Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na početku svog izlaganja želeo bih da izrazim nezadovoljstvo zbog toga što je vladajuća koalicija objedinila raspravu o četiri predloga zakona: o spoljnotrgovinskom poslovanju, Predlogu zakona o standardizaciji, Predlogu zakona o turizmu i Predlogu zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti.
Složićete se da ova četiri zakona nemaju mnogo zajedničkog i na taj način smo onemogućeni da na kvalitetan i valjan način diskutujemo o ovim predloženim tekstovima, zbog nedostatka vremena.
Ali, da ne trošim i ovo malo vremena što imam, Poslanička grupa DSS ima dosta primedaba na Predlog zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Podneli smo nekoliko amandmana kako bismo pokušali taj tekst učiniti kvalitetnijim, ali o tome će nešto više govoriti moje kolege u načelnoj raspravi, a ja ću se u svom govoru bazirati na Predlogu zakona o turizmu. Jedna od zamerki kada je reč o Predlogu zakona o turizmu svakako je nedovoljna javna rasprava o tom predlogu, odnosno o ovom predlogu koji se sada nalazi pred nama, s obzirom na to da smo mi imali dva predloga koja nisu došla na dnevni red skupštine. Kada kažem da je nedovoljno rasprave pre svega mislim na nedovoljno konsultacija sa lokalnim turističkim organizacijama, jedinicama lokalne samouprave i nekim drugim strukovnim asocijacijama i udruženjima, jer da je bilo malo više rasprave pretpostavljam da bi tekst bio kvalitetniji i potpuniji.
Ono što me raduje jeste saznanje da je prihvaćeno sedam ili osam amandmana koje je podnela Poslanička grupa DSS. To će svakako popraviti predloženi tekst zakona, odnosno otkloniće neke nedostatke koji su možda u izvornom tekstu postojali.
Naša osnovna zamerka ovom zakonu odnosi se na deo koji se tiče proglašenja, korišćenja i upravljanja turističkim prostorom. Naime, Predlogom zakona je predviđeno da prostor koji zbog svojih vrednosti i karakteristika zaslužuje poseban režim organizacije i upravljanja ili se na njemu planira izgradnja nekih objekata od nacionalnog interesa Vlada, na predlog ministarstva, proglašava turističkim prostorom. Akt o proglašenju sadrži naziv tog turističkog prostora, popis katastarskih parcela, grafički prikaz sa granicama tog turističkog prostora, popis vlasnika parcela, kao i naziv i sedište subjekta kome se prostor poverava na upravljanje.
Nijednom rečju se tu ne pominje jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se prostor nalazi. Znači, osim da učestvuje na javnom uvidu, kao i svaki drugi građanin, jedinica lokalne samouprave nema mogućnost da utiče na proglašenje turističkog prostora i na davanje na upravljanje tim turističkim prostorom. Do sada su opštine, odnosno jedinice lokalnih samouprava upravljale tim prostorom, imale nadležnosti i ogromne prihode ostvarivale na tom prostoru.
Pretpostavljam da se pod turističkim prostorom mislilo na određene delove turističkih destinacija, međutim, u samom pojmovniku u zakonu nije precizno definisano šta to može biti turistički prostor. Postoji bojazan lokalnih samouprava širom Srbije da čitave turističke destinacije mogu biti proglašene turističkim prostorom, izuzete iz nadležnosti opština i date nekom drugom na upravu.
Smatramo da se u ovom vremenu, kada se priča o ravnomernom regionalnom razvoju, kada se priča o neophodnosti decentralizacije, odnosno prenošenju određenih nadležnosti opštinama i odgovornosti istih tih opština, ovim zakonom vrši klasična centralizacija i da se opštinama pokušavaju uzeti određene nadležnosti koje sada imaju. Nisu samo nadležnosti, nego i ogromni prihodi.
