Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jelašiću, podneli smo u ime poslaničke grupe DSS amandman na član 15, gde smo predložili da se stav 2. menja i glasi: ''Sednice Izvršnog odbora održavaju se ako su prisutne dve trećine članova Izvršnog odbora'', a stav 6. menja se tako da glasi: ''Sednicama Izvršnog odbora prisustvuje ministar nadležan za poslove finansija, bez prava glasa''.
Predloženim tekstom zakona je predviđeno da se sednice Izvršnog odbora održavaju ukoliko su prisutna najmanje tri člana Izvršnog odbora. Mi smatramo da je to teško ostvarljivo, s obzirom na to da je predloženim zakonom predviđeno da Narodna banka ima od dva do četiri viceguvernera. Smatramo da je bolje zadržati rešenje koje je bilo u dosadašnjem zakonu, da se sednice Izvršnog odbora mogu održavati ako prisustvuje najmanje dve trećine članova Izvršnog odbora.
Drugi deo amandmana se odnosi na obavezu ministra finansija da prisustvuje sednicama Izvršnog odbora, da ne stoji ''može prisustvovati'', već da se to izbriše, i to je usvojeno prihvatanjem amandmana koleginice Branke Ljiljak. Pozivam vas da prihvatite ovaj prvi deo amandmana jer smatram da je to kvalitetnije rešenje i popravlja predloženi tekst zakona.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jelašiću, mi smo podneli amandman na član 19, gde smo predložili da se stav 1. menja i da umesto reči "predsednika Republike" stoji "odbora Narodne skupštine nadležnog za finansije", a da se u stavu 2. reč "šest" menja rečju "pet".
Moram da kažem da se potpuno slažem s kolegama koji su izneli mišljenje i stavove da predsednik Republike ne treba da predlaže guvernera Narodne banke Srbije. U dosadašnjem zakonu to je činio skupštinski odbor nadležan za poslove finansija.
Pročitaću obrazloženje Vlade za Predlog ovog zakona: ''Osnovni ciljevi donošenja ovog zakona su jačanje položaja centralne banke Republike Srbije, pre svega njene nezavisnosti i samostalnosti...'' Pošto su osnovni ciljevi nezavisnost i samostalnost Narodne banke, zaista ne vidim razlog da se zakon menja u smislu da, umesto skupštinskog Odbora za finansije, guvernera predlaže predsednik Republike.
Imamo predsednika Republike koji se, osim poslova koje treba da obavlja po funkciji predsednika Republike, vrlo često pojavljuje u ulozi predsednika Vlade, u ulozi barem polovine ministara, i spoljnih poslova i unutrašnjih poslova, i nalazi se na čelu Saveta za nacionalnu bezbednost, na čelu Nacionalnog saveta za infrastrukturu... Možda ste izostavili da u ovom predlogu zakona predvidite i neki nacionalni savet za monetarnu politiku, na čijem čelu bi bio predsednik države, pošto je od nadležnosti još to ostalo, pa da i to ima i da se tako i ponaša.
Mislim da je ovo potpuno neprihvatljivo. Logično je da to čini skupštinski Odbor za finansije, kao i do sada. Stiče se utisak da su se izmene i dopune ovog zakona pravile, u suštini, isključivo zbog ovoga, pošto imamo izbor guvernera, a ovo ostalo je moglo da se napiše za tri ili šest meseci. Cilj je bio da predsednik Republike dobije tu vrstu ovlašćenja, da predlaže novog guvernera Narodne banke.
U drugom delu ovog amandmana predložili smo da mandat guvernera ostane pet godina, kao što je bio i do sada, da se ne povećava na šest godina. Mislim da je to sasvim dovoljan period, duži je nego mandat jedne vlade ili skupštine, ali o tome ću govoriti kod narednih amandmana, pošto imam još dva amandmana slične sadržine, kada su u pitanju viceguverneri i ostali funkcioneri Narodne banke.
Još jednom vas pozivam i apelujem da zaista prihvatite ovaj amandman, jer je potpuno neprirodno da predsednik države predlaže guvernera.

Zaista sam, kada sam obrazlagao amandman koji sam podneo, pričao o amandmanu i izneo politički stav Demokratske stranke Srbije, kojoj pripadam. Nijednog trenutka nisam raspravu svodio na ovlašćenja predsednika Republike, nego sam izneo svoj politički stav, odnosno stav svoje političke stranke. Nadam se da gospodin Milivojević nema ništa protiv da imamo svoj stav.
