Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 7. razdeo 20. koji se odnosi na Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja poslanička grupa SRS je tražila da se sa funkcije 410. ekonomske kvalifikacije 421. stalni troškovi, skinu sredstva od 20 miliona dinara i da se ista sredstva prebace na ekonomsku klasifikaciju 451. subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama.
Sredstva čije smo preusmeravanje tražili se inače troše, između ostalog, za finansiranje Kancelarije za ravnomerni regionalni razvoj po opštinama u unutrašnjosti, koje nizašta drugo ne služe nego za zapošljavanje partijskih poslušnika. Te iste kancelarije služe samo za trenutno zapošljavanje, na primer, na Koridoru 10, traže članske karte DS, SPS ili URS i naravno još po 20 sigurnih glasova na narednim izborima, za to ih plaćaju građani Srbije.
SRS smatra da je nepravilna ekonomska politika Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja dovela do opšteg pada životnog standarda, rasta cena i porasta troškova života, kao i ogromnog spoljno-trgovinskog deficita. Zato je neophodno da pomenuto ministarstvo smanji troškove i tako makar delimično pomogne srpskoj privredi.
Iznos od 20 miliona možda nije veliki, ali smo predložili da se sredstva usmere ka srpskim preduzećima koja su u teškoj situaciji zbog neoliberalne politike Ministarstva ekonomije koja favorizuje preduzeća samo iz EU.
U samom predlogu budžeta je naglašeno da su sredstva te aproprijacije namenjena za regulisanje odnosa između Republike Srbije i Beneton grupe, pa molim vas, i srpski privrednici bi mnogo bolje radili kada bi kao stranci dobijali 10 hiljada evra za svakog zaposlenog.
Više puta u toku današnje rasprave su kolege iz SRS govorile o teškom životu opština južne i istočne Srbije. Znate li šta bi 20 miliona dinara značilo za jednu malu Belu Palanku?

Podneli smo amandman kojim se traži brisanje stava 3. u članu 2. Samo da podsetim, član 2. glasi – sredstva fonda koriste se, pa između ostalog, do tačke 10. koja je u osnovnom zakonu glasila – podsticanje održivih privrednih delatnosti, odnosno održivog privrednog razvoja, što je Vlada predložila da se briše, a da tačka 10. glasi – samo podsticanje održivog razvoja.
Srpska radikalna stranka smatra da se sredstva fonda moraju koristiti za podsticanje i održivih privrednih delatnosti, a ne samo za održivi razvoj kao što je Vlada predložila ovim izmenama i dopunama. U oblasti zaštite životne sredine mogu se razviti i mnoge privredne delatnosti koje bi svakako mogle da doprinesu privrednom razvoju, kao što su reciklaža, turizam, lov, ribolov, zdravstveni turizam, eksploatacija zdrave pijaće vode itd.
Amandmanom je predloženo brisanje ove nove tačke 10. iz razloga što je rešenje u osnovnom zakonu bolje i bez terminoloških ograničenja. U obrazloženju koje ste dali da biste objasnili zašto nije prihvaćen amandman SRS i sami priznajete sve što smo mi naveli u obrazloženju amandmana. Vaše obrazloženje glasi – predloženi amandman se ne prihvata iz razloga što održivi razvoj podrazumeva održivo upravljanje resursima na način kojim se smanjuju uticaji koji prete ili štete životnoj sredini. Jedan od najvažnijih ciljeva održivog razvoja jeste otvaranje novih radnih mesta kroz podsticanje održivih privrednih delatnosti. Pa, zašto ste onda uopšte imali potrebu da bilo šta menjate kada je sve lepo stajalo u osnovnom zakonu? Hvala.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, iako nam je ministar prosvete pri kraju zasedanja, pre godišnjeg odmora, obećao da ćemo u jesen razgovarati o već pripremljenom zakonu o obrazovanju odraslih i strategiji obrazovanja, mi evo već na vanrednom zasedanju odmah u septembru razgovaramo o odlukama o naknadi za rad u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje i Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta.
Iako su članom 11. Zakona o visokom obrazovanju predviđene nadležnosti Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje vezane za akreditaciju i ocenjivanje kvaliteta, kao i da će stručne, administrativno-tehničke i informatičke poslove za potrebe Nacionalnog saveta obavljati Ministarstvo, zakonom je odmah predviđeno i da Nacionalni savet može da obrazuje posebna radna tela. Tako je po starom dobrom običaju, iako Nacionalni savet ima 21 člana i na raspolaganju sve službe Ministarstva, nastala još jedna od mnogih agencija sa 15 novih članova, iako agencija na spisku Poverenika za informacije ima preko 110, a mnogima se već prepliću nadležnosti.
O tome koliko su potrebne govorićemo više kada na dnevni red dođe Predlog zakona o pomorskoj plovidbi, kojim je inače predviđeno formiranje posebnog tela koje će se brinuti o pomorskim nesrećama, iako Srbija, koliko svi znamo, nažalost, nema more.
Na sednici Odbora za prosvetu, održanoj 18. maja ove godine, predsednik je pročitao pismo Ministarstva prosvete i nauke, podsetio da je naknada za rad članovima Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta u ranijem periodu isplaćivana na osnovu akta Vlade, ali da je DRI na ovo stavila primedbu, pa je iz tog razloga neophodno da Narodna skupština donese novi akt na predlog nadležnog odbora.
Obzirom da je članovima ovih tela utvrđeno pravo na naknadu Zakonom o visokom obrazovanju i to u visini koju odredi Narodna skupština na predlog nadležnog odbora, kao i da od usvajanja Zakona 2005. godine Narodna skupština nije donela odgovarajući akt, Odbor za prosvetu je jednoglasno zaključio da zamoli Administrativni odbor da u što kraćem roku razmotri problem u vezi sa isplatom naknade i utvrdi njenu visinu, kako za članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, tako i za članove Nacionalnog prosvetnog saveta.
Naravno, 27. jula ove godine Administrativni odbor je zasedao i njihov predlog danas imamo pred nama. Na sve ovo podsetila sam vas iz jednog prostog razloga, da bih mogla da postavim jedno pitanje: Kako je moguće da se, kada su interesi vladajuće većine u pitanju, svi odbori, i po najvećoj vrućini, sastaju i rade sa kvorumom, a da ovih dana gospodin Ljubomir Kragović, predsednik Odbora za KiM, i pored toga što je više puta zakazivao sastanke, nije uspeo da ubedi članove iz vladajuće većine da je situacija na Kosovu alarmantna i da je neophodno da se održi sastanak Odbora?
Takođe, u Odboru za prosvetu u vreme štrajka nije bilo moguće obezbediti kvorum, ali kada su naknade u pitanju, Odbor se sastane usred leta, bez problema, i glasa jednoglasno. Da ne bih bila pogrešno shvaćena, naravno da svakome za učinjeni rad sledi naknada, samo se pitam koliko to ljudi treba da radi da bi reforme bile katastrofalne? Kome platiti ako, na primer, Nacionalni prosvetni savet odredi timove za promenu programa iz 1990. i 1993. godine i rezultat bude taj da su planovi i program toliko loši da je procena da je manja šteta da se ništa ne menja, nego da se radi po inoviranim programima? Ili, kome odrediti ili ukinuti naknadu ako u programu srpskog jezika i književnosti izbaci ili potpuno marginalizuje pojedine autore koji su svojim delima obeležili čitave epohe? Na primer, Danila Kiša, Vladislava Petkovića Disa, Miloša Crnjanskog ili čak Ernesta Hemingveja?
Čemu naknade bilo kom savetu ako ministar mora da dođe u situaciju da najavi da će, ukoliko Nacionalni prosvetni savet uskoro ne usvoji inovirane programe, sve doneti mimo njih? Čemu ovolika nezavisna radna, regulatorna i druga tela, ako su i ove godine fakulteti u Srbiji odredili upisne kvotu za školsku 2011. i 2012. godinu bez prethodne analize da li će budući diplomci i nakon završenih studija moći da se zaposle? To se niko ne pita. Kvote se gotovo samo prepisuju iz godine u godinu, a da se pri tom ne vodi računa o problemima tržišta i privrede.
Zato i ne čudi što svake godine nekoliko hiljada ekonomista, pravnika i lekara mesecima čeka posao na birou rada, ili se, kao u mojoj Beloj Palanci, Pirotu ili Babušnici, počinju da bave raznim poslovima, od preprodaje voća, povrća i garderobe na pijacama, do proizvodnje kesa, kutija, itd. Čak su razočarani što nisu određeni za popisivače u predviđenom popisu.
