Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici SRS, narodni poslanici, govoriće u ovom visokom domu o Predlogu izmena i dopuna ovog zakonika a ne o političkim kalkulacijama koje su se mogle čuti prethodnih dana. Nećemo odgovarati na neprimerene napade onih koji su valjda želeli da optuže, između ostalih, i SRS, a ne znaju ni sami zašto, kako, zbog čega, ali valjda im je tako palo na pamet, pa ne znaju šta će drugo.
Predlog izmena i dopuna ovog zakonika je izuzetno loš akt. To je akt koji nas uvodi u neformalno vanredno stanje. To je akt koji narušava sve evropske principe, sve međunarodne konvencije o poštovanju ljudskih prava i sloboda. Svi oni koji su u ovome pronašli političku računicu, smatrajući kako će neki u drugom krugu da dobiju od nekoga podršku, a neki da nekoga ne naljute, pokazuju koliko im država nimalo nije prirasla srcu, kako ih država i ključna pitanja za ovu zemlju uopšte ne zanimaju, već da je to političko pilićarenje – hajde da dobijemo jedan, dva ili tri poena, i da zauzmemo neku televiziju, a da omogućimo da neki od predlagača napadaju njihove ključne političke konkurente.
Mi od toga ne bežimo, ali ćemo u lice i otvoreno reći svima – ovo je jedan užasan, gotovo kriminalni akt. Naime, gospodina Stojkovića, suprotno onome što su neki u javnosti pokušavali da kažu, lično veoma poštujem.
Smatrao sam da je to čovek koji govori istinu i koji drži do istine. Bio sam uveren da želi da na stručan način istupa i u Narodnoj skupštini i pred građanima Srbije.
Zato sam iznenađen njegovim današnjim izlaganjem. Iznenađen sam ne zato što mislim da on misli sve ono što je izgovorio sa ove govornice, već zato što je sebe naterao da kaže ono što ne misli; zato što znam da kao pravnik, kao neko ko dobro poznaje pravne norme zna i jasno mu je o čemu je ovde reč, kao što znam da svi pravnici bilo iz vlasti, bilo iz dela one pilićarske opozicije, koje čeka nešto drugo, a ne da suštinski glasaju ili ne glasaju o ovom zakonu, dakle, da svi oni znaju da je ovo potpuno besmisleno.
Molio bih gospodina Stojkovića da se o tome izjasni korektno. Ako nije tačno ovo što sam ja rekao, neka kaže da lažem i ja mu neću izaći na repliku.
O čemu se ovde radi? O čemu je ovde reč? Naime, ovde nema govora ni o kakvom Radetu Markoviću, kao što su to iz nekoliko poslaničkih grupa počeli da govore. Da li je to tačno, gospodine ministre? Tačno je, gospodine ministre, kao što kažete, zato što se to sudi po drugom zakonu i nema veze sa ovim. Nema veze ni sa kakvim pritvorom, vezano za gospodina Markovića.
Ovde je reč izmenama i dopunama koje su zastrašujuće loše. Mi se ponašamo kao da smo se vratili negde u 17. ili na početak 18. veka, gde možemo sami da donosimo odluke suprotne svim normama međunarodnog javnog prava i da radimo šta nam je volja i kako nam je volja.
Ja ću vam pročitati neke od odredbi koje se unose ovim izmenama i dopunama, a koje ne mogu nikako da budu prihvatljive ni za Savet Evrope, ni za jednu evropsku instituciju. Ja vam sada kažem i ukazujem na to, a opet neka izađe ministar, neka kaže da lažem. Za nekoliko nedelja, ne meseci, dobićete poruku od Saveta Evrope - menjajte to, ovo ne smete da zadržite u svom krivično-pravnom zakonodavstvu. Reći ću vam koje su to norme.
Kada je reč o institutu izuzeća, kažete – ako je zahtev za izuzeće podnesen protivno odredbi člana 42. ovog zakonika ili ako je očigledno upravljen na odugovlačenje postupka, zahtev će se odbaciti u celini, odnosno delimično. Izvinite, ko je taj koji utvrđuje očiglednost? Da li onaj koji je direktno zainteresovan u tome ili neko drugi? Koji je to kriterijum za očiglednost? Na koji način će se to ustanoviti?
Onda kažete – u donošenju tog rešenja od otvaranja zasedanja može učestvovati sudija čije se izuzeće traži. Umesto ove izmene, da li je na glavnom pretresu ili od otvaranja zasedanja, trebalo je ovo promeniti, upravo suštinu ove norme. To je trebalo da uradite i to je jedan od amandmana poslaničke grupe SRS, da onaj o kome se odlučuje ne može da učestvuje u donošenju takve odluke.
To bi bilo nešto što bi bilo u skladu sa principom nezavisnosti sudstva i nešto što bi svako mogao da prihvati.