Paket mera Vlade koji treba da spreči posledice ekonomske krize takođe će najviše osetiti jedinice lokalnih samouprava, od smanjenja transfernih sredstava, od smanjenja sredstava ministarstava za finansiranje određenih projekata koji je trebalo da budu realizovani širom Srbije u opštinama. Smanjivanjem i ovih prihoda, ako se ovaj zakon u ovakvom obliku usvoji, zaista ne znam kako će opštine po Srbiji moći da funkcionišu.
Mi smo na taj član zakona, član 14, podneli dva amandmana. Jedan se odnosi na to da je neophodno uključiti jedinicu lokalne samouprave u sam postupak proglašenja turističkog prostora, a drugi amandman se odnosi na to ko može upravljati. To je za nas najviše sporno u ovom predlogu zakona. U Predlogu zakona stoji da prostorom može upravljati javno preduzeće ili ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina, ili neko drugo privatno preduzeće ili privredno društvo.
S obzirom na nadležnosti i ovlašćenja koja dobija upravljač turističkog prostora, za nas je apsolutno neprihvatljivo da privatno preduzeće može da upravlja prostorom. U nadležnostima upravljača turističkog prostora stoji da ima široka ovlašćenja u pogledu uređenja i korišćenja građevinskog zemljišta, u pogledu koordinacije i razvoja projekata turističke infrastrukture, turističke suprastrukture, ogromnih prihoda koje ostvaruje od izdavanja lokacija za gradnju objekata, trgovinu, turizam, zabavne parkove, sportsko-rekreativne sadržaje, parking prostore i neke druge sadržaje.
Smatramo da je apsolutno neprihvatljivo da se privatno preduzeće može baviti tim poslovima, koji treba da budu isključivo u nadležnosti države ili opštine. U tom smislu smo predložili amandmane da upravljač turističkog prostora može biti turistička organizacija, destinacijska menadžment organizacija ili drugo javno preduzeće ili ustanova čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Strategijom razvoja turizma Srbije je planirano osnivanje destinacijskih menadžment organizacija po modelu partnerstva javnog i privatnog sektora. Smatramo da je apsolutno najlogičnije da takve organizacije upravljaju turističkim prostorom. Ovde u zakonu i u obrazloženju predlagača više puta je pomenuto to partnerstvo javnog i privatnog sektora, ali više deklarativno.
Znači, u odredbama zakona nigde nije jasno definisano i precizirano na koji način će to partnerstvo da se realizuje.
Našim amandmanom smo predložili upravo to, da se osnuju destinacijske menadžment organizacije po modelu partnerstva javnog i privatnog sektora, tako da bi u strukturi vlasništva i u strukturi upravljanja tim organizacijama određeni procenat imala Republika Srbija, određeni procenat jedinica lokalne samouprave i određeni procenat najbitniji privredni subjekti koji se bave turizmom na tom prostoru, tzv. stejkholderi. Na taj način bi svi bitni akteri zainteresovani za razvoj turizma na tom području bili uključeni u upravljanje.
Pozivam ministra da još jednom razmotri ove naše amandmane i da ih do kraja ove rasprave prihvati, s obzirom na to da su slične amandmane podneli poslanici vladajućih stranaka. Mislim da ima prostora da se prihvate i da se na precizniji način definiše upravljanje turističkim prostorom i taj model partnerstva javnog i privatnog sektora, za koji smatramo da je najodrživiji kada je u pitanju upravljanje turističkim prostorom.
S druge strane, slažem se da treba da postoji državna institucija, da li je to nacionalna turistička korporacija ili neka druga institucija, koja će upravljati projektima. Mi smo i tu podneli jedan amandman. Ovde stoji da, između ostalih delatnosti koje treba da obavlja, ta nacionalna turistička korporacija treba da finansira i upravlja projektima turističke suprastrukture. Predložili smo da se to briše, iz razloga što bi to značilo da državna institucija treba da učestvuje u finansiranju ugostiteljskih objekata ili nekih drugih komercijalnih sadržaja. Smatramo da država ili njena institucija zadužena za tu oblast treba da ulaže u infrastrukturu, u razvojne projekte, u master planove, strategije, da stvara ambijent za investicije, a da preduzetništvo ostavimo privatnim investitorima.
