Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas na dnevnom redu imamo jedan set vrlo važnih sistemskih zakona u oblasti finansija i po ko zna koji put vladajuća većina vrši objedinjavanje rasprave o tako važnim zakonima, a na taj način nas onemogućava da na kvalitetan i valjan način raspravljamo o predloženim zakonima zbog nedostatka vremena. Danas je objedinjeno sedam vrlo važnih zakona i, kao što vidimo, za nekoliko sati će proteći vreme za raspravu. No, o tome više ne vredi trošiti vreme i govoriti.
Govoriću o nekim zakonima u raspravi u načelu, a o nekim u raspravi u pojedinostima, s obzirom da je poslanička grupa DSS podnela dosta amandmana na predložena zakonska rešenja.
Krenuću od zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju. Iz predloženog teksta jasno se vidi, a to ste i u obrazloženju napisali, da je cilj donošenja ovog zakona usklađivanje odredbi ovog zakona sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i u cilju sprovođenja Akcionog plana Vlade i strateškog opredeljenja za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a sve u cilju dalje liberalizacije spoljnotrgovinskog režima. Mislim da ste u toj liberalizaciji preterali i da ste otišli čak i korak dalje od onoga što su pojedine članice Svetske trgovinske organizacije od vas i tražile.
DSS se apsolutno protivi odredbi ovog zakona kojom se predviđa ukidanje obaveze rezidentima da ostvarenu dobit u inostranstvu po osnovu izvođenja investicionih radova vrati u državu, kao i devize koje je naručilac tih investicionih radova zadržao kao garanciju za dobro obavljene radove.
Znači, u dosadašnjem zakonu je postojala ta vrsta obaveze da se nakon završetka tih radova i nakon završetka isteka tog garantnog roka ta devizna sredstva vrate u državu, a ovim zakonom vi predlažete da ukinete tu obavezu i obavezujete rezidenta da samo izveštava Devizni inspektorat o tome koliku je dobit ostvario. To je apsolutno neprihvatljivo i svakako da nije u interesu države Srbije. Ne znam kada je pisan ovaj zakon i da li ste vi vodili računa o interesima države Srbije i njenih građana ili nekih lobi grupa kojima je ovo svakako interes.
Ako se ovaj zakon usvoji u obliku kakav ste vi predložili, to će dovesti do novog povećanja platno-bilansnog deficita, koji je samo u 2010. godini iznosio blizu tri milijarde dolara, a to u ovim uslovima kada imamo drastično smanjene strane direktne investicije može ugroziti dodatno stabilnost dinara i povećati ionako previsoku inflaciju. Mi smo kao poslanička grupa podneli amandman na ovaj član zakona, a ja se iskreno nadam da ćete ga do dana za glasanje još jednom razmotriti i prihvatiti u interesu države Srbije.
Takođe smo protiv predložene odredbe da se javnim preduzećima i pravnim licima, čiji je većinski vlasnik država Srbija, omogući davanje garancije nerezidentima odnosno stranim pravnim licima, jer je to izuzetno rizično.
Država do sada već kroz davanje garancija svojim javnim preduzećima i pravnim licima, čiji je većinski vlasnik, duguje oko milijardu i po evra, a sada dolazimo u situaciju da će država indirektno, preko garancija koje će izdavati javna preduzeća, preuzimati garancije i prema stranim pravnim licima, što je apsolutno neprihvatljivo.
Koliko ste olako pisali ovaj zakon govori amandman koji je na njega podnela NBS. Naime, u članu 36. Zakona koji se odnosi na prelazne i završne odredbe predviđeno je da prestaje kontrolna funkcija NBS kada su u pitanju menjački poslovi, a da te poslove ovim zakonom preuzima devizni inspektorat, ali od 1. januara 2011. godine. Tu je nastala jedna praznina.
Znači, ako se zakon usvoji onako kako je predložen, njegovim stupanjem na snagu ostavlja se prazan prostor od nekih osam ili devet meseci odnosno do 1. januara 2012. godine i u tom periodu niko neće imati ovlašćenja da vrši nadzor nad menjačkim poslovima. Tako da mislim da ćete, pretpostavljam, prihvatiti taj amandman i otkloniti tu anomaliju koja je nastala u pisanju zakona.
Kada je reč o Zakonu o tržištu kapitala, osvrnuću se na deo koji se odnosi na Komisiju za hartije od vrednosti. Kao što znate, Komisija za hartije od vrednosti je nezavisno regulatorno telo koje bira Narodna skupština i ona bi trebalo da bude oslobođena bilo kakvog uticaja od strane izvršne vlasti. Tu vi pokazujete potpunu nedoslednost prilikom pisanja zakona.
Naime, kada pišete zakonske predloge apsolutno ispunjavate sve zahteve i direktive EU, sve zahteve Svetske trgovinske organizacije i raznih drugih institucija, a kada te iste institucije od vas traže nezavisnost regulatornih tela tu ne ispunjavate te uslove do kraja, odnosno uvek ostavljate prostora da na nekakav indirektan način možete da utičete na ta regulatorna tela koja bi trebalo da budu nezavisna.
To se jasno vidi u članu 262. predloženog zakona, gde su definisane nadležnosti i poslovi Komisije za hartije od vrednosti. Tu su u 19 tačaka nabrojani nadležnosti i poslovi te komisije. Od tih 19 tačaka, u 15 tačaka komisija obavlja te poslove kao poverene, što je potpuno neprihvatljivo i ne postoji nigde u svetu da komisija obavlja te poslove kao poverene.
Takođe, smatram da bi komisiji trebalo dati malo veća ovlašćenja kada uzmemo neka iskustva zemalja iz našeg okruženja. Tu komisije imaju pravo da obustave potpuno transakciju ukoliko posumnjaju da postoje elementi nekakvog krivičnog dela, ako postoje elementi prekršaja, do otklanjanja tih nedoumica i mislim da bi tu vrstu ovlašćenja trebalo dati i našoj Komisiji za hartije od vrednosti.
Zakon o investicionim fondovima je značajan za razvoj finansijskog tržišta kod nas i izmene zakona iz 2009. godine, po tadašnjim a i sadašnjim obrazloženjima u ovom zakonu, imale su za cilj da se obezbedi stabilnije i sigurnije poslovanje investicionih fondova i da se obezbedi jedna stabilnost i sigurnost članova tih investicionih fondova. Nažalost, te mere koje su sprovedene 2009. godine nisu dale očekivane rezultate, kao uostalom i sve mere ekonomske politike koje sprovodi ova vlada.
Te mere su bile zakasnele, neadekvatne, iako smo mi kao poslanici opozicije na vreme upozoravali šta su mogući negativni efekti i posledice svetske ekonomske krize. Tada smo bili proglašavani pesimistima, defetistima, ljudima koji šire paniku, međutim, nažalost, bili smo u pravu.
Da je ovo istina govori podatak o tome da imovina investicionih fondova drastično opala u poslednjih nekoliko godina u odnosu na vrednost investicione jedinice koju su oni imali prilikom svog osnivanja.
Ono što je za nas neprihvatljivo i sporno i u ovim, ali i u prethodnim izmenama 2009. godine, jeste što se društvima za upravljanje investicionim fondovima daje mogućnost da otkupljuju imovinu fonda kojim upravljaju do 20% od neto vrednosti imovine fonda.
Na taj način se ostali članovi fonda stavljaju u potpuno neravnopravan položaj, jer ukoliko društvo za upravljanje jednim investicionom fondom postane i vlasnik 20% kapitala tog fonda, ono svakako ima preciznije i detaljnije podatke o poslovanju tog fonda, o vrednostima u odnosu na ostale članove i mislim da ne može da se dozvoli da ti ostali članovi budu u nepovoljnijem položaju u odnosu na društvo koje upravlja fondom.
Očigledno je da ste prilikom pisanja ovih zakona vodili računa o investicionim fondovima, o društvima za upravljanje investicionim fondovima, o društvima za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima, a manje o članovima tih fondova, a to ću obrazložiti kroz Zakon o dobrovoljnim penzionim fondovima.
U tom zakonu želim da pohvalim jednu odredbu koja se menja izmenama i dopunama tog zakona. To je smanjenje naknade za upravljanje fondom, koja je u dosadašnjem zakonu bila propisana u maksimalnom iznosu od 2%. Pretpostavljalo se da će tržište i želja za konkurentnošću uticati da društva za upravljanje fondovima smanje tu vrstu nadoknade. To se očigledno nije desilo.
Pretpostavljam da se jednom ozbiljnom analizom došlo do toga da je dovoljno 1,25%, koliko je ovim zakonom propisana maksimalna nadoknada za upravljanje fondovima, pa se došlo do tog smanjenja. Lično mislim da su ti troškovi manji i da se moglo ići i na 1% nadoknade za upravljanje fondom.
Ono što je sporno u ovom zakonu, to je proširenje mesta za ulaganje imovine dobrovoljnih penzionih fondova. Član sam jednog dobrovoljnog penzionog fonda, kao i oko 170.000 ljudi koji su članovi. Jedan od motiva kada su se opredeljivali za ulaganje u te fondove to je bilo svakako jasno zakonsko ograničenje gde ti fondovi mogu da plasiraju svoja sredstva.
Dosadašnjim zakonom fondovi su mogli da plasiraju sredstva u hartije od vrednosti koje izdaje NBS, u hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbije, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, zatim na hipotekarne obveznice, novčane depozite u bankama itd.
Znači, jasno je bilo definisano da se sredstva mogu ulagati u one stvari koje ne nose veliki rizik. Iz tog razloga dobrovoljni penzioni fondovi i beleže konstantne prinose odnosno rast imovine i rast vrednosti investicionih jedinica, pa čak i u vremenu ekonomske krize beleže solidne prinose.
Problem je u tome što se ovim zakonom omogućava društvima za upravljanje fondovima da sredstva fondova mogu da ulažu i u jedinice otvorenih investicionih fondova. To su plasmani visokog rizika, posebno ako se ima u vidu činjenica da su ti otvoreni investicioni fondovi doživeli drastičan pad vrednosti svoje imovine, odnosno vrednosti investicione jedinice i na taj način mi sada dajemo mogućnost društvima za upravljanje fondovima da sredstva dobrovoljnih penzionih fondova plasiraju odnosno vrše neke rizične plasmane. Mislim da to nije dobro i mislim da tu odredbu iz ovog zakona treba izbrisati.
O zakonu o zateznim kamatama i platnom prometu govoriću kada bude rasprava u pojedinostima, obzirom da imamo veliki broj podnetih amandmana.
Još jednom vas pozivam da razmotrite amandmane koje je podnela poslanička grupa DSS, da ih prihvatite, jer će na taj način svakako ovi zakonski predlozi biti popravljeni.

