Otvoreni Parlament | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu

Sažetak

Nakon prošlogodišnjih izmena i dopuna Zakona o javnom dugu od 24. decembra 2019. godine, pred poslanicima se ovaj zakon opet nalazi pred sam kraj godine. Naime, Vlada Republike Srbije uputila je Predlog izmena i dopuna Zakona o javnom drugu („Predlog zakona“) na razmatranje Narodnoj skupštini 20. novembra 2020. godine.

Predlog zakona broji svega deset članova, od kojih se jedan deo odnosi na terminološka usklađivanja, dok određene izmene menjanju način zaduživanja države i upravljanje javnim dugom.

Kako se navodi u obrazloženju Predloga zakona od strane predlagača reč je prvenstveno o unapređenju upravljanja javnim dugom države, a kroz prilagođavanje zakonskih rešenja efikasnijem delovanju na tržištu kapitala i upravljanju finansijskim rizicima. Ovo uključuje smanjivanje ili eliminisanje rizika nastalih na osnovu promene deviznog kursa i rizika koji mogu nastati na osnovu promene kamatne stope, kao i drugih rizika u vezi sa zaduživanjem države.

Da li podržavate ovaj predlog zakona?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 11
Protiv: 11
11%
11%
0%

Ključne novine

UVOĐENJE POJMA PROGRAMSKIH PROJEKATA

Kroz terminološka usklađivanja u tekst Predloga zakona uvodi se pojam „programskih projekata“. Naime, u uvodnim odredbama zakona, u članu 2. koji navodi definicije pojmova koji se upotrebljavaju u zakonu, navodi se da zaduživanje, između ostalog, znači i uzimanje kredita ili zajmova ili emitovanje državnih hartija od vrednosti za finansiranje investicionih i programskih projekata. Do sada je u zakonu korišćen samo izraz „investicioni projekti“. Najnovijim Predlogom zakona predviđeno je da se kroz ceo tekst zakona uz investicione doda i termin programski projekti. Zamisao je da se ovi projekti određuju zakonom kojim se uređuje budžet za tekuću godinu.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 8
Protiv: 8
8%
8%
0%

DEFINISANJE HEDŽINGA KAO INSTRUMENTA ZAŠTITE

Nova definicija koja se dodaje uvodnim odredbama zakona jeste pojam hedžinga. Naime, članu 2. Zakona dodaje se nova tačka 11, koja definiše hedžing kao instrument zaštite od finansijskog rizika. U smislu Zakona o javnom dugu hedžing će, dakle, predstavljati transakcije u vezi sa finansijskim derivatima, koje imaju za cilj upravljanje rizikom od promene deviznog kursa i rizikom od promene kamatne stope, kao i drugih rizika u vezi sa zaduživanjem države kroz zaključivanje ugovora o kreditu, davanje garancija i emitovanje državnih hartija od vrednosti.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 5
Protiv: 10
5%
10%
0%

IZMENE OVLAŠĆENJA ZA ZADUŽIVANJE

Predlog zakona predviđa izmenu člana 5. koji uređuje raspodelu ovlašćenja državnih organa u vezi sa zaduživanjem države.

Naime, do sada je Narodna skupština odlučivala o zaduživanju putem uzimanja dugoročnih kredita, kao i o zaduživanju za finansiranje investicionih projekata. Predlogom zakona u nadležnosti Narodne skupštine, kada je reč o investicionim projektima, ostaje samo odlučivanje o onim projektima koji se finansiraju kroz dugoročne kredite.

