Zahvaljujem.
Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – šest, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Maja Videnović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetskom sistemu, koji je podnela Narodnoj skupštini 28. decembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Maja Videnović želi reč?
Nije prisutna.
Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Maja Videnović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja svih relevantnih činjenica i okolnosti koje su prethodile i dovele do odluke o izručenju turskog državljanina kurdskog porekla Turskoj, kao i utvrđivanje odgovornosti svih nadležnih organa u ovom slučaju, koji je podnela Narodnoj skupštini 28. decembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Maja Videnović želi reč?
Nije prisutna.
Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković, 13. oktobra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Stopa na porez poreza na dohodak građana nije menjana godinama unazad, iako smo slušali gotovo svake godine najave da će naredne godine doći konačno do rasterećenja koje privreda i svi oni koji isplaćuju zarade svojim zaposlenima imaju na bruto zarade. Taj iznos je u Srbiji jedan od najvećih u regionu i često se ističe kao jedna od smetnji ubrzanog i bržeg razvoja Republike Srbije.

Naš predlog je da se krene sa simboličnim smanjenje, da se stopa poreza na dohodak građana sa 10 smanji na devet. Upravo toliko bi se i umanjio prihod u budžetu Republike Srbije u odnosu na ono što je ostvareno smanjenjem stope koja ostaje lokalnim samoupravama, o čemu sam govorio u prethodnom zakonu.

Ova mera verujem da bi poboljšala sliku Srbije vezano za zarade u Republici Srbiji. Ta slika je, hajde da ne karakterišem nego samo da kažem nešto u brojevima. Mi često slušamo o prosečnoj zaradi Srbije i o tome kako će ona u nekom trenutku biti 400, 430, 480 ili 500 evra. Naravno, ona je još uvek daleko od toga. Ali, mnogo je tragičnija struktura isplaćenih plata u Srbiji. Naime, 350 hiljada zaposlenih u Srbiji prima mesečno minimalnu zaradu koja iznosi 25 hiljada dinara. Medijalna zarada, onaj broj koji je negde na pola isplaćenih zarada po glavi, znači, polovina stanovnika u Srbiji prima manju zaradu u 2017. godini od 36 hiljada dinara 788 dinara, a dve trećine prima manje od te famozne prosečne zarade.

Nažalost, priče o povećanju prosečne zarade Srbije ne prikazuju pravu sliku isplaćenih plata u Srbiji. Zbog politike Vlade, nažalost, Srbija je danas na jednoj listi na prvom mestu u Evropi, a ta lista je razlika između najbogatijih i najsiromašnijih, najvećih i najmanjih zarada. U Srbiji je taj odnos devet prema jedan i najveći je u Evropi. Sledeća je Turska, čini mi se, sa 8,1, pa dolaze neke druge zemlje, dok je prosek u Evropi negde četiri puta, odnos između minimalne i najveće zarade.Zbog toga je sve veći broj Srbije ugrožen i Vlada mora da preduzme neke mere. Mi za početak predlažemo ovu. Hvala.

Zahvaljujem kolega Đurišiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 136 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković, 7. oktobra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Ovaj zakon kada je donošen i njegove izmene koje je predložila Vlada, a vladajuća većina, naravno, to ovde usvojila pre više od dve godine, upozoravali smo na posledice koje će imati, a to je, pre svega, da će se ojačati partijsko zapošljavanje, da će se ugroziti ekonomski položaj zaposlenih u javnom sektoru i da će dovesti do odlaska stručnih kadrova.

Danas, dve godine posle primene ovog zakona, nažalost, možemo da konstatujemo da se sve ono o čemu smo govorili i desilo. Zato je važno izmeniti ponovo taj zakon, kako bi se javni sektor pre svega očistio od partijskih neproduktivnih kadrova, kako bi mogao da doprinese budućem razvoju Srbije, kako bi u njega bili uključeni, ono što je bila naša glavna zamerka usvojenog Predloga zakona, što u njega nisu uključeni javna preduzeća, Narodna banka Srbije i Javni medijski servis, da se ukine princip budžetskog ograničenja, gde se budžet postavlja kao najvažniji prioritet u radu, a ne svrha određenog organa ili javnog preduzeća i posla koji treba da obavi, zbog čega je formirana i postoji.