Poštovano predsedništvo, gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Nenad Popović i ja smo podneli amandman na član 2. Predloga zakona kojim smo predložili da se deo tog teksta u članu 2. izmeni u cilju pojednostavljenja teksta, odnosno preciznijeg definisanja odredaba ovog člana.
Naime, klasifikacija poreskih obveznika koju poznaje ovaj zakon deli ih na poreske obveznike koji vode poslovne knjige i poreske obveznike koji ne vode poslovne knjige i u ovom članu zakona se pominju i jedni i drugi. Mi smo predložili da se izmeni tekst tako da se primena odgovarajuće poreske stope odnosi na sve poreske obveznike, čime se pojednostavljuje tekst odnosno preciznije definiše ta odredba zakona a značenje ostaje isto, odnosno suština predloženog teksta se ne menja, tako da mislim da ovaj amandman treba prihvatiti.
Kada je reč o Zakonu o porezu na imovinu, moram da primetim da je Vlada vrlo vešto prenela lokalnim samoupravama i gradovima da sprovedu ovu nepopularnu meru, odnosno prenela im je jedan vruć krompir u ruke. Želim da vas podsetim da su za poslednje tri godine, od konstituisanja ove vlade, lokalne samouprave u Srbiji uskraćene za blizu 40 milijardi dinara transfernih sredstava, čime se grubo krši Zakon o finansiranju lokalnih samouprava. Ove godine jeste povećan taj iznos, ali on ni ove godine nije dostigao iznos iz 2008. godine, i ove godine je ispod iznosa propisanog u Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava.
Na taj način Vlada je teret ekonomske krize, ali i svoje pogrešne ekonomske politike i neadekvatnih, zakasnelih ekonomskih mera prenela na lokalne samouprave. To je dovelo do toga da su u mnogim opštinama zaustavljeni neki veliki razvojni infrastrukturni projekti, veliki broj gradova u Srbiji je kreditno preterano zadužen, a pojedine opštine ne mogu da finansiraju najelementarnije funkcije koje su im poverene i koje treba da obavljaju.
Zanimljivo je da je prilikom smanjenja transfernih sredstava gradovima i opštinama u Srbiji, prilikom umanjenja finansiranja nekih razvojnih infrastrukturnih projekata iz NIP-a, iz Ministarstva infrastrukture, iz nekih drugih ministarstava i drugih državnih institucija, Vlada stalno ponavljala da lokalne samouprave imaju i svoje izvorne prihode, gde spada i porez na imovinu, i da treba da povećaju te poreze kako bi nadomestile nedostajuća sredstava koja su im zakinuta odlukama Vlade, odnosno iz budžeta Srbije.
Zaista ne znam da li ste vi svesni u kakvoj se situaciji Srbija nalazi i ne znam da li možete da shvatite da ni građani ni privreda ne mogu da izdrže nove namete. Građani, koji su osiromašeni, kojima je za vreme vladavine ove vlade drastično opao standard, i posrnula privreda, koja očekuje poreska olakšanja i oslobođenje a ne nove namete, nisu u stanju da plaćaju porez na imovinu, koji će biti u 2011. godini uvećan za 60%, a za 2012. godinu to ograničenje ne postoji, tako da ko zna koliko će biti tada.
Siguran sam da će veliki broj lokalnih samouprava propisati nižu stopu od maksimalne dozvoljene za porez na imovinu, jer, za razliku od vas, ljudi na lokalu ipak realnije sagledavaju situaciju u kojoj se Srbija nalazi. Prihvatanje ili neprihvatanje ovog amandmana neće suštinski ništa promeniti. Ono što biste vi mogli da uradite, a što bi bilo dobro, jeste da se raspišu izbori i da Srbija posle tih izbora dobije jednu novu vladu, koja će voditi potpuno drugačiju ekonomsku politiku, u interesu građana Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Nenad Popović i ja smo u ime poslaničke grupe DSS podneli amandman na član 7, u kojem smo predložili da se doda rečenica koja glasi: „Odluka skupštine jedinice lokalne samouprave donosi se na rok ne kraći od deset godina, a njene izmene pre tog roka će se primenjivati samo na poreske obveznike koji su nakon njihovog donošenja stekli određena imovinska prava, sem u slučaju kada se izmenama vrši dodatno smanjivanje poreskih stopa“.
Smatram da bi prihvatanjem ovog amandmana tekst predloženog zakona svakako bio unapređen, jer u predloženom tekstu jedinice lokalne samouprave nemaju nikakav vremenski ograničen rok na koji donose odluke. Predložili smo da taj rok ne bude kraći od deset godina, osim u slučajevima ako se vrši dodatno smanjivanje poreskih stopa.
Poznato je da je jedna od najznačajnijih odlika dobre odluke ili dobrog zakona njegova stabilnost, koja doprinosi donošenju odluke o ulaganjima, koja su u pogledu imovinskih prava uglavnom dugoročna. Znači, dugoročnost jedne poreske politike je vrlo bitna u svakoj oblasti, kako bi i pravna i fizička lica mogla na valjan način doneti odluku o ulaganjima. Mislim da bi se na taj način stvorio jedan pozitivniji i povoljniji ambijent za investitore koji bi tu osećali dodatnu stabilnost i sigurnost. Zato vas pozivam da još jednom razmotrite ovaj amandman i da ga prihvatite. Hvala.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministre, podneo sam amandman na član 7. kojim tražim povećanje subvencija za poljoprivredu, ali i transparentniju i pravedniju raspodelu planiranih sredstava za poljoprivredu.
Sinoć sam govorio o neophodnosti povećanja subvencija u poljoprivredi, jer smatram da je poljoprivreda najveća razvojna šansa Srbije i to je jedina privredna grana koja konstantno beleži rast i beleži suficit u spoljnoj trgovini.
Na žalost, ministar Dragin nije ispunio svoje obećanje i nije se izborio za značajnija povećanja subvencija u poljoprivredi, već umesto toga ovih dana najavljuje osnivanja nekoliko agencija u okviru Ministarstva poljoprivrede, koje će se baviti nestašicom određenih proizvoda, odnosno regulisanjem te nestašice, a te nestašice su direktna posledica malog agrarnog budžeta i nepostojanja agrarne politike u Srbiji.
Te agencije će dodatno opteretiti i onako skroman budžet Ministarstva poljoprivrede. Takođe, ovim amandmanom tražim jasnije definisanje kriterijuma za podelu ovih sredstava u poljoprivredi, obzirom da se ta sredstva raspodeljuju po posebnom programu Vlade, da ne bi došli u situaciju kao ove godine da je preko 2,5 milijarde dinara, da su dobili nekakvi trgovci đubrivo, a ne poljoprivredni proizvođači. Moraju se jasno izdefinisati kriterijumi na osnovu kojih će se vršiti
podela ovih sredstava i subvencija u poljoprivredi, kako bi poljoprivredni proizvođači dobili ta sredstva. Znači, i ovako skromna sredstva se ne raspodeljuju pravedno. Želim da napomenem da su sredstva za subvencije u poljoprivredi, u zemljama u okruženju daleko višestruko veća nego u Srbiji, tako da naši poljoprivredni proizvođači ne mogu da izdrže taj pritisak konkurencije i zato smatram da treba prihvatiti ovaj amandman.

