Dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za evropske integracije izdvojila sam mišljenje vezano za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima jer želim da skrenem pažnju na nekoliko stvari.
Jedna od osnovnih izmena koja se predlaže vezano za član 330. Zakona o bezbednosti saobraćaja je da se za najteže prekršaje umesto automatskog zatvora od 15 do 45 dana i 14 kaznenih poena omogući plaćanje kazne od 100.000 do 120.000 dinara ili ako ste izazvali nezgodu od 120.000 do 150.000 dinara.
U Vladi su se rukovodili logikom da će na taj način uštedeti troškove smeštaja prekršilaca i u isto vreme zaraditi dodatni novac. Prema nekim proračunima, samo za teške prekršaje u prvih pet meseci država je mogla da prihoduje nešto manje od pola milijarde dinara da je ova izmena, koja se sada predviđa, bila ugrađena u zakon zimus.
U obrazloženju se takođe navodi da bi korist bila višestruka jer je najveći deo ovih sredstava od naplaćenih novčanih kazni predviđen za unapređenje bezbednosti saobraćaja.
Postoje mišljenja da će se na ovaj način onima kojima novac odavno ništa ne znači omogućiti da divljaju po ulicama i izbegnu zatvor, a nasuprot tome obični građani koji neće imati para da plate kazne moraće da idu u zatvor.
Između ostalog, država inače svakog dana u saobraćaju izgubi oko 2,7 milijardi evra na troškove rehabilitacije, uviđaja, sudske troškove i slično. Jedno od obrazloženja koje ide u korist plaćanja kazne je i to da suđenja za ovakve prekršaje dugo traju, da se na izdržavanje kazni čeka više meseci, pa čak i godina. Na kraju sve izgubi smisao, a i nije baš lako sve prekršioce smestiti u zatvor.
Prema podacima MUP-a, pripadnici saobraćajne policije su od početka primene zakona podneli 4.774 prijave zbog prekršaja za koji je predviđeno najmanje 15 dana zatvora i 209 prijava za nasilničku vožnju koja se kažnjava sa 30 do 60 dana zatvora.
SRS je podnela određeni broj amandmana na ovaj predlog zakona i kao jesenas pokušaće da njima popravi predloženi zakon. Volela bih da znam, pošto su ova sredstva između ostalog predviđena i za unapređenje bezbednosti saobraćaja, koliko kazni treba da se naplati pa da bezbednost saobraćaja, recimo, u Sićevaćkoj klisuri, bude unapređena, pa da nam ubuduće, na primer, za dan opštine Bela Palanka ministri ne moraju da sleću helikopterom da bi otvorili koji kilometar asfaltnog puta koji, naravno, nije nov, već je za tri dana pre svečanosti samo presvučen tankim slojem asfalta koji neće izdržati ni do narednih izbora. Još na tom kilometru nazovimost, za koji je opština već više puta iz budžeta izdvojila poprilična sredstva jer ga svaka veća bujica posle kiše ponovo odnese.
Građani od Sićevaćke klisure do granice sa Bugarskom, tj. u opštinama Bela Palanka, Pirot i Dimitrovgrad, sa nestrpljenjem očekuju radove na Koridoru 10, ali oni nikako ozbiljnije da počnu, bez obzira što su više puta otvarani, naravno, sve u cilju poboljšanja bezbednosti saobraćaja, ali i zbog toga da bi se građani iz ovih opština koliko-toliko mogli da zaposle jer radnih mesta u ovim opštinama ima sve manje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na Odboru za evropske integracije izdvojila sam mišljenje o ovom zakonu da bih kao član SRS pokušala da skrenem pažnju na nekoliko stvari.
U SRS ponadali smo se da će ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju mnoge stvari iz prethodnog zakona konačno biti razjašnjene, što je valjda i cilj izmena i dopuna. Međutim, nažalost, to nije slučaj.
Poslanička grupa SRS je podnela određeni broj amandmana u cilju razjašnjavanja nekih pitanja, o čemu ćemo još govoriti u raspravi. Sada bih samo skrenula pažnju na sledeće.
