Predlogom zakona uvode se nova krivična dela. Kao razlog za uvođenje novih krivičnih dela predlagač zakona navodi potrebu da se srpsko krivično zakonodavstvo uskladi sa međunarodnom praksom, pre svega sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (tzv. Istanbulska konvencija).

Izmenama i dopunama zakona uvode se nova krivična dela i to:
1) Sakaćenje ženskog polnog organa- predviđena kazna za ovo krivično delo jeste od 1 do 8 godina zatvora, u slučaju smrti predviđena je kazna od 2 do 10 godina zatvora;
2) Proganjanje- krivično delo proganjanje predviđa neovlašćeno uporno proganjanje na način koji može osetno da ugrozi život. Predviđena kazna za ovo krivično delo jeste novčana kazna ili kazna zatvora do 3 godine;
3) Polno uznemiravanje- krivično delo polnog uznemiravanja predstavlja svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Predviđeno je da se gonjenje ovog krivičnog dela preduzima po predlogu i zaprećena je novčana kazna ili kazna zatvora do 6 meseci;
4) Navođenje deteta na prisustvovanje polnim radnjama- predviđena kazna za ovo krivično delo jeste od 1 do 8 godina zatvora;
5) Prinudno zaključenje braka- predviđena kazna za ovo krivično delo jeste od 3 meseca do 3 godine zatvora. U slučaju da lice namami drugo lice u inostranstvo radi prinudnog zaključenja braka kazniće se zatvorom do 2 godine i,
6) Kršenje zabrane utvrđene merom bezbednost- predviđena kazna za kršenje mere bezbednosti iznosi novčana kazna ili kazna zatvora od 6 meseci.


Predlogom zakona je dalje predviđena izmena i dopuna pojedinih krivičnih dela:

1) Povreda ravnopravnosti- krivično delo uključuje povrede i seksualne orijentacije i rodnog identiteta;
2) Silovanje- minimalna kazna zatvora iznosi od 5 godina, prema trenutnom rešenju minimalna kazna iznosi 3 godine;
3) Obljuba nad nemoćnim detetom- pooštrene kazne zatvora za ovo krivično delo, od 5 do 12 godina zatvora, umesto sadašnjih od 2 do 10 godina zatvora;
4) Obljuba sa detetom- minimalna kazna zatvora iznosi od 5 godina, prema trenutnom rešenju minimalna kazna iznosi 3 godine;
5) Obljuba zloupotrebom položaja- u slučaju težeg oblika krivičnog dela pooštrava se minimalna kazna zatvora, koja iznosi od 5 godina umesto trenutnih 3 godine. Teži oblik krivičnog dela podrazumeva ukoliko nastavnik, vaspitač, staralac, usvojilac, roditelj, očuh, maćeha ili drugo lice koje zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja izvrši obljubu ili sa njom izjednačen čin sa detetom koje mu je poveren radi učenja, vaspitavanja, staranja ili nege;
6) Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju- predlogom zakona uvode se dva nova člana koja kažnjavaju lice koje pomoću interneta svesno pristupi slikama, audio-vizuelnim ili drugim predmetima pornografske sadržine nastalim iskorišćavanjem maloletnog lica. Predviđena kazna za ovo krivično delo je novčana kazna ili kazna zatvora do 6 meseci;
7) Oduzimanje maloletnog deteta- krivično delo je dopunjeno tako da se odnosi izričito i na oduzimanje deteta usvojiocu ili staratelju. Takođe, uveden je novi-teži oblik krivičnog dela koji se odnosi na oduzimanje novorođenčadi i oduzimanje deteta od strane organizovane kriminalne grupe. Krivičnim delom je predviđeno i da se kazna povećava u slučaju težeg oblika krivičnog dela- sada kazna iznosi od 1 do 10 godina zatvora;
8) Promena porodičnog stanja- krivično delo je dopunjeno tako da sada u slučaju da lekar proglasi živo novorođeno dete umrlim radi promene porodičnog stanja, može da odgovara za ovo krivično delo. Isto tako predviđen je novi-teži oblik dela koji propisuje da u slučaju da je krivično delo izvršeno iz koristoljublja/zloupotrebom položaja ili od strane kriminalne grupe biće kažnjen kaznom zatvora u trajanju od 1 do 10 godina;
9) Rodoskrvnjenje- naziv krivičnog dela je promenjen u rodoskvrnuće, dok je zadržan isti sadržaj krivičnog dela;
10) Zloupotreba poverenja- predlogom zakona propisana je blaža kazna za teži oblik ovog krivičnog dela, kazna iznosi od 6 meseci do 5 godina zatvora;
11) Neovlašćeno iznošenje kulturnog dobra u inostranstvo- krivično delo je promenjeno tako da je prema predlogu zakona kažnjivo i unošenje kulturnog dobra u Republiku Srbiju, prema trenutnom rešenju kažnjivo je samo iznošenje kulturnog dobra u inostranstvo;
12) Ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja nasiljem- prema predlogu zakona uvedeno je kažnjvanje i prilikom pretnje izvršenja krivičnog dela. Predviđena kazna za pretnju iznosi od 6 meseci do 5 godina zatvora;
13) Pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za izvršenje krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka- krivično delo je prošireno tako da je predlogom zakona moguće i uvoziti, proizvoditi i distribuirati računarske programe, šifre ili druge podatke sa namerom da budu upotrebljeni u grupi krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka. Predlogom zakona je uvedeno i kažnjavanje samo posedovanje ovih sredstava sa namerom da se upotrebe. Sankcija za posedovanje ovih sredstava iznosi novčana kazna ili kazna zatvora do 1 godine;
14) Izrađivanje i nabavljanje oružja i sredstava namenjenih za izvršenje krivičnog dela- izvršena je dopuna krivičnog dela, tako da prema predlogu zakona u domen krivičnog dela spadaju i municija i minsko eksplozivna sredstva. Takođe, minimalna kazna za ovo krivično delo iznosi od 1 godine zatvora umesto dosadašnjih 6 meseci;
15) Nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija- Predlogom zakona dopunjeno je krivično delo tako da se sada odnosi i na konvertibilno ili onesposobljeno oružje i minsko-eksplozivna sredstva. U okviru ovog krivičnog dela došlo je i do pooštravanja kazne koja predlogom zakona iznosi od 6 meseci do 5 godina zatvora. Takođe, i drugi oblici ovog krivičnog dela dobili su više maksimalne kazne zatvora;
16) Nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi- Predlogom zakona predviđene su veće minimalne i maksimalne kazne zatvora. Tako je predviđeno, za teže oblike krivičnog dela, kazna zatvora do 12 godina. Ukoliko je delo izvšeno od strane organizovane kriminalne grupe, predlogom zakona, predviđena je kazna zatvora do čak 15 godina;
17) Nesavestan rad u službi- Odgovornost službenog lica je pooštrena tako da prema predlogu zakona službeno lice može odgovarati i u slučaju da je bilo svesno da može nastupiti teža povreda prava drugog ili imovinska šteta;
18) Trgovina uticajem- Predlogom zakona je izvšena terminološka zamena reči nagrada sa rečju poklon. Tako je sada prema predlogu zakona kažnjivo zahtevanje ili primanje poklona;
19) Zločin protiv čovečnosti- krivičo delo je predlogom zakona dopunjeno tako da sada lice koje krši pravila međunarodnog prava naredi i prisilni nestanak;
20) Rasna i druga diskriminacija- Predlogom zakona krivično delo je dobilo novi oblik koji se odnosi na kažnjavanje lica koje javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema grupi lica, ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda. Predviđena kazna za ovaj oblik krivičnog dela iznosi kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina i,
21) Terorizam- Predlogom zakona krivično delo terorizam je dobilo 2 nova člana zakona. Prema predlogu zakona za ovo krivično delo moćiće da odgovaraju i lica koja upućuju ili prebacuju na teritoriju Srbije lica ili oružje, eksploziv, otrove, opremu, municiju ili drugi materijal. Takođe, prema ovom krivičnom delu biće kažnjivo i nabavljanje ili osposobljavanje sredstava za izvršenje terorizma ili otklanjanje prepreke za izvršenje terorizma. Isto tako kažnjivo je dogovaranje, planiranje ili organizovanje za drugim licima izvršenje terorizma. Previđene kazne zatvora za nove oblike terorizma iznose od 1 do 10 godina.

