Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6854">Miloš Aligrudić</a>

Miloš Aligrudić

Nova Demokratska stranka Srbije

Govori

Jedino što bi eventualno moglo, s obzirom da je grupa narodnih poslanika podnela zahtev, to bi bio moj predlog, da se ne razmatra Predlog odluke o imenovanju članova komisije za hartije od vrednosti, zato što je to personalno pitanje koje može da izazove raspravu, a s obzirom na važnost tačaka Osmog vanrednog zasedanja, koju je predložila grupa narodnih poslanika, smatram da to ne bi bilo uputno.
Pošto ste vi jako fino govorili o tome ko su čiji kumovi, prijatelji, pošto ste tako lep politički govor održali, a povodom zakona o energetici, bolje bi vam bilo, kao predsedniku poslaničke grupe SRS, formalno najveće poslaničke grupe u Skupštini, da govorite o sadržini ovog zakona. Vi ste pričali devet minuta, a jednu reč niste rekli o ovom zakonu. Govorili ste neke druge stvari, o nečemu što sa ovim nema nikakve veze i pri tom izmišljali.

Šta vi znate ko je kome kum i prijatelj? Ako znate, izvolite, dajte čitavu genezu, napravite jedno kumovsko porodično stablo. Upozoriću vas koliko to što vi pričate nema nikakve veze. Šef vaše političke stranke je kum Vuku Draškoviću i obrnuto. Šta to dokazuje? Da vi sarađujete kao političke stranke. Kakve to veze ima? Da je DSS htela ikada da govori o kumovskim vezama pominjala bi i neke druge političare koji danas, nažalost, više nisu među živima. Ali, nismo pominjali iz prostog razloga što smo znali da sama kumovska veza u tom slučaju nikakvog značaja nema.

Prema tome, to o čemu vi govorite je jedna paušalna politička priča koja nema nikakve veze sa dnevnim redom ove skupštine, sa ovim što je na dnevnom redu današnjeg zasedanja i sa zakonom o energetici. O tome mi govorimo. A vama bi bilo mnogo bolje da govorite smisleno o onome što je na dnevnom redu, da vaši poslanici govore o onome što je sadržaj tačaka dnevnog reda, a ne da doživljavamo amandmane na članove zakona koji glase, od prvog do poslednjeg, da se svaki član briše, da biste dobili pravo na diskusiju i da biste zloupotrebljavali pravo na raspravu o zakonu u pojedinostima.

Takav isti slučaj će biti i sada, nakon ove rasprave u načelu. Sijaset je amandmana u kojima stoji da se svaki član pojedinačno briše, da bismo se ponovo vraćali na raspravu u načelu, da bi se nešto o tome govorilo, da bi se mimoišlo ono što je suština i sadržaj ovog zakona, a to je pokušaj da se harmonizuju domaći propisi sa propisima Evropske unije. To je ono što vas, zapravo, uopšte ne interesuje i to je prava priča o svemu ovome. Ništa drugo. Izvolite, nastavak rasprave o pojedinostima će pokazati, zapravo, kakve su vaše prave namere.
 Po članu 97. tražim pravo na repliku, jer je moje izlaganje pogrešno protumačeno juče, a bilo je od strane narodnog poslanika Vjerice Radete ovde komentarisano. Dakle, radi se o sledećem, nikome ne smem niti mogu da branim da obrazlaže svoje amandmane kako god hoće i kako zna i ume, niti se ikome može zabraniti da podnese bilo kakav amandman na bilo koji član predloga zakona. To je krajnje nesporno.
Poslovnik koji je u tom delu bio dosta restriktivan, znači, u tom delu koji govori o načinu podnošenja amandmana, o njihovom obrazlaganju i pravu na javljanje za reč povodom amandmana, izmenjen je odlukom Ustavnog suda Republike Srbije, tako da te odredbe više nisu danas na snazi. To sam rekao i juče, kako poslaničkoj grupi DSS-a ne pada na pamet da Poslovnik u tom smislu menjamo i da uvodimo restriktivne odredbe.