Do početka upisa na fakultete ostale su dve nedelje, a pod Aktom upozorenja u procesu akreditacije je još 15 fakulteta i oko 150 studijskih grupa. Znamo da je akreditacija proces i da visokoškolske ustanove otklanjaju nedostatke do poslednjeg trenutka, kao i to da je akreditaciju već dobilo preko 500 studentskih grupa, ali, zar ne možemo jednu upisnu godinu da dočekamo bez rizika da se studenti upišu na grupe za koje komisija može doneti odluku da ih ne akredituje ukoliko fakulteti ne postupe po nalozima iz Akta upozorenja.
Do kada će nam se deca upisivati na fakultete gde se nastava izvodi vikendom, u improvizovanim prostorima, a drže je profesori koji putuju iz drugih gradova? Na ovaj način diskredituju se napori pravih studenata, otežava se njihovo zapošljavanje, jer poslodavci zbog onih koji nemaju akreditaciju i prave fakultete trpaju u isti koš.
Pored toga što treba otvarati četvore oči da vas na razne načine ne prevare pa da vam diplomu dovedu u pitanje, tu je i pitanje previsokih školarina. Doduše, ovim izmenama i dopunama, kao što ste malopre rekli, predviđeno je da saglasnost na visinu školarina daje Ministarstvo prosvete, ali to ministarstvo treba i da se pobrine da to ne ostane samo preporuka, jer kao što je u većini slučajeva bilo preporuke većina visokoškolskih ustanova ne poštuje.
Kao što svi znamo, veliki broj studenata je iz porodica koje se izdržavaju sa po petnaestak hiljada dinara, mnogi od penzija, koje su jedini prihodi tim porodicama, pa ako je kriza za fakultete, kriza je i za studente. A, ako stalno govorimo o jednakim šansama za sve, trebalo bi da i studentima omogućimo da imaju jednake šanse.
Kada smo već kod šansi, pomenula bih projekat "Prva šansa", koji se odnosi na mlade pripravnike, svršene studente. Apelujem na ministra da se založi da ovaj projekat ne služi poslodavcima da iskorišćavaju mladu radnu snagu, već da se saglasno projektu to adekvatno sprovede i da se tim mladim ljudima bar minimalno plati, a ne da te plate kasne mesecima, da ne bi izgubili i to malo entuzijazma koji imaju.
Još bih samo pomenula pokušaje da se ulože napori da se završi predlog standarda kompetencija za profesiju nastavnika koji se, naravno, odnosi na kadar u srednjim školama, a da se razmisli o sličnim rešenjima za visoko obrazovanje, pa da na taj način, studenti imaju, malopre pomenute, iste šanse na istim fakultetima, ma u kom gradu, a ne da prolaznost na ispitima zavisi od samovolje i raspoloženja nastavnog kadra.
Naravno, SRS se protivi celokupnom ''Bolonjskom sistemu'' koji se u praksi pokazao kao lošiji, nego što se u startu mislilo. Naravno, Ministarstvo bi prvo trebalo da poradi na vraćanju autoriteta nastavnika, kako u srednjem, tako i u visokim školama.
Na kraju, a propo prethodne priče, volela bih da nam ministar sugeriše koji su to fakulteti koji mogu da obezbede brže, bolji posao? Trenutno sam u situaciji da jednom budućem studentu treba da preporučim šta da proba da upiše i nikako nisam u situaciji, a pretpostavljam ni većina roditelja, da znam koji je to fakultet koji može da obezbedi brže, bolji posao. Ako ministar ima neke korisne sugestije, verujem da bi mnogi to pozdravili. Hvala. (Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS podnela sam amandman kojim sam tražila da se u članu 21. u stavu 4. reči „i njegovom poslovnom politikom“ brišu.
Srpska radikalna stranka smatra da su ove reči suvišne, jer je svaka poslovna politika bilo kog poslodavca u skladu sa zakonom. Mora da bude.
U obrazloženju o neprihvatanju ovog amandmana se kaže: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je rešenje u Predlogu zakona adekvatnije. U navedenom članu Predloga zakona propisano je da poslodavac može prihvatiti preporuke iz sporazuma strana u sporu ako su u skladu sa zakonom i njegovom poslovnom politikom. Nesporno je da poslovna politika poslodavca mora da bude u skladu sa zakonom.