On ima suprotan stav i ja to ne osporavam. Sigurno je da će se nekad neko kandidovati na izborima za predsednika, da će pobediti i da Boris Tadić neće biti predsednik narednih 50 godina, ali smo mi protiv toga da bilo koji predsednik sutra, bilo ko da bude predsednik države, predlaže guvernera Narodne banke, jer mislimo da je prirodnije i normalno da to čini skupštinski odbor nadležan za poslove finansija.
Ustav sam, naravno, pročitao. Predsednik ima ovlašćenja u skladu s Ustavom i zakonima, a vi upravo menjate zakon da biste dali mogućnost predsedniku da predlaže guvernera. Zaista ne vidim potrebu. Šta je razlog? Vladajuća većina ima većinu i u Odboru za finansije, ali mislim da je, zbog ugleda i dostojanstva samog ovog doma, logično da to čini skupštinski Odbor za finansije.

Poštovano predsedništvo, gospodine guverneru, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Nenad Popović i ja smo podneli amandman na član 21, gde se u stavu 2. reč "šest" menja rečju "pet". Već malopre sam napomenuo, kada je bilo priče o dužini trajanja mandata guvernera, da je, takođe, i kada su u pitanju viceguverneri, dosadašnjim zakonom bilo predviđeno, odnosno još važi zakon po kome mandat traje pet godina.
U obrazloženju NBS stoji da se ovaj amandman ne prihvata jer se produžavanjem mandata nosiocima funkcija u organima NBS s pet na šest godina pružaju dodatna jemstva personalnoj nezavisnosti centralne banke.
Mislim da to obrazloženje ne stoji. Kao što sam i malopre rekao, mandat od pet godina je sasvim dovoljan. Znači, on traje duže od mandata Narodne skupštine i od mandata Vlade, tako da se ne poklapa s tim mandatom. Smatram da je to sasvim dovoljno i da treba prihvatiti ovaj amandman.
Da se ne bih javljao ponovo, pošto imam i amandman na član 23, koji se odnosi na dužinu trajanja mandata članova Saveta NBS, gde smo takođe predložili da ostane postojeće rešenje od pet godina, odnosno da se menja to sa šest na pet, pozivam vas da razmislite i prihvatite i ovaj naš amandman.

Poštovano predsedništvo, gospodine guverneru, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 33, da se u stavu 1. reči "šest meseci" zamene rečima  "godinu dana".
Naime, ovaj član zakona definiše da se funkcioner NBS šest meseci posle prestanka funkcije ne može zaposliti u banci ili drugom pravnom licu nad čijim poslovanjem NBS vrši kontrolu, odnosno nadzor, ili sa kojim sarađuje u obavljanju svojih funkcija. Mi smatramo da je rok od šest meseci izuzetno kratak i da treba zadržati postojeće rešenje, odnosno taj rok od godinu dana.
U privrednoj praksi postoje rešenja da se čak do tri godine ne mogu zapošljavati takva lica, ali s obzirom da bi to proizvelo velike finansijske efekte, jer bi moralo da se plaća toliko dugo, mislim da je optimalan rok od godinu dana.
S obzirom na to da funkcioneri NBS mogu koristiti informacije i podatke koje su imali dok su radili u NBS, mislim da je rok od šest meseci izuzetno kratak, da je rok od godinu dana optimalan i pozivam vas da prihvatite ovo.

Podneli smo amandman na član 74, gde tražimo da se član 72. stav 2. Zakona promeni i glasi: ''Guverner prisustvuje sednicama Vlade na kojima se razmatraju pitanja u vezi s ostvarivanjem ciljeva i funkcija Narodne banke Srbije''.
Potpuno je neprihvatljivo obrazloženje guvernera da on može biti pozvan na sednicu Vlade, posebno što u obrazloženju za neprihvatanje amandmana koje smo dobili kaže: ''Amandman se ne prihvata jer će guverner svakako prisustvovati sednicama Vlade na kojima se razmatraju važna pitanja u vezi s ciljevima i funkcijama Narodne banke Srbije'', što nije tačno jer ovde piše – guverner može biti pozvan na sednicu Vlade.
Mi smatramo da je guverner u obavezi, kada se na sednici Vlade nalaze pitanja koja se odnose na funkcionisanje Narodne banke Srbije, i da je neophodno da on prisustvuje tim sednicama Vlade. Na taj način će i Vlada moći efikasnije i kompetentnije da odlučuje o tim pitanjima, s obzirom na to da će imati nekoga ko će to moći da obrazloži, šta je do sada urađeno, šta je realizovano a šta nije realizovano od poslova vezanih za Narodnu banku.
