Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da amandman na član 3. Predloga zakona koji je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković treba prihvati.
Naime, u članu 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje stoji: ''U članu 16, posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi: 'Ministar nadležan za poslove finansija propisuje osnove i merila za određivanje nagrade za rad i naknade stvarnih troškova Agencije za obavljanje poslova stečajnog upravnika'''.
Koleginica Tabaković je podnela amandman na član 3: ''U članu 3. stav 2. tačka na kraju teksta se briše i dodaju reči: 'i daje pisanu saglasnost na tako određene nagrade i naknade'''.
Smatram da nije dovoljno da ministar nadležan za poslove finansija propisuje merila i osnove za utvrđivanje nagrada za rad stečajnih upravnika, već mislim da mu treba dati ovlašćenje da daje pisanu saglasnost, čime će ostvarivati kontrolu nad trošenjem sredstava.
Posebno u situaciji kada je ekonomska kriza, kada svi pričamo o potrebi smanjenja javne potrošnje i rigoroznijoj kontroli javne potrošnje. Mislim da ministru finansija treba dati to ovlašćenje i da on treba da preuzme odgovornost kako bi pisanom saglasnošću na te osnove i merila imao jasniju kontrolu nad trošenjem tih sredstava.
U načelnoj raspravi o ova tri zakona istakao sam značaj usvajanja ovih zakona i zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita i Agenciji za sanaciju i stečaj banaka, ali mislim da su ti predlozi zakona došli kasno.
Želeo bih da vas podsetim da je poslanička grupa DSS na samom početku ove ekonomske krize podnela svoj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita. Dana 31. oktobra podneli smo Predlog odluke o obrazovanju komisije za praćenje svetske ekonomske krize i preduzimanja mera u cilju ublažavanja negativnih uticaja na ekonomiju i privredu Republike Srbije. Dana 6. novembra smo podneli Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i 13. novembra Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Kada smo podneli te zakonske predloge, mnogi državni službenici i funkcioneri su govorili da je to čista demagogija, da nema potrebe za donošenjem takvih zakona. Između ostalih je i gospodin Ilić, koji danas sedi ovde i brani iste te predloge zakona, govorio da to nije potrebno. Mi mislimo da je bilo i te kako potrebno, a to se i pokazalo zato što je Vlada, ali sa mesec dana zakašnjenja, uputila te zakonske predloge. Šta se desilo u međuvremenu, u tih mesec dana? Preko milijardu evra devizne štednje i svojih depozita su građani povukli iz banaka i mislim da je to nanelo nesagledive posledice bankarskom sektoru i privredi Srbije uopšte.
Takođe, želim da iskoristim ovu priliku da postavim pitanje, odnosno tražim obaveštenje, s obzirom da je prisutna ministarka finansija, a to pitanje upućujem i predsednici Skupštine.
Naime, grupa od 21 poslanika DSS je pre 14 dana uputila pismenim putem poslaničko pitanje kojim smo tražili da nam se dostavi pregled primanja budžeta Republike ostvaren sa 3. decembrom 2008. godine u poređenju sa primanjima planiranim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, po vrstama primanja, sa procenom ostvarenja do kraja 2008. godine po sledećim elementima: pregled ostvarenja poreskih primanja po vrstama primanja, poseban pregled primanja klasifikovanih kao ostali neporeski prihodi u odnosu na planirana sredstva i poseban pregled primanja ostvarenih od privatizacije i od zaduživanja u zemlji i u inostranstvu.
Pre 14 dana smo postavili to poslaničko pitanje, na koje do danas nismo dobili odgovor.
U članu 200. Poslovnika Narodne skupštine stoji da se odgovor na poslaničko pitanje dostavlja u roku od osam dana, a izuzetno, ako je potrebno da se pribave određena mišljenja za koje je potreban duži vremenski period, to može biti do 30 dana.
Međutim, ministarka je sinoć u svom obraćanju rekla da se na sajtu Ministarstva finansija nalaze takvi izveštaji. Nije nam jasno zašto nam odgovor na naše poslaničko pitanje niste dostavili u pisanom obliku, kao što ste obavezni po Poslovniku ove skupštine.
Insistiram na tome. Nije važno što je javno raspoloživ podatak, mi smo tražili pismeno i logično je da nam se pismeno i odgovori, da bismo mogli da se pripremimo za raspravu o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, koja sledi. Jer, moramo da vidimo kako se puni budžet i da li se ti prihodi ostvaruju u skladu sa planiranim po rebalansu budžeta. Pretpostavljam, prema informacijama koje imam, da se budžet ne puni planiranom dinamikom, pa se onda postavlja pitanje i plana budžeta za 2009. godinu - da li su realno planirana sredstva od prihoda za 2009. godinu. Zamolio bih vas, gospođo ministarka, kao i predsednicu Narodne skupštine, da što pre dobijemo taj odgovor kako bismo se mogli kvalitetno pripremiti za raspravu o budžetu koja dolazi. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi jako loš predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva, a u prilog tome govori činjenica da je na ovaj zakon podneto preko 120 amandmana. Ono što je interesantno, jeste da su preko 30 amandmana podneli poslanici vladajuće koalicije, a to jasno govori da nešto nije u redu s ovim predlogom zakona.
