za upravu, ne za administraciju, već sam o tome govorio za učitelje, nastavnike, profesore, o tome sam govorio za zdravstvene radnike, za socijalne radnike, za vojsku i za policiju. Ja mislim da sam veoma precizno i o tome govorio.
Da budem sasvim otvoren, pošto ideje koje su se iskristalisale u ova dva dana su, da su radnici izrabljivani, da je sve užasno, da bi svi to mogli mnogo bolje i to bez stranih investitora, ne znam odakle bi napravili rast, pa sve to da pitam, da mi neko to objasni. Samo mi objasnite odakle biste napravili rast, pošto ja znam kako se pravi rast BDP a vidim da mnogi ne znaju, pa mi kažite odakle biste napravili taj rast? Iz čega bi proizašao? Gde biste to napravili? Na to odgovora nema, na to odgovora nema.
I poslednje, što se tiče EU i Rusije, da, mi sarađujemo sa EU i nalazimo se na evropskom putu, ali mi imamo izvanrednu saradnju sa Ruskom Federacijom, po rečima Dmitrija Rogozina, našeg prijatelja, potpredsednika ruske Vlade, nikada nije bila bolja saradnja ruske Vlade sa srpskom Vladom, a ako mi pronađete bilo kojeg srpskog lidera koji se toliko puta sastao sa predsednikom Putinom i premijerom Medvedevim, bilo kojeg, sve ih saberite i od 2000. i pre 2000, onda mi i na taj način pokažite ko je to imao bolju saradnju sa Ruskom Federacijom.
Mi ćemo tu saradnju da nastavimo, kao što ćemo da nastavimo naš evropski put na potpuno iskren i otvoren način, znajući šta su naši strateški ciljevi, znajući šta su naši istorijski partneri i uveren sam da je to jedina politika koja može da donese boljitak Srbiji, jedina politika koja je racionalna i koja je razumna
Ja samo molim da mi neko pokaže od svih onih koji su govorili da strani investitori, to nisam čuo od vas, to sam čuo od drugih, od vas sam čuo za izrabljivanje radnika, dakle da mi samo kažu koji je to metod po kojem ćete da obezbedite uvećanu stopu rasta, ako to nisu strane investicije? Samo da mi taj genije to pokaže, da mi to pokaže jednim brojem.
Pa meni ste se smejali kada sam govorio o čeri paradajzu, govorili ste – Vučić lupa gluposti. Pričali ste svašta, pa samo sam vam rekao istinu. Samo sam vam rekao istinu i ništa više, ali nije vredelo, kao i za sve drugo.
Što se tiče naše spoljne politike, ukoliko mislite da Srbija može sebi od dve noge da odseče jednu, ja mislim da bi Srbija time mnogo teže pratila i mnogo teže mogla da ide u budućnost.
A ovako ukoliko izbegnemo probleme u regionu, ukoliko izbegnemo probleme u okruženju, ukoliko budemo imali malo sreće u globalnim previranjima, da ne budemo kao što je Drecun danas govorio na toj liniji na kojoj smo se uvek nesrećom nalazili, siguran sam i uveren da Srbija ima dobru i ekonomsku i političku budućnost. Zahvaljujem se.
(Boško Obradović, s mesta: Da odgovorim.)
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Pokušaću sasvim kratko. Zahvalan sa na korektnom izlaganju.
Fabrika u Uzićima, to je požeška opština, hvala Bogu ide dobro i mislim da će već do kraja godine moći da se radi municija 7,62 milimetara. Ovo ulaganje u namensku industriju je važno za vas zato što ste iz tog kraja i 80% namenske industrije nam je koncentrisano u centralnoj i zapadnoj Srbiji, od Valjeva preko Lučana do Sevojna i Uzića i Čačka, naravno. Biće dobro za ljude. Da pitam – kada je pre toga napravljena fabrika u Požegi? Kada to? U kom to veku? Morali bi da se vratimo 30, 40, 50 i 60 godina unazad.
Što se tiče sistema vrednosti, o tome sam govorio i rekao sam da je tip društva kojem želimo da pripadamo nešto zbog čega smo doneli odluku o našem strateškom putu u EU.
Oko podsticaja preduzetništvu, bilo bi dobro kada bismo mogli da postignemo dogovor sa investitorima da odustanemo od naplate poreza na dobit, ali to neće niko od njih da prihvati. Onaj ko vam je to rekao nije imao razgovore sa investitorima. Oni traže druge poreze da ne plaćaju. Traže trogodišnji, petogodišnji ili desetogodišnji „teks holidej“, a naravno traže i da dobijete odmah novac kako bi mogli iz tog novca da finansiraju zapošljavanje ljudi. Oni hoće da zarade što je moguće više, imaju ponude u regionu i koliko god da je to nama teško, neprijatno ili nam se ne dopada, to je jedino što možemo da ponudimo da nam ne bi svi investitori otišli u Makedoniju i Bugarsku. Tako stvari stoje.
Što se tiče različitih prioriteta i još jedna sitnica oko broja saobraćajnih nesreća, saobraćajnih udesa. Imamo ih nešto manje proporcionalno broju vozila. Ne zaboravite da svake godine imamo sve veći broj vozila. Kako gradimo tu infrastrukturu imamo sve više vozila. Ove godine već imamo dva i po miliona vozila više. Na dva i po miliona vozila više morate da imate više udesa. Dešava se svuda u svetu, osim što moramo da vidimo šta je to što još možemo da uradimo, šta je to što još možemo da napravimo da disciplinu pojačamo i povećamo, jer je kod nas u 80% slučajeva brza vožnja i alkoholisano stanje. Sve ostalo su minorni slučajevi i neke druge objektivne okolnosti. Sve što možemo da uradimo po tom pitanju uradićemo, ali to je pitanje ne samo za Ministarstvo, već i za agencije, podzakonske akte. Ne mislim da time možemo da se bavimo uopšteno, čak nisam siguran da je bilo mesta da o tome previše govorim u ekspozeu.
Što se podsticaja preduzetništvu tiče, oni koji ne mogu da mi odgovore, želim da im kažem – bez stranih investicija mi bismo nestali kao zemlja. Ne samo da ne bismo bili uspešni, mi bismo nestali kao zemlja, i to govore ljudi koji ne znaju apsolutno ništa. To govore ljudi koji se nikada nisu bavili ozbiljnim poslom u državi, ne znaju ništa o tome, ama baš ništa ne znaju o tome. Te priče su toliko prazne , te priče su toliko besmislene. Ne znam koga sam uvredio ako kažem da je neka priča besmislena, pošto sam video da je i to uvreda, ali ono što je apsolutno sigurno jeste da ljudi u Srbiji to moraju da znaju. Neko stvara otpor prema stranim investitorima. Super, Srbi, uzmite, najurite sve, ostanite bez ičega kao što smo ostali kada su neki došli iza 2000. godine pa najurili sve fabrike, potrpali u svoje džepove i ostali smo bez ičega. Sada treba da otvaramo ono što je bilo zatvoreno, pa onda treba da otvaramo sve nešto novo. Dešavalo se i devedesetih, ali na drugačiji način.
To je nešto što mi kod sebe moramo da promenimo. Mi sopstveni sistem vrednosti moramo da promenimo, ali se plašim da će, uz svu vašu pomoć i uz svu našu korektnost i moje razumevanje vas i obrnuto i po onome što sam video u prethodna tri dana, to biti težak i pomalo Sizifov posao za našu Vladu. Hvala još jedanput.

Dakle, samo dve informacije. Dobro sam vas ja razumeo i nisam vas kritikovao uopšte po tom pitanju.
Vidite, oko dualnog obrazovanja niko ne deli moje oduševljenje, ja nemam ništa protiv toga. Jednog dana će ljudi da se sete kako je neko govorio, kao što danas tamo dolaze američki guverneri u Švajcarsku da o tome uče. To je jedino što ima smisla. To je jedino što donosi rezultat.
Što se informatike tiče Nacionalni prosvetni savet je bio u pravu, reći ću vam zašto. Zato što neko napiše u novinama informatika da se uvede od septembra, i razumljiva je želja ministra Verbića. Nacionalni prosvetni savet na to kaže – pa, nemoguće i Nacionalni prosvetni savet je u pravu. Znate li šta je potrebno da se uradi da bismo imali informatiku?
Prvo moramo da imamo obučene profesore, drugo moramo da vidimo šta ćemo sa viškom zaposlenih. Treće imate direktan otpor svih ostalih profesora i nastavnog osoblja. Imate bezbroj problema, za to vam je potrebno godinu, dve ili tri da to uradite, a ne 45 dana. Onaj ko misli da je to lako, pa to nema ni u deset puta bogatijim zemljama nego što je naša. To je nemoguće i oni su na odgovoran način odgovorili. Ali, druga je stvar što u Srbiji to ne možete nikome odgovorno da odgovorite, ljudi misle može za dan nešto da se uradi, da se promeni.
Pogledajte, vi ste juče videli da sam ja govorio nešto suprotno, danas u novinama su napisali „Plaćamo da se ne peva Vučiću pederu“. Pa, ja sam upravo suprotno govorio pevajte to, ali ne vredi. Znate, to je Srbija, to je prosto, sve ste u stanju da izokrenete, ko kog nešto kaže, ko god nešto uradi.