Takođe, u obrazloženju dalje stoji da ''prihvatanjem ovog amandmana Vlada, odnosno nadležna ministarstva, ne bi više imali dužnost da NBS, radi davanja mišljenja, dostavljaju nacrte zakona i drugih propisa koji su u vezi s ciljevima i funkcijama centralne banke Republike Srbije''. To nije tačno. Jedno drugo ne isključuje. Znači, prisustvo guvernera na sednici Vlade ne isključuje da će Narodna banka i dalje dobijati sve to što je neophodno. Zato mi nije jasno zbog čega ovaj amandman nije prihvaćen.

Vrlo ću kratko. U zakonu je predloženo da guverner ili lice koje on ovlasti na sednici Skupštine obrazlaže zakon koji predlaže NBS. Amandmanom smo predložili da to ne može biti lice koje on ovlasti, s obzirom na to da je takva praksa, jer i predsednik Vlade ili ministri imaju pravo da pred Narodnom skupštinom obrazlažu određene predloge Vlade, a to pravo nemaju ni državni sekretari, ni pomoćnici ministara, ni druga lica koja se pozivaju na sednicu, tako da smatramo da to pravo može da ima isključivo guverner, a ne lice koje on ovlasti.
Prihvaćen je amandman koleginice Branke Ljiljak, mada je naš amandman sveobuhvatniji, pošto se odnosi i na stav 3, pa mislim da je bilo bolje prihvatiti ovaj naš amandman.

Podneli smo amandman na član 85. stav 2. U tom stavu stoji da NBS bira spoljnog revizora u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke na period od najmanje tri poslovne godine. Našim amandmanom smo predložili da se ovaj deo rečenice "na period od najmanje tri poslovne godine" briše. Smatramo da nije dobro da se prilikom izbora spoljnog revizora definiše minimalan rok u kom će on obavljati tu vrstu poslova, jer to može da dovede do neobjektivnosti u njegovom radu.
Prihvatanjem ovog amandmana bi se pospešio i konkurentski duh među revizorima i svakako bi imali povećanje odgovornosti u obavljanju revizorskih poslova. Zato mislim da ovaj amandman može da bude prihvaćen.
Ali, ono što je zanimljivo, jeste obrazloženje koje smo dobili od Vlade zbog čega se amandman ne prihvata: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što je NBS najavio podnošenje amandmana kojim se na precizniji način ovo pitanje reguliše''.
Danas smo konstatovali da Vlada nije ni trebalo da šalje mišljenje na ove amandmane. Vi ste im pisali da to ubuduće ne čine. Osim toga, mislim da bi im trebalo napisati i da ubuduće ne pišu ovakva obrazloženja. Obrazloženje za neprihvatanje amandmana može da bude da amandman nije dobar, da je kvalitetnije rešenje dato u predlogu zakona, a ne da obrazloženje bude da je NBS najavio da će podneti amandman. To je skandalozno obrazloženje, a mislim da je ovaj amandman dobar i da ima mesta da se prihvati.

Izuzetno mi je drago što se ovde u parlamentu dosta govori o opštini Čajetina kao jednoj uspešnoj opštini, s obzirom da sam poslanik iz Čajetine, želeo bih da kažem samo nekoliko stvari, pošto je u više navrata pominjana ulaganja u Čajetini i da li su ona ispravna ili ne.
Kada je Ski-centar Tornik u pitanju, moram da kažem da je prethodna vlada započela gradnju tog ski-centra, da je ova vlada završila izgradnju tog ski-centra. Taj ski-centar Tornik je u strategiji razvoja turizma Srbije, ali i master plana Zlatibor-Zlatar, koji je proglašen kao jedan perspektivan skijaški centar i on će to svakako i postati ove godine, kada se bude završio sistem za veštačko osnežavanje.
Izuzetno će profitabilan postati i za Skijališta Srbije koja njima gazduju, ali i vrlo je značajan za opštinu Čajetina, Zlatibor, za čitav Zlatiborski okrug, jer će, nadam se, više gostiju dolaziti na Zlatibor.
Ono u čemu se mi slažemo, to je da je neophodna decentralizacija Srbije i to nije sporno. Upravo sam govorio da je dobro i više puta sam vam to ponovio, zakon koji ste predložili, kada je u pitanju zakon u o javnoj svojini. To je suština decentralizacije i na taj način treba da se decentralizuje Srbija, zakonom o javnoj svojini i ekonomskom i fiskalnom decentralizacijom.
Onda neće biti bitno, ko je na vlasti u kojoj opštini, gde će se ulagati ili neće. Opština Čajetina nema taj problem. Zaista je bilo dosta ulaganja od strane države i u prethodnim vladama i od ove vlade, nego je bitno da opštine dobiju ekonomsku i fiskalnu decentralizaciju, da im se vrati imovina i prihodi i onda će one imati sopstvena sredstva da ulažu u neke sopstvene projekte.