Naravno da nije u redu, kada se od 138 postojećih opštinskih sudova u Srbiji, planira osnivanje 34 osnovna suda, dok se 104 opštine u Republici Srbiji ostavljaju bez opštinskih sudova, odnosno osnivaju se nekakve sudske jedinice, za koje još uvek nije jasno na koji način će funkcionisati, da li će tu biti neki sudijski dani ili na neki drugi način. To će se odrediti nekim drugim aktima tih sudova.
Mislim da je to jako loša poruka građanima Srbije, mislim da na taj način neka područja u Republici Srbiji, odnosno 104 opštine u Srbiji proglašavamo manje značajnim područjima u odnosu na ove ostale. To je izazvalo određeno uznemirenje, kako građana, tako i stručne javnosti, a mislim da daje i lošu poruku investitorima koji planiraju da ulažu sredstva, ili su već uložili sredstva u određene sredine. Jer, šta oni ima da misle o tim sredinama kada država ne vodi računa o njima i ukida im jednu od najznačajnijih državnih institucija, a to su, svakako, opštinski sudovi.
Obrazloženje predlagača da se na ovaj način vrši racionalizacija, smanjuju troškovi i da će ti sudovi raditi efikasnije, potpuno je netačno.
Mislim, naprotiv, da će se troškovi povećati, s obzirom na to da će sudije putovati iz grada u grad, iz opštine u opštinu. Tu se povećavaju troškovi tih putovanja, kako sudija, tako sudskih veštaka, tumača i drugih lica koja će obavljati svoje dužnosti. Ako postoje sudije koje nesavesno rade, ili neažurno rade, to se reguliše na drugi način, vrši se nadzor, vrši se kontrola njihovog rada, a ne ukidaju se sudovi kako bi postali efikasniji. Mislim da to obrazloženje ne stoji.
S obzirom na to da dolazim iz opštine Čajetina, Zlatiborski okrug, ja sam podneo amandman na član 3. ovog zakona. Naime, u članu 3. predloženog zakona, tačka 25. stoji – Osnovni sud u Požegi, za teritoriju opština Arilje, Ivanjica, Kosjerić i Požega, sa sudskim jedinicama u Arilju, Ivanjici i Kosjeriću. Tačka 26 – Osnovni sud u Prijepolju, za teritoriju opština Nova Varoš, Priboj i Prijepolje, sa sudskim jedinicama u Novoj Varoši i Priboju. Tačka 32 – Osnovni sud u Užicu, za teritoriju opština Bajina Bašta, Čajetina i za grad Užice, sa sudskim jedinicama u Bajinoj Bašti i Čajetini.
Podneo sam amandman na član 3, kojim sam predvideo da se brišu tačke 25. 26. i 32. i da stoji: ''Opštinski sud u Požegi, Opštinski sud u Arilju, Opštinski sud u Kosjeriću, Opštinski sud u Novoj Varoši, Opštinski sud u Priboju, Opštinski sud u Užicu, Opštinski sud u Bajinoj Bašti, Opštinski sud u Čajetini''. To znači da ostane svih 9 opštinskih sudova na teritoriji Zlatiborskog okruga, a ne da se ukine šest sudova, da se u šest opština ukinu opštinski sudova.
Dolazim iz opštine Čajetina, opštine koja je izuzetno teritorijalno velika, ima 647 kvadratnih kilometara, 21 mesnu zajednicu, brdsko-planinsko je područje, pogranična opština s Republikom Srpskom, pa mislim da je nedopustivo da se ukidaju opštinski sudovi, odnosno da se ukine Opštinski sud u Čajetini. To je razuđeno područje. Pojedina sela su udaljena od administrativnog centra i 30-40 kilometara, kao što su Jablanica, Ljubiš, Gostilje, Sirogojno, Dobroselica i mislim da će tim građanima biti znatno otežano da ostvaruju svoja prava pred sudom ako osnovni sud bude u Užicu.
Takođe, na teritoriji opštine Čajetina se nalazi Zlatibor, koji je najposećenije turističko mesto u Srbiji i u određenim periodima godine tu boravi preko 25.000 gostiju, tako da imamo još jedan mali grad na toj teritoriji, pa i to treba da bude argument za neukidanje suda.
Gospođa ministarka je rekla da se ništa neće promeniti i da građani neće putovati dalje, ako imaju svoju sudsku jedinicu. To, jednostavno, nije tačno. U njenom uvodnom izlaganju je rečeno da će ti sudski upisnici biti u sedištima osnovnih sudova, a ne u sudskim jedinicama.
Moram da naglasim da se u Opštinskom sudu u Čajetini godišnje obavi preko 3.500 overa kupoprodajnih ugovora raznih nepokretnosti i zemljišta, tako da će svi ti ljudi biti prinuđeni, ukoliko ovaj zakon bude usvojen ovako kako je predloženo, da idu u Užice, u Osnovni sud, da vrše overe tih ugovora, jer će ti sudski upisnici biti u Užicu. Slična situacija je i u Novoj Varoši, Priboju, Bajinoj Bašti, Arilju, Kosjeriću. Nova Varoš je, takođe, brdsko-planinsko područje; Priboj, Bajina Bašta, pogranične opštine.
Mislim da je, svakako, bolje da se prihvate ovi naši amandmani i da se zadrži postojeća organizacija sudova, tj. da ostane svih 138 sudova u Srbiji.