Dopalo mi se ono kad ste rekli - vi morate da završite to do Požege. Znam. Mi moramo da završimo i od Niša preko Proseka, Čiflika, Staničenja do Pirota i Dimitrovgrada i Gradine. Znam, moramo Grabovnicu, Grdelicu smo završili, pa moramo da idemo Grdelica-Han, i dole Levosoje-Srpska kuća, sve to moramo da završimo. Moramo da završimo i do Čačka što znači Surčin-Obrenovac, Obrenovac-Ub, Ub-Lajkovac, Lajkovac-Ljig, Ljig-Preljina i to moramo da završimo, a kako to Nataša da niko pre toga nije mora da završi ništa?
Ja prihvatam, vi ste inače u pravu, i to treba i to znaju i Užičani, potpuno ste u pravu za jednu stvar. Manje je investicija u Užicu upravo zbog puta. Manje je i turista na dobro popunjenom Zlatiboru i na Tari upravo zbog puta, posebno na Tari. Manje je zato što je tiha jeza proći od Čačka krov Ovčarsko-Kablarsku klisuru do Užica. Hajde kad dođete u Uzići i Gorjane onda je nešto lakše, ono pre toga katastrofa. I to moramo da uradimo i to nam je u planu. Da vam obećam da ćemo da uradimo i da ćemo da završimo sve i kad stignemo da napravimo to Beograd-Čačak mnogo ćemo da olakšamo, ali je nama ključna deonica je tačno na putu do Boljara, upravo Čačak-Požega. Od Požege do Užica nije problem, nije ni problem preko Bele zemlje, do Zlatibora, niti ovamo da se skrene za Taru i za Baštu itd, ali ovo je ono što je moguće, što je realno. Da obećam da ćemo sve da završimo jednostavno nisam u stanju, hvala na razumevanju.

Videli ste kako je pomenuti govornik, malopređašnji govornik rekao – tačno je da Vlada tamo gradi, tačno je da Vlada tamo radi, ali to nema mnogo veze. Nije važno da li to Vlada tamo gradi i radi infrastrukturne projekte itd. Pa, to gradi i radi Vlada Republike Srbije, ne gradi i ne radi neka druga vlada. Koliko znam, i vi primate platu od te iste Vlade, i to tamo gde živite, a ne primate od nekog drugog. Ne primate je iz bilo kog drugog sistema. To vam je najbolji dokaz da srpske institucije funkcionišu. I nastavite da primate redovno platu, biće redovna kao što je bila i do sada, a nadamo se i uvećana u budućnosti. Onda pohvalite sve srpske institucije.
Što se tiče Briselskog sporazuma, samo ste jednu stvar preskočili da kažete, da je trebalo da bude, ja oko policije to što ste pročitali mislim da je veliko dostignuće za nas, mislim iz člana 9. ili člana 10. Briselskog sporazuma, oko kojeg smo vodili veliku bitku, pre svega za sever KiM, gde će članovi, odnosno pripadnici policije da budu u skladu sa etničkim sastavom stanovništva. Onda da znate, da bi ljudi znali kako to ide, EU i Albanci, oni su insistirali, posebno Evropljani, da se prihvati ono što je bilo u našem sistemu kao okrug Kosovsko-Mitrovački koji je obuhvatao sedam opština. Na to je trebalo da dodate Srbicu, Vučitrn i Južnu Mitrovicu. Da smo mi prihvatili da se tako nešto dogodi, mi bismo imali negde oko 30% policajaca, a 70% policajaca bi imali Albanci u ove četiri srpske opštine.
To je bilo to veče kada su meni govorili da ne govorim šta sve tamo. Čak su mi i moji savetnici govorili kako me napuštaju, pošto znaju da sam gotov itd. posle različitih pretnji sa kojima smo se suočavali, kojima je prisustvovao i gospodin Dačić. Ja sam to odbio i rekao sam da neću ni da se vraćam u Brisel dok ne dobijemo garancije da će samo da se računa etnički sastav kosovske policije za četiri severnokosovske opštine u skladu sa te četiri severnokosovske opštine, gde je uzgred 99% Srba. Tako danas u kosovskoj policiji imate 99% Srba u ove četiri severnokosovske opštine. Dakle, nije to baš tako strašno.
Uzgred, što se tiče pravnog okvira, ja sam saglasan sa vama, samo ne možemo da dobijemo bolji pravni okvir. Ne možemo da dobijemo posle Rezolucije 1244 i posle svega što smo imali kao problem. Jednostavno ne možemo da dobijemo. Ako možete da nam se izborite za povoljniji pravni okvir, a te pregovore ste počeli vi u Beču, a ne ja, a takođe i da smo mi, neko mora da krene u pregovore i neko mora da krene da razgovara zato što nam je potreban mir sa Albancima, ma koliko to nepopularno u Srbiji zvučalo. Ako možete da nam obezbedite neki bolji pravni okvir, velikim uglednom ili bilo čime drugim, dobro došli, pomozite. Verujte mi da još nisam video. Video sam samo kako svi prihvataju sve što oni kažu i što je mnogo lošije, a još nisam video da je neko ponudio da može da dobije od bilo koje svetske sile ili od bilo koga nešto što bi Srbima bilo povoljnije.
Ponoviću vam, znam ja falinke Briselskog sporazuma, o njima sam govorio mnogo više nego bilo ko od vas i argumentovanije nego bilo ko od vas, i to kada sam vam se obraća u Kosovskoj Mitrovici. I danas možete da vidite da sam bio više ja u pravu nego vi sa različitim prikrivenim strahovima, što je logično da ih imate, posebno ljudi koji žive i u Ibarskom Kolašinu, gde živite vi, kao i ostali naši ljudi iz Leposavića, Zvečana, Mitrovice, ali i oni južno od reke Ibra. Ne zaboravite da mi i danas imamo više stanovništva koje živi južno od reke Ibar. Njima je potrebna zajednica srpskih opština. Potrebna je Srbima i u Pasijanu i u Partešu, u Ranilugu, u Šilovu, u Donjoj Budrigi, u Štrpcu, potrebna je i u Prilužju, u Plemetini, naravno i u Bresju, Kosovu Polju, Čaglavici, Lipljanu i Donjoj i Gornjoj Gušterici, Novom Brdu i svakom drugom srpskom mestu, kao i Babinom Mostu koje sam preskočio govoreći o Plemetini i Prilužju.
Dakle, kao što vidite, za razliku od nekih drugih, ne postoji ni selo na Kosovu i Metohiji koje ne poznajem i u skoro svakom sam bio po više puta. U neke sam dovodio, donosio pomoć, u nekima otvarao bolnice, u nekima otvarao škole i tek planiram da to radim. Nama bi pomogla zajednica srpskih opština. Ako je ne formiramo, radićemo na isti način kao i do sada. Mislim da smo uspeli dobro mnoge stvari da zadržimo. Mislim da to znate i vi, ali ja razumem i tu vrstu politike koja nikada, nikada, Slaviša, neće dobiti ne ovde većinu, neće moći da provede bilo šta u delo na Kosovu i Metohiji.
Ovo je bila najpametnija i najbolja politika za Srbe. Time smo uspeli da ih sačuvamo na Kosovu i Metohiji. Sve ostalo bi značilo proterivanje preko Jarinja i napuštanje naših vekovnih ognjišta. Mi smo ovim uspeli da učinimo da ne izgubimo naš narod na Kosovu i Metohiji, a posebno sam srećan i ponosan što nam je stopa nataliteta, naročito južno od Ibra, najveća na teritoriji, govorim o srpskom življu, ne govorim o albanskom življu, najveća na teritoriji cele Republike. Hala vam najlepše.
(Slaviša Ristić, s mesta: Kratka replika.)

Ako mogu da vas zamolim za malo pažnje, molim vas.
Naravno, da nije lako odgovoriti na to da imate ljude u zemlji koji i dalje misle da Vlada određuje cenu žita, negde su izgubili dvadeset godina svog života, pa zaboravili da već toliko vremena nema veze sa Vladom. Teško je odgovoriti nekome ko vam kaže da ste vi krivi za FAP, a oni nam ostavili gvožđe i probleme i da rešavamo muke sa radnicima i sve fabrike u Srbiji uništili. A, šta dragi prijatelji da kažete nekome ko kaže da je 133 Hajnikena, 165 Tuborga i 65 Lav piva dao davaocima krvi. Znači, davaoci krvi su popili 165 Tuborga, 133 Hajnikena i 65 Lav piva i to je plaćeno opštinskim novcem. Ako ne verujete, ja ovde imam i račun i primetićete uvek svi davaoci i svi ti sa različitih reprezentacija, prezentacija, kako hoćete, završi u istoj kafani. Uvek je ista kafana, sasvim slučajno. Ali, me interesuje, ali kako popiju 35 kafa? I, da to neko neće da plati iz svog džepa nego i to ide na opštinski račun.
Ali, da ostavimo to po strani, dobili ste i vi novac od države Srbije. Dobili ste šest miliona, ako dobro pamtim, šest ili sedam miliona ako dobro pamtim. Sa druge strane, dobijaju i svi drugi upravo zato što je katastrofalna situacija u gradovima i opštinama. Svi koji traže i trudili smo se da bukvalno svima damo i proporcionalno potrebama i proporcionalno veličinama. Kragujevac se još dugo neće izvući zbog nasleđenih problema, dugo, dugo. Niš ne lako. Postoje gradovi za koje ne znam rešenje, poput Smederevske Palanke, poput Kosjerića i nekih drugih, ali Kosjerić i Smederevska Palanka su svakako u najtežem stanju.