Ove godine na najvećem državnom univerzitetu u Beogradu indeks je u julu dobilo preko 14 hiljada brucoša. Da se na fakultetima ne vodi mnogo računa o broju studenata koji se upisuju, utvrdio je i prof. Branko Kovačević, rektor univerziteta u Beogradu. Kako je on istakao, u Srbiji još ne postoji plan kojim bi se usaglasile potrebe tržišta i broj budućih brucoša na fakultetima, za šta je potrebno uključivanje cele države, Vlade, ministarstva i Nacionalne službe za zapošljavanje. Zato u Srbiji još uvek ne možete fakultet da birate prema sklonostima i talentima, već i dalje morate, prema rečima samog rektora, gospodina Kovačevića, dobro da razmislite šta želite da upišite i razmislite koliko će vam posle završetka studija biti potrebno da se zaposlite.
Koliko je odmakla reforma visokog obrazovanja o kojoj se govori zadnjih godina, tj. reforma zasnovana na Bolonjskoj deklaraciji, koja je i pored protivljenja SRS i velikog dela stručne javnosti uvedena u Srbiji, govore i zaključci sa stručnog skupa "Trendovi razvoja – Trend 2011." koji je proletos održan na Kopaoniku, koji je okupio predstavnike akademske naučne zajednice i nadležnih ministarstava. Ovaj 17. trend bio je deseti koji je obrađivao teme vezane za reformu visokog obrazovanja, a ovog puta tema je bila, zamislite "Evropa 2020. – društvo zasnovano na znanju".
U zaključcima četvorodnevnog skupa, koji je okupio 132 učesnika iz osam država i 40 institucija, ističe se da značajan reformski iskorak karakteriše uspostavljanje državne infrastrukture, misli se na odgovarajuće zakone, kao i to da je većina visokoškolskih ustanova prilagodila svoje studentske programe i kapacitete propisanim standardima i završila prvi korak akreditacije ili je u postupku akreditacije.
Pozitivne rezultate dosadašnje reforme visokog obrazovanja ogledaju se u zadovoljavanju, pazite ovo – samo formalnih zahteva standarda vezanih za studijske programe, procese i karakteristike ustanova, uspostavljanju sistema obezbeđenja i unapređenja kvaliteta na univerzitetima i fakultetima, skraćenju vremena studiranja, povećanju kompetentnosti nastavnika i saradnika, povišenoj mobilnosti studenata i nastavnika saradnika.
Kao nedovoljni rezultati reforme, prvenstveno se pominju: nedoslednost u primeni akreditovanih pravila studija. Ukazuje se i na to da je došlo do snižavanja kriterijuma kvaliteta, čemu su kumovale i jednokratne odluke državnih organa. Nedostaju podzakonski akti neophodni za potpunu primenu izmenjenog Zakona o visokom obrazovanju. Nije do kraja rešen sistem finansiranja visokog obrazovanja, niti je dovršen proces integracije univerziteta na odgovarajućoj kontroli ispunjenosti uslova nakon davanja dozvole za rad.
U zaključcima ovog skupa ukazuje se na to da je neophodno hitno i suštinski promeniti sistem finansiranja visokog obrazovanja u Srbiji, i to tako da se finansira delatnost za ciljni broj studenata, što podrazumeva veće izdvajanje za obrazovanje i nauku, a da bi se to realizovalo, potrebno je što pre doneti nacionalnu strategiju visokog obrazovanja i u skladu sa njom, naravno, novi zakon.
Takođe se kaže da je nastavak reforme neophodno zasnivati na potpunom usklađivanju studijskih programa i kapaciteta visokoškolskih ustanova evropskim standardima za akreditaciju, jer internacionalizacija visokog obrazovanja postaje uslov njegove održivosti. Insistira se na potpunoj primeni i kontrole stručne ispunjenosti tih standarda, kojima smo bili skloni u donošenju. Naglasak mora biti na kvalitetu studijskih programa, a ishod obrazovanja da bude zasnovan na vertikalnoj povezanosti sadržaja, u cilju dobijanja znanja upotrebljenog u praksi i kreativnost, a ne isključivo na izraženom broju bodova.
Ističe se potreba da se podstiču studije na daljinu i da se razradi metodologija provere i priznavanja neformalno stečenih kompetencija i znanja, postigne dovoljna kompatibilnost sa studijskim programima u okolini, uvažava specifičnost struke, posebno vodeći računa o mogućnostima dobijanja odgovarajućih licenci, da se vodi računa o etici, obrazovanju, nauci i umetnosti.
Kao i u mnogim drugim oblastima, i u visokom obrazovanju na evropskom putu bitno je, izgleda, samo doneti zakone, izabrati radna tela i slično, a o tome da li se zakoni sprovode, da li sva ta tela bilo šta rade – niko ne vodi računa. Koliko će još vremena, članova i možda novih tela trebati da bi budući studenti znali kada se upisuju na fakultete, da li su akreditovani ili nisu, da li su pod aktom upozorenja ili ne? Šta da misle roditelji ako im prof. dr Vera Vujičić, predsednik Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, kaže da budući studenti moraju znati da postoji rizik da ti programi ne budu akreditovani i da se upisuju na svoj rizik, a onda savetuje buduće brucoše da nipošto ne upisuju studijske programe koji nisu akreditovani, a da za onih 150 koji su pod aktom upozorenja isprate kakvu će odluku doneti ministarstvo? Kada?
Tačno je da je akreditacija proces u kome se otklanjaju nedostaci u studijskim programima, ali kako da ne dobije akreditaciju privatni univerzitet koji je uspeo da za predavača dovede, zamislite, Karla Lamersa, čelnika Parlamentarne skupštine NATO-a da nam deci, ako se ne sećaju, ispredaje kako su nam bombardovali i uništavali državu?
Na kraju, imala bih da postavim nekoliko pitanja. Kada će konačno ta strategija obrazovanja, pa da se više ne dešava da za par godina više puta promenimo stvar, na primer u sledećem: kada je bilo na birou previše nastavnika fizičkog, doneli ste odluku da učitelji nisu sposobni da u 3. i 4. razredu drže fizičko, pa ste nazapošljavali profesore. Sada, pošto učitelja ima više zbog smanjenja broja dece, odlučili ste da su ti isti učitelji sposobni da drže fizičko u 3. i 4. razredu, pa su sada samo na teritoriji školske uprave u Nišu 17 profesora fizičkog vaspitanja višak.
Drugo, da li se radi na metodologiji provere i priznavanja neformalno stečenih kompetencija i znanja? To je ono, sećate se, na seminarima, kursevima, radionicama, jer tamo samo ako ste prisustvovali dobijate sertifikate i odmah vam se računa da ste za datu oblast stručnjak. Niko nikad ne proverava tu osposobljenost a to vam valjda govori koliki se značaj pridaje tome što su vas obučavali.
Treće, kako će Ministarstvo odgovoriti na zahteve oko 1.500 mladih ljudi, koji su na protesnom skupu u Bujanovcu, noseći američke, albanske i zastave EU, uputili zahtev da prosvetne institucije Srbije priznaju diplome univerziteta u Prištini? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na Predlog zakona o energetici, koji glasi: "U članu 4. stav 2. tačka 1) tačka-zapeta zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: "kao i mere zaštite kupaca energije i energenata".
U obrazloženju poslanička grupa SRS je navela sledeće: Strategija razvoja energetike Republike Srbije jedan je od ključnih dokumenata za sprovođenje energetske politike i realizacije dugoročnih ciljeva u ovoj oblasti. Funkcije energije i energenata su zadnja karika u tržišnom lancu učesnika u kome svako ima svoje pravo i obaveze. Zato je potrebno da i oni budu obuhvaćeni ovim aktom, kako bi bili zaštićeni od eventualnih neželjenih posledica koje bi mogle nastati od strane nekog državnog organa ili bilo kojeg drugog učesnika koji se bavi prometom energije i energenata.
Vlada nije prihvatila amandman iz pravno-tehničkih razloga, kako je rečeno u obrazloženju. Ja bih istakla da u poglavlju 2. Predloga zakona o energetici, koje se odnosi na energetsku politiku i planiranje razvoja energetike, među ciljevima energetske politike, pod brojem 9. stoji i zaštita kupaca energije i energenata, pa mislim da je bilo neophodno da se prihvatanjem ovog amandmana poslaničke grupe SRS zaštita kupaca energije i energenata potencira i u delu strategije na koju se odnosi član 4, a što je ne znam čijim propustom izostavljeno.