Ova vlada, od početka svoga rada, priča o ravnomernom regionalnom razvoju. Naravno da se svi mi zalažemo za ravnomeran regionalni razvoj, međutim, mi u Zlatiborskom okrugu osećamo nešto sasvim drugo. Od dolaska ove vlade, poništena je koncesija za izgradnju puta Horgoš-Požega. Sada nam ukidaju opštinske sudove u šest opština na teritoriji Zlatiborskog okruga. Zaista, ne znam šta je sledeće što mi u Zlatiborskom okrugu treba da očekujemo od ove vlade.
Zamolio bih da više na ovakav način ne vrše ravnomerni regionalni razvoj. Apelujem da prihvatite amandmane koje smo mi, narodni poslanici DSS-a i iz drugih poslaničkih grupa, podneli, da ostane organizacija sudova onakva kakva je bila do sada, jer je to u interesu građana Srbije. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, svakako je neophodno doneti novi zakon o javnim nabavkama, s obzirom da važeći zakon, koji je donet 2002. godine, ima dosta nedostataka, nedorečenosti i nepotpun je, i ostavlja mnogo mogućnosti za razne vrste zloupotreba.
Međutim, ovaj predloženi zakon o javnim nabavkama u odnosu na postojeći svakako jeste bolje rešenje, ali u njemu ima dosta nedorečenosti i dosta nedefinisanih stvari, tako da i on ostavlja mogućnost za zloupotrebe, a svakako da je ovo jedan od najznačajnijih antikorupcijskih zakona i mislim da bi trebalo uneti određene izmene u ovaj predlog zakona.
Ukratko ću po određenim članovima i po određenim problemima, gde sam uočio, da iznesem te probleme.
U članu 45, kada je reč o referencama, ovim predlogom zakona se ostavlja mogućnost samom naručiocu da određuje rok na koji se reference odnose.
Mislim da to rešenje nije dobro i da bi ga trebalo preciznije definisati, odnosno da bi trebalo definisati vremenski rok na koji se reference odnose, da ne bi ostavljale mogućnost naručiocu da on sam definiše te rokove i da se stvori mogućnost za određene zloupotrebe ili za favorizovanje određenog ponuđača. Između ostalog, to je i uslov iz direktiva Evropske unije, direktiva 18 iz Evropske unije iz 2004. godine.
Takođe je neuobičajeno niska cena u članu 57. i može biti jedan od elemenata za odbijanje ponude. Treba definisati na koji se način određuje ta neuobičajeno niska cena, ali ne samo neuobičajeno niska cena, već treba tu definiciju proširiti na druge elemente koji odstupaju od tržišnih uslova. To su, na primer, rokovi izvođenja radova, dužina garantnog roka, rokovi isporuke, koji takođe mogu prilikom sistema bodovanja da se zloupotrebljavaju.
Poverljive nabavke nemaju nikakve kontrole. Mislim da bi neka državna institucija trebalo da ima kontrolu nad poverljivim nabavkama. Slažem se da postoje određene nabavke koje treba da budu poverljive, iz kojih javnost treba da bude isključena, ali neka državna institucija bi morala da ima uvid u te poverljive nabavke. Sistem bodovanja treba da bude jasniji i precizniji, jer ostavlja mogućnost naručiocu da kroz sistem bodovanja favorizuje određenog ponuđača i da se vrše zloupotrebe prilikom javnih nabavki.
Ono što je najinteresantnije i što je najviše sporno u ovom zakonu jeste u članu 24. To je pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, i u tački 4. tog člana se navodi u kojim slučajevima može da se obavlja pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva.
Tačka 4. kaže - ako zbog izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak. To ne bi bilo sporno jer može da se desi da ima određenih hitnih slučajeva.
Nemam pred sobom ovde izveštaj Uprave za javne nabavke, u kome se nalazi spisak javnih nabavki koje su sprovedene po hitnom postupku i to je za tri meseca 364 javne nabavke. To znači na godišnjem nivou negde oko 1.500 takvih javnih nabavki. Tu zaista ima raznih zloupotreba.
Navešću nekoliko primera kako se izbegava Zakon o javnim nabavkama, pod formom hitnosti. Ministarstvo finansija, predmet javne nabavke radovi na krovu, oluku i fasadi, a razlog za hitan postupak je krov prokišnjava, fasada ugrožava bezbednost.
Krov nije mogao da prokisne za dva ili tri dana. To se znalo i moglo se planirati. Radovi na vodovodnoj mreži, vrednost radova 10 miliona, razlog za hitan postupak je pucanje cevi. Ako je pukla cev može da se popravi i da se sprovede postupak javne nabavke, da se uradi ta sanacija vodovodne instalacije.
Takođe, tu imamo radove na sanaciji rupa, vrednost radova 15 miliona. Razlog za hitan postupak je nalog Ministarstva unutrašnjih poslova.
Rupe se nisu mogle napraviti za dva ili tri dana. One su postojale i mogle su da se planiraju planom javnih nabavki za tu godinu. Zatim, tu ima raznih drugih smešnih obrazloženja za hitan postupak - dotrajala instalacija, iznenadni kvarovi, kasno usvojen plan preduzeća. To su sve nedopustivi razlozi da bi se nešto proglasilo hitnim postupkom.
U ovom zakonu mora jasno da se definiše koji su to uslovi za hitan postupak, a ne da se vrše zloupotrebe tog hitnog postupka, bilo kakvo inspekcijsko rešenje ili inspekcijski nalog može biti razlog za hitan postupak. Time se izbegava Zakon o javnim nabavkama. Praktično se on obesmišljava jer se mogu sprovoditi sve vrste javnih nabavki bez primene ovog zakona.