Kao i moje kolege, mi smo podneli amandman kojim tražimo da se povećaju transferna sredstva lokalnim samoupravama. Neću ponavljati ovo što su kolege već ranije istakle. Međutim, želim da vas upozorim da ne dajete više licemerne izjave poslednjih meseci o tome kako se predstavnici Vlade zalažu za decentralizaciju, za ravnomerni regionalni razvoj, za smanjenje razlika u nivou razvijenosti između pojedinih opština i regiona, a da u praksi činite potpuno suprotno.
Znači, vi ste za ove dve, dve i po godine, koliko ste na vlasti, lokalne samouprave uskratili za blizu 40 milijardi dinara i time ogroman teret krize preneli na lokalne samouprave, tako da velika većina lokalnih samouprava u Srbiji ne može da servisira elementarne funkcije koje su joj poverene.
Ovim povećanjem sredstava, neznatnim povećanjem koji nije dostigao nivo iz 2008. godine, vi ćete omogućiti lokalnim samoupravama da servisiraju samo osnovne funkcije, bez mogućnosti da ulažu u infrastrukturu i u neke druge razvojne projekte.
Mislim da treba da prihvatite amandmane koje je podnela poslanička grupa DSS i da opštinama, ako želite zaista da izvršite decentralizaciju i ako se zalažete za ravnomerni regionalni razvoj, prenesete sredstva koja su propisana Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava, da donesete zakon o vraćanju imovine
opštinama i da izvršite fiskalnu decentralizaciju, jer u tome je suština. Na taj način se vrši decentralizacija Srbije, a ne ovako kako vi to radite.

