Danas smo imali prilike da čujemo zaista različita shvatanja o koncepcijama krivično-procesnog prava kod nas, to je dobro i dobro je da se na ovaj način vodi rasprava, jer ukazuje, pre svega, na stručnost onih koji su raspravljali, na one koji pripadaju advokatskoj branši, kao i one koji su pravnici, koji su u svojoj praksi imali prilike da se susretnu sa krivičnim procesnim pravom.
Procesna prava u zakonodavstvu su veoma značajna, jer su ona, naročito kada je reč o sudskom sistemu, sistemu pravosuđa, transponentni most, veza između materijalnog prava kao društvenih normi koje regulišu odnose i samog života i primene u pojedinim konkretnim situacijama.
Naravno da je krivično pravo veoma važna oblast prava, jer reguliše protivpravna ponašanja i to onaj oblik protivpravnog ponašanja koji je u Krivičnom zakoniku kod nas opisan kao krivično delo.
Od novousvojenog Krivičnog zakonika mi imamo nešto drugačiju definiciju krivičnog dela u odnosu na ono kako je to ranije pravo, naročito ono koje smo u smislu socijalizma nasledili, definisalo, pa danas imamo jedinstveni pojam, subjektivno-objektivni pojam krivičnog dela, tj. objektivno-subjektni, koji u sebe uključuje i krivicu kao poseban subjektivni element u odnosu na objektivne elemente krivičnog dela.
Pa je samo postojanje krivičnog dela samo po sebi osnov za donošenje osuđujuće presude, a utvrđivanje činjenica da krivično delo ne postoji je praktično osnov za obustavu postupka tj. za oslobađanje od odgovornosti.
Dakle, značaj procesnog prava je veoma jasan, posebno imajući u vidu krivično-procesno pravo.
Novi zakonik o krivičnom postupku, koji je pred nama, jeste logična posledica onoga što je već izloženo u prvoj tački dnevnog reda ove sednice kada je bilo reči o reformi pravosuđa, i predstavlja praktično sastavni deo jednog zaista veoma širokog pogleda na reformu pravosuđa kod nas i reformu sudstva u celini.
Naravno, Predlog novog zakona posledica je i promena koje su nastale u materijalnoj oblasti krivičnog prava tj. u Krivičnom zakoniku.
Iz toga proističu ciljevi zakonika o krivično-procesnom pravu i naravno da je ovaj zakonik pretrpeo one izmene u oblasti krivično-procesnog prava koje su bile dovoljne i optimalne da se zadovolje upravo ovi ciljevi koji su u obrazloženju i dati.
Podsetiću da je to brži i efikasniji krivični postupak, to je zaštita ljudskih prava i sloboda, ali kada govorimo o zaštiti ljudskih prava i sloboda govorimo, govorimo o onim elementima iz predloženog zakonika koji obezbeđuju njihovu doslednu primenu i daćemo par primera pa ćemo videti da je to tako, a reč je o onim ljudskim pravima i slobodama koji su predmet zaštite Ustava Republike Srbije, Male povelje kada je reč o Ustavnoj povelji državne zajednice SCG, kao i onih međunarodno-pravnih dokumenata, odnosno ugovora koje je ratifikovala naša država i koji predstavljaju sa te strane deo našeg unutrašnjeg pravnog poretka.
Zatim, reč je o tome da je neophodno bilo uskladiti krivično-procesne odredbe sa drugim propisima koji se odnose na krivični postupak i koji su ranije doneti, a naravno i sam izgled krivično-procesnog zakona mora u sebi da sadrži takve norme da budu usklađene sa onim standardima koji se pred nas postavljaju kao deo međunarodnih obaveza u odnosu na ovu regulativu.
Koje su novine koje praktično doprinose da ovaj zakon ostvari ove svoje ciljeve, a pri tom ću se truditi da ne navodim bilo koja rešenja od onih koja su nam već poznata i koja su već do sada bila deo našeg unutrašnjeg pravnog poretka.
Dakle, navešću neke na koje se možda manje obratila pažnja do sada, sa opasnošću da neke i ponovim.
Prvo, to je dosledno sprovedeno pravilo prezumpcije nevinosti, jer odredbu kakvu imamo u Krivičnom zakoniku u ranijem periodu krivično-procesnog prava nismo na ovaj način dosledno imali sprovedenu, ovaj put je pažljivo napisana u članu 3. zakonika o krivičnom postupku i ona prosto predviđa u sebi i kaznene odredbe za one učesnike u postupku koji krše ovo veoma važno pravilo koje je, na kraju krajeva, ustavni princip i počiva na principu zaštite sloboda i prava čoveka i građanina.