Mislim da ima još dovoljno vremena da se unesu izmene u ovaj predlog zakona, da se prihvate određeni amandmani, kako bi ovaj zakon zaista poslužio svrsi zbog koje se donosi, a to je smanjenje korupcije u našem društvu. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želim da izrazim zadovoljstvo što se zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita konačno našao na dnevnom redu Skupštine Srbije, jer pretpostavljam da je Vlada Republike Srbije konačno shvatila da svetska ekonomska i finansijska kriza neće zaobići Srbiju, da to nije šansa Srbije i da Srbija neće biti jedina država u svetu koja će iz te krize izvući korist, kako je to pre mesec dana govorio potpredsednik Vlade i neki drugi državni zvaničnici.
Nažalost pošto je danas na dnevnom redu ovaj zakon, mislim da je to i suviše kasno, jer smo u poslednjih mesec dana sigurno, prema nekim informacijama koje su se pojavljivale u medijima poslednjih dana, imamo povlačenje depozita iz banaka negde oko 600 miliona evra. Još uvek ne znamo šta se dešavalo u nedelji štednje koja je za nama, jer u nedelji štednje je najveći broj tih depozita dospevao na naplatu, tako da ne znamo koji su to negativni efekti, sveukupni, ove krize.
Želeo bih da vas podsetim da je poslanička grupa DSS još 8. oktobra, znači pre više od mesec dana, podnela svoj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita i zaista mi nije jasno zašto se on nije našao na dnevnom redu, jer da se tada našao na dnevnom redu mislim da bi ovi negativni efekti bili znatno manji.
Pored zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, poslanička grupa DSS je 31. oktobra podnela Predlog odluke o obrazovanju državne komisije za praćenje svetske ekonomske krize i preduzimanja mera u cilju ublažavanja negativnih uticaja na ekonomiju i privredu Republike Srbije, i 6. novembra ove godine poslanička grupa DSS podnela je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, kojim je predviđeno smanjenje stope poreza na kapitalnu dobit sa 20 na 5%, kada je reč o trgovini hartijama od vrednosti i na ukidanje poreza na kamatu na deviznu štednju.
Mislim da je ovaj čitav set zakona i odluka koje smo mi predložili sveobuhvatan i apelujem na predsednicu Narodne skupštine da se na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine ovi predlozi zakona nađu na dnevnom redu.
Kada je reč o ovom predlogu zakona o osiguranju depozita, koji je predložila Vlada, malopre sam rekao da mi je drago da se on nađe na dnevnom redu. Ono što je sporno u tom zakonu jeste član 4, u kome se planira dodavanje jednog stava i taj stav glasi: Osigurani iznos utvrđen ovim zakonom, Vlada Republike Srbije može povećati po prethodno pribavljenom mišljenju Narodne banke Srbije o tome da je to povećanje neophodno radi očuvanja finansijske stabilnosti.
Mislim da je ovaj stav neprihvatljiv. Podneo sam amandman na ovaj zakon, kojim sam predložio - da se taj stav briše jer ovo može biti samo predmet izmene zakona, a zakoni se menjaju u Narodnoj skupštini i ne vidim razloga zašto bi se Vladi davala neka ovlašćenja koja joj ne pripadaju. Mi se možemo sastati. Skupština može vrlo brzo i efikasno doneti te zakone, ako ima volje za to.
Znači, još jednom želim da apelujem i na predsednicu Skupštine i na Vladu Republike Srbije da se zakonski predlozi koje je podnela poslanička grupa DSS nađu na dnevnom redu naredne sednice Skupštine, jer na sveobuhvatan način ublažavaju ili će pokušati da ublaže posledice svetske ekonomske krize po našu državu. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članovima 225. i 226. i tražim objašnjenje i obaveštenje od Vlade Republike Srbije, od ministra finansija, koja danas nije tu. Pretpostavljam da nije tu iz razloga što je prekršila Zakon o budžetskom sistemu.
Naime, u članu 14. Zakona o budžetskom sistemu, to je budžetski kalendar, stoji: "15. oktobar - ministar finansija dostavlja Vladi nacrt budžeta Republike Srbije i finansijske planove organizacija obaveznog socijalnog osiguranja; 1. novembar - Vlada usvaja predlog budžeta Republike Srbije i dostavlja ga, zajedno sa memorandumom o budžetu i finansijskim planovima organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, Narodnoj skupštini". Danas je 3. novembar, mi Predlog zakona o budžetu Republike Srbije još uvek nismo dobili, pa tražim objašnjenje zašto je Vlada prekršila Zakon o budžetskom sistemu i nije dostavila to obaveštenje. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Demokratske stranke Srbije podneo sam amandman na član 5, pa ću pročitati tekst amandmana: "U članu 5. razdeo 54 - Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, funkcija 130, ekonomska klasifikacija 511 - zgrade i građevinski objekti, iznos od 1.836.060.000 menja se iznosom 1.036.060.000.
U istom članu razdeo 15 - Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, ekonomska klasifikacija 551 - nefinansijska imovina koja se finansira iz sredstava za realizaciju NIP-a, iznos od 550.000.000 menja se iznosom od 850.000.000. U istom članu 5. razdeo 14 - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 621 - nabavka domaće finansijske imovine i sredstva za kredite za poljoprivredu, iznos od 650.000.000 menja se iznosom od 1.150.000.000".
