Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6936">Radica Jocić</a>

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 36. Predloga zakona za zaštitu od diskriminacije.
Član 36. inače u Predlogu zakona glasi: Poverenik postupa po pritužbi ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravosnažno okončan. Poverenik ne postupa po pritužbi ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje, ako je u istoj stvari već postupao a nisu ponuđeni novi dokazi, kao i ako utvrdi da je zbog proteka vremena od učinjene povrede prava nemoguće postići svrhu postupanja.
Amandmanom sam tražila da se član 36. briše. SRS smatra da poverenik za zaštitu ravnopravnosti nije predviđen Ustavom Republike Srbije i predstavlja protivustavnu kategoriju. Zaštitom ravnopravnosti treba, pre svega, da se bave pravosudni organi i Zaštitnik građana sa svoja četiri zamenika.
Više puta u raspravi, i u pojedinostima i u načelu, rečeno je da bi uvođenje kategorije poverenika za zaštitu ravnopravnosti predstavljalo samo još jedan način da se, koje li ironije, u vreme krize i štednje, poveća broj udomljenih partijskih kadrova, koji će primati platu, a neće ničim doprineti da se situacija u Srbiji, što se tiče zaštite od bilo kog oblika diskriminacije, popravi.
O odnosu Vlade prema zaštiti od diskriminacije i zaštiti ljudskih prava govori i to da, ako uopšte zbog krize budu smanjili broj ministarstava, prvo na udaru prema današnjim pisanim medijima jeste upravo vaše ministarstvo, gospodine Čipliću.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podnela sam amandman ispred poslaničke grupe SRS na član 1. Predloga zakona o zabrani diskriminacije i to na stav 2.
Amandmanom sam predložila da se reč ''ravnopravnost'' zameni rečima ''od diskriminacije'', a da se reč ''samostalan'' briše. Tako bi stav 2. člana 1. glasio – ovim zakonom ustanovljava se poverenik za zaštitu od diskriminacije kao državni organ nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom.
Ne vidim zašto bi se poverenik, koji je uzgred protivustavna kategorija, koga uspostavljate ovim predlogom zakona o zabrani diskriminacije, zvao poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Najlogičnije je da se on označi kao poverenik za zaštitu od diskriminacije, što sam i predložila amandmanom.
Takođe, smatram da ako u istoj rečenici Predloga zakona stoji da je poverenik i samostalan i nezavisan, jedna od tih reči nije neophodna. Ako je poverenik nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom on kao deo državnog aparata u svakom slučaju ima ograničenu samostalnost, pa sam predložila da se reč ''samostalan'' briše.
Ovih dana otkako je počela rasprava o ovom predlogu zakona svedoci smo svi u srpskoj javnosti da su svi počeli da ističu razne vidove diskriminacije nad raznim društvenim grupama, o kojima je već više puta ovde bilo reči.
Imam jedno pitanje – da li će poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kako ga vi zovete, ili zaštitu od diskriminacije, kako mi predlažemo, moći svojim opomenama da zaštiti žene, ali i muškarce, decu, ali i odrasle, invalide, ali i one koji to nisu, bolesne, ali i zdrave, nezaposlene, ali i zaposlene, homoseksualce, ali i heteroseksualce, raseljene i prognane, ali i one koji su na svojim ognjištima, beskućnike i one u svojim domovima, Rome i Srbe, siromašne i bogate, stare, ali i mlade, demokrate, ali i radikale?
Dame i gospodo, ispred SRS želim još jednom da istaknem da Ustav Republike Srbije u svom 21. članu garantuje da su svi građani Srbije jednaki, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna i posredna, po bilo kom osnovu i bez obzira što je ovaj zakon uslov na putu Srbije prema EU, mislim da apsolutno ne doprinosi boljem i sigurnijem položaju pojedinca u Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na Predlog zakona o zabrani diskriminacije. Amandmanom sam predložila da se u članu 2. stav 1. tačka 1) posle reči ''sindikalnim'' reči ''i drugim'' brišu.
U obrazloženju amandmana se predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. Ustava Republike Srbije o zabrani diskriminacije, koji glasi: Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije.
Ovom prilikom bih se, pošto smo više puta u toku dana iznosili razne primere raznih vrsta diskriminacija, založila, pošto je prošli put bilo kratko vreme, za profesiju kojoj inače pripadam dok nisam postala narodni poslanik, to je časna profesorska profesija.