Takođe, u obrazloženju Predloga zakona o energetici koji je dala Vlada, zaštita interesa proizvođača i kupaca nalazi se među prvim navedenima kao problem koji ovaj zakon treba da reši, što samo takođe ukazuje da je ovaj amandman trebalo prihvatiti i time dati značaj ovoj oblasti, time što bi se potencirala i u delu strategije na koji se odnosi član 4.
Izuzetno je važno da se oblast zaštite, naročito kupaca ali i proizvođača energije i energenata, konkretno i precizno uredi zakonom, da ne bi zakon ostavljao nejasnoće i mogućnosti za zloupotrebu. Važno je da svi kupci, bez obzira na to da li troše 100, 500 ili 5.000 kilovata električne energije budu u zakonu jasno sagledani i zaštićeni i samo ako budu jednako tretirani neće biti problema na terenu.
Smatram da ovaj amandman treba još jednom razmotriti i prihvatiti, da ne bi oblast mera zaštite kupaca energije i energenata bila nepravedno izostavljena iz oblasti strategije na koju se odnosi član 4. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine Jankoviću, u svom Izveštaju o radu za 2010. godinu, naveli ste da vam se ukupno za celu godinu obratilo 8500 građana, što samo ukazuje da građani još uvek nisu dovoljno upućeni u nadležnosti Zaštitnika građana i koju on sve ulogu ima, pa se nadamo da će vam se ubuduće, veći broj građana obraćati, mada to nije dobro.
Od 2600 formalnih pritužbi pokrenuli ste 925 postupaka, a okončano je preko 1900 postupaka. Dobro je što ste prvi put pokrenuli postupak ocena ustavnosti za bilo koji zakon i da ste imali uložene amandmane na predloge zakona koje je predlagala Vlada.
Ukratko ću se osvrnuti samo na neke oblasti iz vašeg izveštaja. Na primer, za početak, oblast građanskih i političkih prava, gde se bavite slobodnim izborima. Čudi mi da se niste osvrnuli, mada je to od skoro, na mogućnost da ukidanje blanko ostavki omogućava kupovinu odbornika u lokalnim parlamentima, što će dovesti do haosa kada bude formirana nova vlast po ovom zakonu.
Takođe, istakli ste da se Zakon o udruženjima građana dobro sprovodi. Ja bih kratko rekla da je Zakon o udruženjima građana usvojen 2009. godine i da ste se ovde osvrnuli na njegovu primenu još od tada. Neki mediji su preneli nezadovoljstvo DS sprovođenjem ovog zakona, jer su smatrali da od 2009. godine do danas lokalne sredine su trebale da mnogo više iskoriste ovaj zakon, da formiraju udruženja, da apliciraju kod ministarstava i kod drugih donatora, da se tako izrazim, da bi dobili sredstva za rešavanje problema građana na lokalu. Čak su mediji preneli da je DS skrenula pažnju svojim odborima na lokalu da takva mogućnost postoji i da treba što više da je iskoriste. Naravno, to ukazuje na početak kampanje i na mogućnost da se na taj način pribavi novac za predstojeću kampanju za lokalne, a i bilo koje druge izbore, naravno.
Istakli ste da treba voditi računa o zaštiti prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. Ovde je interesantno da taj razuman rok nikako da bude preciziran jer upotreba ovakvog termina još uvek ostavlja mogućnost da se taj rok rastegne kako kome odgovara. Još jednom bih se osvrnula na to da pravda koja stiže prekasno prestaje da bude pravda, a da, naravno, mnogo ima problema i sa periodom posle donošenja presude, kada ona postane izvršna.
Bavili ste se i reformom sudstva i reizborom sudija. Slažem se da je u tom postupku bilo manjka transparentnosti, jer mi ni sada nismo uspeli da skontamo koji su to bili kriterijumi kada se vršio reizbor sudija.
Na strani 10. kažete: "na potrebi problema u ostvarivanju ljudskih prava ne reaguje se efikasnijom primenom postojećih zakona, već pisanjem novih. Nesprovođenje propisa ne može se stalno pravdati njihovom nesavršenošću". Slažem se da se i ova vlada, kao i neke prethodne, bavi fabrikovanjem zakona, što uopšte ne doprinosi da ta regulativa bude dobra i precizna. Što više zakona, imam utisak da je veće nesnalaženje i manja mogućnost da se ti zakoni primene.
Na strani 11, u oblasti prava na privatnost, kažete da je "način na koji je organizovano dokumentovanje primene posebnih postupaka i mera takav da bi eventualna zloupotreba bila zabeležena a počinioci zloupotrebe bi se mogli identifikovati". Nije valjda cilj da se počinioci zloupotrebe identifikuju? Valjda je cilj svih zakona da ne dođe do te zloupotrebe uopšte?
Što se tiče medijskih sloboda, slažem se sa konstatacijom da su novinari u mnogim slučajevima preuzeli ulogu neefikasnih državnih organa. Osvrnula bih se naravno na emisiju "Insajder", gde su izneti mnogi podaci kojima su trebali da se bave državni organi a ne novinari. Novinarska etika zahteva da se istina ili legitimna prava onih o kojima se izveštava ne žrtvuju zarad tiraža ili gledanosti. Svedoci smo da se ovo ne poštuje u mnogim dnevnim novinama i u drugim medijima, pa na naslovnim stranama vrlo često možemo da zapazimo i fotografije i tekstove koji su za zgražavanje, a da ne govorim o vulgarnostima u raznim rijaliti programima i u drugim emisijama.
Kada su u pitanju socijalna i ekonomska prava, moj kolega je istakao da ste naveli da se svakom šestom radniku ne uplaćuje staž, da su primanja jako mala, neredovna, da postoji nedostatak posla, a da ne govorimo o nedostatku stanova i dr. Osvrnula bih se na ovo neuplaćivanje radnog staža. Dobro bi bilo kada biste vi u tom slučaju mogli mnogo više da učinite nego što su vaše nadležnosti.
Na primer, ja sam još 2007. godine govorila o tome da u mestu u kome ja živim, Bela Palanka, opština koju svi znaju po tome da je uvek na dnu lestvice po prosečnim primanjima, znači, opština koja je poznata kao "Cipelgrad", u njoj živi veliki broj bivših radnika najveće fabrike obuća u velikoj državi, fabrika obuće "Vesna" koja sada ne radi i pošto je velika ponuda radne snage cena rada je strašno niska. Ljudi su prinuđeni zbog nedostatka posla da rade i u nemogućnim uslovima, a poslodavci, kojih ima mnogo, preko 30 prijavljenih obućarskih radnji, od kojih su neke male a neke i nisu tako male, to su fabrike koje zapošljavaju i preko 100 radnika u fabrici, ali za tu istu fabriku radi i veliki broj radnika koji rade kući. Najčešće su to žene. Naravno, niti su prijavljene, niti im se uplaćuju bilo kakvi porezi i doprinosi i sve što sleduje, a posebno što borave u uslovima koji uopšte nisu primereni za obavljanje takvog posla.
Znači, od 2007. godine do danas, bez obzira na sve apele, tu se ništa nije promenilo. Fabrike i te manje radnje okreću pristojan novac, od njih živi dobar broj radnika, ali i dalje je veliki broj onih koji rade zbog toga što posla u drugim oblastima nema za vrlo malo para, a posebno što su oštećeni za sve prinadležnosti koje im sleduju.
Što se tiče kršenja prava iz radnog odnosa, osvrnula bih se na to da se i dalje zloupotrebljava pravo rada na određeno vreme. Poznato je da do godinu dana najduže može da se radi na određeno vreme, ali sa raznim prekidima. Poslodavci uspevaju da prolongiraju i da radnike ne prevedu u stalni radni odnos.
Zatim, imamo kršenje prava na dnevni, nedeljni i na godišnji odmor. I u ovim slučajevima o kojima sam prethodno govorila, recimo, poznato je da kad je sezona, pravo na dnevni odmor se apsolutno ne poštuje, radi se danonoćno, subotom i nedeljom, a o pravu na godišnji odmor i da ne govorimo.
Kada je u pitanje povezivanje radnog staža, i dalje nisu poznati kriterijumi po kojima se vrši izbor firmi ili izbor radnika kojima se povezuje radni staž. Da li su to državne firme ili su to samo pojedine firme, u svakom slučaju vrši se favorizovanje jednih na štetu onih drugih.
