Moram prvo da priznam da ne razumem ovo poređenje gospodina Jovanovića - obaveznost upisa u osnovnu školu i obaveznost da na izbornim listama bude 30% pola koji je manje zastupljen, a to su žene, samo što to ne piše, ali se podrazumeva.
Zašto je osnovna škola obavezna, to valjda svi znamo i valjda hoćemo da naš narod bude pismen i da idemo napred, u jednom civilizacijskom smislu. Kakve to ima veze sa 30% žena u parlamentu, moram da priznam da ne razumem.
Članovi Demokratske stranke Srbije se zalažu da se izborne liste za sve parlamente, od opštinskih do saveznih, kroje isključivo po principu stručnosti, obrazovanosti, širine interesovanja, čestitosti, morala, ličnih sposobnosti, ako hoćete i lukavstva, jer politika i jeste veština mogućeg, veština pravljenja kompromisa, veština da se u teškim političkim prilikama, kakve su ove, izvuče maksimum nacionalnog interesa u jednoj situaciji u kojoj se nalazi naša zemlja, u okruženju gde joj mnogo toga ne ide u prilog.
Kako da izađemo iz toga, kako na najbolji način da dignemo našu zemlju, da je vratimo u Evropu, gde nam je mesto, i to ne kao patronat, ne kao slugu, ne kao pariju, već da je vratimo u Evropu na velika vrata, kao ravnopravnog člana Evropske unije - to je naš cilj i na taj način treba da se kroje liste. U tome treba da učestvuju sve žene i svi muškarci koji smatraju sebe sposobnim za takav posao. Meriti to procentima i određivati procente, molim vas, za mene je to nešto što je krajnje neprihvatljivo.

Moja koleginica Milka Marinković rekla je nešto što logički, faktički ne stoji. Traži ravnopravnost žena u odnosu na muškarce;  tu ravnopravnost Ustav garantuje - a onda se ta ravnopravnost manifestuje u 30% žena na listi. Moram da priznam da ni to ne razumem, jer žene jesu ravnopravne sa muškarcima; žene su inteligentne, žene su sposobne, jako dobro umeju da se izbore za ta prava i uopšte nije potrebno da im bilo ko i bilo kakvim kvotama nekakva dodatna prava daje. Žene vrede onoliko koliko vrede, one su nosioci srpske porodice i temelji srpske porodice,  ono što žele one su jako dobro u stanju i da ostvare.
Prema tome, slažem se tu sa nekim koleginicama da žene treba više da se bave ovim poslom, pozivam ih na to, ali ne da se bave u okviru kvota i da im neko pripisuje kvote kao glupačama, nego da se svojom pameću i sposobnostima muškarcima nametnu.