Znači, smanjenje je predloženo sa Uprave za zajedničke poslove, sa pozicije - zgrade i građevinski objekti. To nije smanjenje u odnosu na budžet. Naime, budžetom Republike Srbije za 2008. godinu na toj poziciji je bilo planirano tačno ovoliko sredstava koliko sam amandmanom predvideo, da bi se rebalansom budžeta predvidelo povećanje na toj poziciji od 770 miliona. U obrazloženju koje smo dobili od Vlade, kojim se ne prihvata ovaj amandman, stoji da bi to ugrozilo izvršenje rashoda po već preuzetim obavezama. Zaista ne znam kakve je obaveze mogla da preuzme Uprava za zajedničke poslove, da li je mogla da se ponaša mimo sredstava koja su bila predviđena budžetom Republike Srbije.
Znači, samo sam vratio na onaj iznos koji je bio planiran budžetom za 2008. godinu, a to smanjenje je raspoređeno na sredstva NIP-a, iz razloga što su mnoge lokalne samouprave u Srbiji konkurisale za određene projekte iz NIP-a. Deo tih projekata je već započet, njihova realizacija je u toku i smanjenjem tih sredstava sa milijardu na 550 miliona može se dovesti u pitanje realizacija određenog broja tih projekata. To su uglavnom infrastrukturni projekti, znači, ulaganja u putnu infrastrukturu, elektromrežu, vodovod, kanalizaciju u lokalnim samoupravama.
Mislim da je to značajno zbog toga što se rešavanjem tih infrastrukturnih problema u određenim lokalnim samoupravama stvara pozitivan ambijent za privlačenje domaćih i stranih investitora, a naročito zbog toga što su, kažem, mnogi od tih projekata već započeti i njihova realizacija može biti dovedena u pitanje ovim predloženim smanjenjem u rebalansu budžeta u odnosu na budžet za 2008. godinu.
Takođe, u ovom članu sam predložio da se sredstva za kreditiranje poljoprivrede povećaju sa 650.000.000 na 1.150.000.000. Naime, budžetom za 2008. godinu ta sredstva su bila planirana u iznosu od tri milijarde, da bi se rebalansom budžeta ta sredstva smanjila na 650.000.000. Mislim da to nije dobro rešenje.
Hoću da pohvalim to što je u ovom rebalansu budžeta povećan iznos sredstava za subvencije u poljoprivredi. Međutim, u odgovoru Vlade kojim se ne prihvata amandman kaže se da su sredstva planirana u skladu sa iskazanim interesovanjem poljoprivrednika za navedene kredite. Jednostavno, to nije tačno. Interesovanje poljoprivrednika postoji, međutim, problem je u bankama.
Vlada Srbije je svojom uredbom promenila način plasmana tih sredstava za kreditiranje u poljoprivredi. Ranije su ta sredstva išla iz budžeta Republike Srbije preko poslovnih banaka, a ove godine je Vlada promenila tu uredbu i ta sredstva se koriste kao subvencije, odnosno za pokrivanje troškova kamata prema poslovnim bankama, a banke plasiraju sredstva poljoprivrednicima. To se pokazalo kao loše rešenje, jer banke nisu zainteresovane za plasman tih sredstava.
Znači, postoji interesovanje poljoprivrednika. Ta sredstva se odnose na unapređenje proizvodnje, nabavku opreme, mehanizacije, sistema za navodnjavanje, za višegodišnje zasade, za staklenike, plastenike. Mislim da je vrlo značajno da se iznos tih sredstava podigne sa 650.000.000 na 1.150.000.000 i da se promeni ta uredba Vlade, znači, da ta sredstva idu, kao što su išla i prethodnih godina, direktno sa budžeta, preko poslovnih banaka, da se plasiraju poljoprivrednim proizvođačima.
To je, takođe, veoma bitno u ovom momentu svetske ekonomske krize, kada će kamate u bankama biti znatno veće nego do sada, a i posle jednostrane primene trgovinskog sporazuma tržište će se otvoriti, pojaviće se poljoprivredni proizvodi iz zemalja EU. Naši poljoprivrednici nisu u stanju da prate tu konkurenciju, odnosno nisu konkurentni na tržištu i mislim da je ovo dobar način da kroz povoljne poljoprivredne kredite koje će država davati unaprede svoju proizvodnju i postanu konkurentni na tržištu.
Mislim da je ovaj amandman vrlo realan i pozivam vas da u danu za glasanje glasate za njega.

Prekršen je član 100. Poslovnika, prvi stav jasno glasi: "Narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika, predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika".
Prethodni govornik je bila gospođa Nada Kolundžija, ovde nigde ne piše da se daje reč onima koji su prozvani, kako ste vi to rekli, nego odmah po završetku izlaganja prethodnog poslanika. Vi to niste učinili, prekršili ste član 100. stav 1. ovog poslovnika i nemojte ponavljati, kao što ste to ponavljali prilikom izlaska mojih prethodnika, da nije prekršen, jer je prekršen. Kada budem završio, pretpostavljam da ćete dati isto obrazloženje. Neću biti zadovoljan tim obrazloženjem i tražim da se glasa o tome u danu za glasanje.
Po Poslovniku sam se javio zašto što je gospođa Nada Kolundžija prekršila dostojanstvo Narodne skupštine po članu 104. Gospođo Kolundžija, ako Vlada ima svoju argumentaciju, onda se to napiše nekim smislenim obrazloženjima zašto nije prihvaćen amandman, a ne pišu se razne besmislice.