Pravo je svakog poslanika da obrazlaže ono što želi i kako god želi. Zbog toga, postoji mogućnost da građani procene da li je celishodno za rad u parlamentu i da li je dobro za građane Republike Srbije da se određene stvari na određeni način rade.
Tada sam rekao, i bio sam veoma jasan, ako se jedna poslanička grupa opredeli za to da na jedan zakon koji ima 16 članova podnese amandmane tako da se svaki od tih članova briše, a da bi sebi omogućili, a prema važećim poslovničkim odredbama, da govore o svakom od tih amandmana tako što će praktično govoriti kao da je u pitanju načelni pretres, a ne rasprava o pojedinostima. Izvinite, kako i na koji način obrazložiti amandman kojim se član briše, a onda se radi o tom političkom stavu te političke grupe.
To ne sporim, imajte taj politički stav, nije problem, ali ono na šta sam ukazao je sledeće, dobro bi bilo da građani koji prate ovaj prenos znaju zbog čega se to radi. Samo je to u pitanju. Nemojte se ljutiti ako vam o tome kažem javno za govornicom. To je poenta priče. Dakle, vi izvolite i radite tako, a mi to tumačimo kao usporavanje rada, kao ometanje rada parlamenta; vi kažete da na to imate legitimno pravo, jer ste opozicija, izvolite i to činite.
Dakle, suština nije u tome da se popravi predlog zakona, nego da se glasa protiv predloga zakona, što se moglo učiniti i izjašnjavanjem u načelnom pretresu i kasnije u danu za glasanje, na taj način što se glasa protiv zakona. U redu, ovo je vaše pravo, izlazite za govornicu, reklamirajte se, idu lokalni izbori, predstavljajte svoje potencijalne kandidate za lokalne izbore, to je vaše pravo. Dobro je da se to zna, da je to funkcija onoga što vi radite, a ne zakonodavna funkcija.
Drugo, ako jedan član zakona nije dobar, valjda je osnovni red da se on popravi. Maločas smo čuli obrazloženje u kome se taj član zakona ne popravlja, već se briše. Time ste najbolje objasnili koja je funkcija ovoga što radite.
(Predsednik: Vreme.)
Što se tiče samih agencija, agencije nisu nešto protiv čega možemo biti, zato što agencije, kao organi, kao ustanove, postoje u drugim državama. Postoji u Britaniji 138 izvršnih agencija. Mi smo bili protiv toga da Vlada upravlja državom uredbama i da uredbama osniva institucije i ustanove u Srbiji. To nije moguće. Protiv toga je DSS uvek bio i biće ubuduće.
Mi nismo pozivali i birali svoje političke partnere, nego smo se dogovarali o tome da funkcionišemo u ovoj Skupštini Srbije na taj način da pokušamo da izgradimo institucije sistema. Svi oni koji žele da učestvuju u tom poslu i koji su pokazali dobru volju od prvog dana zasedanja ovog saziva parlamenta dobrodošli su u taj posao.
Naravno, mi pozivamo i SRS da se tome priključi. Biće za to prilike kada budemo razgovarali o donošenju novog ustava Republike Srbije. Toliko o tome ko koga poziva na saradnju i kome je ko zbog čega potreban. Svi ste nam potrebni ovde, jedni drugima smo potrebni na jednom velikom poslu u Srbiji. Ko hoće u tome da učestvuje, dobrodošao je. To je nešto o čemu mi možemo da razgovaramo u svako doba.
Što se tiče prava poslanika, ko vam šta brani? Izlažite šta god hoćete i kako god hoćete, to smo pričali od početka, ne zato što vam ja to dopuštam, ja to govorim samo retorički. Svakako da imate pravo na sve što ste ovde izrekli, ali sam upozorio tada, a upozoravam i sada, da se ova rasprava gleda i da će iz ovih rasprava i ovih replika koje ja dajem biti veoma jasno šta zapravo radite i u kojoj funkciji su amandmani koje predlažete. To je ono što je bitno reći. Nisu u funkciji popravljanja teksta zakona i to je više nego očigledno.