Takođe se mnogim poslodavcima toleriše neplaćanje obaveznih doprinosa. Znači, zna se da pojedinci ne uplaćuju. Navešću jedan drastični primer. Recimo, u opštini u kojoj smo bili deo vlasti do 2009. godine, posle prekomponovanja vlasti, naš predsednik skupštine ostao je bez te funkcije. Šest meseci iza toga je primao platu i kad je to vreme isteklo, trebao je da reguliše svoja prava iz radnog odnosa prijavom na birou i da prima nadoknadu koliko mu već sleduje prema dužini staža koju ima. Ispostavilo se da za vreme dok je bio predsednik skupštine njemu nisu uplaćivani porezi i doprinosi. Znači, nadležan za to je predsednik opštine. Kako država može da toleriše predsedniku opštine, kao nadležnom za budžet, da ne ispunjava to što treba? Šta onda da mislimo o onim mnogo manjim poslodavcima?
Citiram, na strani 16. ste rekli da poslodavci, koji ne uplaćuju doprinose za obavezno penzijsko i zdravstveno osiguranje, najdirektnije krše zakon, a obaveza je nadležnih državnih organa, a ne radnika, da takve pojave otkriju i sankcionišu. Svedoci smo i štrajkova glađu i samopovređivanja, o čemu je takođe već bilo reči, a činjenica je da se i sada ponovo aktuelizuje, a to se radi pred svake izbore, da će sva mesta biti podložna javnom konkursu, u javnim službama, a ne da se desi da neko bude zaposlen, a da se za to radno mesto nije ni znalo. Ovih dana u medijima je takođe bilo da će sva mesta u javnim službama biti i na konkursima, a znamo da se, naravno, to teško sprovodi. Bićemo zajedno svedoci posle formiranja naredne vlade, ako to bude vlada u ovom istom sastavu, da naravno opet neće biti kao što se obećavalo.
Što se tiče rada organa uprave, takozvane dobre i loše uprave, istakli ste takozvani kodeks dobre uprave, međutim, taj kodeks samo služi da se urani u lokalnim upravama i da se mnoge stavke iz njega ne poštuju. Takođe ste se bavili reformom državne uprave, a mi pamtimo da je velika kampanja bila oko smanjenja broja zaposlenih u državnoj upravi, od koje naravno nije mnogo realizovano. I sami ste naveli da ima preko 30.000 viška zaposlenih.
Što se tiče prava deteta, posebno ste naglasili pojam inkluzije. Inače, dolazim iz prosvete, pa bih se ovde posebno zadržala. Inkluzija mislim da je sprovedena i nametnuta jako brzo. Slažem se sa koleginicom koja je prethodno diskutovala, da se nepripremljeno ušlo u primenu ovog programa, jer škole nisu, naročito nastavni kadar nije prošao dovoljno obuka. Mislim da se ne snalaze dovoljno dobro, a to naravno ide na štetu deteta.
Što se tiče rodne ravnopravnosti, osvrnula bih se, naravno, na porodično nasilje i prava žena. Vidim da ste imali slučajeve pritužbi iz ovog dela. Mislim da su žene i dalje jako ugrožena kategorija i da treba omogućiti da se veći broj postupaka iz ovog dela pozitivno reši.
Što se tiče zaštite prava građana lišenih slobode, istakli ste da su uslovi u ustanovama za izdržavanje zakonskih sankcija jako loši, da tamo ima duplo više ljudi nego što treba, da ima 7.000 mesta, a da je u 2010. godini boravilo preko 11.000 osoba, što nameće jedan zaključak - ne bi bilo loše da vladajuća koalicija u narednoj kampanji, kao jednu od glavnih stavki, obeća izgradnju što većeg broja zatvora, da bi tamo mogli da se smeste svi oni koji tamo spadaju. Interesantno je da govorite o resocijalizaciji ljudi i posle izdržavanja zatvorskih kazni. Mislim da je to problem na koji treba da se posebno osvrnete, i vi i svi nadležni, da se ne bi ponavljali slučajevi da ljudi dospeju opet u ove ustanove.
Dalje, priznali ste da je saradnja sa Ombudsmanom u Prištini jako slaba, da je praktično i nema. Samim tim ste priznali, a i piše u izveštaju, da niste nadležni za oblast Kosova i Metohije, što naravno nikako nije dobro. Već ste imali pitanje i podržavam da odgovorite na pitanje o Izveštaju o trgovini organima.
Još bih se kratko osvrnula na oblast ključnih napomena o Zaštitniku građana, gde govorite o zapažanjima o stanju ljudskih prava i kažete da se prema građanima nejednako i nedosledno postupa, da se sreće kršenje principa dobre uprave, a naročito u oblasti zdravstva. Mislim da se treba posebno baviti dopunskim radom u zdravstvu, jer mislim da zakonsko rešenje koje omogućava da se zdravstveni radnici bave dopunskim radom, čak i u radno vreme, otvara velike mogućnosti za zloupotrebu i da treba još voditi računa i precizirati odgovornost lekara za takozvanu lekarsku grešku. Naravno, sve u pravcu zaštite prava pacijenata.
Još bih se osvrnula na oblast rodne ravnopravnosti, jer je to jedna od pet prava na kojima počiva čak i Evropska unija. Treba voditi računa, naravno, o porodičnom nasilju, ne samo nad ženama, nego i nad decom, kao i o ostvarivanju prava iz radnog odnosa, naročito neplaćanje nadoknada trudnicama i porodiljama. Tu treba pokušati da se preventivno deluje. Znači, treba pripremiti zakonsku regulativu da bi moglo da se preventivno deluje.
Što se tiče oblasti prava deteta, osvrnula bih se na pravo na pravilan razvoj sve dece. U mestu gde živim i u školi u kojoj radim 30% dece je romske nacionalnosti. Mislim da se preterano pominje razlika. Treba voditi računa o pravilnom razvoju sve dece, i jedne i druge. Za godinu, dve ili tri u prvom razredu biće 50% Roma u našoj školi. Apsolutno nema razloga da se govori samo o njima, o svoj deci zajedno. Oni zajedno žive, oni zajedno idu u školu, zajedno rade i zajedno provode vreme. Mislim da kod nas nema nekih značajnih slučajeva problematičnih ili zloupotreba što se tiče Roma.
Još bih rekla da je država obećala, na primer, u zadnje vreme mi se obraćaju ljudi i telefonom i lično, jer su u pisanim medijima videli naslov: "Plata za treće dete" ili su videli naslov: "Država plaća alimentaciju umesto nesavesnih roditelja". Da to ne bude samo medijska kampanja, recimo, pod naslovom "Plate za treće dete" stoji demografska naknada od 20.000 dinara, ali bez pokrića. Zašto obećavate nešto što verovatno nikada neće biti? Znate li koliko ima roditelja koji ne plaćaju alimentaciju? Lično znam ženu koja čuva dva odrasla sina, jedan ima 18 godina već, kojoj muž ne uplaćuje alimentaciju već šest godina, ni jedan dinar. Ne zna se gde živi, nema adresu, ne može da ga tuži. Onda sledi naslov da država plaća alimentaciju umesto nesavesnih roditelja. To je, pretpostavljam, daleka budućnost, ali ovakav naslov verovatno služi samo u propagandne svrhe.
Da ne bih dužila, samo bih na kraju istakla jedan podatak. U izveštaju na kraju stoje statistički i brojčani podaci o aktivnosti Zaštitnika građana i stoji da su vam se u 36,54% građani obratili za ono za šta ste nadležni, a da se 63,46% građana obratilo za ono za šta niste nadležni. Treba da uradite mnogo na tome da građani budu obavešteni o onome za šta ste nadležni, a kada bi država donosila zakone koji su jasniji, precizni i primenjivi, onda ni vi ne biste imali puno posla. Ovako, pošto samo fabrikujemo zakone, koji su bitni za evropski put, a niko ne vodi računa o njihovoj primeni, pretpostavljam da ćete imati još mnogo posla. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podnela je na ovaj predlog zakona 15 amandmana, od kojih je četiri prihvaćeno u integralnom obliku odmah na početku, od kojih se dva odnose na oblast baze podataka koju uređuje, između ostalog i član 4. ovog predloga zakona. U tom smislu je i kolega Aleksandar Martinović podneo ovaj amandman koji je prihvaćen.