Predlogom zakona je takođe cela glava Krivičnog zakonika koja se tiče grupe krivičnih dela protiv privrede promenjena. Naime, prema predlogu zakona izmene i dopune se tiču sledećih krivičnih dela:

1) Uvedeno je novo krivično delo koje se tiče prevare u obavljanju privredne delatnosti. Predviđena kazna za ovo krivično delo iznosi od 6 meseci zatvora pa do 10 godina zatvora;
2) Krivično delo prevara u osiguranju je premešteno u okviru grupe krivičnih dela protiv privrede. Krivično delo se može primeniti kako u slučajevima uništenja, oštećenja ili sakrivanja stvari tako i u slučaju naplate ugovorene sume za slučaj telesnog oštećenja, telesne povrede ili narušenja zdravlja. Predviđena kazna za ovo krivično delo iznosi kazna zatvora od 3 meseca pa do 10 godina;
3) Pronevera u obavljanju privredne delatnosti je takođe postala zasebno krivično delo. Krivično delo se opisuje kao namera da lice sebi ili drugom licu pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su licu poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja. Kazne za ovo krivično delo iznose od 3 meseca do 12 godina zatvora;
4) Uvedeno je novo krivično delo zloupotreba poverenja u obavljanju privredne delatnosti. Predviđena kazna zatvora za ovo krivično delo iznosi od 3 meseca do 12 godina;
5) Kod primene krivičnog dela poreske utaje izmenjena je minimalna visina utajenog poreza za primenu ovog krivičnog dela. Naime, predlogom zakona predviđena je primena odredbi krivičnog zakonika ukoliko iznos utajenog poreza iznosi najmanje pola miliona dinara. Prema trenutnom rešenju minimalni iznos utajenog poreza morao je biti najmanje 150 hiljada dinara da bi se primenile odredbe krivičnog zakonika. Takođe, za najteži oblik ovog krivičnog dela pooštrena je kazna zatvora, koja prema predlogu zakona iznosi od 3 do 10 godina.
6) Krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica je predlogom zakona stavljen u podređeni položaj u odnosu na druga krivična dela. Naime, predlogom zakona predviđena je primena ovog krivičnog dela samo u slučaju da nisu prekršene bilo koje druge odredbe krivičnog zakonika;
7) Krivično delo zloupotrebe u vezi sa javnom nabavkom je predlogom zakona prošireno tako da se može primenjivati na bilo koje lice a ne samo na odgovorno lice u preduzeću/drugom privrednom subjektu. Isto tako predlogom zakona se proširuje odgovornost i na bilo koje lice u naručiocu javne nabavke. Prema trenutnom rešenju za ovo krivično delo može da odgovara samo odgovorno ili službeno lice u naručiocu javne nabavke;
8) Predlogom zakona propisuje se novo krivično delo zloupotrebe u postupku privatizacije. Predviđena kazna zatvora za ovo krivično delo iznosi od 6 meseci do 10 godina;
9) Zaključivanje restriktivnog sporazuma predstavlja takođe novo krivično delo koje propisuje zabranu licu da zaključi restriktivni sporazum koji nije izuzet od zabrane u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije, a kojim se određuju cene, ograničava proizvodnja ili prodaja, odnosno vrši podela tržišta. Predviđena kazna za ovo krivično delo iznosi od 6 meseci do 5 godina;
10) Krivično delo primanje i davanje mita je dobilo svoj obik i u okviru obavljanja privredne delatnosti. Naime, predlogom zakona propisana su krivična dela primanje mita u obavljanju privredne delatnost i davanje mita u obavljanju privredne delatnosti;
11) Krivična dela prouzrokovanje stečaja i prouzrokovanje lažnog stečaja su predlogom zakona proširene tako da može da odgovara bilo koje lice u privrednom subjektu. Prema trenutnom rešenju odgovaranje za ovo krivično delo je bilo limitirano isključivo na odgovorno lice u preduzeću. Iste izmene pretprelo je i krivično delo oštećenje poverilaca;
12) Predlogom zakona u okviru krivičnog dela krijumčarenje predviđeno je lakše oduzimanje prevoznog sredstva koje služi za krijumčarenje. Naime, predlogom zakona ukinuta je odredba koja je propisivala oduzimanje prevoznog sredstva samo u slučaju ako vrednost robe koja je predmet krijumčarenja prelazi jednu trećinu vrednosti tog sredstva u vreme krijumčarenja;
13) U okviru krivičnog dela pranje novca proširena je mogućnost primene ovog krivičnog dela tako što se prepisuje da sredstva/imovina ne moraju poticati od krivičnog dela, kako je propisano trenutnim rešenjem, već od kriminalne delatnosti i,
14) Krivično delo izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića je, prema predlogu zakona, izbačeno iz krivičnog zakonika. Kao razlog za izostavljanje krivičnog dela predlagač zakona navodi da bankama stoje na raspolaganju tehničke i organizacione mogućnosti kojima se može onemogućiti korišćenje kreditnih i debitnih kartica bez pokrića, odnosno može se obezbediti druga vrsta sankcija. Takođe, predlogom zakona je izostavljeno i krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi.

