Dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljan sam što režim pokazuje ovakvu nervozu i što se ovako raduju, nažalost, a poštovao sam gospodina Stevanovića, primitivnim upadicama i nečemu što nisam očekivao ni od koga u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Vaša priča o tome da Nataša Jovanović treba da se pogleda u ogledalo je poput one malopre – da li je neko debeo ili mršav. Jadna vam je ta priča, gospodine Stevanoviću. Zaslužuje Srbija mnogo bolju priču, zaslužuje Srbija priču kakva joj je budućnost potrebna, šta će to narodni poslanici da urade, a ne da li je neko debeo ili mršav, ili se dama gleda u ogledalu.
Nemojte da govorite o tome ko je koliko glasova dobio, jer vi ste bili u koaliciji sa strankom koja je više tome doprinela, ali da ne ulazim u te razloge, dobili ste 11 procenata, a mi bez koalicije i ta dama, kojoj ste pominjali ogledalo, dobila je na ovim parlamentarnim izborima 30 posto glasova, pa uporedite 11 i 30, gospodine Stevanoviću.
Gospodine Stevanoviću, ima to da ste vi u pravu oko toga da li je nešto dokazano ili nije dokazano. To je tačno. Sve dok nema pravosnažne sudske presude, ništa nije dokazano. U to nema nikakve sumnje. Ni to što kaže jedan, drugi, treći, ni to što kaže policija, ni to što kaže ovako ili onako, ništa nije dok nemamo pravosnažnu presudu. Tu ste vi u pravu.
Ali, ima jedna stvar: govorite o nečemu da se nama nije dokazalo. Šta nam se to nije dokazalo? Ko je to o čemu pričao? Slušali smo tri ili četiri godine od predstavnika bivšeg režima sve i svašta. I, šta bi od toga? Hoćete da nastavite sa tim, gospodine Stevanoviću. Ne znate šta da mi zamerite, ne znate šta da kažete.
Mi vama možemo da zamerimo ono što znamo kao obični građani. Ne znam ko je koliko utajio, uzeo, ne bavim se time. Nisam neko ko će da se bavi ni lovom na veštice, niti da vas proganjam, niti da tražim – dajte mi, pa sada ću, ne znam šta.
Nema čoveka u Beogradu, ne postoji, i ne znam za Kragujevac, o tome će govoriti gospođica Jovanović, ali znam za Beograd, da šta god je neko hteo, da smo svaki dan primali stranke, da su dolazili ljudi da kažu – aman, ljudi, ovo je mister procenat, a ovo je mister postotak. To je bilo iz dana u dan.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Nikakve razlike nije bilo. Da li sam dokazao to na sudu? Ne, nisam, ali vam kažem ono što znaju svi građani. Znate to i vi, gospodine Stevanoviću, zašto ne idete preko tri posto u Beogradu. Znate da je to zbog toga, iako sudske presude nema. Džabe vam je to što ćete svaki dan na televiziji da govorite kako ne valja vlast radikala u Zemunu od pre pet godina...
(Predsedavajuća: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Džabe vam je sve to, jer to znaju građani Zemuna. Nije slučajno naša pobeda u tom gradu najubedljivija, zato što ti ljudi znaju i ne mogu se medijski prevariti.
Pozivam vas na racionalan, normalan razgovor i dijalog. Nema potrebe da ulazite sa toliko žuči, sa toliko nervoze. Mi se nikoga ne plašimo, ni vas, ni svih ostalih, i uvek ćemo odgovarati, ali mi mislimo da je najvažnije da se razmišlja o budućnosti Srbije, šta je to što mi možemo da uradimo za našu zemlju, šta je to što je otadžbini potrebno u ovom trenutku.
(Predsedavajuća: 4,15 minuta.)
Završavam. To što ćete vređati debele i mršave, nečije ogledalo ili odraz u ogledalu, gospodine Stevanoviću, to, nažalost, mnogo više govori o vama i još više o onima koji su vam na to aplaudirali, nego o bilo kojem srpskom radikalu.