Međutim, ovde je reč o tome da se poslodavcu nudi da preduzme mere koje se odnose na način organizacije posla, koji u svakom slučaju treba da bude u skladu sa poslovnom politikom poslodavca, a ne da se poslodavcu nameću kadrovska i druga personalna rešenja koja su u skladu sa zakonom ali ne obezbeđuju npr. efikasnu organizaciju rada, koja je deo poslovne politike poslodavca.“
U obrazloženju se, kao što ste čuli, kaže da se poslodavcu ne smeju nametati kadrovska i druga personalna rešenja koja ne obezbeđuju npr. efikasnu organizaciju rada. Svedoci smo svi tzv. političkog mobinga kojim se i te kako nameću personalna rešenja koja nikako ne obezbeđuju efikasnu organizaciju rada. O kojoj poslovnoj politici se govori ako je država omogućila poslodavcima da sa Nacionalne službe za zapošljavanje povuku radnike, za njih naravno određena sredstva, drže ih na radu onoliko koliko moraju, a onda ih otpuste bez ikakvih obaveza i onda ponovo u krug?
U predizbornim kampanjama mnogo se govorilo o javnim radovima kao nekom vidu zapošljavanja koji će pomoći u situaciji kakvu imamo, u kojoj je veliki broj nezaposlenih radnika. Pitam, koliki je to doprinos, ako je, recimo, Bela Palanka, kao najnerazvijenija opština, sa najmanjom prosečnom platom, sa 3000 nezaposlenih, dobila samo jedan projekat javnih radova za čišćenje kanala, na kome će raditi samo 23 radnika? Šta je sa ostalih 2977 i nije li zlostavljanje i sama činjenica da će oni u nedogled čekati da opština dobije projekat javnih radova, na primer, za njihovu struku? Hvala.

Na član 22. ispred poslaničke grupe podnela sam amandman kojim sam tražila da se u stavu 1. reč „šest“ zameni rečju „dvanaest“.
U obrazloženju za neprihvatanje amandmana kaže se da se on ne prihvata iz razloga što je predloženi rok u amandmanu dug. „Zlostavljanje na radu predstavlja nepoštovanje radne discipline, koja, kao povreda radnih obaveza, prema Zakonu o radu zastareva u roku od šest meseci od dana učinjene povrede.“
Juče smo govorili o strahu koji je prisutan kod ljudi koji trpe zlostavljanje, pa je Srpska radikalna stranka smatrala da je baš zbog tog straha bilo normalno da vreme u kome je moguće podneti zahtev za zaštitu od zlostavljanja treba produžiti od šest na dvanaest meseci. Hvala.

Na član 23. podnela sam amandman kojim sam tražila da se u stavu 2. tačka 3) reč „trajnog“ zameni rečima „privremenog (do 90 dana)“. Predloženim zakonskim rešenjem predviđeno je da poslodavac može zaposlenog premestiti u drugo mesto gde takođe ima zaposlene.
U obrazloženju kojim Vlada nije prihvatila amandman kaže se da se „amandman ne prihvata iz razloga što je rešenje u Predlogu zakona adekvatnije jer predstavlja sankciju kojom se istovremeno i trajno onemogućava dalje vršenje zlostavljanja, pa ga ne treba vremenski ograničavati, kako je to predloženo u amandmanu. Pored toga, premeštaj u drugu radnu okolinu ne podrazumeva uvek premeštaj u drugo mesto rada, a ako se i vrši takav premeštaj on mora biti u skladu sa odgovarajućim odredbama Zakona o radu (što podrazumeva ograničenje daljine, obezbeđivanje naknade za prevoz).“
Da ste prihvatili predloženi amandman, ovakva mogućnost apsolutno bi bila izbegnuta, premeštaj u drugo mesto bi bio izbegnut. Hvala.

