Predlagač zakona ovim predlogom uređuje obrazovanje, organizaciju, nadležnost i ovlašćenja državnih organa i posebnih jedinica državnih organa radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za sledeća krivična dela:

Krivična dela organizovanog kriminala, krivično delo ubistva najviših državnh organa i delo oružane pobune, krivična dela protiv službene dužnosti i krivično delo davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem, krivična dela protiv privrede, krivično delo terorizma i javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela, zatim krivično delo vrbovanja i obučavanja za vršenje terorističkih dela, upotreba smrtonosne naprave, krivično delo uništenja i oštećenja nuklearnog objekta, finansiranje terorizma i terorističko udruživanje. Takođe, ovim zakonom su obuhvaćena i krivična dela protiv državnih organa i pravosuđa.

Zakon određuje da Tužilaštvo za organizovani kriminal, MUP Srbije, odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kiminal, posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal, Posebna pritvorska jedinica Okružnog zatvora u Beogradu imaju nadležnost za:

-krivična dela organizovanog kriminala, terorizma i dela ubistva predstavnika najviših državnih organa, krivični dela protiv službene dužnosti, krivična dela protiv privrede u slučaju da vrednost imovinske koristi prelazi 200 miliona dinara, odnosno vrednost javne nabavke iznosi preko 800 miliona dinara.

Dalje predlog zakona bliže uređuje obavezne nadležnosti i kapacitete svakog pojedinačnog državnog organa.

U slučaju sukoba nadležnosti između redovnih sudova za postupanje u predmetima navedenih krivičnih dela, za rešavanje će biti nadležan Vrhovni kasacioni sud.

Pritvor određen u krivičnom postupku za navedena krivična dela se izdržava u Posebnoj pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu

Zakon propisuje i maksimalnu visinu plata za lica koja obavljaju poslove i zadatke u državnim organima koji imaju nadležnost prema ovom zakonu. Dakle, predlaže se da lica zaposlena u državni organima imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i Okružnom zatvoru u Beogradu. Takođe, predlaže se i pravo na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem, pa tako će se 12 meseci provedenih na radu u posebnim odeljenjima sudova/Tužilaštvu računati kao 16 meseci staža.

U pogledu nadležnosti državnih organa u suzbijanju korupcije, uvodi se nadležnost za:
posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije;
Ministarstvo unutrašnjih poslova – organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije;
posebna odeljenja viših sudova za suzbijanje korupcije

Predlagač zakona navodi i mogućnost obrazovanja službe finansijske forenzike u okviru Tužilaštva za organizovani kriminal i posebnih odeljenjima viših javnih tužilaštava. Finansijski forenzičar je, prema predlogu zakona, lice koje pomaže javnom tužiocu u analizi tokova novca i finansijskih transakcija u cilju krivičnog gonjenja. Predviđa se da to mora biti državni službenik koji poseduje posebna stručna znanja iz oblasti finansija, računovodstva, revizije, bankarskog, berzanskog i privrednog poslovanja, a koji je završio i specijalizovanu obuku u Pravosudnoj akademiji iz oblasti krivičnog prava.

Predlogom zakona se uvodi obaveza saradnje državnih organa i to na način da sledeći državni organi moraju odrediti najmanje jednog službenika za vezu koji će raditi na ostvarivanju saradnje i efikasnoj dostavi.

U Tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije mogu se formirati udarne grupe, sa ciljem da rade na otkrivanju i gonjenju krivičnih dela koja su predmet rada udarne grupe.

Predviđaju se i bezbednosne provere lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim
jedinicama koje su zadužene za krivična dela iz ovog zakona. Nadležnost za sprovođenje provera ima Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija, u svrhu utvrđivanja postojanja smetnji sa stanovišta bezbednosti Republike Srbije.

Sva lica koja izvršavaju poslove i zadatke u okviru nadležnosti državnih organa u suzbijanju krivičnih dela koja su nabrojana ovim zakonom dužna su da podatke i saznanja do kojih dođu prilikom obavljanja tih poslova i zadataka čuvaju kao tajne podatke. Istovremeno, navodi se da bez odobrenja nadležnog javnog tužioca, ne mogu se javno iznositi podaci iz predistražnog postupka i istrage u postupcima za krivična dela koja su predmet ovog zakona.

Predlagač zakona navodi da će se podzakonski akti predviđeni ovim zakonom doneti do dana početka primene zakona (mart 2018).