Da budem iskren, vi ste meni beskrajno simpatični. Nikada ne svetu ne bih mogao da vidim da nekome padne na pamet da davaocima krvi plati 300 boca piva. Dakle, za svašta sam čuo, obično davaoci krvi posle toga uzmu sok neki, sok od paradajza ili dobiju neki sok negde, samo kod vas, ili su neka specifična krvna grupa koja pivom to pokriva.
Baš nemam ništa i stvarno mislim da imate i političkog duha i političkog talenta, ali to nema veze sa situacijom u opštini. Da li je opština dužna 2,5 milijarde ili četiri? Znaćemo u roku od sedam dana tačno. Prvi, naši nalozi pokazuju da je četiri milijarde. Ali, neka sam ja kriv. Neka je 2,5 milijarde, katastrofalno je, do juče ste bili predsednik te opštine i pre toga nije vladao niko koga sam ja postavljao nego vi.
Dakle, da li je četiri milijarde ili ne, ili je 2,5 milijarde, samo vas pitam, a odakle će to Smederevska Palanka da vrati. Kad i kako? I kakav to genije treba neko da bude da bi to mogao da vrati? Pitam ljude, kako će Kosjerić da vrati pet miliona evra, jer se genije zadužio, onaj što nam soli pamet u onom tabloidu danas, svake nedelje nam nešto soli pamet, ne znam ni ja šta sve, Vujadinović, tako nešto, Vukadinović, tako neki, nije ni važno i on svaki put nam soli pamet, uništio je budućnost građana Kosjerića, uništio budućnost građana Kosjerića. I, ja vas pitam – kako ćemo to da rešimo?
Nema problema, ja sam najgori na svetu, najgluplji, ekonomija ništa ne valja, vaša ekonomija je izvanredna, super, videli smo dokle ste nas doveli.
Naravno, da ljudi teško žive i ja dobro znam koliko ljudi teško žive. A, sada vas pitam – kako će da žive ljudi u Smederevskoj Palanci sa ovakvim dugovima? Šta će da rade sa takvim dugovima? Od čega će da žive? Na koji način? Ili ćete fabriku piva da otvorite za davaoce krvi i da svi dolaze da daju krv samo u Palanku. Ne znam šta drugo da vas pitam.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)

Dakle, ima samo jedna stvar koja je, uvek sam srećan kada čujem da neko nije uzeo kredit i vidite nikad mi nije teško da o tome govorim, posebno što lokalne samouprave ne mogu da nađu dovoljno prihoda da ga vrate.
Ono što je ozbiljan problem u svemu što ste govorili sem onoga o čemu sam pričao, naravno, to je i novac koji nije predat i nije vraćen Vojsci Srbije.
Što se investitora tiče, baš je taj investitor došao pre deset dana kada ste vi ostali bez vlasti, a prethodnih koliko godina dok ste bili na vlasti nije se investitor pojavio. Da li vam i to nešto govori?
Sa druge strane, ovo mi je bilo onako da ne verujem šta slušam, da bukvalno ne verujem šta slušam. Vi nama govorite o „Goši“, pa ljudi su prestajali da rade zbog vas, zbog vaše Vlade, zbog vaših Vlada. Vi ste uništili „Gošu“, a ne neko danas da je uništio ili juče ili prekjuče. „Goša“ je uništavana deceniju čitavu koju ste razarali kao i sve druge firme i kompanije u našoj zemlji. I sada vi kažete puj – pike ne važi, to što smo vas uništili hajde da se vratimo ono pre nego što smo je mi uništili, tada je bilo 15 hiljada ljudi, malo smo je uništili u međuvremenu, e sada zato što ima tri hiljade ljudi, hajde Vučiću reši nam taj problem.
Čekajte bre, šta je ovo? „Tvajlajt zon“? Doktor Džekil i Mister Hajd? Šta je ovo? Ceo dan ista priča. O čemu se ovde radi? Ne mislim na vas lično, uopšte, na priču govorim, oprostite nemojte, radostan sam kada sam ovo čuo, radostan, samo mi niste rekli jeste li dobili onaj novac ili ne, pošto ja tvrdim da jeste. Ja tvrdim da jeste.
Nemam ja problem, ja nikada ne bežim od dijaloga, samo mi recite jeste li dobili taj novac ili niste? Zato što ja jesam predsednik Vlade svim gradonačelnicima i svim predsednicima opština. U Šabac sam doveo „Jazaki“. U Svilajnac sam dovodio investitore tamo gde su bili ljudi iz druge političke stranke i nikada neću da pravim razliku zbog pripadnosti političkim strankama između naših opština i naših gradova. Volim kada su Naprednjaci i isto tako volim kada su svi drugi uspešni. Boriću se za svaku opštinu na svaki način.

Neću vam odgovoriti onako kako bih mogao da vam odgovorim, zato što ne rade svi za 200 evra, pogotovo ne radite vi za 200 evra, a radite mnogo manje od ljudi koji rade za 200 evra i to uglavnom na račun države, i neću dalje da nastavljam, možda nekom drugom prilikom.
Ovo ste u pravu delimično. Pošaljite nam predloge, pa da vidimo šta možemo da uradimo i kako da poboljšamo i pristup i kompletan preduzetnički program u okviru IT sektora i kako da zarađujemo neuporedivo više. Samo nemojte da mi kažete - nemojte da dajete subvencije da bi neko plaćao 200 evra, pošto smo davali subvencije nekima od po dva miliona dinara, što nije baš 200 evra, a da nisu radili ni u kakvoj fabrici i da nisu radili ništa, nego samo uništavali fabrike. Prvo se zalažite za to.
Što se brojeva tiče, ne biste bili obradovani brojevima ni od sinoć ni od danas, pošto te brojeve dobijam malo češće nego vi i malo ih bolje gledam i proveravam. Tako da, ako hoćete jedan savet da prihvatite, promenite nešto da bi vam brojevi malko, malko bolje stajali, što se ovoga tiče. Što se mene tiče, nastavite ovako, vašim brojevima biću i te kako zadovoljan.

Ja nemam iluzija oko pitanja Kosova i Metohije, čak neću da tražim izgovore u priči da smo prvo otvorili Poglavlje 32, pa 35, u mnogim drugim pričama, zato što će svakako to biti jedna od najtežih poglavlja i poslednje zatvoreno. To će nam odnos Beograda i Prištine provlačiti svuda i u svemu i tamo gde nemamo direktno  provučeno kroz poglavlje, provlačiće nam kao politički uslov. Nekada će brže reagovati, nekada sporije. Nikada nismo govorili narodu da to nije istina. Nikada niko nije rekao ljudima da to neće da se dogodi.
Prosto, mislim da mi moramo da se borimo da budemo na tom kursu a da sve što možemo da uradimo da svoju teritoriju zaštitimo. To jeste veoma teško. Da nije, bilo bi jednostavno doneti takvo rešenje u kojima odsečete sve i kažete – sad smo našli rešenje koje je za nas podobno i koje je lagodno i posle kojeg više problema nemamo.
Šta god da promenimo taj problem Kosova će da nam ostane, šta god da se desi, ko god da je, uvek ćemo taj problem da imamo. Imamo ga od Prizrenske lige, imamo ga i pre Prizrenske lige. Imamo ga i između dva svetska rata, imamo ga i posle Drugog svetskog rata. Imamo ga i na početku krize u bivšoj Jugoslaviji.Mi moramo to da rešavamo mirnim putem, pre svega da zaštitimo svoj narod na Kosovu i Metohiji, a najugroženiji deo našeg naroda je narod južno od Ibra. Naši ljudi severno od Ibra su ipak kompaktniji i direktno su vezani na teritoriju centralne Srbije.
U svakom slučaju, ja samo mislim da je za nas važno da se ponašamo racionalno, da štitimo naše nacionalne interese, da štitimo našu teritoriju i da nastavljamo evropskim putem, jer ako to ne radimo, možemo da zaključamo, da zatvorimo zemlju, u ovom trenutku mi prosperiteta nećemo da imamo. Nemojte da vam govorim neke druge ekonomske pokazatelje, šta bi bilo i kako bi bilo ukoliko bismo to u ovakvom trenutku promenili.
Što se tiče brige za poljoprivredu, prvi deo onoga što ste govorili, brojke nisu tačne, nemamo mi tri miliona u našoj upravi, u nadležnosti 820.000 hektara, od toga izdajemo između 400 i 450.000 hektara. Ukupna površina zemljišta obradivog u našoj zemlji je oko pet miliona hektara, svejedno. Ovo drugo što nije ovih 450.000 hektara su uglavnom utrine i to je ono čime naša uprava raspolaže.
Postavili ste jedno dobro pitanje, rekli ste da treba da se poveća prinos po hektaru. Sem primene agrotehničkih mera, pre svega, bilo bi važno da ukrupnimo naš posed i na to neće niko da pristane. Niko u ovoj sali neće na to da pristane. Samo da ne budemo mi licemeri, kad god hoćete predložite to, ja ću da prihvatim i bićemo petoro nas u sali koji će to da prihvate. Zato što odmah znate koja će priča da se pojavi, to je ekonomski opravdano, ali odmah će da se pojavi priča – ej, pa ja sam ovde radio 60 godina, sad više ne mogu da radim. Pojaviće se 500 priča. Koliko godina, decenija komasaciju nismo sproveli? Ništa nismo uradili i zato imamo bezbroj problema, zato što to niko neće.