Mogli ste napisati da to nije u skladu sa ekonomskom politikom Vlade. Mogli ste napisati da morate da ispunite predizborna obećanja svojim koalicionim partnerima, a ne da pišete nekakve stvari da budžetski korisnici nisu izrazili interesovanje za dodatna sredstva iz budžeta, a sama ministarska finansija je rekla da je bilo raznih ustupaka, da su ministarstva smanjivala svoja budžetom planirana sredstva zato što nema dovoljno sredstava da se bi se ispunila sva ta obećanja.
Mogla su biti neka suvisla objašnjenja, a ne neka nesuvisla objašnjenja koja ste vi dali u argumentaciji da se ne prihvataju amandmani koje su predložili poslanici opozicije. Vi kažete tamo da Ministarstvo životne sredine nije tražilo dodatna sredstva, a njima su prepolovljena sredstva u odnosu na budžet za 2008. godinu.
Sredstva za kreditiranje poljoprivredne proizvodnje su budžetom bila planirana tri milijarde, rebalansom budžeta su planirana 650 miliona, sredstva za Nacionalni investicioni plan su prepolovljena gotovo u svim ministarstvima, a vi pište u obrazloženjima da nisu izrazili potrebu za dodatnim sredstvima. Tu se ne radi o dodatnim sredstvima, nego su ta sredstva znatno smanjena u odnosu na budžet za 2008. godinu.
Mi smo našim amandmanima pokušali da to ispravimo zato što smatramo da je bitno da poljoprivrednici dobiju kredite, kratkoročne i dugoročne, da se realizuju projekti Nacionalnog investicionog plana, da ostanu sredstva na nivou za zaštitu životne sredine. Vi to ne prihvatate nekim bezveznim objašnjenjima. Molim vas da napišete zbog čega ne prihvatate te amandmane, a ne da pišete neka smešna obrazloženja. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe DSS podneo sam amandman na član 44. Predloga zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. U stavu 2. člana 44. stoji da je funkcioner dužan da u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja podnese Agenciji izveštaj o svojoj imovini i prihodima, odnosno pravu korišćenja stana za službene potrebe i o imovini, prihodima supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece, ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu.
Svojim amandmanom sam predložio da se pored supružnika, vanbračnog partnera i maloletne dece dodaju i ''punoletna deca'', jer postoji mogućnost da se imovina prenese na punoletnu decu i bio sam ubeđen da će taj amandman biti prihvaćen.
Međutim, kada sam video da je Vlada odbila da prihvati taj amandman, zaista mi nije jasno zbog čega nije prihvaćen kada čini ovo predloženo zakonsko rešenje sveobuhvatnijim i boljim? Smanjuje mogućnost zloupotreba tako da, neprihvatanjem ovog amandmana, počinjem da sumnjam da je razlog za donošenje ovog zakona skupljanje jeftinih političkih poena, a ne suštinska borba protiv korupcije.
Mislim da je amandman potpuno smislen i očekujem da ćete ga do glasanja prihvatiti, jer je sveobuhvatniji od predloženog zakonskog rešenja.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 226 – narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine. Naime, na osnovu dogovora šefova poslaničkih klubova podeljena su mesta predsednika i zamenika predsednika skupštinskih odbora, tako da je Odbor za trgovinu i turizam pripao predstavnicima opozicije, a na osnovu dogovora između predstavnika opozicionih poslaničkih grupa, mesto predsednika Odbora za trgovinu i turizam pripalo je poslaničkoj grupi DSS-NS. U toku jučerašnjeg dana održana je konstitutivna sednica tog odbora i za predsednika Odbora izabran je predstavnik poslaničke grupe G17 plus, tako da tražim od predsednika Narodne skupštine da napravi sastanak sa šefovima poslaničkih klubova i da se taj problem razreši. Potrebno je da se zakaže nova sednica skupštinskog odbora i da se ta nepravda otkloni.

 Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po amandmanu koji je podneo moj kolega Mića Rogović na član 2. stav 1. gde se tačka 11) menja i glasi: "Ministarstvo turizma, trgovine i usluga".
Pošto dolazim sa Zlatibora i direktno sam zaposlen u turističkoj privredi, smatram da ovaj amandman treba podržati, s obzirom da se njegovim prihvatanjem ne bi povećao broj ministarstava, već bi se iz jednog ministarstva koje ima širok opseg delovanja izdvojio turizam kao najperspektivnija privredna grana u Srbiji.
Mišljenja stručne javnosti su nepodeljena o tome da turizam treba da ima svoje ministarstvo. Prethodnih dana sam imao kontakte sa predstavnicima strukovnih udruženja kao što su Hores, Juta, Atas i svi oni smatraju da turizam, kao grana koja ima perspektivu u ovoj državi, treba da ima svoje ministarstvo koje bi bilo sa trgovinom i uslugama.
Kao što su prethodni govornici već rekli, mi smo u prethodnom periodu usvojili Strategiju razvoja turizma, usvojili smo Zakon o turizmu. U narednom periodu nas očekuje usvajanje zakona o banjama i klimatskim mestima i niz podzakonskih akata kojima bi se detaljnije regulisale određene oblasti.