Poštovano predstavništvo, gospođo ministarka, čim je Predlog zakona o PDV stigao iz Vlade u Skupštinu podneo sam amandman kojim sam tražio da se ne vrši povećanje stope PDV na južno voće, na računare i na usluge smeštaja u hotelima, odmaralištima, motelima i drugim objektima za smeštaj, svestan negativnih efekata koje bi to povećanje izazvalo.

Moram da naglasim da Srbija i sada sa poreskom stopom, posebno ću se osvrnuti na hotelske usluge, odnosno na usluge smeštaja, da Srbija i sada sa poreskom stopom od 8% spada u red država koje imaju jednu od najvećih stopa u Evropi.

Povećanjem na 18%, nemojte vrteti glavom, gospođo Dragutinović, prosečna poreska stopa PDV na smeštaj u Evropi je 7,2%, kreće se od 5,5 do 10% u Hrvatskoj. To je istina i to su podaci. To je sigurno tako. Verovatno ne biste prihvatali da se ne povećava ta stopa PDV sa 8 na 18% da nije tako.

Da ne govorim o padu prometa koje bi to povećanje izazvalo, jer smo mi samo u ovoj godini imali pad prometa od preko 500 hiljada noćenja, a neminovno bi povećanje poreza sa 8 na 18% dovelo do povećanja cena za 10%.

Međutim, ono što je smešno, to je da je nekoliko dana nakon toga, kada ste pod pritiskom javnosti, strukovnih udruženja, udruženja hotelijera i restoratera shvatili da to nije baš najpopularnija mera, pojedini ministri, poslanici vladajuće većine i ministri u Vladi se hvale kako su uspeli da se izbore da se ne vrši povećanje stope PDV-a. Ja zaista ne znam sa kim su se to borili? Sami sa sobom? Vi ste rekli da su svi ministri na Vladi glasali za povećanje stope PDV-a sa 8 na 18%, da bi sada, zahvaljujući tobože njima, imali situaciju da ne dođe do povećanja.

Niste nijedan amandman opozicije prihvatili, nego, tobože, Odbor za finansije je predložio da se ne povećava stopa. Zaista nemam komentar na takvo ponašanje.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u ime poslaničke grupe DSS podneli amandman kojim smo predložili da se subvencije u poljoprivredi povećaju za dve milijarde dinara, odnosno sa 20 na 22.

Nažalost, ni u ovom budžetu nema ništa od pompeznih najava o tome da će se subvencije poljoprivredi značajnije povećati i kada smo usvajali pre mesec dana rebalans budžeta za 2010. godinu, ministar Dragin je najavljivao da će u budžetu za 2011. godinu subvencije u poljoprivredi biti značajno povećane i naravno da od toga nije bilo ništa. To je još jedna u nizu obmana ove vlade.

Želim da vas podsetim da su poslanici DSS na sve budžete i rebalanse budžeta koje ste podnosili do sada pisali amandmane gde smo tražili da se povećaju subvencije u poljoprivredi, uzimajući u obzir i činjenicu da je poljoprivreda jedina privredna grana u Srbiji koja i u uslovima ekonomske krize beleži suficit spoljne trgovine, znači veći izvoz od uvoza i ove godine taj suficit u poljoprivredi i prehrambenoj industriji će biti negde oko milijardu dolara, tako da smatramo da je neophodno da se izvrši povećanje tih subvencija.

