Istraživanjem sprovedenim 2016. godine utvrđeno je da čak 60% biračkih mesta u Srbiji nije pristupačno osobama sa invaliditetom, čime im je u značajnoj meri otežano stvarivanje Ustavom zajamčenog izbornog prava. Predlagač zakona uviđa da je neophodno, sa jedne strane, omogućiti osobama sa invaliditetom da pod jednakim uslovima ostvaruju svoje pravo glasa ali i da se, sa druge strane, stvore uslovi koji će podstaći njihovu političku participaciju.

Kako bi se obezbedila veća zastupljenost osoba sa invaliditetom u Narodnoj skupštini, predlogom zakona uvodi se obaveza da među prvih deset kandidata na izbornoj listi mora biti najmanje jedan kandidat sa invaliditetom, kojem je telesno oštećenje ili postojanje invaliditeta utvrđeno pravosnažnim rešenjem nadležnog organa.

Pored toga, Predlogom zakona predviđeno je rešenje koje omogućava slepim i slabovidim licima da, ukoliko žele, glasaju samostalno i to na taj način što se obavezuje Republička izborna komisija da na svakom biračkom mestu slepim i slabovidim licima uz glasački listić obezbedi mustru za glasanje koja ima probušene krugove na mestima gde se nalaze redni brojevi kandidata. Važeći zakon omogućava biraču koji nije u mogućnosti da na biračkom mestu lično glasa (usled slepila, invaliditeta ili nepismenosti) da povede lice koje će umesto njega, na način koje mu on odredi, ispuniti listić, odnosno obaviti glasanje, ali ne i mogućnost njihovog samostalnog glasanja.

Konačno, predloženo je i rešenje koje bi učinilo efikasnijim prijavljivanje za glasanje van biračkog mesta tokom izbornog dana. Naime, predviđeno je RIK opredeljuje telefonski broj i elektronsku adresu na koje bi birač mogao da podnese obaveštenje o sprečenosti. Na osnovu ovih obaveštenja, RIK će do 12 časova na dan glasanja obavestiti predsednike biračkih odbora o biračima koji su dostavili obaveštenje o sprečenosti da glasaju na biračkom mestu.