Ovim amandmanom na član 29. tražili smo da se u stavu 1. reči „iz člana 14. stav 2. ovog zakona“ zamene rečima „od 12 meseci od dana kada je zlostavljanje učinjeno“. Ovaj amandman je logičan sled amandmana na član 22. Smatrali smo da će amandman na član 22. biti prihvaćen i onda smo izvršili tehničku redakciju teksta i predložili ovakvu izmenu u članu 29. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na Predlog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu koji glasi – U članu 8. posle reči „od“ dodaju se reči „svakog oblika“.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a u obrazloženju o neprihvatanju ovog amandmana se kaže da nije prihvaćen „iz razloga što je suvišan, jer formulacija člana 8. Predloga zakona podrazumeva obavezu poslodavca da zaposlenog zaštiti od zlostavljanja koje je definisano u članu 6. Predloga zakona, što podrazumeva zaštitu zaposlenog od svakog oblika zlostavljanja.“
Ovim je Vlada pokazala neku vrstu nedoslednosti, jer, na primer, kada je kolega Milovan Radovanović amandmanom na član 1. stav 1. tražio da se brišu reči „i druga pitanja od značaja za sprečavanje i zaštitu od zlostavljanja na radu i u vezi sa radom“, a sve u cilju sprečavanja različitog tumačenja i da bi se doprinelo preciznosti, amandman je odbijen uz obrazloženje da bi brisanjem ovih reči navedeni član ostao nepotpun i nedorečen, jer ne bi obuhvatao sva pitanja koja su predmet regulisanja zakona. Kada amandmanom na član 8. tražimo da se dodaju reči „u cilju sveobuhvatnosti“ amandman opet biva odbijen. Smatramo da bi amandmani koji doprinose preciznosti i sprečavanju različitog tumačenja trebalo da budu prihvaćeni, sve u cilju lakše primene zakona. Hvala.

Podnela sam amandman na član 9. stav 1. gde sam tražila da se posle reči „zlostavljanja“ dodaju reči „na radnom mestu“. Smatrali smo da bi se amandmanom potpuno otklonila mogućnost različitog tumačenja, nesporazuma i zloupotreba i da je neophodno precizirati da je u pitanju zaštita od zlostavljanja na radnom mestu. Amandman nije prihvaćen od strane Vlade.
Da bih vam dočarala da je amandman bio korisna sugestija navešću vam jedan primer. U Beloj Palanci, odakle sam, koja važi za mesto sa najmanjim prosečnim platama već duže vreme, a u isto vreme nosi naziv „Cipelgrad“ – veliki broj ljudi radi u obućarstvu, ali nažalost ne u fabrici obuće „Vesna“, koja je još u velikoj Jugoslaviji bila najveća fabrika dečije obuče, sada privatizovana i ne radi, već za mnogobrojne privatnike koji imaju samo prijavljene firme, ali ne i dovoljan radni prostor za sve svoje radnike... Ovi ljudi, doduše, u mnogo većem broju žene, rade po kućama, u garažama, podrumima i u nemogućim uslovima, za minimalnu zaradu, bez radnog staža i prava na penziju.
Pitala bih, ako se stvari vezane za bilo koji oblik zlostavljanja dešavaju u ovakvim uslovima, da li se i na njih mogu primeniti odredbe ovog zakona, pošto nije prihvaćen amandman kojim smo tražili da se dodaju reči „na radnom mestu“?
Istovremeno bih pitala – kojem posredniku mogu da se obrate ljudi koji rade u ovakvim uslovima, kojima se narušavaju sva moguća prava, a oni moraju da pristanu na sve, u cilju golog preživljavanja? Jer, ako progovore o bilo čemu, mogu da očekuju samo jedno – da ostanu i bez to malo para koje na ovaj način zarađuju, a kojima sebi i svojoj porodici obezbeđuju egzistenciju.
Volela bih da ovaj zakon, kada bude prihvaćen, može da bude koristan i svim ovim ljudima, ali bih pre toga volela da njihov status bude regulisan u svakom drugom segmentu, da bi oni, ako bude elemenata zlostavljanja, mogli da se pozovu na odredbe ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 66. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o veterinarstvu kojim sam tražila da se u stavu 4. ovog člana posle reči "u izuzetnim slučajevima" dodaju reči "koje odobrava Ministarstvo".
Vlada je odbila amandman, uz obrazloženje da su izuzetni slučajevi definisani kroz predlog da se za gazdinstva koja se bave uzgojem životinja, ali isključivo za sopstvene potrebe, može dozvoliti upotreba otpadaka hrane, tzv. pomija, samo ako su pre toga termički obrađene i ne mogu se iznositi sa navedenog gazdinstva, pa Vlada smatra da su time uslovi precizirani i da nema razloga za bliže određivanje uslova od strane ministarstva.
