Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zaista želim da izrazim veliko zadovoljstvo što se posle više pokušaja zakon o turizmu konačno našao pred poslanicima Republičke skupštine.
Pre nego što pređem na sam zakon želim da istaknem nekoliko pozitivnih stvari koje su Vlada Republike Srbije i Ministarstvo trgovine, turizma i usluga u prethodnih godinu dana svoga rada učinili kako bi stvorili bolje uslove za dalji i intenzivniji razvoj turističke privrede.
Kada je reč o zakonodavnoj aktivnosti, osim zakona o turizmu koji se nalazi pred nama u skupštinskoj proceduri je i Predlog zakona o javnim skijalištima, a u završnoj fazi je i izrada zakona o banjama i nadam se da će se vrlo brzo i taj zakon naći u skupštinskoj proceduri.
Kada je reč o sredstvima za podsticaj razvoja turizma, ta sredstva su u 2004. godini bila u duplo većem iznosu nego 2003. godine, a budžetom za 2005. godinu ona su planirana u iznosu od 280 miliona, što je četiri puta više nego prethodne godine. Ona će ovih dana biti plasirana u turističku privredu, delom kroz veoma povoljne, jeftine kredite, a delom bespovratno, kroz subvencije za podsticaj razvoja turizma.
Uvođenjem poreza na dodatu vrednost porez na smeštaj u hotelima i odmaralištima je smanjen sa 20% na 8%, a kada je reč o privatnim izdavaocima koji se bave izdavanjem ležaja u domaćoj radinosti njima se odobravaju normirani troškovi u iznosu od 50%, umesto dosadašnjih 20, što je svakako velika subvencija za razvoj te vrste turizma.
Takođe, ove godine se planira izrada strategije razvoja turizma Srbije, kao jednog osnovnog i polaznog dokumenta za dalji razvoj turističke privrede.
Svi ovi poreski podsticaji, subvencije i stimulacije su stvorile jedan pozitivniji ambijent i bolje uslove za dalji razvoj turističke privrede kao jedne vrlo bitne privrede grane.
Dosadašnji zakon o turizmu je stvorio pravne norme za razvoj turističke privrede, međutim, u njegovoj primeni se pokazao niz nedostataka, koji će, nadam se, usvajanjem ovog novog zakona biti otklonjeni.
Predlogom ovog zakona turizam je sagledan kao integralna aktivnost, koja je prilagođena razvojnim potrebama i mogućnostima, gde su jasno definisani uslovi za obavljanje delatnosti i usluga u turizmu i definisani su svi poslovi koji utiču na turistički proizvod. Bitno je naglasiti da je tekst ovog zakona usaglašen sa zakonskom regulativom Evropske unije, jer turizam kao privredna delatnost prevazilazi nacionalne okvire.
Predlogom ovog zakona stvaraju se uslovi za dalji razvoj i promociju turizma. Definisane su sve delatnosti i usluge u turizmu, definisane su mere zaštite korisnika turističkih usluga, ali i mere zaštite turističke profesije.
U cilju očuvanja turističkih prostora kao bitnih resursa za dalji razvoj turizma planirane su određene aktivnosti na identifikaciji tih prostora donošenjem akata o njihovom proglašenju, zaštiti i merama i uslovima za davanje na korišćenje.
Ovim zakonom su jasno definisani i pojmovi turističke regije i turističkog mesta. Turistička regija, osim što predstavlja jednu geografsku i funkcionalnu celinu, mora da ispunjava određene uslove u pogledu kapaciteta i prometa, a to znači da mora imati najmanje 1000 ležaja u smeštajnim kapacitetima i najmanje 150.000 ostvarenih noćenja u prethodnoj godini, ali i osnovanu turističku organizaciju na nivou turističke regije i turističko-informativne centre u turističkim mestima.
Dosta značajnija uloga je data nacionalnoj turističkoj organizaciji, gde je naglašena njena uloga na daljem unapređenju i razvoju turizma, u koordinaciji sa turističkim organizacijama gradova i opština i drugim subjektima u turizmu. Turistička organizacija Srbije daje smernice za izradu planova i programa promotivnih aktivnosti lokalnih i teritorijalnih turističkih organizacija, vrši istraživanje turističkog tržišta, promociju srpskog turizma na inostranim tržištima, a sve u cilju stvaranja jedinstvene slike o turističkom proizvodu Srbije.