Opština Čajetina je ulagala i dobijala dosta sredstava iz prethodnih i od ove vlade. Ulagala je dosta i iz sopstvenih sredstava i malopre je iznesena jedna gruba neistina od strane gospođe Mićić, koja je rekla da je DSS kupovala glasove nekim raznim projektima na prethodnim izborima.
Želim da kažem da od 2004. godine u opštini Čajetina apsolutnu vlast vrši DSS, da smo uradili izuzetno mnogo iz sopstvenih budžetskih sredstava same opštine, i lokalnih puteva, i vodovoda, i kanalizacije i elektrifikacije opštine, da smo stvorili izuzetno povoljne uslove i dobar ambijent za privatne investicije, jer su mnogo značajnije i veće privatne investicije u opštini Čajetina, nego investicije iz budžeta opštine i Republike. One su mnogostruko veće, te privatne investicije, i to je prava stvar za našu opštinu.
To što je rekla gospođa Mićić da smo mi kupovali glasove, građani su prepoznali te naše aktivnosti i 2008. godine DSS je u opštini Čajetina dobila preko 50% glasova, a LDP nešto manje od 3%.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo dobili izveštaj Vlade kojim je prihvaćen amandman na član 3, samo vi to niste pročitali. Pretpostavljam da je greška.
Obrazložio bih ovaj amandman na član 5, koji smo podneli gospodin Nenad Popović i ja u ime poslaničke grupe DSS. Naime, mi smo predložili da se u članu 5, odnosno u članu 11v briše stav 8, a u članu 11đ menja stav 3, tako da glasi: Visinu provizije iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove ekonomije i regionalnog razvoja, s tim što maksimalni iznos provizije ne može biti veći od 5% likvidacione mase.
Ovaj amandman smo podneli iz razloga što smo u prethodnom periodu imali situacije da su likvidacioni i stečajni upravnici imali nesrazmerno visoke nadoknade u odnosu na sredstva koja se dobiju po okončanju tih postupaka.
U obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana stoji da isplaćene provizije nikada nisu ni bile veće od 5%, ali ne vidim razlog da u zakonu ne stoji taj gornji limit od 5%, znači da likvidacioni upravnik ne može imati veću nadoknadu od 5% nakon okončanja postupka, pa vas pozivam da prihvatite i ovaj amandman.

Gospođe Aleksandra Ilić i Zlata Đerić su podnele amandman na član 3. kojim su predložile da se član 3. stav 1. briše, a smatram da taj amandman treba prihvatiti. Sada ću reći zbog čega.
Žao mi je što gospođa Kalanović nije trenutno u sali, pa da iznesem neke činjenice, odnosno da opovrgnem tzv. činjenice koje je ona ovde iznosila u nekoliko navrata i kada je bila rasprava u načelu, a i danas kada je rasprava u pojedinostima.
Gospođa Kalanović priča o tome kako smo mi poslednja država au Evropi koja treba da donese zakon o regionalnom razvoju. Ne mogu da verujem da gospođa Kalanović ne zna da smo pre devet meseci doneli Zakon o regionalnom razvoju, naravno, vladajuća većina, koji je podelio Srbiju na sedam regiona, a reče, gospođa, da je neophodno da svaki region ima od osam stotina hiljada do dva miliona stanovnika. Taj uslove je bio ispunjen tim zakonom koji je usvojen pre devet meseci. ''Eurostat'' je dao saglasnost na takvu regionalnu podelu i treba da se kaže, ako nisu politički razlozi, koji su to onda razlozi zbog čega se zakon posle devet meseci menja.
U više navrata je pominjano da nismo glasali ni za taj zakon od sedam regiona, a sada se bunimo protiv ovog od pet. Tačno je, nismo glasali za zakon od sedam regiona zato što je to loš zakon i zato što se tim zakonom razlike u razvijenosti u regionima u Srbiji neće promeniti, neće se smanjiti i nisu se smanjile za devet meseci važenja tog zakona, možda su se čak i povećale. Iz tog razloga smo glasali protiv, nismo ni glasali uopšte za taj zakon, ni ''za'' ni ''protiv''.
Očigledno je da i vladajuća većina nakon devet meseci shvata da taj zakon nije dobar i umesto da ga menja nekim boljim zakonom, ona ga menja još gorim rešenjem nego što je to usvojeno pre devet meseci.