Poslanička grupa SRS smatra da je izraz "u izuzetnim slučajevima" apsolutno neprecizan i da bi se prihvatanjem ovog amandmana izbegla mnoga proizvoljna tumačenja. Preciziranje i konkretizovanje ne može biti na odmet, čak smatramo da samo može doprineti lakšoj primeni zakona.
Podsetila bih samo da su otpaci hrane, tzv. Pomije, veoma nepogodne za ishranu životinja bilo koje vrste, da mogu da sadrže veoma različite materija koje mogu veoma negativno da utiču na zdravstveno stanje životinja, kao i na kvalitet mesa posle klanja.
U pomije mogu nepravilnim rukovanjem da dospeju uzročnici raznih oboljenja životinja, bakterioloških i parazitarnih, takođe mogu da dospeju različite hemijske materije koje se koriste npr. za održavanje higijene posuđa i da time negativno utiču na zdravstveno stanje životinja.
Mnogi od ovih sastojaka se ne mogu uništiti, čak i da se držaoci životinja precizno pridržavaju uputstava o termičkoj obradi, a posebno što je i tu odredbu o obaveznoj termičkoj obradi veoma teško kontrolisati.
Zadržavanje štetnih materija u mesu životinja, koje se kasnije koristi za ishranu ljudi, takođe negativno utiče i na zdravstveno stanje stanovništva, tako da bi najbolje bilo da se otpaci hrane uopšte ne koriste za ishranu životinja, a ako se to i dozvoli da takvi slučajevi budu precizno određeni, što smo tražili amandmanom, koji nažalost Vlada nije prihvatila.
Nemoguće je kontrolisati koliko vremena su životinje pre klanja hranjene otpacima hrane i kako je to uticalo na njihovo zdravstveno stanje. SRS smatra da je poslanička grupa svojim amandmanima mogla da doprinese kvalitetu i primenljivosti ovog predloga zakona i sa žaljenjem konstatujemo činjenicu da od oko preko 50 amandmana poslanika opozicionih stranaka Vlada nije prihvatila nijedan, a da su poslanici stranaka vladajuće koalicije podneli nekoliko amandmana koji su u većini prihvaćeni.
Čak ni posle svih diskusija predstavnik predlagača, čak ni uz prisustvo velikog tima stručnjaka, nije zaključio da neki od amandmana doprinosi kvalitetu zakona i da ih treba prihvatiti.

Ispred poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 40. Predloga zakona o organskoj proizvodnji kojim sam tražila da se u stavu 3. reč "sedam" zameni rečju "pet".
Član 40. odnosi se na kaznene odredbe za privredni prestup i njime je predviđeno da se pored novčanih kazni za prestupe predviđene ovim članom može izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću, odnosno zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene dužnosti u trajanju od šest meseci do sedam godina.
SRS u većini slučajeva podržava rigorozne kaznene odredbe koje doprinose kvalitetnoj primeni zakona i boljem stanju na terenu, međutim, smatramo da će i period od pet godina, koliko smo predložili amandmanom, dovoljno upozoravajuće delovati na pravna lica, tj. kontrolne organizacije.
Kako smo naveli u obrazloženju, smatramo da nije neophodno da toliko dugo bude prekinuto bavljenje određenom delatnošću da bi kazna bila delotvorna. Smatramo da je mnogo značajnije da se sve odredbe zakona, ovoga i svih ostalih, poštuju i primenjuju ravnopravno, da se eliminišu primeri da za nekoga odredbe zakona važe, a za drugoga ne, nego da kazne budu drakonske.
Dame i gospodo, onog dana kada Vlada bude predlagala Skupštini zakone koji nisu prepisani ili doneti po direktivi Evropske unije, već zakone koji menjaju nabolje stanje na terenu, ovakve rigorozne kaznene odredbe neće biti neophodne.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na Odboru za evropske integracije izdvojila sam mišljenje po setu ovih zakona, pa bih samo u kratkim crtama o nekom od njih, jer je stvarno nemoguće o 11 zakona govoriti u pet minuta.