Opet ista pesma. Pesma je sledeća: dakle, podnose se amandmani samo zato da bi se izvršila zloupotreba prava na podnošenje amandmana i diskusije u pojedinostima. Ovde se radi o produženju načelnog pretresa, jer kako bi se drugačije mogao objasniti amandman na član 1. Predloga zakona koji kaže – član 1. se briše.
U članu 1. stoji – ovim zakonom osniva se agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Izbrišimo član 1, izbrisali smo sve ostale članove. To je moguće, ali čemu onda amandman na član 2. da se član briše, na član 3, amandman na član 4, sa istim sadržajem da se član briše. Čemu onda? Šta hoćete? Hoćete da izlazite povodom svakog amandmana, da objasnite zbog čega se on briše. Sjajno! U čemu se onda razlikuje obrazloženje amandmana na član 1. u odnosu na obrazloženje amandmana na član 3? Ni u čemu.
Naravno, time priznajete da zloupotrebljavate ovu skupštinu i ovu govornicu i pravo na diskusiju u pojedinostima. Time produžavate rad ove skupštine i maltretirate i poslanike i građane koji su vas izabrali. To je ono što vi zapravo radite. Zbog toga ćete vi tako dobro i proći na sledećim izborima, nadam se da će tako biti.
Gospodine Krasiću, ne znam po čemu ste prosudili da sam nervozan. Ono što sam ja govorio očigledno vas je prilično potreslo, zbog toga što sam utvrdio i dokazao koji su motivi podnošenja ovakvih amandmana. Uspešno sam dokazao da se radi o opstrukciji rada parlamenta, da se radi o produžetku načelnog pretresa u delu koji se odnosi na pretres u pojedinostima, da svaki amandman koji se daje na bilo koju odredbu ovog predloga zakona, praktično, ima samo jednu funkciju – da se član izbriše. Obrazloženje tog amandmana praktično predstavlja obrazloženje u pretresu u načelu.
To je ono o čemu sam govorio. Ako to vama smeta i ako vam je to problem, nemojte se zbog toga pravdati. Izađite ovde i priznajte da vam je to bila namera, kao što jeste, pa ćete na taj način najbolje građanima Srbije pokazati kakve su vaše namere, na koji način radite u ovom parlamentu i na koji način se odnosite prema zakonskim predlozima.
Gospodine Nikoliću, slažem se sa vama da ovde treba da postoji jedan ljudski odnos između nas i uzajamno poštovanje i razumevanje.
Razumevanje oko toga da postoji opoziciona politička stranka koja želi da nastupa za govornicom i da izlaže po predlogu zakona i amandmanima koji se podnose na predlog zakona. Slažem se da amandmani treba da predstavljaju uobičajen, normalan način odgovora na predlog zakona koji je podneo ovlašćeni predlagač.
Ja ovde nisam o tome govorio. Govorio sam o nečemu drugom, šta je zapravo funkcija tih amandmana. Vi kažete da je to dobro za vašu političku stranku i za promociju vaših budućih kandidata na lokalnim izborima. To može biti tačno, ali ja samo upozoravam da je potrebno bez imalo ustezanja da to kažem, a tu ćemo se veoma jasno složiti, da je to ono što je u funkciji podnošenja ovih amandmana. To je ili politička promocija vaše političke stranke ili vaš opozicioni položaj u kojem jeste u ovom trenutku. To je ono što je istina u svemu tome i na to sam ukazivao, ni na šta drugo.
Što se tiče samih amandmana, mi smo na Zakonodavnom odboru utvrdili da neki od njih nisu u funkciji celog teksta, nisu pravno mogući. Amandman na član 1. nije pravno moguć jer obara ceo zakon, amandman kojim se traži npr. u prelaznim odredbama da se briše član 15. kojim se kaže – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, funkcionalno nije moguć. Dakle, radi se o tome. Ja sam na to ukazao i to je ono o čemu sam govorio.