Potpuno je jasno da su razlozi za izmenu ovog zakona isključivo političke prirode, odnosno političke trgovine, ucena određenih političkih stranka da se izmeni zakon kako bi šest opština u kojima živi bošnjačko stanovništvo bilo u jednom statističkom regionu. To je jasno i iz pisama koja su lideri bošnjačkih partija pisali premijeru Mirku Cvetkoviću, to je potpuno jasno.
Svi argumenti da to nije tačno, koje su izneli gospođa Kalanović i bilo ko iz vladajuće većine, padaju u vodu.
Gospodin Dušan Novaković, načelnik Zlatiborskog okruga zvao me pre nekoliko dana i zamolio, ako budem u prilici, da pomenem to i da kažem da je podneo ostavku isključivo zbog Zakona o ravnomernom regionalnom razvoju, odnosno izmenama Zakona. (Aplauz) Inače, gospodin Dušan Novaković, G17 plus, tačno je da je podneo ostavku u februaru mesecu. Već tada je bila najava izmena Zakona. Znao je kakve se najave pripremaju i podneo je ostavku. Nemojte izvrtati te činjenice.
Na sastanku kod gospođe Kalanović u Užicu sa predsednicima opština iz Zlatiborskog okruga bili su prisutni predsednici ili predstavnici svih 10 opština Zlatiborskog okruga, da li su gospodin Slaviša Purić iz Nove Varoši, predsednik opštine iz DS ili Brane Dilparić, predsednik SO Nova Varoš iz SPS, dakle, da li su i oni rekli da se slažu sa ovim zakonom? Naravno da nisu, naravno da je SO Nova Varoš jednoglasno donela deklaraciju kojom se protivi izmenama Zakona o regionalnom razvoju i formiranju nekih oblasti po etničkom principu. U opštini Prijepolje ta deklaracija je bila na dnevnom redu.
Nemojte optuživati opoziciju u Zlatiborskom okrugu da širi nekakvu nacionalnu netrpeljivost i mržnju. To nije istina. Zalažemo se za zajednički život Srba i Bošnjaka u tom regionu, jer oni tamo vekovima žive i nije istina da širimo bilo kakvu netrpeljivost. Netrpeljivost nastaje ovakvim predlogom zakona, pisanjem određenih političkih lidera pisama predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviću i to je dovelo da je u opštini Prijepolje, kada je deklaracija došla na dnevni red, izjašnjavanje bilo isključivo po etničkom principu, nažalost. Predstavnici DS, odbornička grupa DS ima odbornike i Srbe i Bošnjake. Srbi su glasali za deklaraciju, Bošnjaci su glasali protiv. Bukvalno se po etničkom principu podelila SO Prijepolje, što nije dobro, ali uzrok tome nisu opozicione stranke Zlatiborskog okruga, nego nakaradni predlog zakona.
I nemojte nam više spočitavati da širimo bilo kakvu netrpeljivost, kada to nije istina. Zalažemo se za suživot Srba i Bošnjaka u Zlatiborskom okrugu koji tamo vekovima žive.
Ono što je potrebno Srbiji, to sam govorio kada smo pričali o Zakonu u načelu, Srbiji su potrebna značajnija ulaganja u infrastrukturu u celoj Srbiji. Na taj način će se smanjiti razlike koje su ogromne u regionima u Srbiji između regiona i opština u Srbiji i potrebna je klasična decentralizacija. Predložili ste zakon o javnoj svojini i to je dobro. Taj zakon treba Srbiji, ali je potrebno izvršiti jednu decentralizaciju, fiskalnu i ekonomsku, vratiti opštinama imovinu i prihode i na taj način će doći do ravnomernijeg regionalnog razvoja i smanjenja razlika između regiona.
Da ne bismo dolazili u situaciju da nam se stalno spočitava iz Vlade – mi smo uložili ovde, mi smo uložili tamo, radimo investicije u Prijepolju, nama ne treba niko da daje ništa. Napravite decentralizaciju, ostavite opštinama deo prihoda i ne mora država da daje ništa. Dakle, nije gospođa Kalanović prodala, pretpostavljam, ni šumu, ni livadu u Trsteniku, pa uložila za most u Prijepolju, nego je to dala država i poreski obveznici koji pune budžet Republike Srbije. (Aplauz)
Napravite decentralizaciju vlasti, fiskalnu decentralizaciju. Opštinama ostavite deo prihode, a one će moći iz tih prihoda da rade infrastrukturne projekte na svojim teritorijama i neće morati da mole nijednog ministra za određena ulaganja u svojoj opštini, nego će imati iz onih prihoda koji im budu ostali tu.