Kažete, povećane su kazne, zbog efikasnosti postupka, za svedoke koji treba da se pojave u krivičnom postupku. Imali smo kaznu od 10 hiljada, a sada imamo kaznu od 100 hiljada dinara. Onda se kaže – ako se nije pojavio bez odobrenja ili opravdanog razloga. Ko će da tumači to? Iščašio sam nogu na ulazu, treba da budem svedok, nisam okrivljeni, nisam optuženi, dakle, svedok sam. Ko će da tumači da li treba da platim 100 hiljada ili ne? Na osnovu kojih parametara, na osnovu kojih kriterijuma? Ko to može da plati danas u Srbiji? Takva vrsta zastrašivanja do čega će da dovede? Ko će biti svedok u postupku? Ili će ljudi kada saznaju da su svedoci, pa ne mogu baš tačno ni da se sete, svaki dan da idu prvo u neki od sudova da ne bi slučajno ispustili tu obavezu?
Kažete i sada prelazimo na ono što je ključni deo naših primedbi. Reč je o članu 146, ne o ovim izmenama: umesto "državnog tužioca" - "javnog tužioca" i ovoga što imate SRJ, Srbija i Crna Gora, već sada vidimo koliko može u našoj zemlji da traje pritvor.
Reč je o opštem aktu, koji se ne odnosi na pojedinca, nije on primenjiv ad personam. Čuo sam danas neke koji kažu – pa to se primenjuje i na one koji su ubili predsednika Vlade, i na ne znam ni ja šta. Ljudi, mi ovde izglasavamo opšti pravni akt. Kakve to veze ima sa tim? Dosta je bilo više te vrste zloupotreba. Svaki put kada nekome nešto padne na pamet i kada neko nešto što je kriminalno hoće da opravda, onda se sete, a inače se nikada u životu ne bi tako nečega ni setili.
O čemu je ovde reč? Naša računica o trajanju pritvora je jednostavna i izneću vam je. Znate da pritvor mora da traje najkraće moguće, da se obezbedi dolazak do pravosnažne sudske presude u najkraćem mogućem roku, i zbog interesa države, ali pre svega zbog interesa okrivljenog, odnosno optuženog. Dakle, on ima pravo na slobodno suđenje, ima pravo na to da bude doneta pravosnažna presuda u najkraćem mogućem roku, a sada mu pritvor može da traje sedam i po godina! Da li možete da verujete, ljudi? Nema zemlje na svetu u kojoj pritvor može da traje sedam i po godina.
Evo kako smo došli do te računice. Najpre imamo tzv. pretkrivični pritvor, koji može da traje, kao što znamo svi, do šest meseci, a onda se ovde kaže i kakve izmene se predlažu; kaže – od podizanja optužnice pritvor može trajati najduže umesto dve godine, može da traje od danas, kako vi predlažete, četiri godine.
Ja se nadam, gospodine ministre, i očekujem da izađete i da nam kažete da li prihvatate naš amandman da se to vrati na ove dve godine. Mislim da znate da smo u pravu. Ako kažete da nisam u pravu, ja ću reći vi ste za sve u pravu. Izađite i kažite da nisam u pravu za ovo što sam rekao. Kažite da je bolje rešenje ovo koje vi predlažete.
Ako možete, ako imate obraza, a ja mislim da imate obraza i da to nećete smeti da kažete.
To su četiri godine i šest meseci do sada. Onda naravno imamo, po izricanju prvostepene presude, još godinu dana. Pet godina i šest meseci mogućeg. A šta se onda zbiva? Ako u roku od godinu dana bude izrečena drugostepena odluka kojom se prvostepena presuda ukida, pritvor može trajati najduže još dve godine od izricanja odluke drugostepenog suda.
Sedam i po godina, ne računajući tačku 7) u kojoj se kaže: "Rokovi iz st. 3. i 4. ne teku u periodu u kome se glavni pretres odlaže ili prekida zbog odsustva okrivljenog ili njegovog branioca", i onda zbog još jedne fantastično genijalne stvari, zbog – "otkaza punomoćja". Zbog otkaza punomoćja rokovi ne teku. Potpuno neverovatne stvari! Ovo u 17. veku niko nije imao. Ja znam da će sada neko da izađe i da kaže – aha, štite ne znam ni ja koga. Ne štitimo nikoga, nikada u životu te ljude videli nismo.
(Predsedavajući: Oprostite, da li koristite i drugih 10 minuta?)
Ne, završavam. Završiću za nekoliko sekundi. Dakle, što se tiče pritvora, imamo još dosta primedbi o kojima ću govoriti u svom drugom izlaganju, ali molim ministra da izađe i neka kaže, posebno što se tiče našeg pitanja vezanog za produženje, dakle od podizanja optužnice, da li pritvor može da traje najduže dve ili četiri godine. Ako on kaže da može da traje četiri godine, ja skidam kapu, ali sam siguran da to neće reći ni on i da to nijedan ozbiljan pravnik u ovoj sali neće reći.
Ja znam da nekima, šta ih briga, mogu da kažu bilo šta, mogu da optuže bilo koga za bilo šta, mogu da kažu i da su ubice, pa nikom ništa. Ne brinem o tome. Mene interesuje da od ozbiljnih ljudi dobijem odgovor na ovo pitanje. Nadam se da će gospodin Stojković nas poslanike SRS-a tog odgovora udostojiti, a oni koji misle da i na ovom po ovom pitanju i po pitanju ovako značajnih zakona treba da vode svoju izbornu kampanju pokazuju da nisu budućnost Srbije, a građani će to najbolje ceniti baš na tim izborima. Hvala vam lepo.