Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj današnji dnevni red vidim kao nastavak diskusije koju smo vodili prošlog novembra o setu pravosudnih zakona. Tada je diskusija, kako u načelu, tako i u pojedinostima, jako dugo trajala. Prosto, mnogo toga je tada bilo rečeno. Poslanici DSS-a su izneli niz ozbiljnih zamerki na ovaj set zakona. One koje su najvažnije su odsustvo ozbiljne analize koja bi se bavila ispitivanjem trenutnog stanja u pravosuđu i nesagledavanje efekata novopredloženih zakonskih rešenja koji mogu da budu izazvani u samoj praksi.
Potpuno sam uverena da predstavnici Ministarstva pravde koji su u tom trenutku radili na izradi seta pravosudnih zakona, s obzirom na to da je prošlo neko određeno vreme od trenutka kada su oni doneti, sada mogu potpuno da razumeju koliko su ta zakonska rešenja loša. Ovde prvenstveno mislim na novopredloženu mrežu sudova i tužilaštava, koja će na najozbiljniji način da poljulja sam sudski organizam iznutra.
Sa druge strane, mislim prvenstveno na način na koji se bira prvi sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, verujem da se većina poslanika seća da smo mi poslanici DSS-a tada najviše napadali nekonzistentan način izbora prvog sastava Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva u odnosu na svaki naredni izbor sudija i tužilaca.
Tada smo rekli, ako je već opšti reizbor ustanovljen kao pravilo, da li je moguće da ova dva pravosudna tela, koja u formalnom i suštinskom smislu predstavljaju vrh pravosudne piramide, ne prolaze kroz isti? Gde je tu logika? Da li oni koji nisu "reformisani" mogu uopšte da reformišu pravosudni sistem? Ako za njih važi pojednostavljen, lak način izbora, onda se postavlja pitanje kako oni uopšte mogu da imaju, odnosno kako mogu da steknu određeni nivo poverenja, autoriteta, poštovanja od strane svojih kolega, od strane predstavnika iste branše?
Smatram da ovakav način izbora nije smeo da se predvidi u samom zakonu, jer on obesmišljava svaki naredni korak koji bi možda čak i išao u pravcu poboljšanja stanja u samom pravosuđu. Ove sudije i tužioci koje danas biramo imaju za cilj da naprave čistku u pravosuđu. Umerenije govoreći, oni imaju obavezu da odluče ko će od 2.400 sudija, odnosno od 800 sudija za prekršaje, ostati u sudstvu, da utvrde tačan broj sudija, da utvrde kriterijume za reizbor, da predlože predsednika Vrhovnog kasacionog suda i sve sudije. Ne sumnjam da će oni to sve da urade, ali postavljam pitanje – sa kojim stepenom legitimiteta? Ovo pitanje se postavlja zbog toga što oni prolaze kroz jedan lakši način izbora od svih onih koje će kasnije da biraju, odnosno predlažu.
Kao što se primećuje, u svom izlaganju se ne bavim kadrovskim rešenjima, iako smatram da među ovim predloženim kandidatima ima par vrlo kvalitetnih kandidata. Ovde se bavim principom, jer smatram da su imena koja su predložena mnogo manje važna od principa koji je zauzet prilikom samog izbora.
Smatram, takođe, da ovde nije poštovano osnovno pravilo, u krajnjem slučaju i evropski standard, koje je trebalo ovde poštovati, a ono se odnosi na najširu predstavljenost sudstva.
Što se tiče Visokog saveta sudstva, mogu da kažem da je beogradsko pravosuđe, koje je sa 60% prvostepenih predmeta i više od 30% drugostepenih predmeta, predstavljeno samo jednim predstavnikom. Ako to uporedimo sa dva predstavnika opštinskog sudstva sa područja apelacije u Kragujevcu, koje, usput, ima duplo manji broj sudija, onda se vidi da matematika nije tačna. Ako svemu tome dodamo i činjenicu da sa juga Srbije, odnosno jugoistoka Srbije nije izabran niko da bude kandidat za Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca, onda to debelo baca sumnju na ovakav izbor.
Nažalost, situacija ni sa Državnim većem tužilaca nije drugačija. U Beogradu i u beogradskom sudstvu postoji 80 zamenika tužilaca. To je, otprilike, jedna petina od ukupnog broja zamenika tužilaca u celoj Srbiji. Postavlja se pitanje zar niko od tih 20% ukupnog broja zamenika tužilaca u Srbiji nije mogao svojim kvalitetima da se nađe među kandidatima za Državno veće tužilaca?
Ako se tome doda još i informacija, i ako je u krajnjem slučaju tačna informacija, da okružno tužilaštvo nije održalo kolegijum gde bi predstavilo svog kandidata za Državno veće tužilaca, onda to još više baca sumnju na ovakav izbor.
Pravosuđe u Srbiji je u vrlo ozbiljnoj situaciji. Iz dana u dan nivo poštovanja prema sudovima, prema nosiocima pravosudnih funkcija opada. Stranke bukvalno nogom otvaraju vrata sudnice, prete, fizički nasrću na nosioce pravosudnih funkcija. Pre neki dan smo imali u Knjaževcu, nažalost, nemili događaj, za samo godinu dana je ponovljen; ovog puta nije ubijen sudija, ubijena je supruga sudije za prekršaje.
Smatram da ovom alarmantnom stanju u pravosuđu mora da se stane na kraj, mora da se iznađe rešenje da se iz ovoga izađe, ali to se ne postiže, nažalost, tako što se nameću rešenja koja imaju za cilj da samo dalje destabilizuju sam sudski organizam.
Slobodno mogu da kažem da je za trenutno stanje u pravosuđu najodgovornije Ministarstvo pravde. Ono, da li zbog nesposobnosti, da li zbog nestručnosti predstavnika Ministarstva pravde, da li iz nekog drugog razloga, nije u stanju da izgradi sopstveni autoritet i da snagom sopstvenog autoriteta pokuša da reši stanje u pravosuđu. Umesto toga, Ministarstvo pravde Vrhovnom sudu Srbije pre neki dan šalje dopis državnog sekretara Ministarstva ekonomije kojim se traži da se prekine postupanje u radnim sporovima i da se zastane sa izvršenjem pravosnažnih sudskih odluka u radnim sporovima.
Ne znam da li vi razumete o čemu se ovde radi, ovo je svojevrsni skandal. Ovako nešto nije zapamćeno nikada ranije. Jednostavno, Ministarstvo pravde je uputilo dopis Vrhovnom sudu Srbije, gde se po dopisu državnog sekretara, izvesnog gospodina Ćirića, traži da sudovi ne rade ono zbog čega su faktički i osnovani. Šta je to? To je, u krajnjem slučaju, posrnuće zdravog razuma, to je posrnuće demokratije, to je ubijanje pravne države, a sve zarad toga što je neko ko je jako finansijski zadužio ovu vladu to tražio.
Na samom kraju, ne želim da se bavim kadrovskim rešenjima koja su ovde predložena, posmatrajući loš princip izbora kandidata za Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca mogu da kažem da čovek može da bude manje nego optimističan da će stvari u pravosuđu na bilo koji način da se poprave. Hvala.