Kada smo više puta ovde isticali da deca, tj. učenici moraju biti zaštićeni vezano za svaku njihovu osobinu koju poseduju, da se ni na koji način ne diskriminišu, da se bude maksimalno tolerantan, da im se omogući da u školi imaju sva svoja prava, da se to isto učini i ovim i drugim zakonima vezano i za nastavnike i profesore.
Jer, ako se ovako bude nastavilo, sva prava ne sporim da imaju i roditelji i učenici, ali takođe u procesu sticanja znanja kada mi od male dece pravimo odrasle ljude, nastavnici moraju da budu takođe zaštićeni.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 3. Predloga zakona o zabrani diskriminacije tako da stav 2. glasi: "Republika Srbija, u skladu sa međunarodnim ugovorima, obezbeđuje strancima sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju građani Republike Srbije".
U obrazloženju Vlade u kojem se ne prihvata ovaj amandman kaže se da je odbijen jer ne menja suštinu i sadržinu odredbe.
Mi u SRS smatramo da ni sa 500 amandmana nećemo biti u stanju da popravimo ovaj zakon, jer ste ga vi iz vladajuće većine dobili kao nalog i morate da ga usvojite takvog kakvog ste ga i napisali.
Suština redosleda reči u ovom izmenjenom stavu, gospodo, bila je, ako to niste razumeli, da strancima u našoj zemlji sva prava, u skladu sa međunarodnim ugovorima, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo naši građani, obezbeđuje država Srbija, a ne, kako stoji u Vladinom predlogu, da stranac u Republici Srbiji ima sva prava u skladu sa međunarodnim ugovorima. Gospodo, možda vama ovo zvuči skoro isto, ali i bez ovog zakona naša država je još od 90-ih godina prepuna raznoraznih stranaca iz svih mogućih država sveta, koji kao da su kod kuće, slikaju, snimaju, pišu, uzimaju sve moguće podatke, još im mi, konkurišući kod svakojakih nevladinih organizacija sami dajemo podatke o sebi i svojoj državi, a sve u cilju obezbeđivanja navodno nekih sredstava za ojačavanje i osnaživanje kapaciteta države za ko zna šta već.
Gospodine ministre, da li smatrate da je normalno ... (isključen mikrofon.)
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS-a, podnela sam amandman na Predlog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, na član 104, koji glasi, kao i amandmani na mnoge druge članove ovog zakona, da se briše taj član.
U ovom članu je predviđeno da Zakon stupa na snagu osam dana posle usvajanja.
Ovim zakonom, kao i mnogim drugim koje pokušavate da donesete, obezbedili biste državi pod čijim uticajem donosite sve ove zakone, SAD-u, da zaštiti svoje građane, koji mogu na teritoriji naše države da rade šta god hoće i da za to ni na jedan način ne odgovaraju, a da mi moramo, pod njihovim pritiskom, da izručimo naše građane, da se njima sudi u sudovima stranih država.
Srpska radikalna stranka smatra da nijedan državljanin naše države ne treba da bude izručen drugim državama i da svima, ako imaju bilo kakvu odgovornost, treba suditi u Srbiji.
Zato je, kao i mnogim drugim amandmanima, i ovim amandmanom predloženo da se briše član 104. i ceo ovaj zakon, koji nijednim svojim članom ne doprinosi da pravna regulativa u našoj državi bude bolja. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS-a, podnela sam amandman na član 34. Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, u kome sam tražila da se član 34. briše. Inače, član 34. Predloga zakona odnosi se na odlaganje izručenja po rešenjima kojima se dozvoljavaju izručenja od strane ministra, a koja reguliše član 32. istog zakona.
SRS smatra da ovaj zakon nije trebalo ni donositi, jer on nimalo ne poboljšava pravnu regulativu u našoj državi. Ovim zakonom, kada ga budete usvojili, jer će to sasvim izvesno da se desi, samo ćete još jednom pokazati da ste podlegli svim pritiscima iz inostranstva, što je svima već odavno jasno.
SRS smatra da je neophodno inoviranje i usklađivanje odredaba ZKP i isti uskladiti s Ustavom Republike Srbije, kao najvišim pravnim aktom, odredbama zakona iz oblasti pravosuđa, međunarodnim i bilateralnim sporazumima, kao i drugim pravnim propisima iz ove oblasti, te se zato i predlaže brisanje ovog člana.
Poznat je stav SRS-a da nijedan građanin Srbije ne treba da bude izručen inostranim sudovima, jer smo svi svedoci toga kako u tim sudovima prolaze naši građani. O kojim i kakvim međunarodno priznatim pravnicima i sudovima mi govorimo, kada ti s kojima nam, ovim zakonom, propisujete saradnju mogu mirno da posmatraju kako u Haškom tribunalu Vojislav Šešelj boravi šest godina; umesto da dignu glas protiv toga, pokušavaju na sve načine da produže njegov boravak tamo, bez obzira na to što nijedan dokaz protiv njega nisu izneli.