Ove stvari koje imamo danas u javnom sektoru možemo da vidimo, a možda su i najbolji primer ovi lokalni izbori, koje smo viđali ovih dana, kada se zaposleni iz javnih preduzeća i javne uprave iz jednog grada sele svakodnevno u drugi grad i tamo rade kampanju za vladajuće stranke. Sve to je plaćeno novcem građana drugih opština koji uopšte ne učestvuju i nisu učesnici izbora. Te pare, a ukoliko nema para u lokalnom budžetu, nadomešćuju se iz tekuće rezerve republičkog budžeta, tako da praktično građani Srbije plaćaju aktiviste vladajućih stranaka koji onda danima dane i dane provode u drugim gradovima, ubeđujući građane na ovaj ili onaj način, milom ili silom, kako bi se to reklo, da glasaju za vladajuće stranke.

Ta praksa je dovela do toga da državna uprava nema kapacitet da sprovede potrebne mere zbog kojih se Srbija našla na crnoj listi, kao jedina evropska zemlja koja nije omogućila sprečavanje pranja novca za finansiranje korupcije i terorizma, kao i zemlja koja ni jednu preporuku od strane GREK-a Saveta Evrope nije ispunila u zadatom roku. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv, niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala.

Predlog ovog zakona koji je, čini mi se, u proceduri dve i po godine je vrlo kratak, a to je da se hrana za bebe oporezuje posebnom stopom od 10%, a ne opštom stopom od 20%. Verujemo i više puta sam ponavljao ovde u te dve i po godine, svaki put kada sam bio u prilici da na ovaj način i na ovu temu govorim u Skupštini, da je ovo jedna mala i simbolična mera koja, naravno, nije dovoljna da se stvari, vezano za budućnost i potomstvo, u Republici Srbiji promene, ali je bitna da pokaže volju.

Pre nekoliko dana Vlada je usvojila Strategiju za borbu protiv bele kuge, odnosno za povećanje broja stanovništva u budućnosti. Nažalost, tamo nema do kraja razrađenih konkretnih mera. Ono što su građani mogli da čuju iz obraćanja predsednika Republike su neke namere, namere koje nisu još uvek, odnosno ne nalaze se ni u jednom zakonu, a nisu još uvek predočene ni u konkretne uredbe. Nadam se da će se to desiti onako kako je obećano građanima Srbije, ali ne bi me iznenadilo da na kraju konačne, predložene mere budu donekle drugačije u odnosu na one koje su se najavile.

Ono što bi ova mera donela je još jedna pomoć porodicama, jer briga o budućnosti ne može da se završi samo na povećanju finansijske podrške porodici sa decom, ona mora da obuhvati i promenu celokupnog uređenja i odnosa prema porodicama u Srbiji. U Srbiji mladi ljudi danas zbog nedostatka nade u budućnost i izvesnost se ne odlučuju, primarno zbog toga se ne odlučuju, na stvaranje potomstva. Potrebno je urediti i osnažiti položaj majke. Potrebno je urediti i osnažiti mogućnost posla i roditeljstva, sve ono što Srbiji nedostaje.

Naravno, zakon nisu te teme, ova tema je jedno malo smanjenje koje bi, uz ostale mere koje se nalaze u strategiji, koje se ja iskreno nadam da će biti i operacionalizovane, možda dovelo do promene u budućnosti. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o predlaganju zakona, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč?
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Usvajanjem jednog ovakvog zakona, koji mi predlažemo takođe već dve i po godine, verujem da bi i Skupština radila efikasnije i da bi ovaj deo sednice na početku svake sednice redovnog zasedanja, kada poslanici opozicije pokušavaju da na dnevni red stave neki od predlog zakona, bila izmenjena.

Ono što mi radimo je jednostavno nemogućnost da na bilo koji drugi način utičemo da se pojedini zakoni nađu na dnevnom redu, zato što je procedura zastarela i zato što smo danas dovedeni u situaciju da u poslednja dva saziva nijedan zakon koji je predložen od strane poslanika se nije našao na dnevnom redu.