Što se tiče prava na govor u Narodnoj skupštini Republike Srbije, istina je ono što ste vi rekli, a to je da je neko u prethodnom sazivu Narodne skupštine to pravo bitno ograničio. Nama koji predstavljamo skupštinsku većinu, barem Demokratskoj stranci Srbije, ne pada na pamet da takvo pravo nekome uskraćujemo. Ne postoji nijedan razlog zbog čega bismo mi učinili da se Poslovnik napravi takvim da ta prava ograničava.
Sve ovo o čemu govorite po Poslovniku je pravno moguće i suštinski je moguće. Postavlja se samo pitanje koliko je to racionalno, koliko je to celishodno. Ako vi smatrate da je to celishodno, kako ste objasnili, vi tako i radite, ali onda bi bilo fer da pred svaku raspravu o pojedinostima kada se pojavi ovakav koncept podnošenja amandmana to onda, kao što smo danas rekli, jasno kažemo, pa onda neka građani Srbije odluče o tome ko je u pravu i ko na najbolji način zastupa njihove interese. Vi ste rekli šta ste imali da kažete, a ja sam rekao svoje.
Predsedniče, poštovani narodni poslanici, hteo bih da predložim da se produži vreme današnje rasprave nakon 18,00 časova, da radimo danas do ponoći.
Predlažem  Narodnoj skupštini da odluči o tome da produžimo rad današnje sednice do okončanja glasanja o svim tačkama dnevnog reda.
Ovaj amandman, kao i ostali amandmani koji su podneti od strane SRS, izražavaju drugačije viđenje, drugačiji koncept u odnosu na način vođenja registra privrednih subjekata i to je očigledno.
Naime, taj različit koncept se već na prvom amandmanu ustoličava i onda kasnije sve ostalo biva refleksija tog prvog, te prve izmene, i praktično svi amandmani se svode na jednu tehničku intervenciju, da se svuda gde god je reč o agenciji za privredne registre i registraturu uvede reč trgovinski sud, odnosno registarski sudija.
Prema tome, ova različitost u koncepcijama je osnova ove diskusije i jedino što mogu ovde da kažem, to je sledeće, da DSS i vladajuća koalicija u Srbiji i uopšte nadležno ministarstvo kada je predložilo ovakav zakon, ono je pošlo od koncepcije za koju je zainteresovana EU i zemlje Evrope.
Ovo je reformski zakon, koji treba da približi naše zakonodavstvo zakonodavstvu EU. Ono što se s druge strane predlaže, to je praktično vraćanje na staro, na stari sistem i na kraju krajeva kada se ovako interveniše u ovom propisu, koji na poseban način uređuje način vođenja registra, onda to postaje skoro besmisleno.
U tom slučaju nismo ni morali donositi ovaj zakon. To je ono što imamo u dosadašnjim propisima, prema tome nema razloga. Ono što se ovim postiže, ovim zakonom, to je da se oslobađaju trgovinski sudovi jedne bespotrebne evidencije. Nešto što je teret na tom sudu, jer sudovi ne mogu da se bave svojim poslom, tj. da odlučuju u sporovima između privrednih subjekata.
Agencija koja ovde služi da vodi registar, koja je ovde predviđena, ona je napravljena upravo zbog toga, ili je osmišljena upravo zbog toga da bi rasteretila sud i, s druge strane, da bi se upravni postupak uveo kao metod pomoću kojeg se vodi evidencija.
Za razliku od sudskog postupka, ovde postoje dva redovna pravna leka: jedan je žalba na rešenje i drugi je tužba u upravnom sporu, jer je upravni spor praktično mesto, poslednja instanca u kojoj se može pobijati konačno rešenje u upravnom postupku. Ali, bilo je postavljeno i u ranijoj diskusiji ovde pitanje, koje je vezano za treća lica, koja mogu da ospore upis u registar. Tim trećim licima stoji na raspolaganju tužba kod istog tog trgovinskog suda.