Prvo, po Predlogu zakona o šumama, u ovom zakonu vrlo malo reči ima o pošumljavanju, a složićete se sa mnom da je pošumljavanje budućnost i šuma i države. Ako planiramo da uopšte imamo neke koristi od šuma, znači prvo o tome moramo najviše da vodimo računa.
Takođe je malo reči, tj. samo dva člana, član 46. i član 47, posvećeno je vezano za zaštitu šuma od požara, a svedoci smo skoro svake sezone velikog broj požara u našim šumama, većih ili manjih, pa smo bili došli u situaciju da nemamo čime da gasimo požare. U takvim situacijama, sve mora da bude predviđeno do tančina da bi se na vreme reagovalo.
Daleko veći broj članova je posvećen gazdovanju šumama. Znači, više mesta u zakonu je tome posvećeno. Nije propušteno opet - da se formira jedan savet za šume, da mu se dadu veoma široka ovlašćenja.
Skrenula bih pažnju da je u ovom i u ostalim zakonima sve vreme, kada se govori o ciframa, naravno i novcu, koristi se izraz, na 72. strani, gde se govori o ciframa recimo o 375.346 "eura"; kod nas se kaže "Evropa", a ne "Europa". Mi smo na tome više puta insistirali i nije nikakav problem da se to uvrsti u zakon.
Zatim, o zakonu o organskoj proizvodnji bih rekla samo da je vrlo loše to što je u zadnjih 10-ak godina poljoprivreda dovedena u takvo stanje, da je svaka proizvodnja, bilo ona organska ili neka druga, dovedena u pitanje. Donošenjem onda ovog zakona o organskoj proizvodnji, kao velikoj šansi izvoznoj i drugoj Republike Srbije, treba da učinimo što više možemo da pomognemo datu situaciju.
Ipak, onda treba da prođe dosta vremena da se na selo vrate oni ljudi koji su sela napustili, da mogu ponovo da se bave proizvodnjom u selima, makar ona bila i organska. Svesni smo da je organska proizvodnja budućnost, ali je pitanje koliko će država u ovakvom stanju u kakvom je trenutno uspeti da primeni ovaj zakon i omogući oživljavanje ove proizvodnje.
Pitanje je takođe u kakvom su stanju domaćinstva u selima, koja su uglavnom staračka, odnosno u kakvom je stanju mehanizacija, kao i poljoprivredno zemljište, pošto posle više godina nije obrađivano, tj. u kakvom su stanju putevi i prilazi do poljoprivrednih parcela. Jer verujete mi da je do mnogih njiva, barem u mom kraju, skoro nemoguće doći.
Što se tiče zakona o vodama takođe je vrlo malo, kao što u prethodnom zakonu nije dovoljno posvećena pažnja pošumljavanju, tako je ovde nije navodnjavanju, sistemima za navodnjavanje. Smatram da bez ove bitne stavke nema budućnosti poljoprivrede.
Što se tiče zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja, SRS je kao i u prethodnim zakonima intervenisala amandmanima za popravljanje ovog predloga. Apelujem, pošto će ovi zakoni biti usvojeni sa više ili manje izmena, da se striktno primenjuju u oblasti naročito genetski izmenjenih vrsta, jer se sa genetikom ne treba igrati da ne bi budućnost biljnog sveta u našim krajevima bila dovedena u pitanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za evropske integracije izdvojila sam mišljenje o oba ova predloga zakona i htela bih da izrazim svoje nezadovoljstvo što na Odboru za evropske integracije, koliko sam sada ovde čula i na Odboru za zdravlje, predloge zakona nije obrazlagao ministar, što nije uobičajena praksa, već neko iz njegovog ministarstva.       
To u nekom smislu i postaje jasno kada se ima u vidu da posle afere sa vakcinama protiv gripa A­­­­1­H­1 ni stanovništvo nema više poverenja ni u ministra, ni u Ministarstvo, a kamoli da smatra da će neki od ovih zakona biti primenjeni onako kako treba.

Da. SRS, što se tiče Predloga zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, podnela je preko 30 amandmana i svakome ko se bavi ovim poslom jasno je da se ovim zakonom želelo da se zaštite nepušači, ali i da se zadovolje pušači.