Samo još malo o ovom članu i o koncepciji koju je predložila DSS. Naša koncepcija je da opština, koja po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi ima znatno veća ovlašćenja, a u skladu sa predizbornim obećanjima DOS-a o decentralizaciji države - smatramo opština sada ima velika ovlašćenja baš kad je reč o školstvu, baš kad je reč o finansiranju škola, o popravkama - nije vlasnik škola, ali ima prenesena ovlašćenja sa Republike i u velikoj meri utiče na život škola, bolnica i uopšte.
Smatramo da opština, na neki način, mora da ima kad je reč o upravljanju školom veće ingerencije. Zbog toga umesto da Ministarstvo imenuje ova tri člana školskog odbora, logično je da to uradi lokalna samouprava. Pretpostavljam da će i po Predlogu zakona tako u praksi biti, pošto je tako rađeno i do sada, jer Ministarstvo ne može imati uvid o ljudima na terenu, ne može znati koji su to ljudi, naročito u udaljenijim mestima, u manjim mestima, koji tu treba da budu predloženi.
Znači, i po Predlogu zakona, mada to tako ne piše, u praksi će se svesti na to da će u stvari lokalna samouprava te ljude delegirati, a ministarstvo samo preuzeti njihove kandidate. Zato je mnogo logičnije da se unapred, otvoreno lokalnoj samoupravi to pravo i da.
Drugo i osnovno u našoj koncepciji je što smo mi predvideli da umesto tri člana, koje bi delegirao savet roditelja, koji na nivou srednjih škola uopšte ne funkcioniše, u osnovnim školama je to još i bilo prihvatljivo za nas, jer su tamo i postojali saveti škola; međutim, kada je reč o srednjim školama toga do sada uopšte nije bilo, i nelogično je, bar u ovo prvo vreme, kada već to nismo imali, da se sada zbrda - zdola, srednje škole, odnosno roditelji učenika srednjih škola, organizuju na brzinu.
Mnogo je bolje, po našem mišljenju, da lokalna samouprava umesto ta dva roditelja odredi po dva profesora iz visokoškolskih ustanova, ili jednog profesora iz visokoškolske ustanove a drugog predstavnika lokalne privrede; pogotovo ako znamo da su srednje škole u velikoj meri vezane - a treba da budu još više, ako hoćemo da na pravi način razvijamo sistem školstva - za tu lokalnu privredu i da ti mladi ljudi, koji završavaju te srednje škole, mnogo više prakse imaju upravo u lokalnoj fabrici, lokalnom rudniku, uopšte, a zavisno naravno od grada do grada, odnosno od toga šta je za grad najbitnije, i da odmah, po završetku te srednje škole, na neki način ih čeka radno mesto i da već budu osposobljeni da se tim poslom bave.
Vlada opšte mišljenje ...
(Predsednik: Vreme.)
... (evo, završavam) da se u našim školama mnogo više stiču teoretska znanja, koja je kasnije teško primeniti u praksi ili treba vremena i mnogo više prakse, ali kasnije, znači po završetku škole, pa bi bilo mnogo bolje da škole daju više prakse tokom same nastave i da učenici budu mnogo spremniji za to.
Zbog toga mi ovaj amandman nećemo povući. Ostajemo pri amandmanu.

Ovo je amandman koji je vezan za izdavanje školskog prostora. Ovog puta nije vezan za našu koncepciju, koju smo maločas gospodin Radulović i ja obrazlagali i koja se razlikuje od koncepcije Ministarstva. Ovo se sada upravo odnosi na Ministarstvo i ovo je poslednja prilika da ministar prihvati barem ovo i da barem na neki način ograniči direktorsku samovolju.
Pročitaću kako glasi amandman. Znači, posle reči: "škola" dodaju se reči: "i nadzire zakonitost zaključenja i otkazivanja ugovora o davanju u zakup ili na korišćenje školskog prostora, kao i zakonitost obavljanja proširenih delatnosti škole". Odnosno, ovim amandmanom daje se pravo Ministarstvu, a preko inspekcijskog nadzora, koji je članom 2. ovog zakona prenet na nivo lokalne samouprave, odnosno na opštinska i gradska veća, da kontroliše ugovore vezane za izdavanje školskog prostora i eventualni otkaz tih ugovora i da se barem na neki način samovolji, koja je u velikom broju škola, ponovo podvlačim, bila prisutna, stane na put.

I vreme je prihvatilo ovaj amandman tj. amandman se odnosio ponovo na izbor novih direktora u vreme kada smo mi očekivali da će biti donet ovaj zakon. To je trebalo da bude negde mart mesec. Trebalo je da se raspiše linearni konkurs i da se novi direktori biraju, u stvari pred sam kraj školske godine, što bi ponovo dovelo do mogućih štrajkova i do haosa u školama.
No, kako se ovaj zakon usvaja tek danas, znači početkom maja, automatski direktori neće moći da stupe na dužnost pre 1. septembra, tako da se kašnjenje u donošenju ovog zakona pobrinulo da naš amandman bude prihvaćen. Zato ga povlačim.

Ministar je zaboravio da kaže da ovaj član više ne glasi ovako; odnosno, Odbor za prosvetu i Vlada, na sednici tog odbora, prihvatili su amandman DSS na član 12. ovog zakona. Pročitaću ga, tek da bi se znalo kako tačno sada glasi taj član zakona.
Član 73. stav 2. menja se i glasi: "Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na nastavnika verske nastave koji sa školom u koju je upućen zaključuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku novu školsku godinu". Članovi 11. i 12. direktno su vezani, jer u članu 12. samo kaže "briše se".