Krenulo se s većim ulaganjima u turističku infrastrukturu i smatram da bi, zbog praćenja realizacije sprovođenja te strategije koja je usvojena, koja svakako ima svojih manjkavosti, kao i zbog praćenja realizacije 11 master planova koji su urađeni za 11 destinacija širom Srbije, trebalo da se osnuje posebno ministarstvo turizma, odnosno turizma, trgovine i usluga.
Turizam je privredna grana koja beleži konstantan rast turističkog prometa. S potencijalima kojima Srbija raspolaže, oni nisu mali, prvenstveno mislim na prirodne resurse, ali i na kulturno-istorijske spomenike, i zbog usvajanja ovih akata i zakona koji nas očekuju, zbog praćenja realizacije Strategije razvoja turizma Srbije, zbog razvoja klastera koja ta strategija podrazumeva, smatram da ovaj amandman treba prihvatiti i mi ćemo za njega glasati u Danu za glasanje.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o ministarstvima koji zajedno sa Predlogom zakona o Vladi predstavlja rezultat političke trgovine koja se prethodnih dana odvijala u Skupštini, van Skupštine i gde već, a i predstavlja jedan dokument za ispunjavanje želja i zahteva koalicionih partnera, koji očigledno imaju velike apetite.
U prilog tome govore i nezvanične informacije, koje kruže ovde Skupštinom, da su predstavnici vladajuće koalicije podneli amandman kojim predlažu ukidanje ministarstva o ljudskim i manjinskim pravima. Imam informaciju da je taj amandman podnet jutros u 9,55, a još uvek nije podeljen narodnim poslanicima, tako pretpostavljam da pregovori još uvek traju i da su u toku. Postoji mogućnost da ćemo mi završiti raspravu o zakonu o ministarstvima u načelu, a da nećemo znati koliko će ministarstava brojati buduća vlada.
Jedan od osnovnih programskih principa prilikom formiranja ove nove koalicije bio je da će to biti socijalno odgovorna vlada, a to, između ostalog, podrazumeva i racionalno trošenje budžetskih sredstava.
Već pre njenog formiranja mi vidimo da ona neće biti socijalno odgovorna vlada, jer će to biti najskuplja i najbrojnija vlada u čitavoj Evropi.
U obrazloženju zakona piše da će sredstva za sprovođenje ovog zakona biti obezbeđena budžetom Republike Srbije. Kao što znate, budžet za 2008. godinu je usvojen. To znači da ćemo mi morati da radimo rebalans budžeta, kako bismo povećali budžetske rashode zbog povećanja broja članova te buduće vlade.
Konkretno u zakonu o ministarstvima ima dosta nelogičnosti, ali ono što je najupadljivije i najneprirodnije jeste ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, gde ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja obavlja poslove državne uprave koji se odnose i na prostorno planiranje, urbanizam, utvrđivanje uslova za izgradnju objekata, stambeno poslovanje, građevinarstvo, građevinsko zemljište itd, a ovi poslovi po svojoj prirodi nemaju mnogo veze sa zaštitom i unapređenjem životne sredine.
Kada se iz ministarstva za infrastrukturu izuzmu ovi poslovi koje sam nabrojao, koji prelaze u delokrug ministarstva životne sredine, to ministarstvo ne treba da se zove ministarstvo za infrastrukturu, već ministarstvo saobraćaja, jer pokriva samo tu oblast. Poslanici DSS i NS sigurno neće glasati za ovaj predlog.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, član 103. stav 1 - govornik može samo da govori o pitanju koje je na dnevnom redu. S obzirom da je na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, govoriću o tom amandmanu.
Narodni poslanik Dejan Mirović je podneo amandman na član 2. i predložio je da se taj član briše. Poslanička grupa DSS-NS smatra da amandman ne treba da se prihvati, jer se članom 2. ovog zakona u članu 15. omogućava društvu za osiguranje da višak rizika koji ne može pokriti sopstvenim sredstvima reosigura kod domaćeg ili nekog stranog društva za reosiguranje.
Navedena odredba vezana je za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a primena te odredbe će biti, po članu 25. ovog zakona, pet godina nakon pristupanja Srbije toj organizaciji.
Takođe Vlada Republike Srbije je usvojila Akcioni plan, kojim treba da se otklone sve prepreke, odnosno da se usklade svi propisi sa propisima Svetske trgovinske organizacije do juna 2008. godine, pa iz tog razloga je i ovaj zakon na dnevnom redu. Još jednom pozivam da se u danu za glasanje ne prihvati ovaj predloženi amandman.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se zbog amandmana kolege Milisava Petronijevića na član 2, kojim se menja postojeći član 6. Zakona. U stavu 1, posle reči: "da nije saglasan Ustavu ili zakonu", dodaju se reči: "kao i da odmah, a najkasnije u roku od pet dana, pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta".
Smatram da je ovaj amandman suvišan, s obzirom na to da je u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi precizno definisana dužnost Vlade da pokrene postupak u roku od pet dana za ocenu ustavnosti i zakonitosti. Pored toga, u stavu 2. člana 2. predviđena je i sankcija, odnosno da rešenje o obustavi od izvršenja pojedinačnog akta prestaje da važi ako Vlada u roku od pet dana ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti, tako da mislim da bi autoritet Vlade bio urušen ako ona ne bi pokrenula taj postupak. Stoga, mislim da je u samom tekstu Predloga zakona prilično precizno definisano ovo rešenje i mislim da je ovaj amandman suvišan.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, biću vrlo kratak s obzirom da je Vlada prihvatila moj amandman. Želim da izrazim veliko zadovoljstvo što je on prihvaćen, s obzirom da će pored Stare planine, Tare, Zlatara i još nekih turističkih centara i Zlatibor naći svoje mesto u programu razvoja komunalne i putne infrastrukture.