Mi ovde možemo da vodimo teorijske rasprave i da ja kažem - da, to bi bilo idealno da neko hoće i da može da provede, ali to niko neće da provede. Niko u Srbiji to ne želi da provede i za to ne postoji snaga, kao što ne postoji ni za mnoge druge stvari. Da li će to ministar poljoprivrede, a ja mislim da je dobro što nije iz te struke, zato što je potreban neko ko to odlično razume, ali neko ko je i menadžer i pravnik i neko ko tu može da uradi mnogo više posmatrajući šta je prihod za državu i šta je prihod za poljoprivrednika.
I prihodi po hektaru nisu baš tačno navedeni, ali ono što je apsolutno netačno je oko cenovne politike. Ne možemo da vodimo cenovnu politiku. Svet je danas jedno malo mesto, suviše globalizovano u kojem bi država mogla da vodi cenovnu politiku. Nikakvog uticaja država nema. Ako vi imate na berzi u Budimpešti cenu od 16 dinara, ne može ovde da bude cena 20 dinara. Ne možemo to da platimo. Ne može ovde cena da bude ni mnogo niža. Dakle, tržište je to, a tržištem ne upravlja država koja određuje cenu, osim ako nećemo da se vratimo u neku samodovoljnu privredu iz nekih prethodnih perioda, da nemamo nikakvu interakciju sa Evropom i okolnim tržištima, onda bismo mogli da imamo i te kako problema.
Što se tiče Južnog toka, prost je razlog što ga nema u mom ekspozeu. Nema ga zato što je Vladimir Putin rekao sledeće, citiram – Južni tok je mrtav. Zato nema Južnog toka. Ja nisam Vladimir Putin i ne mogu da odredim da Južnog toka ima i nisam Bojko Borisov da mogu da kažem da taj gasovod može da prođe kroz Bugarsku, pošto je to očigledno bio problem i tada je Putin saopštio, posle toga sam se video sa njim i sa Medvedevim i sa svima drugima, oni su rekli da je Južni tok mrtav.
Da li je Južni tok, da li je turski tok, mi danas dobijamo preko Beregova gas. Brine me situacija u Ukrajini. Ne znam da li ste čuli poslednje vesti, ja ih dobijam i ovde, da se gomilaju ukrajinske trupe prema Krimu, da su Rusi pojačali svoje prisustvo i svoju borbenu gotovost, kako se to sada zove, funkcionalnu operabilnost ili kako već. Pitanje je šta ćemo sa gasom da radimo. Zato povećavamo naše rezerve, naša skladišta. Hoćemo da imamo u rezervi dve milijarde kubnih metara. Ako uspemo da imamo dve milijarde kubnih metara gasa, mi smo jednu godinu unapred svoju zemlju obezbedili.
Išao sam kod Ilhana Alijeva. Ja ne bežim od alternativnih izvora, samo što ih nisam našao. Išao sam i sa Amosom u Americi razgovarao i u Azerbejdžanu sa Alijevim. Sa svima sam razgovarao da vidimo odakle možemo da dobijemo gas. Razgovarao sam ovde i sa, Jadranka, Ševčovičem, da li se tako zove, evropski komesar, i sa njim sam razgovarao. Rekao je gradite interkonektor. Mi smo rekli – dajte nam 52 miliona, a mi ćemo 15 miliona da platimo interkonektor prema Bugarskoj, ali mi još niste rekli, u redu interkonektor, odakle će da stigne taj gas. To je ono što jeste tačno. Odakle će da stigne taj gas? Ja taj gas još ne vidim. Pričali su o Krku, pa ćemo da pravimo gasovod preko Mađarske, i to tečni gas, dvostruko skuplji, pa sam ja rekao – nećemo dvostruko skuplji gas, hoćemo jeftiniji gas. Tražili su mi sa one platforme, plutajuće, u Grčkoj, pa su rekli da ne može ni odatle, pa su opet promenili mesto za ovaj LNG i dalje nemamo rešenje. Odmah da vam kažem da nemamo rešenje.
Godinu i po dana naporno radimo na tome da nađemo rešenje i nemamo rešenje. I dalje dobijamo jedno ruski gas preko Beregova. Drugog gasa nemamo. Kada nam se prekine, ako nam se ne daj bože prekine linija preko Beregova, mi gas nemamo.
I da nam ne kažete da nismo brinuli, evo brinemo svaki dan. Svaki dan se time bavimo. Takva je politička konstelacija da ne znamo šta da uradimo. Nema kod koga nisam bio u svetu. Sa svakim ko ima gasa da nam ponudi razgovarao sam. Ne znam ni kuda da ga provedemo, razgovarao sam sa mojim prijateljom Viktorom Pontom da nešto rumunskog gasa iz Crnog mora pokupimo, ali to su male količine. I da napravimo interkonekciju koliko možemo 300 do 400 miliona kubnih metara, ne možemo više.
Ovo što smo imali iz Tapa i Tanapa, dakle sa Alijevim razgovaram, on mi kaže - pa neće moći, to ide za Italiju i Albaniju, neće moći da bude više dok ne otvorimo Šah Deniz dva. Sada čekamo, ne znam ni šta bih vam rekao po tom pitanju. Sve smo preduzeli, sve smo uradili, neko će da kaže neuspešni ste. Evo, super pomozite nam. Neka nam bilo ko pomogne. Neka mi kaže gde ga ima da uzmemo odatle gas, nema ga. Nema ga.
Sada sam već postao nervozan u razgovoru sa nekim drugima koji nisu Rusi, koji su mi govorili uzmi drugi izvor, super, dajte mi bilo koji izvor i odjednom nema više nikakvog izvora. Zavisimo od ulaza Ukrajina Mađarska, zavisimo od Beregova, ne bude li na Beregovu, mi osim onoga što imamo u rezervi, mi gasa nemamo.
Dakle, imamo mi dovoljno rezervi, imamo mi uvek za tri, četiri meseca, nije nikakva panika i zato se staramo i brinemo o narodu u Srbiji. Nego vam govorim da nemamo političko rešenje. Nema toga u ekspozeu zato što nemamo političko rešenje. Uzgred, Zorana se zalagala za Južni tok. Nije se zalagala za neke druge stvari, a za Južni tok se zalagala.
Ono što je važno, to je da samo znate da smo zaista gledali da brinemo o tome koliko možemo, da napravimo sve i to je jedna od naših velikih strateških muka i problema sa kojima se suočavamo.
Sada kada razgovaraju Putin i Erdogan, da li su se dogovorili, ili Erdoan, kako kažu Turci, da li su se dogovorili oko turskog toka, oko nuklearke, ne zanima me nuklearka, da li su se dogovorili oko turskog toka, a i da jesu, jer onda Turci iz Azarbejdžana mogu da povuku manje gasa i opet nekako možemo da ga dovučemo do Srbije. Nama u ovom trenutku treba dve milijarde, biće nam potrebno, računamo za deset godina oko 3,5 milijarde, zbog povećanje industrijske proizvodnje. To su naše procene. Moći ćemo odakle da povučemo. Nemamo odakle da povučemo taj gas. Nema rešenja. Zato to nisam ni pominjao. Inače, mogu celu knjigu da napišem o tome kako se globalni politički rat vodi preko gasa i preko drugih energenata.
Nažalost, do sada nismo stradali, ali možemo da stradamo. Bukvalno možemo da stradamo ni krivi ni dužni. Da se nikome nismo zamerili, da smo sve molili, da smo od svih tražili da platimo, ne da dobijemo na poklon, da platimo tržišnu cenu, ali su uvek neke zemlje okolo koje su u sukobu sa onim drugim velike političke igre i mi to ne možemo da rešimo drugačije. Ne možemo da rešimo.
Ako bilo ko ima predlog pa da nam ukaže na to gde ima tog gasa, jer ja mislim da nema ništa ni od Severnog toka dva i mislim da će biti sve više problema oko toga i da se zato i komplikuju između ostalog stvari i na evropskom kontinentu, ali suviše smo mi mali da bismo mogli na tako nešto da utičemo. Naš je posao da izvučemo što je moguće više za našu zemlju. Zahvaljujem se.

Želim da kažem samo nekoliko stvari pošto se stalno govori o nekim tajnim ugovorima. Ugovor sa „Alva alfredom“ u celini, u celosti vam je objavljen na sajtu Vlade, u celosti. Nema nijednog  tajnog ili sakrivenog elementa.
Uzgred da znate da bi ljudi znali, pošto stalno govore loše stvari, ja sam vam zahvalan na korektnom istupu, na razumevanju ciljeva i na tome što ponekad umete da primetite da je nešto i dobro, ali nikako nisam razumeo sve vreme tu kampanju koja se protiv toga vodi.
Ljudi treba da znaju sledeću stvar, Vlada Republike Srbije, Republika Srbija nijedan jedini dinar nije dala kompaniji „Alva alfred“, nikakve kredite, nikakav dinar im nije dala. Od kupoprodajne cene plaćeni su i za Sivac i za Bačku Palanku svi dugovi koji su ostavili oni koje je prethodna vlast tu dovela. Svi dugovi su plaćeni.
Oni su do sada investirali oko 50 miliona evra, tačne 49,2 miliona evra. Kupljena je nova mehanizacija, novi zalivni sistemi i u toku je izgradnja dva logistička centra i silosi u Sivcu i Bačkoj Palanci biće završeni bukvalno za mesec dana. Možemo da odemo zajedno da ih otvorimo.