Ovaj amandman ima dva dela. Ceo član zakona se odnosi na razrešenje direktora, odnosno na to koji su to prekršaji koje jedan direktor treba da uradi da bi bio razrešen dužnosti.
Prva naša intervencija, koja je leksička, odnosi se na sledeće: umesto svog nabrajanja - ako ne udalji sa nastave nastavnika ili saradnika koji vređa ličnost učenika itd, - dovoljno je da stoji "nastavnika koji povredi odredbe iz člana 80. ovog zakona", o kome smo nešto ranije razgovarali.
Drugi deo našeg amandmana odnosi se ponovo na izdavanje školskog prostora, na čemu smo mi, kao Demokratska stranka Srbije, insistirali i kod Zakona o osnovnoj školi, što tada nije prihvaćeno. Tokom ovih godina dolazilo je do zloupotreba prilikom izdavanja školskog prostora, pre svega od strane direktora škola, koji su direktno zloupotrebljavali svoj službeni položaj i koji su za keš, najčešće u devizama, izdavali uglavnom fiskulturne sale, ali i kabinete i školska dvorišta i još mnoge druge prostorije u školama, koje su mogle da se koriste za razne privatne delatnosti. Kada je reč o salama, svi znamo da su ih mnogi iznajmljivali na sat, i to po ceni od oko 50 maraka na sat.
S obzirom da se radi o sredstvima koja nisu baš mala, a koja su završavala u domenu sive ekonomije, odnosno velika je verovatnoća da su završavala u nečijim privatnim džepovima, umesto da budu upotrebljena za dobro škole i učenika - moram reći da mi u Demokratskoj stranci Srbije nismo protiv izdavanja školskog prostora tamo gde ga ima više nego što je potrebno.
Ali, smatramo da taj školski prostor treba izdavati uz odobrenje Republičke direkcije za imovinu, jer škole, odnosno imovina škole je u vlasništvu Republičke direkcije, i to je regulisano posebnim zakonom. Ali, s obzirom da se prenose republičke ingerencije novim Zakonom o lokalnoj samoupravi na opštine, onda i opštine imaju mogućnost da kontrolišu izdavanje školskog prostora upravo preko inspekcijskog nadzora, odnosno inspekcijskog nadzornika, koji je po pravilu pravnik koji kontroliše pravna akta škole i koji upravo može da ima uvid u tu vrstu materijala.
Naš amandman bi tačno glasio: "Direktor se razrešava i ako zaključi ili otkaže ugovor o davanju na korišćenje ili zakupu školskog prostora, bez saglasnosti Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, ili ako nezakonito postupa u obavljanju proširenih delatnosti škole". To je upravo to.
E sada, problem kod ovog našeg amandmana je što je naša koncepcija (o kojoj ću govoriti povodom sledećeg člana zakona, odnosno člana koji se odnosi na školske odbore), što je pomenuto u prvom delu, i zbog toga ne insistiram na ovom amandmanu, drugačija od koncepcije Vlade. Ali, jednostavno smatram da čak i ako u ovom momentu, zbog ovog prvog dela, ne može da se prihvati ovaj amandman, treba da se nađe način da se ovo pravno reguliše, treba mnogo više govoriti o ovom problemu i da Ministarstvo o tome mnogo više treba da vodi računa, nego što je to do sada činilo.

Replika se odnosi na izlaganje gospodina Nikolića, koji sada nije prisutan. Meni je žao, ali rečeno je da ovaj amandman nema koncepciju. Da me je gospodin Nikolić pažljivo slušao, ali sada nije tu da čuje, čuo bi da sam rekla da je DSS imala drugačiju koncepciju prilikom izbora direktora, što ću obrazložiti kada bude reč o amandmanu koji se odnosi na školske odbore. Kad je reč o ovome, ne mogu sada da obrazlažem.
Što se tiče drugih primedaba, ne znam samo zašto gospodin Garčević, kada je govorio o svemu ovome, nije gledao u ministra, nego u mene? Ja nisam u tom ministarstvu već osam - devet meseci.