Imate interesantnu odredbu o izuzeću sudije. Ovde, za razliku od ranijeg sistema u kome smo imali mogućnost izuzeća sudije koji se izuzima samim tim što je učestvovao u donošenju presude, mi ovde imamo prošireno shvatanje mogućnosti izuzeća sudije kada je reč o sudiji koji je učestvovao u predmetu, u postupku kod nižeg suda.
Znači, samo učešće u postupku je osnov za izuzeće.
Zatim, što se tiče rokova kod glavnog pretresa imamo skraćenje rokova vezano za pripremu glavnog pretresa i započinjanje glavnog pretresa.
Imamo situaciju vezano za sudije, kada je odlaganje pretresa trajalo duže od četiri meseca ili je promenjen predsednik veća ne mora glavni pretres da počne iz početka, što takođe doprinosi efikasnosti vođenja krivičnog postupka.
I ona načela, kao što su bila načelo koncentracije, dokaza, ovde su ustuknula pred nekim novim okolnostima koje su se pojavile i koje isti ovaj krivični zakonik u drugim odredbama predviđa, kao što je snimanje iskaza svedoka, veštaka, audiovizuelno beleženje toka postupka i postupka izvođenja dokaza. S tim u vezi, naravno, pomenuo sam značajno skraćenje rokova.
Ono što je dosta važno i o čemu ću nešto posebno reći, to je posebna uloga javnog tužioca i jedna drugačija postavka kada je reč o istrazi u krivičnom postupku. To je drugačija uloga javnog tužioca i u odnosu na dosadašnja rešenja.
Imamo kod branioca izvesne izmene koje ste tamo mogli uočiti. Videli ste smanjenje maksimalnog broja branilaca sa pet na tri, a to naravno ima rezona i u praksi dosadašnjoj da se vidi da zapravo ne postoje razlozi za omogućavanje ovako visokog broja, dok svi razlozi za smanjenje broja branilaca, takođe u cilju efikasnosti i skraćenja toka postupka, takođe stoje.
Drugačije su definisane faze krivičnog postupka. Ranije ste imali, a ima veze sa ulogom tužioca u krivičnom postupku, pretkrivični postupak, a sada imamo drugačije definisane faze. Imamo dve faze prethodne istrage, odnosno prethodnog postupka. Prvu fazu imamo prethodne istrage, imamo prethodni postupak, koji se sastoji od same istrage optužnice, stupanja optužnice na snagu i preispitivanja optužnice.
Ove dve faze su karakterističke po tome, upravo se vraćam na javnog tužioca, što njima u načelu rukovodi javni tužilac, a što je veoma dobro. U fazi istrage se zapravo prikupljaju svi potrebni dokazi za vođenje postupka.
Naravno, dobro je da javni tužilac bude uključen sa ove pozicije i sa ovim kapacitetom u tu fazu postupka, jer to nam mnogo na neki način obezbeđuje bolji položaj javnog tužioca u odnosu na samu materiju i upoznavanje sa samim dokazima, kada je reč o toku postupka.
Mnogo je lakše da se to radi na taj način, nego da neko drugi ko je deo pravosuđa, ko je deo sudskog sistema, kao što je istražni sudija, vrši te radnje na osnovu krivične prijave. Tu se gubi ono što je za nas veoma značajno u reformi pravosuđa, a naročito krivičnog prava, gubi se dragoceno vreme.
Treba uvek da znamo da je vreme trajanja postupka vrlo bitan element kada je reč o prevenciji krivičnih dela.
Neki put ni visina zaprećene kazne za krivična dela nije garantija da se ta krivična dela se neće ponavljati. Najveća garantija da se krivična dela neće ponavljati u društvu i da će se suzbiti kriminalitet, jeste pre svega stepen otkrivenosti krivičnih dela. To je posao, naravno, onih organa koji vode istrage, pa i same policije.
Naravno, i kazna koja mora stići blagovremeno, koja mora na vreme sustići i učinioce krivičnih dela, znači, bitnije je da se dogodi i da se krivično delo otkrije, nego koliko je zapravo visina te zaprećene kazne.
Kada je reč o teoriji kriminologije i kriminalistike, kriminologije pre svega, i fenologije, pristalica sam ove teorije da je vrlo važna frekvencija otkrivanja krivičnih dela, broj otkrivenih krivičnih dela u odnosu na tamnu brojku, nego visina zaprećene kazne, kada je reč o suzbijanju kriminaliteta.