Došli smo u situaciju da se isključivo zakoni koje predlaže Vlada stavljaju na dnevni red, razmatraju i usvajaju u Skupštini, a da dve trećine tih zakona budu poslati u Skupštinu po hitnom postupku.

Tako i na ovoj sednici imamo predlog dnevnog reda od pet tačaka, od kojih su tri tačke zakoni koji su podneti pre nekoliko dana po hitnom postupku sa nedovoljno vremena da se poslanici upoznaju sa predlozima zakona, sa nedovoljno vremena da se o njima upozna javnost i građani koji su zainteresovani, a s obzirom da se radi o zakonima vezanim za obrazovanje, možemo reći da ti zakoni tangiraju najveći broj građana Republike Srbije.

Da bi se ta praksa prekinula, mi smo predložili zakon o predlaganju zakona. I kada biste usvojili ovakav zakon ne bi bilo moguće da Skupština Republike Srbije dve godine, npr. ne usvaja zakon o nestalim bebama i ako se obavezala na to, i ako je to obaveza utvrđena presudom Suda za ljudska prava u Strazburu i da danas se Srbija nalazi ponovo na tapetu i da se kritikuje zbog takvog odnosa prema ovom problemu.

Ja vas pozivam, poštovane kolege poslanici, da izađemo iz naših stranačkih rovova, da pročitate ovaj zakon, on bi trebalo da pomogne da ova Skupština radi efikasnije, da ova Skupština radi više u interesu građana, da se zakonski predlozi koje ne samo Vlada predlaže nađu na dnevnom redu ove sednice, da se predlozi zakona koje Ustav omogućava sa 30.000 prikupljenih potpisa stvarno i nađu na dnevnom redu sednica Skupštine, kada se građani organizuju i predlože Skupštini jedan takav predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković 12. februara 2018. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Ovaj zakon je donet u Skupštini Republike Srbije na kraju jesenjeg zasedanja prošle godine zajedno u paketu sa budžetom, tako da nažalost nije bilo mnogo prilike da se u Skupštini o njemu diskutuje, ni u načelnoj raspravi, a apsolutno ne i u pojedinostima.

Taj zakon bi trebao da bude pravno oružje borbe protiv bele kuge u Srbiji, da omogući jaču finansijsku podršku porodicama sa decom. Ono što su loše strane tog zakona su stvari zbog kojih smo mi predložili da se i taj zakon promeni, a šta smatramo da je loše? Loš je pre svega način na koji se obračunava naknada za porodiljsko bolovanje ženama. Sada je umesto prosečnih primanja u poslednjih 12 meseci poslednjih 18 meseci u iznosu, kako kaže zakon, na koji su plaćeni porezi i doprinosi. To će dovesti u praksi da se u onim slučajevima kada su recimo isplate trudnicama u poslednjih nekoliko meseci bile umanjene, odnosno nisu možda isplaćene na vreme utvrditi naknada za porodiljsko bolovanje koja će biti manja od plate koju su trebale da prime.

Ovaj zakon u slučaju da žena u tih 18 meseci nije imala posao računa te mesece sa nulom, tako da će vama primanja koja ste možda primali u devet meseci biti podeljena na 18 delova i tako će biti izračunata mesečna naknada za porodiljsko bolovanje.

Ono što je loše je da na kraju kaže zakon da je neto isplaćena naknada koja se uzima kao bruto osnovica za isplatu zarade. Dodatno će još biti umanjena naknada ženama na porodiljskom odsustvu. Ono što je loše to je što u ovom zakonu nema ni kriterijuma, ni iznosa za dečiji roditeljski dodatak i tako možemo da čujemo onu najavu o kojoj sam pričao pre desetak dana, od strane predsednika Republike, ali ona još uvek nije stavljena na papir, nije zvanična, nije usvojena uredba Vlade Republike Srbije kako je to propisano ovim zakonom, koja bi trebala da utvrdi tačne iznose.

Zašto je važno da se to ne uređuje uredbom, nego zakonom? Važno je da bi se dala izvesnost i sigurnost da će one sume koje su predviđene i sada najavljene biti isplaćivane i u narednim godinama. Hvala.