DSS je u proteklih nekoliko dana iznela jedan koncept upravljanja školom koji se unekoliko razlikovao od koncepta koji je predložila Vlada; utoliko što smo mi smatrali da bi, umesto tri člana školskog odbora, bilo bolje da savet roditelja predloži jednog člana, a da druga dva člana predloži lokalna samouprava, ali iz reda nastavnika, odnosno profesora, odnosno predstavnika lokalne privrede, kada je reč o srednjim i školama iz višeg nivoa školstva. Koncepcija DSS podrazumevala je, pre svega, vertikalno povezivanje tri nivoa školstva, odnosno naša ideja je bila da upravo na ovaj način, kroz ovakvu koncepciju školskih odbora, izvršimo povezivanje osnovne škole, srednje škole i univerziteta.
Naša koncepcija je zahtevala istovremenu primenu novog Zakona o lokalnoj samoupravi i unekoliko se naslanjala na taj zakon. Međutim, mi u ovom trenutku imamo situaciju da Zakon o lokalnoj samoupravi, koji je izglasala ova skupština, još uvek ne može da se primeni u praksi, nego će biti primenjen tek posle lokalnih izbora, čiji je datum održavanja u ovom trenutku neizvestan, može biti za tri meseca, a može biti i za dve do tri godine; kako pred sobom u ovom momentu mi nemamo reformske zakone o osnovnoj i srednjoj školi, gde bi bilo moguće na pravi način, onako kako smo zamišljali, primeniti ovakvu jednu koncepciju; kako imamo samo izmene i dopune starih zakona, a novi zakoni o školstvu tek treba da se doneseu onda kada zaista bude počela da se ostvruje i dugo najavljivana reforma obrazovanja, koja je u ovom trenutku tek na svom začetku, poslanička grupa DSS procenjuje da bi u ovom momentu ipak bilo celishodnije da povučemo naš amandman u korist predloga Vlade.

S obzirom da je na ovaj član poslanička grupa DSS podnela amandman koji je Vlada prihvatila, dozvolite mi samo da pokušam da dam jedno razjašnjenje. U prvobitnom predlogu, koji je Vlada dala, u stavu 3. stoji da Ministarstvo prosvete obezbeđuje tradicionalnoj crkvi i verskoj zajednici bruto naknadu po ostvarenom času nastavnika verske nastave.
Amandman Demokratske stranke Srbije išao je u pravcu da se taj novac ne uplaćuje crkvi, nego da se uplaćuje nastavnicima veronauke direktno, što je jedino logično, jer zbog čega bi nastavnici verske nastave bili u drugačijem položaju od svih ostalih nastavnika. Mislim da tu ne bi trebalo da bude nikakve zabune i ne vidim zbog čega je oko toga nastala pometnja. Vlada je prihvatila ovaj amandman, Odbor za prosvetu takođe i mislim da je rešenje jedino logično.

Poslanička grupa DSS podnela je ovaj amandman koji se odnosi na izbor direktora škole i ovim članom zakona predviđeno je da školski odbori u roku od dva meseca po donošenju ovog zakona izvrše izbor direktora škola.
Naš amandman je bio da se taj izbor izvrši odmah, dva meseca posle usvajanja ovog zakona, ali da novi direktori stupe na dužnost tek od septembra, odnosno početkom nove školske godine, da se ne bi poslednjih dana školske godine ponovo pravio haos u školama i vanredno stanje.
To je obično pratilo tokom prethodnih godinu i po dana izbor direktora i mislili smo da je mnogo celishodnije za decu pre svega da na miru završe školsku godinu, a da novi direktori dođu sa početkom nove školske godine.
Kako se i sam vremenski termin nekako podudara sa tim našim amandmanom, jer je zakon ušao u proceduru znatno kasnije nego što smo mi predviđali, apelujem na Vladu da eventualno izvrši neko usaglašavanje u tom smislu i nadam se da će u praksi tako i biti, odnosno da će novi direktori upravo i doći 1. septembra, jer od sada pa do kraja školske godine imamo tu negde oko dva meseca. Zbog svega toga, povlačimo ovaj amandman.