Naravno, imamo drugačije gledanje na izvođenje dokaza, imamo pojam dokaznih radnji. Ranije smo imali drugačiji pojam tzv. radnje dokazivanja, gde se pre svega govorilo o izvođenju dokaza, dakle, o samom postupku izvođenja dokaza, međutim, za krivični postupak najvažnije je prikupljanje dokaza. Dakle, dokazne radnje su one radnje kojima se prikupljaju dokazi i kojima se izvode dokazi.
Sve što je usmereno na dokazivanje podvedeno je pod ovaj pojam, a u okviru ovog pojma imamo određene novitete, drukčije definisane pojmove pojedinih radnji, koje su izuzetno značajne i u direktnoj su vezi sa ostalim delovima ovog predloga zakonika, koji se odnose, dakle, na ono što sam maločas rekao. To je, pre svega, uvid u fotografije, saslušanje zvučnih snimaka i video snimaka, pregledanje računara, pretresanje fajlova u računarima, audiovizuelno snimanje pojedinih dokaznih radnji toka postupka. Na taj način imate, pored zapisnika koji se vodi, i još jedan vid beleženja toka postupka koji može biti značajan i sa aspekta samih dokaznih sredstava.
Kada je reč o svedočenju, imamo određene novine koje se odnose recimo na mogućnosti da se ljudi oslobode svedočenja kada je reč o određenoj relaciji koja postoji između okrivljenog i drugih lica. Ovde je uvedena nova relacija, a to je kumstvo. Ranije to nismo imali. Ovo potiče, pre svega, od realnosti života i potrebe koje su deo našeg života i koje su realne. Dakle, to prosto ne može da se prenebregne.
U tom smislu i kod davanja zakletve koja se polaže pred sudom kada se zakletva položi, imamo onda opet dve vrste zakletve imamo. Jedna je laička zakletva, a druga je verska zakletva, a polazeći od pretpostavke da raniji sistem versku zakletvu nije poznavao, a da postoje velike mogućnosti i veliki izgledi, s obzirom na realnost života u kome živimo, da ta verska zakletva može imati određen snažan uticaj i izuzetan značaj kada je reč o zaklinjanju.
Kod pozivanja svedoka i kod pozivanja učesnika u postupku igra veliku ulogu internet, i treba da odigra, i ovaj zakon predviđa tu mogućnost.
Ignorisanje elektronskog komuniciranja je zaista nešto što ne sme da se dogodi. Ovaj zakon uvodi tu novinu i mogućnost pozivanja preko i-mejla i na druge načine koji bi osigurali da poziv bude verodostojan.
Imamo mogućnost uvođenja virtuelne rekonstrukcije kada je reč o krivičnom delu i ekspertizi krivičnog dela. Imamo regulisane posebne radnje, kao što su zvučni i optički nadzor osumnjičenog, simulovane usluge i pravni poslovi, imamo prikrivenog islednika, protiv čega smo od nekih narodnih poslanika mnogo čuli.
Smatramo da uvođenje ove kategorije posebnog dokazivanja je veoma značajno za naš pravni sistem i situaciju u kojoj se naša država nalazi, jer očigledno bez ovih mera nećemo uspeti da se na adekvatan načini izborimo sa onim vidovima kriminala koje često danas zovemo organizovanim kriminalom i da je ovakva vrsta isleđivanja, uslovno rečeno, a to je predložena zakonska formulacija, izuzetno neophodna za realizaciju ove borbe.
Zatim kontrolisana isporuka, automatsko računarsko pretraživanje ličnih i drugih podataka, saslušanje svedoka-saradnika, protiv čega smo, takođe, imali prilike da čujemo određena shvatanja.
Opet držimo do toga, mi iz DSS, da je uvođenje ove institucije izuzetno značajno za naše krivično-procesno pravo, zato što će takođe biti jedan od onih elemenata koji će doprineti jačem suzbijanju kriminaliteta, a pogotovo vidova kriminaliteta koji spadaju u organizovani kriminal.
Postoje različite nove mere ili drugačije definisane mere obezbeđenja prisustva okrivljenog kada je reč o zabrani napuštanja, ovde kažemo mesta, ne samo boravka, nego određenog mesta, a što je vrlo važno, šira je i fleksibilnija formulacija.
Zabrana napuštanja stana, kada je reč o elektronskom nadzoru nad okrivljenim, kao mogućnosti koja ovde postoji.