Da ne bismo pravili lakrdiju od ove države, ovde dolaze, gostuju po televizijama razni gradonačelnici iz vladajuće koalicije, hvaleći se kako duguju samo 70 miliona za struju, ne plaća opština struju, za razliku od neke druge opštine gde je, takođe, gradonačelnik iz vladajuće koalicije, on duguje 300 miliona. Ljudi, na šta ovo liči? Tamo gde gradonačelnici nisu iz vladajuće koalicije oni moraju da plaćaju sve obaveze prema državi, što je potpuno normalno. Nemojte iznositi netačne činjenice, nego, dajte, ako zaista mislite da se Srbija ravnomerno regionalno razvija, da se izvrši decentralizacija fiskalna i ekonomska i da se donese zakon o javnoj svojini. (Aplauz)

Poštovano predsedništvo, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u početku moram da kažem da je zaista neprimereno da se četiri ovako bitna zakona spoje u jednu raspravu, tako da smo onemogućeni da na kvalitetan način o njima raspravljamo, a posebno treba istaći činjenicu da nema prenosa i da će ovo o čemu pričamo sada biti emitovano u nekim ranim jutarnjim časovima kada to niko neće gledati.
Pošto nemam dovoljno vremena, govoriću o zakonu o privatizaciji i zakonu o pravu na besplatne akcije u pojedinostima, pošto imam podnete amandmane na te zakone. Sada ću se bazirati na zakonu o regionalnom razvoju.
Poznata je činjenica da se Srbija odlikuje izuzetno velikim razlikama u nivou razvijenosti između pojedinih regiona, naročito opština. Te razlike su jasno vidljive kada se uzme u obzir da se prosečne plate kreću od 14 do 57.000, kada se stepen nezaposlenosti u pojedinim delovima Srbije, odnos nezaposlenosti meri u razmeri 1:10, kada je 80% investicija u poslednjim godinama koje su investirane u Srbiju investirane u krugu od 50 kilometara oko Beograda, kada je cena zemljišta po nekoliko stotina puta razlika u ceni zemljišta u zavisnosti od toga gde se ona nalazi.
Poslednji je trenutak da se otpočne sa aktivnostima kako bi se te ogromne razlike smanjile. Nažalost, ovim zakonom ti problemi neće biti rešeni. Predstavnici Vlade, naročito u poslednje vreme, govore o neophodnosti ravnomernog razvoja, o odnosu decentralizacije, a na terenu se dešava nešto sasvim suprotno.
Ne može se govoriti o ravnomernom razvoju, a da se transferna sredstva opštinama i gradovima u Srbiji umanje za 50% i na taj način ogroman broj opština i gradova u Srbiji dovede bukvalno do granica funkcionisanja tih lokalnih samouprava.
Gašenjem preko 100 opštinskih sudova u Srbiji, zatvaranjem seoskih osnovnih škola, seoskih ambulanti, gašenjem nekih drugih institucija, ne doprinosi se ravnomernom regionalnom razvoju, već naprotiv te razlike postaju još veće i to dovodi do novih migracija stanovništva iz sela u gradove i iz opština i gradova iz Srbije ka Beogradu.
Ne može se govoriti o ravnomernom razvoju, a poništavati koncesija za izgradnju autoputa od Beograda do Požege, koji povezuje pola Srbije i koji predstavlja ključni preduslov za razvoj zapadne Srbije i stvaranje jednog ambijenta povoljnog da bi investitori došli u taj deo Srbije, pri tome dve godine pričajući da će Vlada iz budžetskih sredstava krenuti da gradi taj put i za te dve godine ne uraditi ni metar toga.
Da bi se migracije zaustavile i da bi se razlike u nivou razvijenosti između regiona i opština u Srbiji smanjile, neophodno je izvršiti decentralizaciju vlasti na način da se izvrši prava ekonomska i fiskalna decentralizacija vlasti, da se usvoji zakon o javnoj svojini, koji ste predložili i to je dobro, za razliku od ovog zakona.
Ova skupština je pre osam ili devet meseci usvojila Zakon o regionalnom razvoju. On još uvek nije ni počeo da se primenjuje, a danas imamo izmene tog zakona. Zbog čega? Priče o tome da se zakon menja da bi se uskladio broj stanovnika ne piju vodu iz razloga jer je Eurostat dao saglasnost na zakon koji je usvojen prošle godine. Zakon nije ni počeo da se primenjuje da bi se uočili neki nedostaci u njegovoj primeni. Zaista bih voleo da znam zbog čega se zakon menja.
Danas smo čuli svakakvih priča ovde o tome koji su to razlozi. Mislim da je Vlada podlegla zahtevima bošnjačkih stranaka, njihovim zahtevima da se svih šest opština u kojima Bošnjaci žive nađu u jednom statističkom regionu.