U članu 4. nabrajaju se poslovi inspekcijskog nadzora, odnosno poslovi prosvetnog inspektora koji vrši inspekcijski nadzor. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi inspekcijski nadzor je prešao sa Ministarstva prosvete, odnosno sa nivoa Republike na lokalnu samoupravu, kao povereni posao. To je upravo i članom 2. regulisano ovde, kao i neki drugi poslovi koji su prešli na opštinu.
Upravo zbog toga smatramo kako je i školski prostor nešto što je u nadležnosti lokalne samouprave; čak je bilo i prema starom zakonu, i tu jeste bila nelogičnost, da je osnivač škole Republika i da je uopšte za škole zadužena Republika, a da je sam školski prostor nešto za šta je zadužena lokalna samouprava. Sada se ovim članom to malo dovodi u red. I najzad je prilika da se upravo ta lokalna samouprava, između ostalog, pozabavi i izdavanjem tog školskog prostora.
Zašto? Mi imamo situaciju na terenu tokom svih ovih godina, a i danas je to prisutno u nekim školama, da se školski prostor nenamenski izdaje, da je prisutna siva ekonomija, da se izdaju fiskulturne sale, razni kabineti, oprema itd, da se izdaju privatnim licima za keš, da se ne sklapaju ugovori i da se taj keš onda koristi ne zna se kako, odnosno postoji velika verovatnoća da taj keš odlazi u nečije džepove. To je nešto što svakako treba sprečiti jer deca od toga nemaju nikakve koristi.
Ako već postoje uslovi u nekim školama da ima viška školskog prostora i da je moguće izdavati taj školski prostor, onda taj školski prostor treba da se izdaje tako što će se sklapati ugovor, što će taj novac ići na žiro račun škole, što će opština kao nadležan organ kontrolisati gde i kako idu ta sredstva i da ta sredstva onda budu upotrebljena za ono što će školi, odnosno učenicima doneti nekakav boljitak, a ne da se upotrebe za to da neko gradi kuće, kupuje automobile i tome slično.
I dok sam bila u ministarstvu, izuzetno sam insistirala na tome i mislim da je to jedan od najvećih problema trenutno u školstvu. To pitanje je vezano i sa izborom direktora, jer nažalost bilo je direktora i ranije, a i danas ih ima, koji su zloupotrebljavali svoj službeni položaj u tom smislu. Mi ćemo i o tome govoriti u nekim amandmanima koje smo podneli upravo vezano za izbor direktora, ali za sada, evo ja ću samo pročitati kako bi to zvučalo po nama, mislim da je potpuno na mestu.

Da, koristim i ovo drugo vreme.
Znači, prosvetni inspektor - između ostalog, tačka 2) - vrši uvid u namensko korišćenje sredstava kojima raspolaže škola i nadzire zakonitost zaključenja i otkazivanja ugovora o davanju u zakup ili na korišćenje školskog prostora, kao i zakonitost obavljanja proširenih delatnosti škole.
To bi bio taj naš amandman, to će se pojaviti kasnije u klauzuli razrešenja direktora i mislimo da je neophodno da se ovaj amandman prihvati.

Mislim da je obrazloženje samog predlagača ovog amandmana dalo najbolje razloge zbog čega za ovaj amandman nikako ne treba glasati. Naime, Ustav garantuje svim građanima ove zemlje pravo na slobodu veroispovesti, koja god ona bila, kao i sve druge slobode.
Međutim, mi ovde govorimo o sistemu školstva, o uvođenju veronauke i uvođenju alternativnog predmeta u čijoj osnovi jeste etika, koji treba da vaspitava našu decu i naše generacije. Većinski narod u ovoj zemlji je još uvek srpski narod. Pored srpskog naroda tu žive i neki drugi narodi, svi oni imaju prava i svima njima ovaj zakon, upravo sa tom odredbom koja kaže - tradicionalne verske zajednice, omogućava da svoju decu vaspitavaju u duhu svoje tradicije, i katolici, i Slovaci, i muslimani i Jevreji, pored nas pravoslavaca.
Prema tome, da ovde pričamo o pravima nekih ljudi koji su se odlučili za neke druge crkve, koje jednostavno nisu u duhu naše tradicije, oni naravno to pravo imaju po Ustavu, ali to ne može da uđe u sistem školstva, odnosno ne može da uđe u nastavne planove i programe.

Zaista ne razumemo one poslanike koji sebe smatraju demokratama, a očigledno to nisu. S kojim pravom neki poslanici ovde, koji očigledno imaju drugačija uverenja od nas poslanika DSS-a, protiv čega mi nemamo ništa da imaju drugačija uverenja, hoće meni, kao i svim roditeljima sličnog mišljenja da uskrate mogućnost da se moja deca obrazuju na način na koji to predviđa srpska tradicija, na način na koji su se obrazovali naši roditelji; na način koji je bio,očigledno, mnogo bolji, jer su mnoge stvari u našoj prošlosti bile mnogo bolje nego poslednjih 60 godina.