Prava pušača ovim zakonom nisu ukinuta, već su samo ograničena, ali i iz prethodnih izlaganja smo čuli da će ovim predlogom zakona, kada bude usvojen, najviše biti pogođen ugostiteljski sektor, koji se u poslednje vreme u našoj zemlji tretira kao izvozni brend.
Zbog nemogućnosti velikog broja ovih lokala da podele svoje objekte na deo za nepušače i za pušače, mnogi vlasnici opredeliće se da se u njihovim objektima i dalje može da puši, što znači da efekta ovog zakona u takvim objektima verovatno uopšte neće biti, jer oni očekuju, ako budu drastično primenili ovakav zakon, da pad prometa bude i preko 85%.
Druga zamerka na ovaj predlog zakona je i ta što se Kancelarija za prevenciju pušenja, kao i Komisija za prevenciju upotrebe duvana u ovom predlogu zakona ponavljaju, iako one već postoje, što na republičkom, što na nižem nivou, što je poznati manir vladajuće većine da uvećava broj radnih mesta raspoloživih za partijske poslušnike.
Kao profesor biologije htela bih da ovom prilikom apelujem na ministra zdravlja da, koliko god može, pojača saradnju sa Ministarstvom prosvete vezano za prevenciju pušenja u višim razredima osnovnih škola, jer među 33% pušača, kako je ministar naveo u uvodnom izlaganju u Srbiji, najveći broj počinje svoj pušački staž baš u višim razredima osnovne i srednje škole.

Na Odboru za evropske integracije izdvojila sam mišljenje po ovom setu zakona, koji su zbrda-zdola  objedinjeni  u istu tačku, da bih mogla da kažem nekoliko stvari vezano za ono što su juče pomoćnici ministra na Odboru istakli, a i ministar malopre obrazlažući zakone u uvodnoj reči.
Rekli ste u uvodnom izlaganju da prošle godine niste Srbiju podelili na sedam ravnomernih regiona, pa zato sada slede izmene i dopune, pa će ih sada biti pet i to ravnomernih. Šta se to promenilo od prošle godine do sada? U principu je onaj predlog od sedam, a i ovaj novi sa pet regiona, predstavljaju rasparčavanje države i crtanje granica, što je već nekoliko puta ovde istaknuto.
Takođe kažete da je u verziji od prošle godine bilo predviđeno previše administracije, pa se sada ta administracija smanjuje. Zašto prošle godine onda niste prihvatili nijedan amandman SRS kojim smo tražili da te agencije ne budu formirane?
Dalje, rekli ste da je suština decentralizacije prenos ovlašćenja na lokalne samouprave. Imali ste smelosti da pomenete kao primer Koridor 10. Oko četiri kilometra autoputa Kragujevac – Batočina. toliko ste se nahvalili kao da je napravljeno najmanje 400 kilometara, a na Koridoru 10 ministar Mrkonjić pompezno je otvorio radove već smo zaboravili i kad, a do sada nije napravljen ni kilometar, a prošlo je skoro dve godine.
U Pirotu uporno gurate, i to naročito vi iz G17, dolinsku varijantu Koridora 10, koja treba da prođe direktno kroz naselje i protiv koje je većina stanovnika Pirota. Ne vidim kome ona odgovara. Danima je u SO Pirot trajala rasprava o tome, ali vi uporno prenebregavate sve argumente koji se navode u prilog brdske varijante, i dalje insistirate na dolinskoj. O tome ćemo malo više govoriti u načelnoj raspravi.
Pola vremena koje ste potrošili u uvodnom izlaganju govorili ste o kreditima, kao da niko nikad neće morati da ih vraća. Na kraju, kada ste govorili o besplatnim akcijama, imam utisak da i vi mislite da ako sto puta ponovite nešto što nije istina da će to u stvari postati istina. Naravno da građani koji su očekivali hiljadu evra, onako konkretno kako ste vi to konkretno i govorili, od njih nisu videli još skoro ništa, da ne kažem baš ništa.

Molila bih vas prvo da nam kažete koliko nam je vremena na raspolaganju još u okviru poslaničke grupe.