Kao najposećeniji turistički centar, sa svim svojim kapacitetima i resursima, mislim da to i zaslužuje, naročito kada se ima u vidu činjenica da je u toku 2006. godine započet niz velikih infrastrukturnih projekata kako na samom Zlatiboru tako i na ski-centru Tornik, tako da će prihvatanje ovog amandmana omogućiti da se započeti projekti završe, ali i da se realizuju neki novi projekti.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da izrazim zadovoljstvo što se Predlog zakona o javnim skijalištima našao na dnevnom redu Skupštine i ne bih se složio da taj zakon nije bitan.
Naprotiv, smatram da je on veoma značajan, kako za nas turističke radnike, tako i za mnogobrojne korisnike i ljubitelje ove vrste sporta, jer se njime propisuju uslovi za organizovanje skijališta i pitanja vezana za bezbednost kako skijaša tako i drugih korisnika skijališta.
Pre nego što pređem na analizu samog zakona, želim da kažem da su Ministarstvo trgovine, turizma i usluga i Vlada Republike Srbije u poslednje dve godine učinili dosta za razvoj turizma kao izuzetno značajne privredne grane i možda najperspektivnije privredne grane u Srbiji.
Kao što znate, usvojili smo Zakon o turizmu, u završnoj fazi je izrada strategije razvoja turizma Srbije, koja će dati smernice za dalji razvoj turističke privrede i iz godine u godinu se sredstva za unapređenje i razvoj turizma, budžetska sredstva, uvećavaju.
Ta sredstva ove godine su planirana u budžetu u iznosu od blizu milijardu dinara i ona će biti plasirana delom kroz subvencije, odnosno kao bespovratna sredstva za finansiranje izrade projektne dokumentacije i podršku nekih turističkih manifestacija, a delom kroz izuzetno povoljne turističke kredite, sa kamatnom stopom od 1% godišnje, za izgradnju novih i adaptaciju postojećih smeštajnih kapaciteta.
Kao što je ministar u svom uvodnom izlaganju već rekao, po prvi put ove godine planirano je budžetom 500 miliona dinara za izgradnju infrastrukture turističkih centara u Srbiji, čime će se stvoriti jedan povoljan ambijent i povoljni uslovi za investiranje, za ulaganja, kako domaćih tako i stranih investitora, a to znači i otvaranje novih radnih mesta, razvoj tih područja i dalji rast turističkog prometa i deviznog priliva.
Takođe se ne bih složio sa nekim od svojih kolega koji smatraju da ovaj zakon nije na pravi način obrađen i da je neadekvatan.
O njemu je vođena najšira javna rasprava gde su osim predstavnika Ministarstva trgovine i Ministarstva prosvete i sporta učestvovali i predstavnici svih strukovnih asocijacija i zaista ovaj tekst koji je pred nama, dobio je, odnosno postignut je opšti konsenzus oko ovog teksta, tako da smatram da je on zaista kvalitetan.
Prirodni resursi i ubrzani razvoj zimskog turizma i sportskih aktivnosti na skijalištima u Srbiji nametnuo je zakonsku potrebu regulisanja pitanja vezana za skijališta i uvođenje reda u ovoj oblasti. Takođe je veoma važno što će se usvajanjem ovog zakona doći do integracije turističke ponude planinskih područja na međunarodnom tržištu.
Ovim zakonom se definišu osnovna značenja ski-staza, ski-poligonskih ruta, ski-put, a ta značenja su usklađena sa zakonskom regulativom zemalja Evropske unije i nekih drugih zemalja, prema uputstvima Svetske skijaške organizacije. Utvrđeni su osnovni elementi uređenja skijališta, infrastrukturne mreže i objekata, obeležavanje skijališta, predviđeno je klasifikovanje staza u zavisnosti od stepena težine tih staza. Takođe je utvrđena obaveza skijaškog centra da formira spasilačku službu i službu prve pomoći, kao važne elemente bezbednosti na skijalištima.
Amandmanima Vlade predviđeno je osnivanje javnog preduzeća koje će gazdovati prirodnim dobrom kako bi se stvorili preduslovi za obezbeđivanje tehnološkog i ekonomskog jedinstva sistema skijališta, intenzivniji razvoj planinskih turističkih sredstava. Ovo javno preduzeće će gazdovati prostorima od posebnog značaja i opšteg interesa, a neće gazdovati nekim prostorima od lokalnog značaja.
Svakako i izgradnja skijališta koja su od lokalnog značaja umnogome će doprineti upotpunjavanju turističke ponude Srbije i razvoju tih sredina. Jedno takvo skijalište se nalazi na Zlatiboru, reč je o ski-centru "Tornik" i konačno, posle nekoliko godina pre dva ili tri dana, rešeni su imovinsko pravni odnosi u vezi ski-centra "Tornik"; "Srbijašume" su izvršile prenos prava korišćenja zemljišta na opštinu Čajetina. U narednih petnaestak dana ćemo imati raspisan tender za izgradnju skijališta i iskreno se nadam da ćemo već sledeće zimske turističke sezone skijati i na ''Torniku''.
Želim da kažem da će DSS podržati ovaj predlog zakona i pozivam sve poslanike da u danu za glasanje glasaju za njega.