Dobro je da su i amandman gospodina Aleksandra Martinovića i amandman koleginice Gordane Pop-Lazić prihvaćeni, jer smatramo da su poboljšali Predlog zakona u smislu da su razjasnili na koga se odnose podaci iz baze podataka, s tim da nije bilo jasno da li se podaci o zanimanju i stručnoj spremi, zaposlenju, licenci, plati i napredovanju i kretanju u službi odnose samo na zaposlene u ustanovi ili se odnose i na roditelje, staratelje i druge, s tim da smo doprineli da ovde sve bude jasnije i da u članu 10đ tekst koji glasi: "u roku koji obezbeđuje nesmetan rad i ažurnost baze podataka jedinstvenog informacionog sistema prosvete", nije baš precizan, tako da je dobro da je prihvaćen amandman koji ovaj rok precizira na 30 dana, što se nadamo da je dovoljno za unošenje novih podataka. Kada tako ne bi bilo onda bi ostalo vremena da ako treba da se izvade neka uverenja i donesu da se ispravi baza podataka, taj rok ne bi mogao da bude ispoštovan. Hvala.

 

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, kao i ono malo pre.
Kolega Vlada Milojković podneo je amandman na član 15. Predloga zakona u kome je tražio da se u članu 15. stav 3. reč: "blagovremeno" zameni rečima: "u roku od 15 dana". Naravno, amandman se odnosi na opravdavanje ili pravdanje izostanaka, o čemu već izvesno vreme govorimo.
U obrazloženju za odbijanje amandmana stoji da amandman ne treba prihvatiti iz razloga što isti ne bi bio u skladu sa članom 41. Zakona o osnovnoj školi, kojim je definisano da je roditelj dužan da pravda izostanak učenika najkasnije u roku od osam dana". Dolazim u situaciju da moram da postavim pitanje zašto onda i u ovom predlogu zakona ne stoji umesto reči: "blagovremeno" – rok od osam dana? Onda bismo izbegli ove amandmane i kolega iz poslaničke grupe pre nas i kolega iz DSS-a i naše. Znači, bilo bi jasno definisano koliki je rok za opravdavanje izostanaka.
Inače, skrenula bih pažnju da su izostanci jedna veoma teška i bolna tema, što se tiče obrazovanja, kao i da najveći broj izostanaka pravi jedan do dva posto učenika a da svi ostali redovno pohađaju nastavu. Preko 90% učenika najčešće ima primerno vladanje dok je samo mali broj učenika problematično.
Ali, nije mi jasno zašto zakon u članu 112. kaže da je dužnost učenika da redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze, a onda mu u drugim članovima dozvoljava, bez obzira da li je to 35, 25 ili ne znam već koliko, da pravi neopravdane izostanke? Malo pre sam pomenula među poslanicima jedan primer kad učenik koji je inače odličan, u maju mesecu dođe u situaciju da kaže da njemu njegov razredni starešina dozvoljava pet neopravdanih izostanaka i kaže: "Ja neću da mi oni propadnu". Mislim da dozvoljavanje, bez obzira kolikog broja neopravdanih izostanaka, stvarno ne doprinosi kvalitetu nastave.
Da bi nastava bila kvalitetnija, moramo sve da učinimo da broj izostanaka bude što manji. Jer, izostajanje dovodi i do poremećaja u ponašanju. Mnogi stručnjaci čak smatraju da koreni delikvetnog ponašanja počinju sa izostajanjem sa nastave, a to kasnije dovodi do raznih neuspeha u životu. Izostajanje nikako nije, bez obzira koliko smo novih zakona i izmena i dopuna doneli u poslednje vreme, stičem utisak da izostajanje nikako nije regulisano kako treba, da neće olakšati rad prosvetnim radnicima, što mislim da je bio cilj samog ovog predloga zakona za izmenu i dopunu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam potrebu da sada kada se završavaju amandmani na član 17. pozdravim prihvaćene amandmane od strane Vlade u pravcu skraćivanja vaspitno-disciplinskog postupka jer, u svakom slučaju, razvlačenje, da tako kažemo  i produžavanje vaspitno-disciplinskog postupka
dovodi u pitanje sve efekte njegovog vođenja uopšte, jer ako se toliko produži vaspitno-disciplinski postupak da se mere koje se na kraju njega izriču ne mogu da primene u toku školske godine ili ne mogu da daju nikakve efekte vezane za rad tog učenika i njegovo ponašanje uopšte, da olakšaju rad i razrednom starešini i nastavnicima i pedagoško-psihološkoj službi, onda se gubi svrha samog vaspitno-disciplinskog postupka.
Dobro je da su prihvaćeni ovi amandmani i, naravno i amandmani drugih poslaničkih grupa i amandmani poslaničke grupe SRS i nadamo se da smo doprineli kvalitetu ovog zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom tražili smo da se izmeni rešenje u članu 21. u stavu 1. time što smo tražili da se reči: "vrši uži izbor kandidata koje" zamenjuju rečima: "sve kandidate koji su konkurisali". Time smo tražili da se smanji ovlašćenje direktora na neki način, jer u članu 21. stav 1. glasi – u postupku odlučivanja o izboru nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika direktor vrši uži izbor kandidata koji upućuje na prethodnu proveru psihofizičkih sposobnosti u roku od osam dana od dana isteka roka za

podnošenje prijave; proverom psihofizičkih sposobnosti za rad sa decom i učenicima vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja, primenom standardizovanih postupaka, u roku od osam dana od dana dobijanja rezultata provere direktor pribavlja mišljenje organa upravljanja.

Vlada je amandman odbila, uz obrazloženje da ga ne treba prihvatiti, jer nadležna služba za poslove zapošljavanja nema dovoljno kapaciteta da izvrši provere svih kandidata koji se javljaju na konkurs, pa se samim tim usporava postupak izbora kandidata i stvara pravna nesigurnost. Rešenje iz Predloga zakona je nametnuto i činjenicom da izvršena provera psihofizičke sposobnosti kandidata važi samo šest meseci.

Ako se ukazala potreba da ova provera psihofizičkih sposobnosti eventualno važi duže od šest meseci, to je trebalo regulisati, a nedopustivo je da u obrazloženju za neprihvatanje amandmana stoji da služba nadležna za poslove zapošljavanja nema dovoljno kapaciteta da izvrši proveru svih kandidata koji su konkurisali, ako se ukazala potreba da treba primiti još kadrova za proveru psihofizičkih sposobnosti, to onda treba i uraditi, a ne onemogućavati neke od kandidata na samom konkursu da budu ozbiljno razmatrani kao kandidati.

Direktori takođe nisu nadležni, nisu osposobljeni da vrše proveru psihofizičkih sposobnosti, da bi oni mogli na početku konkursa da vrše uži izbor kandidata kod kojih će se tek obavljati provera psihofizičkih sposobnosti.

Inače mislimo da su ovlašćenja direktora, ne samo po ovom pitanju nego i inače, možda preširoka. Imaju potpunu kontrolu finansija, prijem i otpuštanje zaposlenih, pokretanje, vođenje i presuđivanje, da tako kažem uslovno, po vaspitno-disciplinskim postupcima, a ovakvo njihovo ponašanje, odnosno ovolika njihova ovlašćenja dovela su do pojave mobinga u mnogim školama, dovela su do pojave korupcije, vezano za zapošljavanje i što se tiče vaspitno-disciplinskih postupaka doveli do velikih podela u kolektivima što, naravno, vodi narušavanju međuljudskih odnosa i zaoštravanje ovih odnosa u nekim slučajevima do nepodnošljivosti.

Složićete se samnom da međuljudski odnosi mnogo znače prilikom obavljanja vaspitno-disciplinskog procesa uopšte. Ako su narušeni međuljudski odnosi u kolektivima onda i sam kvalitet nastave, naravno, opada.

U ovom slučaju mislim da je trebalo razmotriti ova dva amandmana koji se odnose na isti član i naravno ih prihvatiti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 22. Predloga ovog zakona tražili smo da se stav koji glasi – ustanove mogu izvršiti i međusobno preuzimanje zaposlenih na neodređeno vreme na odgovarajuće poslove, uz prethodno potpisan sporazum o preuzimanju uz saglasnost zaposlenih, ako je razlika u procentu njihovog radnog angažovanja manja od 20%, tražili smo da se ovaj stav briše.
Naravno, očekivali smo da amandman neće biti prihvaćen iz razloga što omogućava da se direktori dve osnove ili srednje škole, recimo, što bih ja rekla, pogode oko toga ko će iz jedne škole preći u drugu i obrnuto. I to, što predviđa ovaj zakon, bez ikakvog učešća školskih uprava. Mi smo tražili da se stav briše iz razloga što mislimo da se na taj način otvaraju mogućnosti za zloupotrebu, da direktori mogu da biraju ko će doći u njihovu školu, a ko neće, jer se isključuje učešće školskih uprava u svemu tome.