Prema tome, trgovinski sud se ovde afirmiše, a ne umanjuje se njegov značaj, samim tim što se trgovinski sud rasterećuje od jedne zaista bespotrebne evidencije, koju ne mora da vodi. Ovde je izrečeno nešto od strane jednog od prethodnih govornika, da su pojedini pripadnici vladajuće koalicije, a pri tom se verovatno aludira na DSS, mislili i ranije govorili da su protiv agencija, kako se to kaže do pre dva dana, a da se zalažu za uvođenje agencija. To jednostavno nije tačno.
DSS se ovde uvek zalagala za to da ne postoje agencije koje uvodi Vlada Republike Srbije svojim uredbama i protiv toga smo bili uvek, ali sve one agencije ili svi oni organi koji treba da rade svoj posao, koji se uvedu zakonom u ovu državu, to je nešto za šta možemo biti, pogotovo ako se ovim ovakvim intervencijama zaista ostvaruje jedan reformski kurs i to ovaj put istinski ozbiljan reformski kurs u ovoj oblasti. Hvala vam puno.
 Kod ovog amandmana se vidi da je reč o ozbiljnim koncepcijskim razlikama, gde se jedni zalažu za to da se učini jedan jedan iskorak kao ujednačavanje propisa sa Evropskom unijom, a drugi se zalažu za nešto što konzervativno vrše, što je staro rešenje, što opterećuje rad sudova.
Ovaj amandman na član 9. bi trebalo odbiti i predlažem da se odbije ne samo iz koncepcijskih razloga, iz razloga razlike u koncepcijama, nego zato što je on veoma čudan po svojoj strukturi, a ukazaću na to ovom prilikom. U članu 9. stavu 2. Predloga zakona stoji da se registrator imenuje na period od četiri godine, s tim što isto lice može biti ponovo imenovano za registratora. Vidite, kako sada glasi amandman - registratorskog sudiju određuje predsednik suda na period od četiri godine, s tim što isto lice može biti ponovo određeno za registratorskog sudiju.
Slušajte, nekom se izgleda strašno dopala ova formulacija iz stava 2. člana 9. Predloga zakona, a nije išao korak dalje od toga, nego je rešio da prepiše ovaj mandat od četiri godine i čak, pazite, mogućnost da predsednik suda može isto lice ponovo imenovati za registratorskog sudij. Ma nemojte.
U Zakonu o sudijama vrlo jasno stoji kako se određuju sudije. To se čini godišnje. Ako ste hteli da ukinete agenciju registratora i da sve vratite na nivo trgoviskog suda, onda je valjalo da prosto predložite, ali neću da vas učim da se član 9. briše, jer se onda ovo javlja kao suvišno.
Radi se o jednoj razlici u koncepciji. Prema tome, mi se zalažemo da se donesu propisi koji će nas približiti Evropskoj uniji, a ne da se donesu oni propisi, neću da budem tako težak na izrazu, koji će nas udaljiti od Evropske unije, jer postoje zemlje koje na sličan način vode registre, ali da se donose oni propisi koji nas udaljuju od naše intencije, od naše želje, a to je da vodimo efikasan sistem i da učinimo da pravosuđe i trgovinski sud radi efikasno, a on na način kako je do sada radio nije radio efikasno. Ko god to tvrdi ovde, taj ne govori istinu. Hvala.
Šta god mislili o ovom paketu zakona, jedno je sigurno, da svi u ovoj skupštini treba da se složimo u jednoj stvari, a to je da postoje neki instituti koji su vezani za Ustav Republike Srbije i koji moraju, da bismo bili demokratsko društvo, da budu primenjni u praksi. To je: nezavisnost sudija i sudijskog položaja, tj. sudijske funkcije, samostalnost tužilaštva i sa tim u vezi, u odnosu na sudije - nepokretnost sudija, kao jedan osnovni segment njihove nezavisnosti.