Poljoprivreda je privredna grana koja zapošljava više od 1/5 radnog i sposobnog stanovništva u Srbiji, da ne pričam o tome koliko je značajan devizni priliv za državu Srbiju. Mislim da je krajnje licemerno najavljivati iz godine u godinu povećanja subvencija, pričati o neophodnosti povećanja subvencija, a to u budžetu ne činiti.

Tačno je da je ovim budžetom predviđeno neznatno povećanje tih subvencija, a ono čak ne prati ni stopu inflacije, a mislim da je poljoprivreda izuzetno bitna privredna grana i najveća razvojna šansa Srbije i iz tog razloga smo podneli ovaj amandman kako bi poljoprivredni proizvođači konačno imali i nekog interesa, i to da se bave poljoprivredom.

Zato vas pozivam da još jednom razmislite i da prihvatite ovaj amandman.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo na član 2. amandman gde smo predložili da se doda novi stav 2a koji glasi – saglasnost na sklapanje svakog pojedinačnog kredita za finansiranje pokrivanja deficita daje Narodna skupština RS.

Aktuelna Vlada je pokazala da od svog formiranja ne kontroliše nego samo zadužuje državu i ne odgovorno se ponaša prema budućnosti države i građana Srbije. Zvanični podaci govore da je nivo zaduženosti blizu gornje granice od 45% BDP, a samo u toku ove godine dodato je državnih zapisa za 212 milijardi dinara. Zato smatramo da je neophodno da Narodna skupština i javnost uopšte imaju veću kontrolu prilikom zaduživanja Srbije kako ne bi došli u situaciju da država ne može da servisira svoj spoljni dug.

Podsetio bih vas da je Vlada Srbije kada DSS vodila vladu 2006. godine vratila preko milijardu dolara duga i Srbiju izvela iz kategorije srednje zaduženih zemalja u državu sa relativno niskim stepenom zaduženosti, a vi ste od formiranja ove vlade za poslednjih dve i po godine zadužili državu za preko četiri milijarde evra. Smatramo i to smo uvek ponavljali da nije strašno i nije opasno ukoliko se država zadužuje, a ta sredstva se ulažu u razvoj infrastrukture, u razvoj domaće privrede, a ne kao što to vi činite za pokrivanje budžetskog deficita i pokrivanje javne potrošnje. Efekti tog vašeg zaduživanja su više nego skromni. Nije došlo do privrednog rasta niti do smanjenja nezaposlenosti. Naprotiv, svakog dana sve veći broj građana ostaje bez posla. Nemamo ni završene neke infrastrukturne projekte. Pošto dolazim iz Zlatiborskog okruga, želim da vas pitam šta je sa izgradnjom auto puta od Beograda do Požege čiju ste koncesiju poništili obećavajući da će se to graditi iz budžeta i iz raznih zaduženja? Ni posle dve i po godine nije napravljen ni metar tog puta.

Još jednom vas pozivam da prihvatite ovaj amandman i mislim da je neophodno da Skupština Srbije ima veću kontrolu prilikom zaduživanja države obzirom da zaista ne vodite računa o visini zaduživanja.

Zahvaljujem. Poštovana predsednice, gospođo ministarka, takođe smo podneli amandman na član 3. kojim smo predložili da se garancije koje država Srbija izda JAT smanje. Apsolutno je neprihvatljivo da država izdaje garancije za novo zaduženje JAT u iznosu od 140 miliona evra.

Smatramo da država treba da proda nacionalnog avio-prevoznika, kao što je to slučaj u većini evropskih zemalja, jer se pokazalo da je JAT veliki gubitaš, da izuzetno neracionalno posluje. U prilog tome govori činjenica da je pre nekoliko dana smenjeno rukovodstvo JAT.