Pročitaću vam deo pisma koje je Esad Džudžević, predsednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća uputio premijeru Mirku Cvetkoviću, u kome traži stavljanje van snage uredbe o upravnim okruzima.
Stavljanjem van snage uredbe omogućiće se pripadnicima bošnjačke nacionalne manjine u Srbiji da, u skladu sa najavljenim izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, ostvare ustavom i zakonom garantovana prava. Najavljenim izmenama šest sandžačkih opština naći će se u jednom statističkom regionu, što će omogućiti da posebnom uredbom Vlade tih šest opština u kojima Bošnjaci žive sačinjavaju jednu administrativnu oblast.
Ovo nije pisao bilo ko, ovo je pisao narodni poslanik ove skupštine, član vladajuće koalicije. Onda, pošto su se danas pominjali govori iz devedesetih, neki jezik iz devedesetih, pitam – od kada je ovaj jezik, iz kog vremena je ovaj jezik i ovaj govor? Onda se čudite zašto postoji zabrinutost u Zlatiborskom okrugu, posebno u opštinama Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, a i u gradu Užicu, koji je prirodni privredni, administrativni i kulturni centar čitavog Zlatiborskog okruga. Postoji uznemirenost zbog ovakvih pisama i ovakvih najava. Sam ministar je danas rekao da se lično zalaže za ukidanje upravnih okruga.
Kako da građani Zlatiborskog okruga veruju, posle prihvatanja zahteva da se promeni Zakon o regionalnom razvoju, da se promeni broj statističkih regiona kako bi se ovih šest opština našle u jednom regionu, kako da verujemo da nećete podleći ovakvim zahtevima da se tih šest opština nađe u jednoj oblasti?
Opštine Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, one su prirodno vezane za Užice. Valjda građani tih opština imaju pravo da iskažu svoje nezadovoljstvo ovakvim zakonom i ovakvim najavama. To je smisao peticije koja se potpisuje u tim opštinama.
Veliki broj građana i Prijepolja, i Priboja i Nove Varoši je potpisao te peticije, oko 5.000 građana Priboja, 5.000 građana Prijepolja, oko 2.000 građana Nove Varoši, u kojima traže da ukoliko Vlada nekom svojom budućom uredbom bude formirala neke oblasti za koje oni smatraju da nisu u skladu sa interesima građana tih opština, da skupštine tih opština raspišu referendum kako bi se izjasnile na referendumu da li žele da žive u takvoj oblasti.
Ako pričate o Evropi, o evropskim standardima, imam utisak da se ovde pravi podela po etničkim principima, koje evropski standardi regionalizacije ne poznaju.
Osnovni kriterijum za decentralizaciju trebalo bi da budu ekonomski kriterijumi i cilj te decentralizacije treba da bude ravnomerni regionalni razvoj i prava decentralizacija vlasti u Srbiji.
Osim predstavnika građana iz tih opština, peticija se skuplja i ovde u Beogradu, Koordinaciono telo zavičajnih udruženja, devet zavičajnih udruženja iz Zlatiborskog okruga, kao i humanitarna organizacija Stara Raška, takođe skupljaju potpise i mislim da je već nekoliko hiljada potpisa skupljeno ovde u Beogradu.
Ne mogu da shvatim da optužujete predstavnike opozicije da unose nemire i zbunjuju javnost. Nemire unose ovakva pisma i nemire unosite vi koji prihvatate takve zahteve, a da to ne radi samo opozicija, to rade svi građani u tim opštinama.
Opština Nova Varoš, SO je jednoglasno usvojila deklaraciju kojom se protivi ovim izmenama zakona, protivi promeni granica upravnih okruga. Za to su glasali predstavnici DS, G 17 plus, SPS. Predstavnici SPS i PUPS skupljaju potpise i u Priboju, i u Prijepolju i u Novoj Varoši.
Nemojte optuživati opoziciju da ona unosi zabune i nemire. To je prosto jedna reakcija stanovnika Zlatiborskog okruga na ovakva pisma i dešavanja. Oni time izražavaju bojazan šta će se dešavati nakon usvajanja ovog zakona, koji su sledeći potezi Vlade i da li će se uredbama ukinuti upravni okruzi, da li će se menjati njihove granice i da li će se formirati neke veštačke oblasti po etničkim principima.