Predlogom ovog zakona je planirano donošenje posebnog akta o izgledu i sadržaju turističke signalizacije, sa ciljem da se izvrši standardizacija znakova i simbola, a ovogodišnjim budžetom Ministarstva trgovine, turizma i usluga su planirana sredstva za realizaciju tog projekta, tako da se slažem sa kolegom Živadinovićem, a nadam se da će do kraja godine postojati turistička signalizacija na engleskom jeziku prema našem zlatiborskom kraju.
Novina u zakonu je i turistička naknada, koju plaćaju pravna i fizička lica i preduzetnici koji obavljaju turističku, ugostiteljsku ili neku drugu vrstu delatnosti vezanu za turizam. Naime, privredni subjekti koji obavljaju delatnost u određenom turističkom mestu koriste posebne pogodnosti i razvijenost turističke infrastrukture, što im donosi veći profit, pa je ostavljena mogućnost jedinicama lokalne samouprave da propišu visinu turističke naknade, uz obavezu da se ta sredstva vrate u dalji razvoj turističke infrastrukture i promociju tog mesta.
Veoma bitna novina je osnivanje fonda za razvoj turizma, kao budžetskog fonda, gde su jasno definisani izvori finansiranja i način korišćenja tih sredstava. Taj fond bi se finansirao iz republičkog budžeta, od dela turističke naknade u iznosu od 20%, od kredita i subvencija.
Sredstva bi služila kao podrška turističkoj privredi za realizaciju nekih prioritetnih projekata i bila bi plasirana u vidu sufinansiranja, uz veoma povoljne i niske kamatne stope ili u vidu subvencija za kamate bankarskih kredita.
Kada je reč o turističkim agencijama, izvršena je podela turističkih agencija na turističke agencije organizatore putovanja i turističke agencije koje se bave posredovanjem. Kod agencija organizatora putovanja izvršena je podela na organizatore putovanja u zemlji i inostranstvu (te agencije spadaju u kategoriju A) i organizatore putovanja u zemlji (one spadaju u kategoriju B). Na osnovu te podele ministar nadležan za poslove turizma vrši licenciranje agencija takođe licencom A i licencom B.
U pogledu kadrova nema razlike između agencija u kategoriji A i B. U cilju zaštite korisnika turističkih usluga planirano je da agencije moraju obezbediti određene finansijske garancije u slučaju neizvršenja određenih ugovorenih obaveza ili programa putovanja, tako da su ostavljene četiri alternativne mogućnosti za obezbeđenje tih finansijskih garancija, tako da agencije u kategoriji A mogu imati polisu osiguranja za svako turističko putovanje posebno ili obezbeđena sredstva u iznosu od 30.000 eura ili bankarsku garanciju na taj iznos. Isti uslovi važe i za agencije u kategoriji B, s tim da se tu radi o iznosu od 5.000 evra.
Po prvi put su za ugostiteljske objekte koji podležu obavezi kategorizacije predviđeni određeni kriterijumi u pogledu kadrova, tako da rukovodilac hotela ili motela mora imati najmanje višu stručnu spremu ugostiteljskog smera, najmanje tri godine radnog iskustva u ugostiteljstvu i znanje jednog stranog jezika, dok u ostalim ugostiteljskim objektima koji podležu obavezi kategorizacije rukovodilac objekta mora imati najmanje srednju stručnu spremu, najmanje godinu dana radnog iskustva u ugostiteljstvu i znanje jednog stranog jezika. Sve je to propisano u cilju podizanja kvaliteta i nivoa usluga u turizmu i ugostiteljstvu.
Takođe, data su znatno veća ovlašćenja turističkoj inspekciji, što je vrlo bitno, jer ona ipak treba da deluje prvenstveno preventivno, ali i u cilju podizanja kvaliteta usluga i zaštite korisnika turističkih usluga. Zbog svega ovoga DSS podržava ovaj predlog zakona i poziva sve poslanike da za njega glasaju.