Kod imovinsko-pravnog zahteva oštećenog imamo potpuno uvedenu mogućnost medijacije u ovom slučaju. Imamo istragu koja nije definisana kao obavezna faza krivičnog postupka, a što je vrlo važno.
Imamo sporazum o priznanju krivice, kao jednu novinu u našem krivično-procesnom pravu, pri čemu je važno da sporazum o priznanju krivice, da bi mogao da deluje, potrebno je da su ispunjeni određeni uslovi, a to je pre svega da okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao krivično delo, da je sporazum zaključen u skladu sa zakonom, da se okrivljeni odriče prava na žalbu i suđenje.
Ali, i onda samo ako postoje drugi dokazi koji potkrepljuju njegovu krivicu i da nisu povređena prava oštećenog u postupku, kao i da sporazum nije protivan svrsi krivičnog postupka.
Ovo je jedan niz uslova koji je Predlogom zakona postavljen da bi došlo do sporazuma o priznanju krivice.
Kada ovo institutu govorimo, ove okolnosti moramo stalno imati u vidu, ako i okolnost da sudija, prema ovom predlogu zakona, tj. veće, mora stalno voditi računa o određenim elementima o kojima se vodi računa po službenoj dužnosti.
Ostao sam dužan s početka da istaknem onu bitnu razliku između Predloga ovog zakonika i onog pozitivnog rešenja u našem krivičnom-procesnom zakonodavstvu - to je položaj javnog tužioca.
Uvođenje tužilačke istrage je veoma značajno za nas zato što rasterećuje, s jedne strane, ulogu suda, jer zaista mislimo i duboko smo u to uvereni da se uloga suda ne može sastojati u tome da prikuplja one činjenice koje su bitne za pokretanje krivičnog postupka. To ne može biti prevashodna uloga suda. Znam da bi možda bilo dobro da smo se ovde mogli opredeliti za neko potpuno čisto rešenje i gde bi potpuno izbacili ulogu istražnog sudije.
Međutim, to jednostavno, a s obzirom na nasleđe našeg pravnog sistema, nije bilo moguće. Ovde se išlo ka jednom fleksibilnijem rešenju koje podrazumeva i ulogu istražnog sudije u postupku, i koje podrazumeva, s druge strane, vrlo jasno određenje tužioca kao one institucije u našem sistemu koji rukovodi istragom. To je vrlo važno, on rukovodi istragom u prethodnoj istrazi, kao i onim istražnim radnjama koje su deo prethodnog postupka.
Otuda i mogućnost da istražni sudija, osim policije, može da donese rešenje o zadržavanju pre nego što istražni sudija donese rešenje o pritvoru, jer naravno da rešenje o pritvoru i uopšte pojedinačne akte kojima se ide u zatvor moraju doneti sudovi, a to ne može učiniti tužilaštvo, niti to može učiniti policija, ali svakako da u ovom delu je javni tužilac, s obzirom na svoje kapacitete, ovlašćen za to, kao što je logično, da s obzirom da rukovodi istragom javni tužilac, on donosi rešenje o istrazi.
Prema tome, ovo će doprineti u svakom slučaju ubrzanju krivičnog postupka, jer ubrzanje krivičnog postupka, kao što sam rekao, jeste bitan element u borbi protiv kriminala i bitan element u suzbijanju ukupne brojke kriminaliteta u našoj zemlji.
Rasteretiće sud, i ovaj sistem je primenjen u velikom nizu uporednih pravnih sistema, naročito evropskih država, i do sada je pokazao u praksi izuzetno velike prednosti u odnosu na onaj sistem koji smo mi do sada imali prilike da ispoljavamo u našoj krivičnopravnoj praksi.
Prema tome, ovi razlozi koji su ovde izneti su deo onih razloga i deo novina koje su uvedene ovim zakonom, uz uvažavanje svih kritika koje se mogu čuti u odnosu na svaki od ovih pojedinih instituta i dileme koje se mogu javiti u vezi njihove primene, o čemu ćemo svakako raspravljati, nadam se, nešto više u onom delu rasprave koja je posvećena raspravi u pojedinostima po amandmanima koji su podneti, pa ćemo tada, naravno, nadajući se da su amandmani upravo podneti na one članove Predloga zakonika koji izazivaju najviše sporova, da ćemo ta sporna pitanja tada raspraviti, kao i kako će se pojedina rešenja koja su ovim predlogom zakonika predviđena braniti u praksi.
Molim i pozivam vas da ovaj predlog krivičnog zakonika usvojimo i da za njega glasamo.