Takođe, kompanija trenutno zapošljava 121 radnika. Plate su drastično veće od prosečne, nego inače u ovoj industriji. Mislim da u logističkim centrima takođe odnos prema radnicima u svakom smislu služi za primer. Oni ispoljavaju izuzetno visok nivo društvene odgovornosti zbog mera navodnjavanja i drugih. Vi ovo razumete. Ječam je imao 6,44 tone po hektaru u junu, pšenica 7,8 tona po hektaru u junu.
Upravo zbog uspeha koji su napravili uspeli su da obezbede i dvostruku žetvu i mislim da su ovo zaista odlični prinosi, a sve drugo su bajke i sve drugo su izmišljotine i nemam nikakav problem ne samo da dođete da pogledate sve, već nemam nikakav problem da odemo tamo zajedno.
Uzgred da vam kažem, pošto ste stalno pominjali neke članove moje porodice vezano za to, nikakve veze nemaju uopšte. Nikakve veze ni sa čim, baš nikakve veze, a direktor koji je postavljen je inače bio član DS. Oni su ga birali po stručnosti, sami su ga birali po stručnosti. Ništa drugo ni na koji način.
Mogao bih da kažem da možda ima neko stručniji ili ne, to je njihova stvar, to je njihov biznis. Neću ja da im se mešam u njihove biznise i sve drugo.
Kad god hoćete spreman sam da odemo tamo da to pogledamo i to vidimo.
Što se stranih investitora tiče i onima koje su drugi doveli, mi smo pripremili i omogućili nove subvencije da mogu da prošire svoj posao i u vašem gradu i u mnogim drugim gradovima zato što mislim da je to jedini mogući način rasta srpske privrede i rasta BDP.
Nažalost, plašim se da u Narodnoj skupštini Republike Srbije postoji jedna tiha većina koja to i ne razume i ne želi da razume. Zahvaljujem.

Samo dve reči. Dajemo na licitaciju za razliku od prethodnih perioda. Prvi put da tri opštine nisu dobile naša transferna sredstva zato što to nisu uradili. Prvi put da smo napravili ozbiljne rezultate i to sam očekivao da pozdravite. Prošle godine smo imali problema bukvalno u 33 opštine, zato što to nije rađeno na način na koji treba. To jeste bio izvor korupcije i zato i jesu tajkuni uvek time na takav način najlakše upravljali, što znate i vi, što zna i Nedimović, što znaju mnogi drugi, posebno poslanici iz Vojvodine.
Sad pitamo kako ćemo da napravimo da nam to bude privredna grana, a ne socijalna grana, kad svaki put raspravljamo o tome da li ćemo da damo hiljadu dinara više ili ne. Onda kada dođemo do toga, a nismo dali, ja sa pogrešio, nismo plaćali toliko za mehanizaciju jer smo napravili nekakvu idiotsku birokratsku grešku i to ćemo sada da ispravimo, i to je veliki novac koji izdvajamo. To je ogroman novac koji smo spremni za to da damo.
(Narodni poslanik Goran Ješić dobacuje s mesta.)
Ma, razumeo sam ja, ali ljudi, ako neko ima takve impute da mora svake godine da uloži toliko, ako mu damo, poklonimo 5.000 evra, pa za pet ili šest može da uzme i kredit i od toga će, od proizvodnje koju napravi, od profita koji napravi moći će da finansira kamate i da živi pristojno, ne da bude bogat, ali da živi pristojno. Bez ulaganja u mehanizaciju, bez ulaganja u navodnjavanje, u to što ćemo sa po hiljadu dinara da damo više, ili što ćemo da snizimo cenu goriva za jedan evro centi, ili za ne znam šta, od toga neće velike vajde da bude.
Ali, još jedanput, moj poziv vam stoji otvoren, da se uverite da sve što ste govorili nije uvek bila istina, a ja sam spreman da prihvatim svaku ideju i svaki predlog koji je dovoljno dobar, koji bi išao na to da se naša poljoprivreda uspešno razvija. Zahvaljujem.

Plašim se da vas je malo ko slušao, ali ja sam čuo silne neke uvrede koje ste iznosili i neću da odgovaram. Taj podsmeh mnogo više govori o vama nego o meni. Sada će kamera da vas snima, pa gledajte da se uozbiljite, pošto i onako sve vreme radite i govorite kao za TV spotove i nizašta drugo.
To što se tiče omotača kablova, kada jedan kabl budete doneli u Niš i jednog čoveka na tom kablu zaposlili, onda se javite da mi nešto prebacite, a do tada i omotači kablova i svi drugi neka rade svoje posao i neka nešto zarađuju. Nemojte da nam predlažete modele u IT sektoru kakve ste vi i vaš predsednik u Americi izveli i napravili od toga da odjednom u IT sektoru nedostaje za porez 1.069.000 dolara jer takav model nećemo da primenjujemo u Srbiji.
Što se Niša tiče, u Niš dovodimo veliki broj fabrika, i filipinskih i turskih i mnogih drugih, i dajemo sve od sebe da Niš povratimo, da bude industrijski centar. U tome bi bilo dobro imamo neku vrstu pomoći i podrške, a da budem iskren, pošto vi ne očekujete mnogo, ja bih se uplašio i zabrinuo da vi očekujete mnogo. To znači da biste očekivali mnogo poreske evazije, mnogo pljačke, mnogo svega drugog. Hvala vam na tome što to ne očekujete. Očekujte mnogo rada, očekujte te fabrike. Plate nisu velike, ali je bolje da postoje nego da uopšte ne postoje. Nastavićemo da radimo po tom pitanju.
Što se tiče uvreda koje iznosite svakog dana, jer valjda je to jedini način da nešto kažete i valjda je to jedino sredstvo kojim možete da se obratite onima koji su vas birali, slobodno vi tim putem nastavite, a ja ću da gledam da uradimo, a na kraju će narod i u Nišu i na svakom drugom mestu u Srbiji umeti da proceni ko je radio, a ko je snimao spotove. Što se spotova tiče, nastavite koliko god hoćete, nego brojeve te proverite o kojima ste malo pre govorili, proverite ih i od sinoć i od danas. Nešto vam ne ide najbolje, čini mi se da ako malo ne promenite svoj pristup da će brojevi da vam odu značajno ispod onoga što je bilo dovoljno da se pojavite u ovom parlamentu. Onda gledajte da izbora ne bude što pre, nego da što duže traje ova Vlada kako biste mogli da izlazite i proveravate jelovnik što češće, kao što ste i danas radili. Hvala.
(Saša Radulović, s mesta: Pomenut sam.)

Odgovor je, ako sam video a), b) i v)? Da li je tako? Ili a), b) ili c)? Znači bilo je a), b) i c), da li je tako? To ste mi ponudili kao odgovore. Ja mislim da je odgovor ako ste uzeli tu latiničku a), b) i c), onda ću vam reći da je pod d), ja sam obično mislio a), b), v) i g), odgovor je pod d), stečajni upravnik iz Kalifornije. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam mogao da odgovaram na organizovano i horsko snimanje spotova, iako sam se trudio da sve vreme i svakome odgovorim i da svakoga uvažim.
Pogledajte dame i gospodo, krenuću od ovog poslednjeg na završetku ove rasprave i o tome je reč u Srbiji. O tome je reč da oni koji sve vreme nešto rade upravo će druge da optužuju za to. Govorili su prethodnici o uvredama i o omalovažavanju. Naveli su da sam rekao sledeće – vidim da ne znate, citiram, oni se brčkaju, nemate politiku i ovo je besmisleno. To su bile najteže reči koje sam ja izgovorio. Zamislite! Zamislite, to je uvreda, to je nešto što je uvredljivo. Ponavljam, sintagme koje sam koristio a koje su uvredljive su – vidim da ne znate, oni se brčkaju, nemate politiku i ovo je besmisleno.
A malopre niko nije ni prekinuo nekoga ko je za člana Vlade govorio da je Zemunski klan. Kada bih rekao kakav je klan, ovde biste rekli da sam diktator, baš taj koji je govorio i neki drugi. Onda biste rekli da sam diktator, da nikome ne dajem nikakva prava, da sam ovakav ili onakav, zato što je vama sve dozvoljeno, a nama nije dozvoljeno ni da se branimo. Moj najveći greh i video sam to u prethodna tri dana, u vremenu u kojem smo marljivo radili, slušali sve, odgovarali svima, ulazili u rasprave, diskusije, došao sam do zaključka da je taj najveći greh upravo taj što sam se trudio samo da im odgovorim, a što mi je u stvari zabranjeno da odgovorim. Što u stvari istina mora da bude ta da neko kupuje prestižne restorane. A ko kupuje prestižne restorane? A koji restoran?
Misliste na to što ste bezbroj puta lagali po svim društvenim mrežama, obmanjivali javnost, pa vas čekam sve vreme da to kažete, da izađete, nešto ne smet da izađete da to kažete. Zato što mislite da kada jednu laž stotinu puta ponovite, da će da postane istina. I nije vas stid dok to izgovarate, još nam držite pridike o tome kako vas neko omalovažava, a najgore laži ovde iznosite, najgore klevete, najgore uvrede na račun ljudi, na račun nečijih porodica.