Ovi osnovni principi koji počivaju na principu podele vlasti u jednoj državi, koji je jedan od osnovnih principa garancije demokratskog sistema, bio je implementiran u zakonima koje je DSS predložila 2002. godine Narodnoj skupštini Republike Srbije i koji su tada bili usvojeni. Kasnije, a da bi se odstupilo od ovih osnovnih demokratskih principa, vladajuća većina, oličena u DOS-u, izmenila je ove pakete zakona i 2002. godine devalvirala ovaj sistem tako što je sudstvo učinilo podređenim izvršnoj vlasti, pa je čak i Ustavni sud Republike Srbije morao da reaguje i da 2003. godine ukine priličan broj odredbi ovih zakona i time napravi jednu pravnu prazninu, koja je kasnije morala biti popunjena novim izmenama i dopunama ovog seta zakona.
Nakon toga došli smo u situaciju da su ti zakoni bili donekle popravljeni, ali ne u dovoljnoj meri da bi se moglo reći da su oni u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Tek ovim izmenama i dopunama ovog seta zakona, situacija se vraća na staro - dolazimo u poziciju da ovi zakoni koji su bili doneti prvi put 2001. godine, ponovo budu vraćeni u ležište ustavnosti i zakonitosti.
Prema tome, cela ova današnja i jučerašnja rasprava, šta god neko pričao ovde i za šta god se zalagao, svodi se na jednu prostu i osnovnu činjenicu – da li smo za poštovanje Ustava i zakona.
Ako smo za poštovanje Ustava, onda je neophodno ovakve predloge zakona, koji se danas stavljaju na dnevni red, usvojiti iz razloga što se njima štite osnovni principi podele vlasti, a to su: nezavisnost sudova i sudijske funkcije, nepokretnost sudija, samostalnost tužilaštva i, s tim u vezi i radi ostvarenja ovih osnovnih funkcija, sistema nezavisne vlasti, uređuju se položaji dva veoma važna organa, a to je Visoki savet pravosuđa, a s druge strane Veliko personalno veće Vrhovnog suda.
Naravno, formira se ovaj put, i ovo je prilika za to, i nadzorni odbor koji je jedna bitna institucija, koja treba da pomogne ostvarenju drugačije kontrole rada sudova i oslobođenja pritiska od strane izvršne i skupštinske vlasti.
Prema tome, ovo su bitni argumenti, ovo su bitni postulati na kojima se zasnivaju ovi predlozi zakona i sva druga priča koju smo čuli u protekla dva dana, mora da ustukne i padne pred ovim.
Uvažavam i to da neko ima u glavi drugačiji sistem po kome bi se čitava struktura pravosuđa uredila, ali za tako nešto bi bilo dobro da takve predloge zakona i vidimo. Voleo bih da sam imao prilike u protekle tri godine da vidim od bilo koje poslaničke grupe ili nekog drugog predlagača - narodnog poslanika, da predloži ovde jedan sistem, paket zakona kojim bi se na jedinstveni način uredilo pravosuđe. Taj paket zakona mi do danas nismo videli. Mi smo videli do danas samo one reformske zakone koje je podnela DSS 2001. godine i videli smo njihovo sistematsko kvarenje od strane DOS-a 2002. i 2003. godine.
Prema tome, mi smo danas u prilici da učinimo jednu stvar, jedan napor, a to je da dovedemo propise iz oblasti pravosuđa u sklad sa Ustavom Republike Srbije i to je ono što se danas mora učiniti. Hvala vam.
 Gospodine Omeragiću, nema potrebe da polemišete sa mnom koji sedim u poslaničkim klupama. To treba da činite sa onim koji vam se obratio maločas. Uopšte ovaj niz replika koji ovde izazivate, u principu, ruši ugled ovog doma. Ne držite se tačke dnevnog reda, kršite Poslovnik, kršite član 99. i 97. Poslovnika, to se neprekidno radi u ovom domu.