Predlogom zakona reguliše se da će se krivična dela terorizma i druga usko povezana krivična dela procesuirati po domaćem krivičnom zakoniku samo ukoliko je delo izvršeno prema Srbiji ili srpskom državljaninu. Takođe, u slučaju krivičnog dela falsifikovanja novca, krivično zakonodavstvo Republike Srbije biće primenjeno samo u slučaju da se falsifikovanje odnosi na domaći novac (dinare).

Ostalim izmenama zakona pooštravaju se uslovi za krivično delo malog značaja. Naime, predlogom zakona regulisano je da je delo malog značaja, između ostalog, delo za koje je propisana kazna zatvora do tri godine, a ne do pet godina kako je trenutno rešenje. Predlogom zakona se na ovaj način vraća rešenje koje je postojalo u Zakoniku 2009. godine. Takođe, predlogom zakona se predviđa šire ovlašćenje suda da po slobodnoj proceni utvrđuje visinu dnevnog iznosa u slučaju izricanja novčane kazne, tj. ne vezuje se za slučaj kada je učinilac vlasnik imovine. Predlogom zakona propisuje se u slučaju da je za određeno krivično delo propisana novčana kazna, sud može ublažiti kaznu samo do jedne polovine najmanje propisane novčane kazne. Na kraju predlog zakona precizira da se službenim licem smatra javni izvršitelj, kako bi se zakon uskladio sa terminologijom Zakona o izvršenju i obezbeđenju i definiše se pojam privredne delatnosti u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

U okviru dela krivičnog zakonika koji reguliše uslovni otpust predlogom zakona menjaju se uslovi kada osuđenik može biti pušten na uslovni otpust. Predlogom zakona se precizira da osuđeni može biti pušten na otpust ukoliko okolnosti ukazuju da osuđenik neće počiniti novo krivično delo tokom trajanja uslovnog otpusta. Takođe, predlogom zakona se predviđaju lakši uslovi za primenu uslovnog otpusta. Predviđa se da osuđenik ne može biti pušten na uslovni otpust ukoliko je kažnjvan za teže disciplinske prestupe (umesto dosadašnje dve disciplinske kazne) i ukoliko je više od tri puta pravnosnažno osuđen na kaznu zatvor. Prilikom primene uslovnog otpusta predlog zakona definiše da sud može odrediti osuđenom da ispuni neku obavezu iz odredaba koji se tiču zaštitnog nadzora. Razlog za imenu zakona u oblasti uslovnog zakona, predlagač zakona ističe da se institut uslovnog otpusta slabo koristiti u praksi i da na tom polju srpsko zakonodavstvo dosta zaostaje za evropskim.