Ko kupuje te restorane? Ma ko kupuje te restorane što ste pomenuli prestižne? Da ispitam, da ispitam, e došli ste do toga da ispitam, e toliko o vašoj istini i toliko o vašoj hrabrosti, toliko o vašoj istini.
(Milan Lapčević, s mesta: Što vas to pogađa?)
Pa pogađa me zato što ste hteli da kažete nešto što ne smete, a kukavica ste, hteli ste da kažete da kupuje moj brat. Nije kupio ni jedan i neće. A kukavica ste obična, kao što vidite. A ja nisam kukavica, ja nisam kukavica, ja smem da vam kažem šta pričate po kuloarima, ja smem da vam govorim šta iznosite i kakve neistine. Nikad nije bio u tom restoranu koji pominjete, a kamo li da ga kupujete. E u tome je razlika između ljudi koji imaju čast i obraz i ljudi koji su kukavice koji ne smeju ni ime da pomenu nego čekaju ime da pomenu kada izađu iza ovih vrata.
Zato vas se ne plašim, zato što sam pošten, zato što nemam 1.609.000 evra ili dolara duga poreza, zato što mi brat nije kupio ni jedan restoran, zato što nikoga nisam podmitio nikada i niko mene nije podmitio nikada i zato vas se ne plašim! Nikoga od vas!
Slušao sam vas tri dana. Ni jedan premijer nikada nije slušao svoju opoziciju tri dana i odgovarao, vredno, iskreno i odgovorno! Nikada ni jedan premijer u srpskoj istoriji.
Diktator sam zato što vam ne dam Državnu lutriju Srbije da pljačkate, diktator sam zato što vam ne dam da razarate Srbiju kao što ste je razarali ranije, diktator sam zato što znam koliko ne znate, i to je uvreda. Diktator sam zato što znam da oni koji bi da zabrane strane investicije u Srbiji da bi je uništili u roku od 24 sata. Diktator sam samo zato što sam se drznuo da vam odgovaram i zato što vaše neistine ne mogu da prođu tek tako, ako ništa, ne mogu da prođu bez mog odgovora. To jeste moj najveći problem.
Neko mi je dobacio od kolega odavde, kada su govorili neki, njihov ću rečnik i termine da koristim, da ne bi rekli da su uvređeni - jurili kao Pokemoni po gradu, slučajno se zadesili u Narodnoj skupštini i više ne znaju ni gde su ni šta su, i ti su mi govorili u nekom trenutku stvari, neko je u minut ponovio valjda 14 puta „mandatar“. Takvu vrstu opsesivnog pristupa i mržnje prema nekome samo analizirajte, videćete da je niste nikada videli.
Vama nije bila tema Vlada. Vama niko u Vladi nije bio tema. Vama program Vlade nije bio ni tema ni meta, o ekspozeu niste ni govorili. Govorili ste sve vreme, pokušavali da govorite o meni i da pokazujete tu vrstu mržnje i o predsedniku Republike Tomislavu Nikoliću. Ni o kakvom programu, ni o čemu niste govorili.
Hoću da se zahvalim i onim opozicionim poslanicima koji su govorili o programu i od kojih sam nešto naučio i sa kojima sam razmenjivao i informacije znanja i saznanja. Hoću da se zahvalim vama, narodni poslanici, većini u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što ste se borili, što ste bili dostojanstveni, što niste napuštali ovu Skupštinu, što niste koristili ni lažne argumente i što ste imali dovoljno snage da istrpite sve ono što ste znali da niti je istina, niti priliči Narodnoj skupštini, u ovom visokom domu se to iznosilo.
Kao predsednik Vlade Republike Srbije u prošlom mandatu, kao mandatar danas, ja pozivam narodne poslanike da danas glasaju po svojoj savesti, da glasaju za Srbiju, Srbiju budućnosti, Srbiju rasterećenu onakvih vrsta političkih, ideoloških podela u koje bi mnogi da je vrate, a to bi za Srbiju značilo blato sukoba, blato svađa i blato problema iz kojih bismo se teško izvukli.
Nama je potrebno da radimo, ne da ne radimo i naši građani su vredni. To što neki od vas nisu vredni, pa vam se to ne sviđa, nemojte da prebacujete na građane. To je samo projekcija. To što ja poznajem neke od vas i znam koliko niste vredni, to ne znači da građani nisu vredni. Sistem nas je napravio takvima i zato sistem danas i menjamo.
Govorite o nekakvoj ružičastoj situaciji u Srbiji da sam pričao. Ni jednog sekunda o tome nisam pričao. Sve vreme sam govorio, obraćao se narodu, znajući dobro koliko ljudi teško žive i znajući koliko je neophodno da napravimo neuporedivo bržu vlast, neuporedivo višu stopu rasta od one koju smo imali do juče. I uspevamo polako u tome. Ovo je do sada najbolja godina, kao što smo uspeli da uredimo i javne finansije.
Govorite da novinari meni ne smeju da postave pitanje, ja sam jedini kojem novinari postavljaju svako pitanje u ovoj zemlji i na svako pitanje odgovaram, a vi kada vam novinari priđu, neki od vas kažu – sklanjajte se od mene, vi niste novinari. Vređate ih svakoga dana, ali je to vama dozvoljeno, zato što kada vi kažete da neko nije novinar, onda taj valjda i ne sme da bude novinar.
Moj posao je da odgovorim svakom novinaru i svakom novinaru odgovaram. Moj posao je da odgovorim svakom čoveku i svakom čoveku sam odgovorio. Nemojte da mi oduzimate samo jedno pravo, samo jedno pravo koje ja vama nisam uskratio, nego sam ga poštovao više nego bilo koji drugi premijer u srpskoj istoriji od uspostavljanja višestranačkog sistema. Više nego bilo ko drugi. Nikada, ni Zoran Đinđić, ni Vojislav Koštunica, ni Mirko Marjanović nisu sedeli i odgovarali dva ili tri dana. Nisu sedeli i odgovarali ni dva sata, da vam ja to pošteno kažem. A ja sam sedeo ovde strpljivo i trpeljivo i sve vreme odgovarao.
Nemojte da nam uskraćujete pravo da odgovaramo i nećete me tom vrstom pritiska naterati da ućutim, neću da ućutim zato što mi je savest čista, zato što znam šta radimo, koliko radimo, ali i više od toga, znam kakav smo plan napravili, kakav program imamo i ljudi vide da rezultati postoje. A uniziti i urušiti sve, pa to je uvek najlakše.
Što se tiče tima ljudi, danas ste govorili loše i o Dušanu Vujoviću. Dušanu Vujoviću tražio sam samo jedan odgovor, pokažite mi većeg finansijskog stručnjaka u Srbiji. Nisam dobio taj odgovor ni od koga.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Krstić.)
Krstić nije u zemlji. Krstić je veliki stručnjak i Krstić je izvanredan čovek, ali je on neiskusan u odnosu na Vujovića. Izvanredan čovek i izvanredan ministar finansija. Malo je takvih. Samo što nisam video kakav ste vi predlog dali što sve znate i što sve umete.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Kada budem mandatar.)
To znači nikad gospodine Šešelj.
Slušao sam priču o Narodnom muzeju. Tačno je da radovi kasne, ali su počeli. Očekivao sam da će mandat da traje tri ili četiri godine, za to vreme bi bilo završeno. Biće završeno za 540 dana, nešto manje 537 dana. Biće završeno tačno posle decenija propadanja.
Ono što nisam razumeo pričali ste o razgradnji građevinske industrije. Upravo se podigla građevinska industrija i ona je nosilac našeg rasta u prvih šest meseci ove godine. Građevinsku industriju smo počeli da podižemo i to mi govori koliko o tome takođe niste želeli da saznate.
Govorili ste o RTB-u, niste rekli narodu da u prvih šest meseci konačno posle ne znam koliko godina velikih neuspeha imamo EBD od šest miliona. Prvi put da imamo nešto pozitivno, ali ne vredi razgovarati sa onim ko to ne želi da čuje i da vidi, koji želi da čuje samo negativno. Ja vidim mnogo negativnih stvari, više negativnih nego što ste ih vi naveli u vašem izlaganju.
Sa druge strane, ono što je obeležilo ovu raspravu rekao bih to je, pre svega, priča o radnicima, o zaposlenima u Srbiji i o investitorima. Slušao sam kako strani investitori nisu dobro došli i kako nam nisu potrebni. Samo nisam čuo jednu stvar - kako bismo obezbedili rast bruto domaćeg proizvoda. Samo to nisam uspeo da čujem ni od koga. Nekoliko puta sam to pitanje postavljao, kao i pitanje o kupovini tih prestižnih restorana, kao i pitanje o tome u kojoj sam zemlji bio, a da nisam posetio Srbe, bezbroj sam pitanja postavio, odgovor niste ni pokušali da mi date.
Naravno moje je da pružam odgovore zato sam se ja potrudio da dam odgovor na svako vaše pitanje i ono koje je imalo smisla posebno, a čak i na ona koja nisu imala uvek smisla.
Moj posao kao predsednika Vlade je da sve to istrpim, da sve saslušam i da na sve odgovorim. Tako ću se ponašati i ubuduće. Odmah da znate, ako su neki mislili da ću da bežim od rasprave te na mesečnom nivou, poslaničkih pitanja, neću da bežim. Posećivaću vas često i čini mi se argumentima uvek ubediti i većinu u parlamentu i mnogo važnije, većinu građana Srbije da je politika koju vidimo ispravna i u ovom trenutku svakako najbolja, a uvek spremna da prihvati sugestije i predloge svih drugih koji žele takvu politiku da podrže.