Mislim da to nikome nije u interesu, ni Srbima ni Bošnjacima. Mislim da osnovni kriterijumi moraju da budu ekonomski kriterijumi. Mislim da je neophodno izvršiti decentralizaciju Srbije, fiskalnu decentralizaciju, mislim da je neophodno ulagati značajnija sredstva u infrastrukturu. To je ono što treba građanima Srbije, a ne ovakav zakon.

Zaista ni jednom jedinom rečju nisam optužio Vladu da je malo uložila u opštinu Čajetina ili u Zlatibor. Ne znam odakle vam i gde ste to čuli, i kada sa to rekao.
Tačno je, Vlada je uložila dosta u ski-centar "Tornik". Zahvaljujući tim ulaganjima Zlatibor drži lidersku poziciju kada je turizam u pitanju. To uopšte nije tema današnjeg razgovora, niti sam rekao bilo šta na tu temu.
Ne možete me optužiti da širim versku mržnju. Mislim, to je vrlo teška kvalifikacija. Upravo sam govorio o tome, o interesima Srba i Bošnjaka koji žive na teritoriji Zlatiborskog okruga. Nama je neophodna decentralizacija vlasti u smislu fiskalne decentralizacije, u smislu većeg ulaganja u infrastrukturu.
Pročitao sam pismo predstavnika vladajuće koalicije Esada Džudževića koje je uputio predsedniku Vlade, u kome traži da se formira nekakva oblast po etničkim principima. To nisam radio ni ja, ni gospodin Stamatović, to je radio Esad Džudžević.
Reakcija građana Zlatiborskog okruga, naročito u opštinama Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, jeste na ovakve izjave i na ovakve zahteve, i strah šta će se desiti nakon usvajanja ovog zakona, da li će Vlada prihvatiti ovakve zahteve i da li će podleći pritiscima ili tim zahtevima.
Ne znam zaista, tu je i letak koji se deli građanima uz potpisivanje peticije. Ne vidim ovde nikakvu versku, nacionalnu mržnju građana iz Zlatiborskog okruga.
Hoćemo ravnomerni razvoj i ekonomsku decentralizaciju. Bliska prošlost nas uči da etničke i verske podele ne donose prosperitet, već sukobe i nevolje. Raspad bivše Jugoslavije nas je uverio da je kratak put od formiranja etničkih teritorija, do zahteva za osamostaljenjem i otcepljenjem. Hoćemo jaku i prosperitetnu Srbiju, a ne Srbiju podeljenu na nahije i pocepanu po etničkom principu. Hoćemo investicije i integracije, a ne deobe i seobe. Hoćemo nova radna mesta, a ne nacionalne i verske robove. Hoćemo da živimo zajedno, a ne jedni protiv drugih.
Ovde zaista ne vidim nikakvu netrpeljivost versku ili nacionalnu.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Nenad Popović i ja podneli smo amandman na član 12. Predložili smo da se prvi stav tog člana menja i glasi: „Protiv prvostepene odluke carinarnice može se uložiti žalba komisiji za žalbe Uprave carina. Komisiju, predsednika komisije, kao i članove komisije imenuje ministar na predlog direktora Uprave carina. Bliži uslovi vezani za rad komisije utvrđuju se poslovnikom o radu Komisije.“
Mi smo ove izmene predložili jer smatramo da je nepotrebno navoditi da se postupak pred carinarnicom vodi po pravilima upravnog postupka, jer je to već navedeno u članu 11. Predloga zakona.
Takođe smatramo da je dovoljno navesti da komisiju za žalbe Uprave carina, kao i članove te komisije, imenuje ministar nadležan za poslove finansija, a na predlog direktora Uprave carina. Ovim amandmanom se preciznije obrazlaže da se bliži uslovi za rad komisije i njeno postupanje regulišu poslovnikom o radu. Mi smatramo da je naš predlog i naša formulacija ovog stava 1. člana 12. preciznija i jasnija i pozivamo vas da prihvatite ovaj amandman.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, mi smo podneli amandman na član 28, kojim smo predvideli da se član 28. briše. Pročitaću iz Predloga zakona član 28: „Vlada propisuje u kojim se slučajevima i pod kojim uslovima mogu pojednostaviti carinske formalnosti i kontrola“.
Mi smatramo da nije primereno da se Vladi daje ta vrsta ovlašćenja. Mislimo da se oblast carinskih procedura reguliše zakonom i na taj način se omogućava puna pravna sigurnost. Mislim da nije logično dozvoliti izvršnoj vlasti da samostalno i na osnovu kriterijuma koje sama propisuje definiše uslove pod kojima se pojednostavljuju carinske formalnosti i carinska kontrola. Smatramo da ovaj amandman treba prihvatiti jer mislimo da nije u redu da Vlada ima tu vrstu ovlašćenja.