Pošto je ministar malopre dobio kompliment da je u svom mandatu već reformisao više zakona, iskoristila bih vreme koje mi je preostalo da pitam kada će se reformisati u ovom zakonu članovi koji se odnose na stručno usavršavanje nastavnika, na stručno, a ne na komunikacijske seminare i nešto drugo? Kada će se reformisati članovi koji se odnose na zaštitu nastavnog osoblja, profesora i nastavnika, a ne samo učenika? Kada će se reformisati članovi koji će regulisati, recimo, da prosvetni inspektori nadležni za škole ne budu zaposleni u lokalnim samoupravama, gde će, naravno, uvek odgovarati samo predsednicima opština, a onda je jasno da će raditi samo u interesu lokalne vlasti? Kada će se reformisati članovi koji će dovesti do toga da bude vraćeno dostojanstvo profesije profesora? Kada će se konačno mnogo više razgovarati o obrazovanju, a ne samo o disciplinskim postupcima, o bazama podataka i o drugim stvarima, koje mislim da su mnogo manje važne u odnosu na obrazovanje i vaspitanje učenika? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, gospodo iz ministarstva, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je donet avgusta 2009. godine upravo je pokazao mnoge nedostatke na koje je poslanička grupa SRS još u to vreme ukazivala.
Posle nepune dve godine pred nama su izmene i dopune ovog veoma važnog zakona, u kome su samo neka rešenja poboljšana. Izvršeno je, kako je i sam ministar rekao u uvodnom izlaganju, usklađivanje sa zakonima koji su u međuvremenu doneti i sa Zakonom o ministarstvima.
Na Odboru za prosvetu juče je ministar istakao da je cilj ovih izmena i dopuna da se podigne nivo obrazovanja i da se reše problemi koji su uočeni posle gotovo dve godine od usvajanja zakona. Nažalost, ne mogu pre nego što pređem na konkretne stvari iz zakona da ne naglasim nešto sa čim će se, nadam se, složiti svi a to je da je nivo obrazovanja bez obzira na sve predloge zakona teško podići ako obrazovanje ne bude mnogo bolje sagledano u onom najznačajnijem zakonu, a to je Zakon o budžetu.
Tačno je da nije sve u novcu, ali bez ozbiljnijih ulaganja u obrazovanje izuzetno će biti teško podići nivo obrazovanja. Ako se svake godine realno u budžetu za obrazovanje nađe sve manje para a procenat učešća plata i u to malo para stalno raste, situacija će realno biti sve gora. Sve dok preko godine smanjujemo novac za, na primer, osnovno obrazovanje da bi povećali broj studenata na budžetu, ili smanjujemo za srednje obrazovanje novac da bi finansirali doktorske studije, nema ništa od podizanja nivoa obrazovanja.
Još mi u ušima zvoni jedna rečenica izgovorena od strane ministra na Odboru za prosvetu 10. februara 2011. godine, u vreme štrajka, kada je rekao: "Dok su plate bile bolje, o drugim stvarima se nije ni pričalo. Strategiju niko nije pominjao". Što se strategije tiče, mislim da ova vlada celokupna trenutno razmišlja samo o strategiji kako da ostane do narednih izbora, pa verovatno tek tad planira da kad opet pobedi ista garnitura, kako reče Mirko Cvetković juče, tek se onda ozbiljno pozabavi strategijom vezano za obrazovanje.
Kao jedno od najznačajnijih stvari, u ovom predlogu zakona relativno se malo pominje, a ja bih istakla propisivanje bližeg regulisanja obrazovanja odraslih i svih pitanja od značaja za ovaj segment obrazovanja. Već neko vreme pominje se poseban zakon o obrazovanju odraslih, za sada samo kao nacrt, mada smo juče čuli da je izrada pri kraju. Mislim da je neophodno da se taj predlog zakona što pre nađe u proceduri i naravno da se sa početkom njegove primene, nadamo se, smanji izuzetno visok procenat nepismenih i ljudi koji nemaju završenu čak ni osnovnu školu u Srbiji.
Dobro je što je u članu 2. ovog predloga zakona donekle otklonjena nedoumica vezana za sticanje stručnih, akademskih i naučnih naziva, jer mnogima nije bilo jasno šta znači naziv diplomirani a šta master, mada, na primer, mnogima ni sada nije jasno da diplomirani, na primer anglista, neće moći da radi da radi tj. da predaje engleski u školi, već mu za to treba naziv master, tj. 300 bodova, tj. drugi stepen akademskih studija. A trebalo bi da bude izjednačen sa kolegama koji već rade i koji su samo diplomirani.
Poslanička grupa SRS intervenisala je amandmanima na član 4. Predloga zakona jer smatramo da se suviše podataka traži za bazu podataka i jedinstveni informacioni sistem prosvete, a već smo bili svedoci raznih zloupotreba, bez obzira na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i druge zakone koji moraju da se poštuju. Takođe smo u istom članu intervenisali amandmanom vezano za to da se vaspitna uloga sistema obrazovanja i vaspitanja ne izostavlja. O tome ćemo detaljnije govoriti u raspravi o amandmanima jer kao što je većina vas verovatno primetila, u celom zakonu se mnogo više bavimo vaspitanjem, merama za obezbeđivanje discipline, disciplinskim postupcima i slično, tako da smatramo da ni u jednom članu zakona vaspitanje kao jedno od osnovnih uloga ne sme biti izostavljeno.
Takođe smo amandmanom tražili da se vezano za bazu podataka precizira rok za ažuriranje podataka, jer ako se podaci ne unose na vreme, može doći do izvesnih problema prilikom, na primer, izdavanja javnih isprava koje izdaju ustanove i slično.
SRS takođe smatra, vezano za predložene izmene sastava školskih odbora, da je postojeće rešenje bilo bolje, tj. da je dovoljno da skupština jedinica lokalne samouprave imenuje najmanje jednog socijalnog partnera, bez određenja iz koje oblasti je taj socijalni partner. Predlaganje sva tri predstavnika lokalne samouprave iz redova socijalnih partnera kao što je, na primer, njihov broj veliki i u savetu za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, smatramo da nije neophodno i da će možda stvoriti prostora za zloupotrebu, o čemu ćemo više govoriti u raspravi u pojedinostima.
Pošto sam ja inače kao profesor radila i u srednjoj, a trenutno radim i u osnovnoj školi u Beloj Palanci i lično sam svedok da je pravdanje ili opravdavanje izostanaka nešto što stalno pravi probleme, smatramo da je dobro da je broj tzv. dozvoljenih neopravdanih izostanaka smanjen sa 35 na 25, pri čemu se već posle 15 izostanaka obaveštavaju roditelji. Ali, tražili smo amandmanom da se pojača obaveza učenika i roditelja da u roku od 15 dana opravdavaju izostanke. Inače mislimo da reči kao što su: blagovremeno, izuzetno i sl. u zakonima treba izbegavati.
Takođe, smatramo da je dobro što je ovim izmenama omogućeno da se sankcioniše i samo neopravdano izostajanje učenika, nevezano za druge povrede dužnosti i obaveza učenika.
Poslanička grupa Srpske radikalne stranke uložila je amandman na predloženo zakonsko rešenje kojim se predviđa da prilikom vođenja vaspitno-disciplinskog postupka roditelj mora biti samo obavešten. Mišljenja smo da roditelji učenika moraju biti uključeni u ovakve postupke, što se inače predviđa i članom 3. važećeg zakona, koji reguliše opšte principe sistema obrazovanja i vaspitanja i glasi: "Sistem obrazovanja i vaspitanja u svojim organizacijama i sadržajima obezbeđuje" i tačka 1) "efikasnu saradnju sa porodicom, uključivanjem roditelja, odnosno staratelja, radi uspešnog ostvarivanja postavljenih pitanja obrazovanja i vaspitanja", kao i članom 113. istog zakona, koji kaže: "Sa učenikom koji vrši povredu pravila ponašanja ili se ne pridržava odluka direktora i organa škole neopravdano izostane sa nastave pet časova, odnosno koji svojim ponašanjem ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava, škola je dužna da, uz učešće roditelja, odnosno staratelja učenika, pojača vaspitni rad aktivnostima u okviru odeljenske zajednice, stručnim radom odeljenskog starešine, pedagoga, psihologa, posebnih timova, a kada je to neophodno da sarađuje sa odgovarajućim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zaštite na promeni ponašanja učenika".
