Kada je reč o ovakvom predlogu akta, DSS je mišljenja da je najbolje da se on usvaja konsenzusom Narodne skupštine, zato što su ovde u pitanju pravila rada Narodne skupštine koja se tiču svih narodnih poslanika. DSS ne stoji na stanovištu da bi narodni poslanici u tom smislu trebalo da se dele na poziciju i opoziciju, na poslanike jedne ili druge političke stranke.
Prema tome, kada je došlo do ideje, naravno, pošto kao deo vladajuće koalicije mi imamo odgovornost za donošenje zakona, pre svega oni koji čine vladajuću koaliciju za donošenje ovakvih akata, mi smo razgovarali sa našim koalicionim partnerima da bi svakako bilo dobro da se u razgovore o donošenju Poslovnika Narodne skupštine uključe svi šefovi poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini; da na taj način doprinesemo tome da donesemo ovakav akt konsenzusom ili ogromnom većinom u Narodnoj skupštini i da na taj način zadovoljimo nešto što bi bio interes ne vladajuće koalicije u Srbiji, nego Narodne skupštine u celini, i da na taj način postignemo da Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije bude akt koji može da koristi u više saziva Narodne skupštine, bez obzira ko će činiti vladajuću koaliciju. Ti razgovori su vođeni.
Prilikom tih razgovora skrenuta je pažnja u odnosu na neki inicijalni tekst koji je gospodin Predrag Marković, narodni poslanik i predsednik Narodne skupštine, bio ljubazan da nam prezentuje. Dakle, bilo je odgovarajućih primedbi, i ono što ovde moram, istini za volju, da kažem da je većina tih primedbi bila kasnije inkorporirana u predlog teksta koji je ponudio gospodin Predrag Marković.
Jedan deo tih primedbi je inkorporiran na taj način što je određeni broj amandmana gospodin Predrag Marković prihvatio na Administrativnom odboru, jedan deo tih primedbi, koje su se čule ranije na našim sastancima, nije bio do danas prihvaćen. Jednostavno, ostalo je da visi u vazduhu nekoliko pitanja.
Jedno od tih pitanja je pitanje načina na koji se evidentira prisustvo narodnih poslanika u Narodnoj skupštini i upravo zbog toga što se radi o vrlo osetljivoj odredbi i DSS, takođe, današnjem formalnom predlagaču je skrenula pažnju na to da je potrebno obraditi dobro tu odredbu i obratiti pažnju na njen smisao.
Dakle, mi smo danas u prilici da konstatujemo, zahvaljujući onome što je do sada primetio gospodin Predrag Marković, govorim o tekstu u celini, ne o inicijalnom predlogu koji je zaveden pod određenim brojem, nego o onome što je danas prihvaćeno, da imamo tekst u kome nema mnogo mana.
Ono što smo danas čuli kao zamerke na ovaj tekst koji se nalazi pred nama, uključujući određeni broj amandmana koji su prihvaćeni na Odboru od strane predsednika Narodne skupštine, Predraga Markovića, mi danas neke od tih primedbi praktično čujemo prvi put, a određena rešenja koja se nalaze u ovom tekstu bila su predlagana na sastancima kojima smo prisustvovali šefovi pojedinih poslaničkih grupa, koje su danas protiv tih rešenja, konkretno kada je reč o ograničenju rasprave u pojedinostima. Ne mislim na gospodina Petrovića.
Prema tome, jasno je ko je preostao, gospodin Tomislav Nikolić, koji je to prvi predložio na našem sastanku. To je istina. Možemo pozvati gospodina Nikolića, pa da ukrstimo ove argumente i vidimo šta je tačno. Da li je to dobro rešenje ili nije drugo je pitanje i primedba koja se čula u odnosu na to rešenje je, kada o njoj govorimo, jedna od najozbiljnijih primedbi koje su se danas mogle čuti u odnosu na preraspodelu vremena u diskusiji po amandmanu.
Međutim, oni koji iznose te primedbe previđaju jednu okolnost, kada je reč o raspravi u načelu u Narodnoj skupštini, to se ne izražava veličinom poslaničke grupe, jer je u pitanju jedan predlog jednog akta o kome se govori u načelu.