Sa druge strane, Predlogom zakona se nadležnost Vlade bliže definiše. Pa tako Vlada, kao što je i do sada bio slučaj, odlučuje o emitovanju dugoročnih državnih hartija od vrednosti, ali se sada eksplicitno navodi da se na ovaj način mogu finansirati projekti navedeni u zakonu kojim se uređuje državni budžet za tekuću godinu. Takođe, Vlada će imati mogućnost da, izuzetno i u opravdanim okolnostima, može pored ministra finansija, odrediti drugog ministra da u ime Vlade i za račun države zaključi ugovor o kreditu.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 8
Protiv: 10
8%
10%
0%

ZADUŽIVANJE ZA FINANSIRANJE INVESTICIONIH I PROGRAMSKIH PROJEKATA

U duhu prethodnih izmena je i član 3. Predloga zakona, koji menja i dopunjuje član 9. zakona, a koji definiše šta se podrazumeva pod zaduživanjem za finansiranje investicionih i programskih projekata. Sama definicija je ostala nepromenjena: to je uzimanje kredita, odnosno emitovanje državnih hartija od vrednosti za finansiranja (duža od 1 godine) projekata u cilju unapređenja privrede i ekonomskog razvoja države.

Predlog zakona dodaje stavove 2. i 3. ovom članu u kojima se navodi da država može finansirati ove projekte emitovanjem državnih hartija od vrednosti, a da se projekti koji se na ovaj način mogu finansirati navode u zakonu kojim se uređuje budžet za tekuću godinu. Emitovanje hartija od vrednosti se vrši do iznosa utvrđenih istim zakonom.

Međutim, sami projekti nisu preciznije određeni, već se Predlogom zakona ostavlja da Vlada dalje utvrdi način, postupak i druge kriterijume za odabir projekata koji će se finansirati emitovanjem državnih hartija od vrednosti.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 5
Protiv: 9
5%
9%
0%

IZMENA DEFINICIJE UPRAVLJANJA JAVNIM DUGOM

Dosadašnja, prilično okvirna definicija upravljanja javnim dugom, Predlogom zakona je detaljnije određena. Preciznije, u članu 11, u stav 2, tačka 1 je znatno proširena, pre svega ovlašćenjima koje dobija ministar finansija. Navedena tačka do sada je definisala da upravljanje javnim dugom predstavlja transakcije upravljanja rizikom koji može nastati usled promene deviznog kursa i kamatne stope. Predlog zakona je zadržao ovu postojeću definiciju i dalje dodaje ovlašćenje ministru da može zaključivati poslove u ime države u vezi sa finansijskim derivatima. Zakon ministra za ovo ovlašćuje kada ti poslovi imaju za cilj postizanje povoljne ročnosti, valutne ili kamatne strukture javnog duga, smanjenja rizika od promene deviznog kursa i kamatnih stopa i drugih rizika u vezi sa upravljanjem javnim dugom.

Jedino zakonsko ograničenje koje se postavlja zaključivanju ovih poslova jeste da se oni zaključuju na način i u skladu sa standardizovanim okvirnim ugovorom o finansijskim derivatima koji je uobičajen u poslovnoj praksi (tzv ISDA Master Agreement, objavljen od strane Međunarodne organizacije za svopove i derivate).

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 7
Protiv: 12
7%
12%
0%

PROŠIRENE NADLEŽNOSTI UPRAVE ZA JAVNI DUG

Uprava za javni dug je organ u sastavu Ministarstva finansija nadležan za nadzor i upravljanje javnim dugom države. Predlogom zakona njene dosadašnje nadležnosti su neznatno izmenjene i dodate su dve nove. Naime, u nadležnosti uprave neće biti samo, kao što je do sada bio slučaj, praćenje pregovara o zaduživanju, već se predviđa da uprava ove pregovore i realizuje. Nadležnost koja je bila definisana kao smanjenje rizika preformulisana je, tako da sada glasi upravljanje rizikom koji nastaje iz promene deviznog kursa ili kamatne stope, kao i drugim rizikom u vezi sa zaduživanjem države.

Nove nadležnosti Uprave za javni dug koje su predviđene Predlogom zakona su (i) praćenje i analiza stanja na primarnom, vanberzanskom i na regulisanom tržištu državnih hartija od vrednosti i (ii) obaveštavanje institucija za nadzor na primarnom tržištu o nepravilnostima u postupanju učesnika na tom tržištu.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 6
Protiv: 9
6%
9%
0%

Poslednji put ažurirano: 10.01.2021, 01:09