Maločas je predsednik poslaničke grupe DSS upozorio na to i zamolio da se sa tim prekine. Međutim, očigledno da ne vredi. Pozivam predsedavajućeg da mi odgovori na pitanje: po kom osnovu se maločas javio gospodin Omeragić na repliku? Ako sam iz poslaničke klupe reagovao na neki način, to je zbog toga što je vrlo teško slušati sedam ili osam puta jednog istog poslanika za govornicom, koji nam ovde drži predavanja o nečemu. Molim vas, držite se dnevnog reda i dajte da radimo ono što jeste na dnevnom redu ovog doma.
Znate kako, smisao amandmana koji glasi da se naslov iznad člana briše i uopšte smisao svih amandmana  koji u sebi sadrže takvu tezu da treba stilski popraviti tekst zakona u sebi kriju jednu drugu opasnost. Dakle, diskutujemo o ovom amandmanu, a istovremeno govorimo o nečemu što je šire od toga. Zamislite da imate jedan tekst amandmana koji čini koherentnu celinu, koji u sebi sadrži brisanje naslova kao stilski potez, a ispod toga sadrži jedan smisaoni tekst koji bi u načelu mogao biti prihvatljiv.
Zbog toga što amandman čini celinu, on iz tog razloga stilske pouke, koju neko ovde nekome hoće da da, ne može biti prihvaćen u tehničkom smislu. Imajte to u vidu.
Ako govorimo o tome da su neki amandmani SRS prihvaćeni, prihvaćeni su zbog toga što neko ko je predlagač ovog zakona misli da su u osnovi dobri, da nude poboljšanje ovog teksta. Nemojte biti maliciozni povodom toga, ja vas najlepše molim. To znači da ti amandmani nude neku povoljnost, neku pogodnost u odnosu na ovaj tekst, ali to ne mora da znači, niti će ikada značiti u ovom domu, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da se svi amandmani jedne poslaničke grupe ultimativno moraju prihvatiti. Gde to ima? To onda nije popravljanje teksta. Onda bi trebalo da zamenimo uloge i onda bi SRS trebalo da predloži svoj predlog zakona, pa da onda o njemu glasamo, pa da mi dajemo amandmane. Čak i kada bismo dali amandmane na takav predlog zakona verovatno ni mi ne bismo insistirali da nam baš svi budu prihvaćeni.
Postoji nešto što je za predlagača bilo prihvatljivo, nešto nije. Ono što je bilo prihvatljivo i što je predlagač smatrao da je od izuzetne važnosti da bude prihvaćeno uslovilo je određene promene dalje u tekstu, o čemu će kasnije biti reči, i to je sasvim normalno, tako da se nemojmo držati te vrste demagogije. Razgovarajmo o zakonu na jedan normalan način, podnosimo amandmane. Ja ih lično neću deliti na nesuvisle, na zlonamerne ili dobronamerne. Oni su takvi kakvi jesu, ali nemojte ni vi sa druge strane da im dajete drugi smisao od onoga koji oni u suštini imaju.
 Kada govorite o licemerju i ogledalu, verovatno niste na mene mislili tom prilikom, jer kada sam maločas govorio, govorio sam o predlagaču zakona a vi vrlo dobro znate, ako pratite tok rasprave, a teško da možete kad niste tu po ceo dan, da ovaj predlog zakona nije podnela poslanička grupa DSS-a niti sam ga ja potpisao.
Ovaj predlog zakona je podnela Vlada Republike Srbije i kada sam govorio o prihvatanju ili neprihvatanju amandmana samo sam komentarisao šta se dešava u toku rasprave.
S druge strane, da prisustvujete sednici, kao što prisustvuju mnogi poslanici vaše SRS, vi biste mogli da vidite šta se dešava u toku rasprave o pojedinostima, pa biste videli da na izričito pitanje predsedavajućeg predstavnik Vlade prihvata ili ne prihvata pojedini amandman.
Isto tako ste mogli biti informisani šta se dešavalo na Odboru za pravosuđe i upravu, a šta se dešavalo na Zakonodavnom odboru. Prema tome, to je prava istina u ovoj stvari. Pustite vi ovu ostalu priču.