Samo prošle godine gubirak JAT ja bio oko 23 miliona evra, a procenjuje se da će ove godine taj gubitak biti preko 25 miliona evra. Imali ste ponude koje niste iskoristili od ruskih i indijskih avio-kompanija. Da ste prihvatili te ponude za kupovinu i za strateško partnerstvo, JAT bi se sada verovatno razvijao u regionalnog lidera u avio-saobraćaju, a ne bi stagnirao i opterećivao budžet Srbije, odnosno sve građane Srbije. Zato mislim da je apsolutno neprihvatljivo da se izda ova garancija. Pozivamo vas da prihvatite ovaj amandman.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želim da ostavim pitanje predsedniku Vlade gospodinu Mirku Cvetkoviću, a u vezi prodaje "Telekoma".
Opšte je poznato da je DSS apsolutno protiv prodaje "Telekoma" jer smatramo da su telekomunikacije veoma značajan i strateški resurs za razvoj infrastrukture i za razvoj privrede. Zbog toga danas u mnogim evropskim zemljama najznačajniji operateri su zadržani u većinskom vlasništvu države i to je slučaj u Belgiji, Švajcarskoj, Švedskoj, Finskoj, Norveškoj, Italiji, Sloveniji i mnogim drugim evropskim zemljama.
"Telekom Srbija" je izuzetno značajan za razvoj srpske privrede, s obzirom da zapošljava veliki broj domaćih stručnjaka i veliki broj domaćih kompanija, kao svoje kooperante. Pošto su svi zainteresovani kupci za "Telekom Srbije" veliki svetski operateri, logično je da oni imaju svoje tradicionalne dobavljače i tradicionalne kooperante i potpuno je logično da će, ukoliko dođe od privatizacije "Telekoma" oni svoju robu i usluge nabavljati od svojih tradicionalnih dobavljača, a ne od naših srpskih kompanija, čime će biti dovedeno u pitanje na desetine hiljada radnih mesta u Srbiji.
Takođe, ne treba zanemariti ni bezbednosni aspekt, ako se uzme u obzir činjenica da najveći broj komunikacija državnih organa i bezbednosnih službi ide upravo preko "Telekoma Srbija".
Podsetio bih vas da je "Telekom Srbija" većinski vlasnik "Telekoma Republike Srpske" i trećeg operatera u Crnoj Gori i da predstavlja regionalnog lidera u oblasti telekomunikacija i da izuzetno uspešno posluje, bez obzira na konkurenciju u mobilnoj telefoniji, a odskora i u fiksnoj telefoniji. "Telekom" je najprofitabilnija srpska kompanija koja svake godine ostvaruje dobit i ta dobit za poslednje tri godine iznosi preko 200.000.000 evra, a samo u 2009. godini dobit je bila preko 13 milijardi dinara, što je i najveća neto dobit na srpskom tržištu.
Ta sredstva od dobiti se uplaćuju u budžet Republike Srbije, čime se pokrivaju određeni rashodi budžeta i, naravno, ukoliko dođe do privatizacije "Telekoma", država više neće moći da računa na te prihode iz budžeta.
Na osnovu anketa koje su sprovedene, ogromna većina građana Srbije je protiv prodaje "Telekoma", kao i najšira stručna javnost, tako da su najeminentniji stručnjaci iz oblasti telekomunikacija i elektrotehnike izneli svoje argumente protiv prodaje "Telekoma". Pored svih ovih argumenata i činjenica protiv prodaje "Telekoma", osvrnuo bih se samo na tekst oglasa koji je Vlada raspisala u dnevnom listu "Politika", 20. oktobra ove godine, gde je raspisan javni poziv za prodaju 51% akcija "Telekoma".
Samo nekoliko dana nakon raspisivanja tog poziva predsednik Vlade je izjavio da se ne zna da li će država prodavati 51 ili 31% akcija Telekoma, sada produžavate rok za otkup tenderske dokumentacije do 10. decembra i zaista pravite pravu lakrdiju od ovog procesa.
Moram da pročitam tačku 6. ovog oglasa, koja se odnosi na izmene i dopune javnog poziva, gde stoji da Ministarstvo zadržava pravo na izmenu i dopunu svih elemenata ovog javnog poziva u bilo kom trenutku po sopstvenom nahođenju.
Da je neka opština u Srbiji ili neka javna ustanova raspisala tender za nabavku kisele vode, onaj ko bi napisao ovakvu rečenicu u tom tenderu bi sigurno odgovarao, no propisi i zakoni koji važe u ovoj državi očigledno ne važe za Vladu, očigledno ne važe za ministarstva.
Vi ovakvom formulacijom poziva urušavate ugled ove države u svetu i ostavljate mogućnost za razne manipulacije, pa ne čudi podatak da smo na globalnom indeksu percepcije korupcije dobili ocenu tri i po i delimo 78. i 84. mesto zajedno sa Kolumbijom, Peruom, Lesotom i nekim drugim državama.
Moje konkretno pitanje za gospodina Cvetkovića glasi – da li ćete uraditi jednu dobru stvar za ovu državu i za građane Srbije i poništiti odluku o prodaji Telekoma Srbije?