Turističke organizacije za promociju turizma – predviđeno je da postoji nacionalna, turistička organizacija autonomne pokrajine i turistička organizacija lokalnih samouprava. Želeo bih da ispravim ministra, nije samo jedna stranka, znači i Poslanička grupa DSS je predložila da ostanu i regionalne turističke organizacije. Taj naš amandman je takođe prihvaćen, koliko sam obavešten.
Dolazim sa Zlatibora, koji aktivno učestvuje u radu regionalne Turističke organizacije regije zapadna Srbija. Planirano je da se osnuje još nekoliko regionalnih turističkih organizacija. Mislim da treba ostaviti mogućnost opštinama da, ukoliko imaju interesa, osnivaju regionalne turističke organizacije i na taj način promovišu svoj zajednički turistički proizvod.
Kada je reč o lokalnim turističkim organizacijama, one su predviđene kao organizacije za promociju turizma, što je i do sada bila njihova osnovna delatnost. Ono što čudi jeste da je jedna od delatnosti koja je sada planirana ovim zakonom posredovanje u pružanju usluga u domaćoj radinosti. Mislim da se na taj način, u neku ruku, stvara nelojalna konkurencija turističkim agencijama, ali mislim da to neće ni zaživeti, da će turističke organizacije da se prvenstveno bave onim zbog čega su i osnovane, a to je informativno-propagandna delatnost.
Ono što je dobro i što je novina u ovom zakonu svakako jeste registar turizma. Agencija za privredne registre će voditi registar i na taj način će biti pojednostavljena i uprošćena registracija privrednih subjekata.
Takođe, jedna od novina u ovom zakonu jesu i penali za korišćenje prioritetnih turističkih destinacija. Podržavam to, jer će Vlada proglašavati prioritetne turističke destinacije i na taj način će propisati kategoriju objekata koji se tu nalaze, uz obavezu vlasnika tih objekata da prilagode kategoriju aktu koji je donesen. Ukoliko to ne učine, dužni su da plaćaju kaznene penale. To je prihod budžeta Republike Srbije.
Podneli smo amandman koji smo tražili da 50% prihoda bude prihod budžeta Republike Srbije, a drugih 50% da bude prihod jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi taj objekat, uz obavezu opštine da ta sredstva namenski iskoristi za dalji razvoj turističke infrastrukture.
Kada je u pitanju seoski turizam, tu je planirano da seoska domaćinstva mogu da vrše izdavanje svojih kapaciteta preko turističkih organizacija, turističkih agencija. To je odredba u zakonu koja je postojala i do sada. Predložili smo amandmanom da se omogući predstavnicima seoskih turističkih domaćinstava da mogu da izdaju svoje kapacitete i preko turističkih udruženja koja su osnovana na toj teritoriji.
To smo predložili iz razloga što turističke agencije nisu dovoljno zainteresovane za prodaju te vrste kapaciteta u seoskom turizmu. Smatramo da je neophodno ostaviti mogućnost domaćinima da se organizuju, da osnuju svoja udruženja i da pod istim uslovima, a to znači na osnovu ugovora, mogu izdavati kapacitete i preko turističkih udruženja. To govorim iz iskustva, jer dolazim iz opštine Čajetina gde imamo devet turističkih udruženja u seoskim mesnim zajednicama koja funkcionišu na taj način.
Na kraju bih želeo da pozovem ministra da prihvati neke od suštinskih amandmana na ovaj predlog zakona. Zaista smo konstruktivno pristupili pisanju tih amandmana. Konstruktivno ćemo učestvovati u raspravi kako bismo popravili predloženi tekst zakona i stvorili uslove za bolje korišćenje potencijala koje Srbija ima. Hvala.