Zaista neprimereno bi bilo da velika poslanička grupa koja ima 82 poslanika govori isto vreme i ima isto vreme za raspravu kao poslanička grupa koja ima 22 poslanika. Jeste, taj argument logički stoji u jednom delu. Kada je reč o amandmanima, gubi se iz vida nešto drugo, da velike poslaničke grupe, s obzirom na broj poslanika, takođe imaju određena prava po prirodi stvari, po prirodi samog broja, koje druge grupe nemaju i nisu u prilici da ih koriste. To je upravo podnošenje ukupnog broja amandmana na pojedine zakone. Dakle, to je nešto što je kompenzujući element.
Ne kažem da se o ovome ne može razgovarati. Ne kažem da ne može biti diskusija o ovom pitanju, manje ili više uspešnih osporavanja rešenja koja su data, ali je takođe činjenica da neko nije do danas dao ozbiljan amandman o ovom pitanju. Mi ga danas nemamo u raspravi o ovom poslovniku, a sve vreme smo, bar mi iz DSS, insistirali da se ovaj akt popravlja uz naše uzajamno dejstvo i razgovore.
Prema tome, pre dva-tri dana smo saznali da je potpuno isključena mogućnost konsenzusa o ovom pitanju, a danas imamo i oštro suprotstavljanje ovom aktu. Ono što će nas ostaviti mirnim u pogledu toga da li ćemo glasati ili ne za ovaj predlog – naravno, glasanje uz određene amandmane ili, recimo, bez toga ukoliko ti amandmani budu postali sastavni deo teksta u međuvremenu.
Dakle, to je činjenica da zaista većina onih stvari koje su ovde rečene u pogledu kršenja, pre svega, opozicionih poslaničkih prava, kolokvijalno govoreći, ili ako je reč o nekim drugim odredbama, ovde ne stoje.
Mi imamo bitno poboljšanje vezano za kvalitet rada odbora, za ono što su preciziranja njihovih nadležnosti. Imamo bitno poboljšanje do kojeg se došlo na taj način što se razdvojila rasprava u načelu u fizičkom vremenskom smislu od rasprave u pojedinostima, kako bi se u međuvremenu mogao tekst zakona poboljšati.
Imamo uozbiljavanje rada Narodne skupštine u delu koji se odnosi na početak sednice i prisustvo narodnih poslanika, koji je, doduše, drugačije ovde postavljen nego što je bilo do sada, ali sa vrlo jasnom posledicom koja pogađa sve narodne poslanike, bez obzira kojoj političkoj stranci pripadaju, da li su u vladajućoj koaliciji ili nisu.
Jednostavno, rad Narodne skupštine mora da počne na vreme, sa određenim uslovima i taj uslov je uslov dobijanja i naknada putnih troškova i dnevnica u ovoj skupštini.
Imamo razvijene kategorije poslaničkog pitanja, ovaj put je na jedan decidan i drugačiji način rešeno, i o tome se može razgovarati, i akt koji donosimo danas ili ako ga sutra usvajamo nije nepromenjiv.
On se i dalje može poboljšavati u skladu sa svim primedbama koje smo čuli, pa i u skladu sa primedbama koje ćemo danas čuti i koje smo već čuli do sada, od pripadnika opozicije. Mogu samo da kažem da mi je veoma žao što nismo bili u prilici da ovaj akt donesemo konsenzusom.
Moje je duboko uverenje da one odredbe koje danas donosimo nisu takve prirode da na bilo koji način vređaju prava narodnih poslanika. Kada o tome govorim, govorim o svim narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini.
Ukoliko smo i pogrešili negde i napravili neku odredbu ili došli do ideje da donesemo neku odredbu koja će se u praksi pokazati kao loše rešenje, uvek postoji mogućnost da se ova priča o konsenzusu ponovi, da neki drugi put, u septembru ili kasnije, akt popravimo.
Ali, ovo radimo iz dubokog uverenja da ovim ne činimo ništa od onoga na šta nam je ovde skrenuta pažnja.
Prema tome, zaista vas molim da pogledamo da li je još uvek moguće sagledati neke amandmane. Predlagač je određene prihvatio, i da vidimo da li zaista u svojoj ukupnosti ovaj akt koji se ovde donosi predstavlja štetu za Narodnu skupštinu ili poboljšanje njenog rada. Duboko smo uvereni da predstavlja određenu mogućnost za poboljšanje efikasnosti rada u Narodnoj skupštini, kvalitet rada, naročito po amandmanima, i da bi bilo dobro da se ovakav akt usvoji. Hvala vam.