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Popović i ja smo podneli amandman na član 3. Predloga zakona, gde u članu 3, pod rednim brojem pet, tačka 3.1 se briše.
Naime, ovde se radi o davanju garancija Republike Srbije za Rudarsko-topioničarski basen Bor i mi smatramo da država ne treba da se bavi preduzetničkim poslovima, jer se do sada više puta pokazala kao loš investitor. Potpuno smo svesni značaja Rudarsko-topioničarskog basena Bor i značaja da rudnici i topionica rade. U našem programu razvoja – Srbija do 2015. godine, detaljno smo razradili program restrukturiranja tog basena, da bi država sprovela proces restrukturiranja i da pronađe strateškog partnera za Rudarsko-topioničarski basen.
U tom postupku restrukturiranja je neophodno napraviti atraktivnim to preduzeće i ponuditi ga privatnim investitorima i kao takvog ga prodati, da privatni investitori i dalje ulažu u njegov razvoj, a ne da se država bavi preduzetničkim poslovima.
Naravno da zainteresovanih kupaca i strateških partnera za basen Bor ima. To se pokazalo u tri navrata, međutim, oni su zbog neadekvatnog odnosa Vlade prema njima do sada odustali. U tom smislu smo mi podneli ovaj amandman i pozivam vas da ga još jednom razmotrite i prihvatite.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, na početku moram da kažem da ova rasprava danas o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu predstavlja vrhunac drskosti vladajuće većine, jer umesto da kada se raspravlja o jednom ovako važnom zakonu, da je vreme za raspravu duplirano, vi ste spojili raspravu sa još šest zakona, što je nezabeleženo u dosadašnjoj parlamentarnoj praksi.
Pošto ima malo vremena, govoriću o nekoliko važnih segmenata u rebalansu budžeta.
Uprkos pričama i najavama o neophodnosti smanjenja javne potrošnje, racionalizacije i smanjenja budžetskog deficita, vi radite potpuno suprotno, odnosno povećavate javnu potrošnju i povećavate budžetski deficit za čitavih 13 milijardi dinara.
Podsetio bih vas da je ova skupština pre godinu dana donela Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj administraciji i kao posledica toga trebalo bi da se izdvajanje u budžetu za plate u administraciji smanjuju, međutim, vi ovim rebalansom budžeta povećavate ta izdvajanja za 1.500.000.000 dinara, čime pokazujete da je čitav zakon, odnosno racionalizacija državne uprave najobičnija farsa.
Rast budžetskog deficita je posledica pada privredne aktivnosti, povećanja broja nezaposlenosti i ovim rebalansom je trebalo da se značajnije povećaju subvencije za privredu i za poljoprivredu, kako bi se ta privredna aktivnost oživela i pokrenula, a da se smanji javna potrošnja. Mi smo kao poslanička grupa podneli amandmane u tom smislu.
Ono što je veoma zanimljivo u ovom rebalansu budžeta, to su transferi sredstava lokalnim samoupravama. Poslednjih meseci predstavnici vladajuće većine obilaze Srbije sa pričama o neophodnosti ravnomernog regionalnog razvoja, smanjenju razlika u nivou razvijenosti, o neophodnosti decentralizacije, vraćanja imovine lokalnim samoupravama. Međutim, u praksi se dešava potpuno suprotno.
Vi ste budžetom za 2009. godinu uskratili lokalne samouprave za 15 milijardi dinara. Taj iznos je zadržan i u budžetu za 2010. godinu, tako da su lokalne samouprave u Srbiji za dve godine uskraćene za preko 30 milijardi dinara, a vi ovim rebalansom planirate povećanje za jednu milijardu i time se hvalite.
Podsetio bih vas, gospođo Dragutinović, da ste smanjenjem sredstava za lokalnu samoupravu doveli opštine i gradove u Srbiji na ivicu egzistencije, odnosno one više nisu u mogućnosti da servisiraju najosnovnije funkcije koje su im poverene.
Ono što je poražavajuće je da ste pre 15 dana ovde u Skupštini Srbije rekli da nećete poštovati Zakon o finansiranju lokalne samouprave, kojim je predviđeno da lokalne samouprave u Srbiji dobijaju 1,7% BDP za finansiranje. Kada ministar finansija i Vlada Republike Srbije ne poštuju zakon, zaista se pitam u kakvoj to državi živimo.
Takođe se hvalite povećanjem subvencija u poljoprivredi za 650 miliona dinara. Podsetio bih vas da je sadašnji budžet za poljoprivredu manji od budžeta iz 2008. godine i podsetio bih vas da je DSS podnosila amandmane kojima smo tražili povećanje budžeta za poljoprivredu, odnosno povećanje subvencija poljoprivrednim proizvođačima. Vi ste te amandmane odbijali, niste to prihvatali, da bi pre 15 dana ministar poljoprivrede izjavio kako je budžet za poljoprivredu mali i da ga treba povećati, kao da je taj budžet pravio neko drugi, a ne taj ministar u dogovoru sa vama kao ministrom finansija.
Gospođo Dragutinović, sinoć ste izjavili da će se povećanjem subvencija u poljoprivredi regulisati nestašica mleka na tržištu. Da li mislite da će povećanjem subvencija za mleko sa dinar i po na tri dinara biti rešen problem nestašice mleka? Naravno da neće. To povećanje subvencija za mleko jeste dobro, ali je nedovoljno i zakasnelo.
Podsetio bih vas da je zahvaljujući lošoj agrarnoj politici ove vlade samo prošle godine stočni fond u Srbiji smanjen za 110.000 grla i to ne može da se obnovi tako brzo, potrebno je nekoliko godina da bi se to obnovilo.
Da ste prihvatali amandmane DSS i povećali agrarni budžet i subvencije poljoprivrednicima, danas bismo imali mleka za izvoz, a ne bismo ga uvozili, jer bi naši poljoprivredni proizvođači imali ekonomsku isplativost da se bave poljoprivredom, a ne bi radili da pokriju troškove i sa gubitkom, kako to rade sada.
Pošto dolazim iz Zlatiborskog okruga iz zapadne Srbije, ne mogu a da ne pomenem izgradnju auto-puta Beograd-južni Jadran. Ova vlada je nakon svog formiranja poništila koncesiju za izgradnju tog auto-puta, uz obećanje da će se graditi auto-put sredstvima iz budžeta, i ove godine prvi put je u budžetu planirano dve milijarde dinara za izgradnju tog auto-puta, da biste ovim rebalansom budžeta vi ta sredstva smanjili za 750 miliona.
Pitao bih vas, gospođo Dragutinović, s obzirom da su u julu otvoreni svečano radovi na deonici tog puta, koliko kilometara puta je urađeno do sada? Odgovoriću vam: nije urađen ni jedan jedini metar tog puta i potpuno je jasno svima, dok ova vlada vrši vlast u Srbiji, od našeg auto-puta nema ništa.
Na samom kraju, rekao bih da je poslanička grupa DSS podnela dosta amandmana kojim predlaže povećanje subvencija u privredi, povećanje subvencija u poljoprivredi i povećanje transfernih sredstava lokalnim samoupravama, uz smanjenje nekih nepotrebnih troškova u budžetu.
Želim da kažem da ovaj budžet nije izbalansiran između socijalnog i razvojnog, kako to vole da kažu predstavnici vladajuće većine, već se ovim budžetom pokušavaju sanirati posledice vaše pogrešne politike, koja Srbiju vodi u veliku neizvesnost. Hvala.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Aleksandar Pejčić i ja smo podneli amandman na član 14. kojim smo predložili da se u poslednjem stavu posle reči "putovanja" dodaju reči "i visine ostvarenog prometa u prethodnoj godini".
U raspravi u načelu sam govorio o tome da je u ovom zakonu ostalo dosta nedefinisanih stvari za koje se predlažu da se definišu nekim podzakonskim aktima, ili će ministar ili Ministarstvo bliže propisati uslove i mislim da to nije dobro. U tom smislu je podnet ovaj amandman, koji bi praktično trebalo da da smernicu ministru prilikom propisivanja uslova garancije putovanja.
Naime, u poslednjem stavu ovog člana se kaže da ministar bliže propisuje vrstu i uslove garancije putovanja, način aktiviranja, kao i druge uslove koje mora da ispuni organizator putovanja, u zavisnosti od vrste organizovanog putovanja, i mi smo predložili "i visine ostvarenog prometa u prethodnoj godini".
Naime, u obrazloženju zakona, u finansijskim efektima zakona stoji da će privredne subjekte ta garancija, odnosno polisa osiguranja koštati između 1500 i 2000 evra, i to nije sporno, pa pretpostavljam nije mnogo novca za neke velike tur-operatere i potpuno se slažem da je neophodno urediti ovu oblasti, odnosno da je neophodna veća zaštita potrošača i korisnika turističkih usluga.
Međutim, mislim da je takođe neophodno da se prilikom izrade ovog podzakonskog akta vodi računa o tome da je potrebno napraviti razliku između tih velikih tur-operatera koji vode na desetine hiljada turista u inostranstvo i malih turističkih agencija, odnosno organizatora putovanja, koje deluju lokalno, koje organizuju jednodnevna ili dvodnevna putovanja u svom neposrednom okruženju.
Jer 1500 evra ili 2000 evra garancije za njih je izuzetno veliko, jer ne mogu ni da naprave veliku štetu, obzirom da su to lokalne agencije. Iz tog razloga je i podnet ovaj amandman, da se ima u vidu visina prometa u prethodnoj godini.
Nije mi jasno zašto amandman nije prihvaćen i još jednom vas pozivam da razmislite da ga prihvatite, a ukoliko ga ne prihvatite da se barem u izradi tog pravilnika povede računa, jer smo u nekim od prethodnih zakona imali licencu A i licencu B, u zavisnosti da li je organizator putovanja samo u zemlji ili u inostranstvu, da se o tome povede računa, kako bi male lokalne turističke agencije i organizatori putovanja mogli da funkcionišu.