Poslanička grupa Srpske radikalne stranke smatra da predviđanje premeštanja učenika, naročito osnovnih škola, iz jedne u drugu, kao vaspitno disciplinska mera i nije najcelishodnije rešenje. Smatramo da su osnovne škole dovoljno opremljene stručnim saradnicima, pedagozima, psiholozima, da mogu, u skladu sa zakonom, da oforme različite stručne timove za praćenje ponašanja učenika i efekata vaspitno-disciplinskih postupaka, što smo i amandmanom tražili i da mera premeštanja u drugu školu stvarno nije nešto što bi dalo očekivane rezultate.
Podsećam da bi ovakva mera uzrokovala, na primer, dodatne probleme i troškove putovanja učenika, jer u mnogim manjim sredinama postoji samo po jedna osnovna škola. Recimo, u Beloj Palanci prva naredna je na deset kilometara - u Crvenoj Reci. Troškovi mesečnih karata i sada su problem za lokalne samouprave, a u ovom slučaju bile bi još i dodatan problem. Ovakva vaspitno-disciplinska mera možda je primenjiva za učenike srednjih škola, a čak i ako se primenjuje na učenike od petog do osmog razreda, tražili smo amandmanom da se pribavi saglasnost nastavničkog veća škole u koju se učenik premešta, jer izraz "saglasnost škole" može da podrazumeva i samo saglasnost direktora, a takvi problematični učenici mogu da izazovu remećenje rada u manjim školama, čak i u svim odeljenjima od petog do osmog, jer ih obično ima samo po jedno.
Takođe smo uložili amandmane na član 21. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojim je Vlada intervenisala u članu 130. važećeg Zakona, koji se odnosi na prijem u radni odnos na osnovu konkursa. Izmenama se traži da direktor ustanove u postupku odlučivanja o izboru nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, vrši uži izbor kandidata koje upućuje na prethodnu proveru psihofizičke sposobnosti, za rad sa decom i učenicima, koje vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja, primenom standardizovanih postupaka.
Poslanička grupa Srpske radikalne stranke smatra da je postojeće rešenje bilo bolje, jer je predviđalo da smo na proveru psihofizičkih sposobnosti za rad sa decom i učenicima šalju svi kandidati koji su konkurisali za prijem u radni odnos i ispunjavaju uslove konkursa.
Nedopustivo je da je Vlada u obrazloženju navela da je praksa ovu izmenu nametnula kao neophodnu, iz razloga što nadležne službe za poslove zapošljavanja nisu imale dovoljno kapaciteta da obaveze koje su propisane ovim zakonom izvršene u utvrđenim rokovima. To je ista ona vlada koja sa dva člana zakona propisuje zapošljavanje na stotine, čak hiljade aktivista nekih stranaka, recimo, u kancelarijama za mlade i slično.
Službe nadležne za proveru psihofizičke sposobnosti moraju da imaju dovoljno kapaciteta. To je jedno. Drugo, kandidatima koji su jednom bili na proveri psihofizičke sposobnosti ta potvrda, uverenje ili šta im se već izdaje, može da važi u određeno vreme. Lično mislim da bi čak možda svi zaposleni u obrazovanju koji rade sa decom i učenicima trebalo posle određenog perioda da ponovo prođu proveru psihofizičke sposobnosti. Polazim prvo od sebe. Posle pet godina u Skupštinu treba da se vratim u školu, pitanje je koliko ću biti sposobna da radim sa decom i učenicima.
Intervenisali smo sa amandmanom i u članu 17. Predloga izmena i dopuna u stavu 3. vezano sa skraćivanjem vremena za pokretanje vaspitno-disciplinskog postupka od 60 na 30 dana, jer smatramo da ovakav postupak mora biti efikasan, da bi predložena rešenja što pre dala rezultate, što smo uočili da je intencija predloga i u delu Predloga zakona koji se odnosi na skraćivanje vođenja disciplinskog postupka protiv zaposlenih, gde se predviđa kraće vreme u kome zastarevaju pokretanje i vođenje postupka.
Takođe smo uložili amandman na predložene izmene člana 131. važećeg zakona koji reguliše preuzimanje zaposlenih. Jasno je nama da je mnogo izvodljivije i u praksi lakše primenljivo međusobno preuzimanje radnika na način koji se predviđa izmenama, znači, bez izrade liste za zaposlene pri školskim ustanovama. Pored sve racionalnosti, smatramo da ovakvo rešenje vodi izvesnom privatizovanju škola i mislimo da je važeće rešenje celishodnije, jer obezbeđuje ravnopravnost svih radnika koji su ostali neraspoređeni i u ovoj i onako delikatnoj situaciji i sprečava ili bar otežava bilo kakve zloupotrebe.
Nismo uložili amandman na član 24. izmena i dopuna, kojim se i dalje omogućava školi, tj. direktoru da čak šest časova redovne nastave sedmično može da dodeli nastavniku, što bi se reklo preko norme, ako ne može da obezbedi stručno lice, iako smo svesni činjenice da je to jako mnogo, naročito ako su u pitanju, recimo, časovi iz matematike, gde se podrazumevaju pismeni zadaci, pregledavanje i slično. Svesni smo i mi veoma teškog stanja u školama, recimo, vezano za neke stručne predmete u srednjim školama. Svesni smo da je ponekad veoma teško obezbediti stručni kadar, naročito u malim sredinama, ali smatramo da je ovo stvarno rešenje koje treba primenjivati samo u krajnjoj nuždi i za kraći vremenski period, ali nikako za celu školsku godinu. Naravno, bezobzirno je obrazloženje koje se juče čulo na Odboru - da se time izbegava plaćanje poreza i doprinosa za novog radnika, sa stopom nezaposlenosti od preko 22%. Mislim da ovakvo obrazloženje baš treba izbegavati.
Toliko za sada. Još bi samo napomenula da se na današnjoj sednici, kao i mnogo puta do sada, stavlja praksa vladajuće većine da spaja raspravu više zakona, pa i danas, pored Predloga zakona o osnovama sistema i obrazovanja, razmatramo po prvi put novi Predlog zakona o optičkim diskovima, za koji je, takođe ,kao predstavnik Vlade određen prof. dr Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke. Kao i za mnoge do sada, i na ovaj zakon Srbija je pristala kao na jedan od uslova za sticanje kandidature za članstvo u Evropskoj uniji, a pored toga opet stavljaju pokušaj da se doprinese stavljanju pravne sigurnosti u oblasti zaštite intelektualne svojine i smanjenje obima piraterije, kao i sprečavanju nelegalne proizvodnje optičkih diskova, čime se izbegava plaćanje dažbina koje predstavljaju javni prihod.
Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i na Predlog zakona o optičkim diskovima poslanička grupa Srpske radikalne stranke podnela je određen broj amandmana, pa se nadamo konstruktivnoj raspravi i u načelu i u pojedinostima.

Hvala. Na kraju rasprave bih da skrenem pažnju na par stvari oko kojih smo se, nadam se, danas uglavnom svi složili. Molim ministra da amandmane koji su u ovim područjima uloženi dobro razmotri, a to su, na primer, postupnost mera u vaspitno disciplinskom postupku uz obavezno uključivanje roditelja i, naravno, postupno praćenje efekata tih mera, da bi moglo, recimo, u toku jedne školske godine da se te mere iskoriste, ustvari da se kod učenika vidi efekat tih mera. Složili smo se, čini mi, se skoro svi danas da je premeštanje učenika u osnovnim školama iz jedne škole u drugu jako komplikovano i da mora da se precizira sa još par stvari. Evo i prethodni kolega je pomenuo baš neslaganje roditelja i eventualno neslaganje škole u kojoj treba da se premesti.
Zatim posebno bih istakla proveru psihofizičkih sposobnosti kandidata koji se javljaju na konkurse za nastavnike saradnike i drugo, jer mislim da je to mesto gde može da se uoči kvalitet i da se poboljša uopšte kvalitet nastavnog kadra u školi. Mislim da je to tek u začetku, jer ni direktori, a ni službe nadležne za zapošljavanje mislim da nisu u situaciji da adekvatno procene psihofizičke sposobnosti prijavljenih na konkurse. Mislim da smo malo pažnje posvetili i u zakonu i danas uopšte usavršavanju nastavnika. Složila bih se, pomenuto je danas da je najveći procenat nastavnika u školama ustvari entuzijasti koji svoj posao obavljaju najbolje što mogu, a da je samo mali broj onih protiv kojih se vode disciplinski postupci, a mi smo o tome najviše pričali.