Posebno sam ponosan na činjenicu i zahvalan vama gospodine Hasani, zahvalan brojnim predstavnicima nacionalnih manjina što će podržati izbor nove Vlade Republike Srbije, zato što mi nismo pregovarali o trgovini bilo kakvoj, ni o čemu. To pokazuje da neki novi vetrovi duvaju u Republici Srbiji i ja želim i to danas da kažem da ne samo Srbi, već i svi drugi građani Srbije, Mađar, Bošnjak, Albanac, Rom, pripadnik bilo koje druge slovačke, rumunske, bilo koje druge nacionalne zajednice u Srbiji treba da se oseća jednako pravno sa potpuno istim obavezama i pravima kao i svi drugi građani Srbije i nikakvu razliku Vlada Republike Srbije po tom pitanju neće praviti prema našim građanima.
Jedino što molim sve poslanike, mi ćemo da se pobrinemo za ekonomiju i biće rezultati mnogo bolji, postoji jedan veliki problem sa kojim možemo da se suočimo, a to su globalna politička kriza i regionalna politička kriza, molio bi sve narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije da brinu o svojoj državi, da budu na strani svoje države, a mi ćemo gledati da izbegavamo strane i da budemo samo svoji na svome i da se izmaknemo iz svih problema.
Danas vam kažem da nisam siguran da će to biti sasvim moguće.
Na kraju ono što obećavam i vama i ono što obećavam i građanima Srbije, a videli ste da sam to možda u najtežim okolnostima uspevao da kažem, čista obraza svaki put, ne znam da li će biti promena u Vladi, moguće je da će biti. To ništa nije strašno. U svakom najboljem timu na svetu se ljudi menjaju. Moguće je da će da se menja i premijer. Nikada ni to ne znate.
Ono što je veoma važno to je da dok radimo zajedno i dok smo u Nemanjinoj 11 uveren sam da ćemo da radimo pošteno, da ćemo da radimo odgovorno i da ćemo da radimo u interesu građana Srbije. Građani Srbije mogu da očekuju požrtvovanost, mogu da očekuju posvećenost, mogu da očekuju marljivost, a ukoliko dobijemo vaše poverenje koliko sutra već u 6,30 časova biće prva sednica Vlade, pošto posle toga idem u posetu austrijskom kancelaru.
Želim još jedanput da vam se zahvalim na dobroj raspravi.
Kao što vidite, najviše problema je izabralo to što sam za 6,30 časova zakazao Vladu. Nijednom ministru se ne dolazi.
U svakom slučaju, želim vam da u ovom sazivu usvojite što više dobrih zakona zbog građana Srbije, a Vlada Republike Srbije odgovaraće Narodnoj skupštini Republike Srbije i učiniće sve da građani Srbije osete i uživaju u nešto boljem životnom standardu, ali Srbija u svakom slučaju je na dobrom putu i imaćemo u najvećem delu, pre svega oko ekonomije pozitivne trendove i uveren sam da će ljudi u Srbiji to morati da cene.
Hvala građanima Srbije na podršci. Hvala vama poštovani narodni poslanici na podršci.

Želeo bih na nekoliko pitanja da odgovorim.
Prvo, gospodine Pastoru, očekujem i verujem da ćemo i ovaj sporazum da potpišemo, kao što smo to učinili svaki put i od obaveza i od reči koje smo dali ne bežimo. Vi ste pomenuli šta je započeto, ipsilon krak je važna stvar, ne samo za Mađare na severu Vojvodine i na severu Bačke, važan je za celu Srbiju. Važan je i za naše investitore, ako hoćete, posebno za ljude iz industrijske zone, jer su gotovo svi oni od Kontinentala do Svarovskog mi rekli da imaju probleme zbog prolaska kroz centar grada, a posebno oni koji imaju veće količine robe, zato što gube mnogo vremena, gube i na gorivu i na svemu drugom. Tako da, to je jedna od stvari, iako nam je teško zbog mnogo projekata da izdvojimo novac.
Obično lepo zvuči, što vi i vaši ljudi koji su u Vladi Srbije dobro znate, obično svi kažu – stavi, napiši da se to uradi, a onda novac nedostaje. Toga smo bili svedoci. Mi smo nekada imali zakazanih projekata za 25 milijardi. To Srbija ne može da ispuni, to Srbija ne može da obavi. Mi u ovom trenutku, ako se ne varam, Vujoviću, imamo 3,6 milijardi i u problemu smo zbog toga. Naravno, mi znamo da to neće da bude gotovo za godinu dana, da neće da bude gotovo ni za dve godine, ali vam govorimo da, uz sva smanjenja koja smo radili, opet imamo nepokriveno sve o čemu smo govorili.
Reći ću vam, jutros sam pogledao izveštaj iz poreske uprave. Nažalost, svi u Srbiji, svi koji se bave politikom, ali i oni koji se ne bave politikom, čekaju da Srbija završi puteve, da država završi škole, da država plati nastavnike. Mi više izdvajamo za prosvetu nego mnoge druge zemlje. Ali, u stvari ne izdvajamo za prosvetu, izdvajamo samo za plate, jer imamo veći broj izvršilaca nego što imaju zemlje, čak dvostruko više nego zemlje sa sličnim brojem stanovnika. To vam govorim i za puteve. Gledao sam radost domaćina, seljaka, baš, gospodine Stanojeviću, u Dragačevu, u Goračićima, gde smo put napravili, i na mnogo takvih mesta. Ali, ljudi misle da država to može da uradi bukvalno u svakom zaseoku, što nije realno, iako smo u prethodne dve godine zaista uradili više nego ikada. Za to nije kriv i zaslužan ne znam ko od ranije ili od danas, nego prosto uredile se finansije, pa smo mogli. Ja sam od Mrkonjića svojevremeno slušao o Europolisu itd, kada smo svi sanjali i maštali o tome kako da spustimo Beograd na vodu itd.
Tako da, hoću da vam kažem da mnoge ideje postoje od ranije, ali je nedostajao novac. E, tako sada i oko ovoga. Dakle, samo ljudi moraju da vode računa, koridori 10 i 11 su apsolutni prioritet. Da, mogli smo mnogo ranije i da radimo i da završavamo, ali nismo. Svaki put smo pričali da ćemo to da napravimo. Veoma komplikovana je gradnja kroz Sićevačku klisuru, veoma je komplikovana gradnja kroz Grdeličku klisuru. Znate da imamo sada problema u dva tunela na putu Preljina – Ljig. Dakle, otvorili bismo mi to 25. avgusta, ali možemo da otvorimo jednu cev, ne možemo obe cevi da otvorimo, i zato nećemo ni da otvaramo nešto što je nepotpuno, makar bilo nepotpuno samo na tih hiljadu metara koliko su ti tuneli. Ali, obećanje nije ispunjeno, da će biti 25. avgusta.
Znam da je to mala razlika, da li će biti u mesec i po ili dva, i da to ljudima koji su čekali 50, 60 i 70 godina nije strašno, ali se meni postavlja pitanje samo to – zašto mi niste rekli istinu pre mesec i po dana kada ste to znali i tada? Dakle, to je pitanje. Znam ja da oni rade više nego što je rađeno ranije i dobro su i Azerbejdžanci radili, mnogo bolje nego mnogi drugi. Kinezi su sada naročito pojačali rad na deonici Lajkovac – Ljig, da bi mogli posebno Beograđani koji idu u centralnu i zapadnu Srbiju kod Ćelija da uđu na auto put u Lajkovcu i da iskoriste sve do Čačka da idu auto putem što je moguće pre. Dakle, nešto nam je važnije to nego deonica Ub – Obrenovac, koju takođe rade Kinezi u ovom trenutku, tako da smo ih i zamolili da ubrzaju ovu deonicu zato što znamo da ako nam naprave Ub – Obrenovac, i uz sve ono što smo mi uradili Ub – Lajkovac, mali je protok putnika i mali je saobraćaj na deonici od Obrenovca do Lajkovca.
U svakom slučaju, ono što sam želeo vama da kažem oko finansiranja sporta, prvo oko gradonačelnika, ja sam juče rekao da ima sjajnih ljudi i sjajnih gradonačelnika. Nažalost, da se ne naljute svi drugi, to nije većina ni gradonačelnika ni predsednika opština. Da bih bio veoma korektan, Čačak je retko tražio i malo dobijao podršku i pomoć iz republičkog budžeta. Ja sam na tome zahvalan. Mnogi drugi su tražili mnogo više, ja sam neke primere rekao.
Videćete danas u raspravi, biće vas, kao građane Srbije, sramota kada budete videli šta smo kao predsednici opština radili, šta smo plaćali i šta smo od pojedinih opština napravili. Verujte mi, biće vas stid i sramota. Ja sam to doneo danas samo da vidite zato što to normalnom čoveku ne bi palo na pamet da može da uradi, normalnom, ne pažljivom, ne savesnom, ne nekome ko je razuman i racionalan, normalnom čoveku to ne bi palo na pamet. Pa ćete da vidite da neko uzima fiktivne račune da je popio u jednom trenutku 165 „tuborg“ piva u istoj kafani, u istom trenutku, 165 „tuborg“ piva, 132 kafe i onda mu se taj „tuborg“ nije svideo pa je popio još 19 drugih piva. I to je sve platila opština.