Podneli smo amandman na član 16. koji se odnosi na član 55, gde se članom 55. posle stava 1. dodaje novi stav 2. koji glasi: "Licenca se neće oduzeti organizatoru putovanja ukoliko je sa putnikom postignut dogovor o naknadi štete shodno zaključenom ugovoru i opštim uslovima putovanja i izvršen povraćaj novca u zakonskom roku."
U nekim ranijim zakonima je postojalo ovako definisano pravilo. Mislim da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti. Nije mi jasno zašto stoji u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana da izaziva pravnu nesigurnost, jer bi se prihvatanjem ovog amandmana izbegli neki dugotrajni skupoceni sudski procesi, a suština bi bila postignuta.
Znači, ukoliko se organizator putovanja koji je iz nekog razloga proizveo štetu putniku dogovori i nadoknadi mu tu štetu u zakonski predviđenom roku, onda je suština zakona ispunjena, putnik je namiren, dogovorili su se na obostrano zadovoljstvo i mislim da ovaj amandman treba prihvatiti.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, takođe sam podneo amandman na član 20, pošto je član 20. najosporavaniji član predloženog zakona i izazvao je oštre kritike stručne javnosti, strukovnih udruženja, i udruženja banja Srbije i udruženja specijalizovanih zdravstvenih ustanova.
Naime, u članu 20. se definišu način i uslovi poslovanja zdravstvenih ustanova koje se bave prevencijom, lečenjem i rehabilitacijom i pružanjem usluga smeštaja i ishrane trećim licima. U tom članu stav 2. kaže da, ako su subjekti iz stava 1. ovog člana budžetski korisnici, oni moraju da za pružanje usluga trećim licima pribave odobrenje ministra. To odobrenje, po predlogu zakona, važilo bi do jedne godine.
To su dve vrlo sporne stvari u ovom zakonu. Na taj način su ove zdravstvene ustanove stavljene u neravnopravan položaj u odnosu na privatne zdravstvene ustanove.
Ono što želim da kažem jeste da te specijalne bolnice, odnosno RH centri, nisu klasični budžetski korisnici, ne dobijaju lične dohotke niti sredstva za investicije iz republičkog budžeta, već imaju sklopljen ugovor sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje za određeni broj postelja i za pružene usluge smeštaja, ishrane i zdravstvenih usluga.
Oni nisu budžetski korisnici, nego samo fakturišu Republičkom zavodu za izvršene usluge, a drugi deo smeštajnih kapaciteta izdaju trećim licima. U slučaju da te ustanove ne dobiju odobrenje, one bi se za par godina svakako zatvorile, ruinirale, jer je to osnovni izvor prihoda tim ustanovama.
Rok važenja tog rešenja – do godinu dana, krajnje je neprimereno kratak rok. Znači, do godinu dana može biti i tri meseca, a najduže godinu dana. Mi smo, u tom smislu, kao poslanička grupa podneli amandman, jer mislimo da dugoročno planiranje i poslovanje ne može da se sprovede ukoliko to rešenje traje najmanje do godinu dana.
Mi smo podneli amandman, kao poslanička grupa, da to rešenje traje tri godine, a podneli smo i jedan amandman u kome smo predložili da nema ograničenja tog rešenja, odnosno da, kada te ustanove dobiju odobrenje za pružanje usluga trećim licima, sve dok ispunjavaju te minimalne tehničke, ekonomske, tržišne i druge uslove koji su propisani ovim zakonom i podzakonskim aktima, da mogu da obavljaju tu delatnost, odnosno da ne treba da produžavaju to rešenje.
Danas je Odbor za trgovinu i turizam predložio amandman kojim je produžio taj rok na tri godine. Dakle, možemo delimično biti zadovoljni tim amandmanom. Bilo bi bolje da nema vremenskog ograničenja.