Takođe, mislim da nije potrebno posvećivati pažnju privatnim časovima i nekako ih uvoditi u zakonske norme. Mislim da mnogo više treba posvetiti pažnje onom što može da se postigne na času, odnosno u onim regularnim tokovima, a da ovo nikad nije bilo nešto popularno, a to što toliko košta, to je već posebna priča. Volela bih da rezultat prijemnog ispita, koji ove godine prosečno, čini mi se, 13,45 bio i za srpski i matematiku, a naravno bude svake godine sve bolji. Mislim da unapred dati učenicima i testove i rešenja ne vodi nekom velikom kvalitetu. Godine 2009. sam diskutovala u pravcu da ako se zna oblast iz koje se daju zadaci, nema potrebe da učenici pre toga imaju i rešenja. Čini mi se da to najviše vodi tome da oni pokušavaju da to nauče napamet.
Volela bih da vlada učini mnogo više da se učenici koji završe i srednje škole, a i kasnije fakultete mogu da sa svojim znanjem koji su stekli, što pre zaposle i da to znanje iskoriste i primene, a ne da u toku svog školovanja dođu u situaciju da nisu sigurni za šta da se opredele, jer ono što najviše možda vole da studiraju i žele i da će u tome naći sebe, ne vodi toj sigurnosti. Hvala.

Koleginica Gordana Paunović-Milosavljević podnela je amandman na član 1. stav 1. Predloga zakona, koji glasi: "ovim zakonom uređuju se mere i aktivnosti koje preduzimaju Republika Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, a koje imaju za cilj unapređivanje društvenog položaja mladih i stvaranja uslova za ostvarivanje potreba i interesa mladih u svim oblastima koji su od interesa za mlade".
Amandmanom se traži da se u članu 1. stav 1. posle reči: "imaju za cilj" dodaju reči: "sistemsku brigu institucija o mladima". Vlada je amandman odbila iz razloga što smatra da je necelishodan.
Cilj poslaničke grupe SRS je da o populaciji mladih sistemsku brigu vode državni organi, a ne nevladine organizacije i različita udruženja čije je formiranje predviđeno ovim predlogom zakona. SRS smatra da o ovoj važnoj oblasti država mora da vodi brigu i preuzme odgovornost, jer su mladi, kao što je ovde više puta istaknuto, budućnost i društva i države i njihovi problemi moraju biti realno sagledani sa svih aspekata, a ne samo sa aspekta aktivizma mladih u udruženjima i nevladinim organizacijama. Hvala.

Pošto su kolege pre mene objasnile suštinu stava SRS da se amandmanom reguliše broj napisanih autonomnih pokrajina u Republici Srbiji, samo ću se nadovezati i podržati prethodne stavove.
Poslanička grupa SRS ima utisak da tamo gde je to manje važno, kao što je npr. u obrazloženju ovog zakona, npr. uvek se primenjuje množina kada se govori o AP Republike Srbije, ali zato u propisima koje kontroliše EU i njeni predstavnici u Republici Srbiji pominje se AP uvek samo u jednini.
Čulo se danas u raspravi da ne treba temu KiM mešati u zakonu o mladima. Meni onda ovde nešto nije jasno – zar na KiM ne žive mladi? Zar predlagač zakona nije imao u vidu i njih kada je pisao zakon ili mislite da mladima u Srbiji nije bitno što je Srbija za odbranu baštine sa KiM u UNESKO imala samo jedan minut, što su možda neki mladi iz Francuske, Švajcarske, Švedske pokušali da četiri srpska kulturna dobra, kao što su manastir Pećka patrijaršija, Dečani, Gračanica ili Bogorodica Ljeviška preimenuju u kosovska kulturna dobra? Ne čini li vam se da ovakvim tihim brisanjem jedne srpske pokrajine iz predloga zakona možda nesvesno podržavate one koji žele da izbrišu svaki trag srpskog vekovnog postojanja na Kosovu?
Pošto smo danas više puta od predstavnika vladajuće većine čuli da ovaj zakon neće promeniti položaj mladih u Srbiji i da je za to potrebno promeniti politiku Vlade, koja i mlade i državu vodi u sunovrat, još bih se samo osvrnula na jedan od najvećih problema mladih, a to je zapošljavanje.
Ne verujem da će ovaj zakon uopšte svojim nejasnim i površnim odredbama doprineti rešavanju ovog gorućeg problema. Podaci sa kraja aprila ove godine govore da je stopa nezaposlenosti 22,2%, što je rast u poređenju sa 19,2% sa kraja oktobra prošle godine. Danas smo se ovde skoro svi, inače bivši mladi sa setom sećali vremena kada smo mogli besplatno da završimo fakultete i da se posle toga zaposlimo, jednom zauvek, rešimo egzistencijalni problem, naravno socijalno, penziono i sve drugo, u fabrikama, školama, a da se posle toga ženimo, udajemo i osnujemo porodice i slično.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za evropske integracije izdvojila sam mišljenje i želim da kažem sledeće. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je ova Skupština donela u oktobru 2008. godine, a u primeni je od januara 2010. godine, već u prvim mesecima svoje primene pokazao je jasne nedostatke i neprimenljivost u praksi.
U obrazloženju vezanom za ustavni osnov za donošenje izmena i dopuna ovog zakona, ima se utisak kao da u vreme donošenja ovog zakona nije važio ovaj, nego neki drugi ustav. Naravno da se radi o istom ustavu, nego Vladi ne uspeva nikako, a mislim da to neće uspeti ni ovim izmenama i dopunama zakona, da ugodi svima koji su važni za ovu ili onu koaliciju, što na lokalu, što u Republici, a željni su vlasti i naravno moći.
Umesto da razjasnim neke termine, Predlog zakona i dalje ostavlja nejasnoće, naročito u odredbama o sukobu interesa, na primer pored termina – političke stranke dodaje se i termin – drugi politički subjekti, a u obrazloženju Vlade još stoji, pored toga, da se tu misli na grupe građana koje učestvuju na izborima, još stoji – i slično, što opet ostavlja mogućnost za razna tumačenja.
U vezi ovlašćenja direktora Agencije stoji da on daje mišljenja i uputstva za sprovođenje ovog zakona. Zar nije moguće napraviti zakon koji će biti jasan i precizan da niko neće morati naknadno da ga tumači i daje mišljenja. Naravno, opet mislim da je to u cilju ostavljanja mogućnosti za različita tumačenja.
Zakon, pored toga, obiluje terminima koji nikako ne doprinose preciznosti, već naprotiv. Kao što su na primer termin – izuzetno, odnosno termini koji se vrlo često primenjuju, zatim termin - pojedine kategorije funkcionera, a nigde se ne precizira koje su to kategorije funkcionera. U članu 13. stoji da Agencija može na zahtev funkcionera da da saglasnost za obavljanje i drugih poslova, odnosno delatnosti.
Stičem utisak da je zakon napisan samo za određene ljude, kojima će na osnovu njega moći da se daju tumačenja po potrebi, kako kad i kako kome odgovara.
U prilog ovome navešću jedan primer. Ministarstvo pravde obratilo se jednoj skupštini opštine, tumačeći navedene odredbe zakona vezano za odborničke mandate, sledećim rečima: "Tumačeći gore navedene odredbe zakona, mišljenja smo da je za odlučivanje o žalbi na odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o prestanku mandata odborniku, kao i o potvrđivanju mandata novom odborniku, stvarno nadležan Upravni sud".
Istoj skupštini opštine obratilo se Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu sledećim rečima: "Upravni sud, kao sud posebne nadležnosti, odlučuje u upravnim sporovima i nadležan je za rešavanje po žalbama na odluke skupštine jedinice lokalne samouprave u vezi sa mandatima odbornika u smislu člana 49. Zakona o lokalnim izborima".
Pored toga, pored ova dva ministarstva koja su se obratila lokalnoj samoupravi, Viši sud u toj istoj opštini donosi presudu kojom poništava odluke o prestanku mandata odbornika i daje mogućnost da se mandati dodele drugim odbornicima.
Da li je moguće jednom doneti zakon koji će biti nedvosmislen i jasan, koji neće morati da tumače jedno, drugo, treće ministarstvo, jer mislim da je to jedini način da se izbegnu mogućnosti da do korupcije uopšte dođe, a ne da se onda cela država samo time bavi.