Hteo sam samo da vam kažem, da, naša je namera da menjamo Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, pre svega zato što smatramo da je to veoma važan uslov za dobijanje podrške MMF-a i odobravanje i pete i šeste revizije MMF-a, što je važno za ekonomski napredak Srbije i sa druge strane zato što mislimo da se jedan deo novca neracionalno troši, a mi smo spremni, videćete i po tome, naravno, mi o tome tek treba da razgovaramo i sa novom ministarkom, ukoliko dobije vaše poverenje ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dakle, treba da vidimo, i mi ćemo uvek za investiciona ulaganja da izdvojimo značajno više od toga što bi pojedinim opštinama, ali će Beogradu biti uzeto najviše, da znate. Beograd je proporcionalno 23% po broju stanovnika, mi ćemo uzeti 30-35% od novca koji se bude uzimao, jer Beogradu i mi dajemo najviše. Dakle, mi dajemo Beogradu najviše u svakom pogledu i mi smo spremni da to vratimo kroz investiciona ulaganja, ali nemojte samo da bacate pare na način na koji su do danas bacane.
Jedna veoma važna stvar i oko termalnih izvora. Mi u Srbiji imamo u ovom trenutku oko 1.000 termalnih izvora. Mi tek treba da se pozabavimo time da nađemo privatnike, da to damo u koncesije, javnoprivatna partnerstva, da vidimo šta po tom pitanju da napravimo jer nismo ništa uradili, a plašim se čim bismo krenuli u to da, znate i Srbiju, znate i kakve bi se sve priče rodile i dali smo naša prirodna bogatstva, kao da oni mogu da ponesu termalnu vodu negde ili ne znam šta sve, ali to ćemo svakako da radimo.
Što se tiče Zakona o finansiranju sporta, ja se tu, poštovani gospodine Stanojeviću, ne slažem sa vama ili se delimično ne slažem. To sam pitanje čuo od mnogih sportskih radnika. Šta je njihova ideja? Ja prvo ne mislim da Zvezda i Partizan mogu da nađu sponzora, ne mogu da nađu sponzore. Oni ne mogu da nađu sponzore, oni uzimaju od države zato što je svima nama negde – ajde, reši problem da nekome ne viču: „spasi Srbiju i ubi se“, da nekome ne kažu: „pederu“, da nekome ne kažu ovo ili ono i onda tu svi urlaju i svi su srećni zbog toga, a da vam iskreno kažem, mi kao država plaćamo reket. Dajemo pare, ne znam na osnovu čega ih dajemo. Super, svi ovde navijaju za Zvezdu i Partizan, jedni imaju pedeset i koliko, drugi ovoliko i onoliko posto navijača i cela Srbija navija za njih, ali je problem u tome što nismo fer prema ostalima. Jer, ima pravo da se naljuti i Vojvodina, ima pravo da se naljuti i OFK Beograd i Borac Čačak i Lučani i Milanovac i Kruševac i Ivanjica i svako drugi ima pravo da se naljuti, ali ima nešto drugo.
Naša ideja, zato to nismo doneli, gospodine Stanojeviću, zato što mi hoćemo od njih da uzimamo pare a ne oni od nas, a nemate šta da uzmete od nekoga ko potroši vaše ugovore do 2018. godine, zato što ih je eskontovao, uzeo od banke, banka uzela veliku proviziju i tako svaki put. Sad mi daj da potpišem ugovor ako je to moguće, sa Telekomom, sa NIS-om, sa EPS-om, sa bilo kim do 2020. godine, eskontovaćemo do 2019, da bi obični ljudi razumeli, unapred ćemo da potrošimo pare koje je trebalo da primamo u 2018. i 2019. godini, zato što nismo sposobni da novac zarađujemo na tržištu. Ako nisi sposoban da zarađuješ novac na tržištu, kani se ćorava posla. Najlakše je državnim parama upravljati, a biti veliki direktor i veliki predsednik i veliki ne znam šta. Mislim da je to teška bolest našeg društva od koje se nećemo skoro izlečiti i ja o tome namerno juče nisam govorio zato što znam da nemam dovoljno snage, kao predsednik Vlade, a verujem da nemaju ni drugi da to provedu u delo.
Dakle, nama je potrebna privatizacija u sportu. Pogledajte kad vi kažete –a što bi država platila za bilo koji klub i za Brajkovac i za Čibutkovicu? Ako ima ljudi koji su zainteresovani, neka plate. Državi je obaveza da obezbedi fizičko vaspitanje, da naša deca budu zdrava, onaj ko hoće da pravi klub, neka plati. To je njegova stvar. Onoliko koliko možemo da izdvojimo za sve i to nije veliki novac. Pogledajte Nemanju Matića, našeg slavnog fudbalera, mislim da u Engleskoj igra, on je sada uzeo klub na Ubu. On se, momak koji još igra, svako drugo veče uključuje „Skajpom“ i deci objašnjava gde da trče, kako da trče. Uložio je svoje pare. On hoće na toj deci da zaradi novac. Ponaša se tržišno, video je šta je biznis u Evropi, video je šta je biznis u svetu i niko mu ne smeta da to uradi i želim mu svu sreću ovoga sveta. Ali, on od nas nije dobio ni dinara, on od države nije dobio ni dinara. Eno, uređuje tribine tamo na stadionu „Jedinstvo“ u Ubu, ako je „Jedinstvo“, možda sam i pogrešio i računa čovek – napraviću privatni biznis. Kada treba klinca da motiviše, pusti ovog drugog fudbalera Azara, da se javi, da se uključi, da kaže, jer on brine o njima, hoće novac, hoće da zaradi. Kod nas je problem što će glavu da vam otkinu i reći će vam – može 49% neko da bude vlasnik, ali mi hoćemo da budemo 51%, da mi donosimo odluke, ali ovaj da daje pare. To nema nigde na svetu.
Zamislite Berluskonija koji proda Kinezima ili ovaj koji proda Tajlanđanima ili ne znam kome i da kaže – ja sam ti to prodao, ali ja hoću da mi zajedno sa navijačima odlučujemo o svemu, a ti upravljaj pa tamo zarađuj pare ako možeš, a ako ne zarađuješ mi ćemo da te smenimo. To je veliki, veliki problem kod nas i ja ne vidim u ovom trenutku rešenje, a svako ko mi kaže drugi da bi to rešio, nemojte da vam govorim šta su radili i kako su ih Antiću odvodili u Zvezdu da bi prestalo navijanje: „Spasi Srbiju!“, pa plati šest miliona ovamo, pa plati pet miliona onamo, pa plati ovako, pa plati onako. Ja bar nikome ne plaćam da ne viče: „Vučiću, pederu!“. Vičite koliko hoćete. Neću da plaćam ništa za to. Ali, da li smo uradili neke druge stvari loše? Jesmo. I sam sam za to kriv.
Što se tiče poljoprivrede, sve ste vi u pravu, i oko vodoprivrednih objekata. Više smo uložili u prethodne dve godine nego ikada ranije, ali nije dovoljno. Potrebno nam je još deset puta toliko. Što se poljoprivrede tiče, tu postoji već 30 godina, možda i više, i nisu za to ministri krivi, nisu za to ministri krivi uopšte, postoje u veterini i u Vladi Srbije i u pokrajini i na drugim nivoima i svi su oni uvezani, niko neće ništa da menja nikada. Ne možemo svinjetinu da prodamo nigde, zato se nikome i ne isplati da ima tovljenike, zato što mi nećemo da odustanemo od vakcinacije za svinjsku kugu, ono što je svuda u svetu. Ne možete da prodate nigde u svetu nijednu polutku ukoliko ne vakcinišete od svinjske kuge, ali ne možete to u Srbiji da progurate zato što će istog trenutka da vam kažu da ste uništili kompletnu stočarsku proizvodnju i to tako ide godinama, decenijama i verujem da ćemo nešto od toga moći da promenimo u narednom periodu. Vama sam zahvalan na podršci.
Što se tiče autoputa i zahvalnosti kada ljudi budu mogli da dođu i do Čačka, kasnije i do Požege, pa i do Zlatibora, Zlatara, Mokre Gore za sat vremena brže nego što je danas i neuporedivo sigurnije i neuporedivo bezbednije, siguran sam da će biti zahvalni i da će znati da je država jedan posao dobro obavila. Da to ide lako, ne ide lako. Nije izgradnja puteva lak posao, pogotovo ne autoputeva, to je veoma komplikovana gradnja, skupa gradnja. Da bi ljudi znali, najjeftiniji kilometar autoputa je pet miliona evra, najjeftiniji, a negde vas kilometar autoputa košta i po 25 miliona evra.
U Sićevačkoj klisuri nas prosečno košta oko 17 do 18 miliona evra. Samo vodite računa koliko je to novca. Treba pet kilometara, to vam je već 100 miliona evra. To je ogroman novac i za državu Srbiju, a ljudi kažu – ej, šta si išao tamo da otvaraš šest kilometara puta, auto-puta Grabovnica-Grdelica? A kako da vam objasnim da to košta 100 miliona evra i koliko je to para za državu Srbiju.
U svakom slučaju hvala, a ovo ćemo gledati da ispravljamo. Ako budete imali ideje posebno oko finansiranja sporta dobro došle su, ali koje možemo da provedemo u delo, pošto šta da vam kažem, svi sve znamo, samo što to niko u Srbiji neće. To je sve što mogu da vam kažem. Hvala najlepše.