Umesto što se iz petnih žila upinjete da usvojite sve zakone koje vam je propisala EU, bolje bi vam bilo da napišete zakon koji će vam, ne daj Bože, omogućiti da uhvatite Ratka Mladića, jer ako to ne uradite, džaba vam svi ovi zakoni. Mi, srpski radikali, želimo da se to nikada ne desi, pa makar nam vreme za obrazlaganje amandmana skratili na jedan minut. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, poštovani građani Srbije, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnela sam amandman, u ime poslaničke grupe SRS, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, koji se odnosi na član 26. Predloga ovog zakona.
Kao i većina amandmana poslaničke grupe SRS koji se odnose na Predlog ovog zakona, amandman glasi: "Član 26. briše se." Stav je SRS da je neprihvatljivo povećati republičke administrativne takse u uslovima globalne ekonomske krize i teškog socijalnog položaja građana Republike Srbije.
U članu 26. Predloga zakona kaže se: "Za taksene obaveze koje su nastale, a nisu plaćene do dana stupanja na snagu ovog zakona, taksa se plaća u skladu za zakonom koji je bio na snazi u vreme nastanka taksene obaveze ako je povoljniji za obveznika".
Amandman SRS nije, naravno, prihvaćen. Ovim Vlada naizgled pokazuje dobru volju, jer omogućava obveznicima da izmire taksene obaveze u skladu sa zakonom koji je za njih povoljniji.
Kakve li ironije od strane Vlade koja sebe naziva socijalno odgovornom.
U obrazloženju razloga za donošenje ovog zakona, pored usavršavanja načina plaćanja obaveza, na primer elektronskim putem, navodi se i potreba za usaglašavanjem predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama koji su u nadležnosti organa za čiji se rad republička administrativna taksa plaća, bilo da je reč o novim poslovima u okviru nadležnosti organa, izmeni spisa i radnji, odnosno prestanku nadležnosti organa za vršenje pojedinih spisa i radnji za koje je sada propisana taksa. Predlaže se izmena visine taksene obaveze za pojedine spise u cilju usaglašavanja sa složenošću i obimom rada organa u vezi sa njima, kao rezultati inicijativa nadležnih ministarstava i drugih organa za čiji se rad republička administrativna taksa plaća.
Pošto je jasno da se radi o taksama za uverenja, rešenja, potvrde, prepise i druge akte koji su svakodnevno neophodni mnogim građanima Srbije, kojima iznosi od 200, 300, 500 ili nekoliko hiljada dinara i nisu tako beznačajni, kako je moguće da Vlada nije prihvatila ovaj amandman kojim bi se odrekla neznatnih sredstava građana Srbije.
U isto vreme ta ista Vlada, može se slobodno reći, toleriše, sve u duhu evropskih vrednosti, korupciju, jer je Srbija na 85. mestu u svetu po indeksu percepcije korupcije, zajedno sa Albanijom i Crnom Gorom, i spada u zemlje u kojima je korupcija zastupljena u svakoj društvenoj pori. U duhu istih vrednosti, gospodin Živorad Kovačević ističe: "Protiv korupcije ne može da se vodi borba ako je ne predvodi vlast". Prema istraživanjima čije rezultate iznosi "Transparens internešnel", glavni uzrok korupcije u Jugoistočnoj Evropi je nerazvijenost političkog aparata i nedostatak institucionalne snage državnog sistema.
Da li je to isti onaj sistem državnih službenika koji trenutno broji preko 28.000 činovnika? O kom nedostatku institucionalne snage se onda radi? Koliko treba da ih bude da bi imali dovoljno snage za borbu protiv korupcije?
Obzirom da isti izvor korupciju definiše kao zloupotrebu autoriteta za ličnu korist, zamislite koliko bi para država uštedela kada bi 28.000 činovnika bilo apsolutno nekorumpirano i još krenulo u borbu protiv korupcije.
Koliko još državnih službenika treba zaposliti da bi se našao način da se 20.000 preduzeća prisili da radnicima uplati doprinose na platu, ako u budžetu piše da će naplata poreza biti 100 posto? Koliko stručnjaka treba dodatno angažovati i platiti da bi se srpsko zakonodavstvo rešilo problema tzv. povezanih lica, da ne bi vlasnici preduzeća povlačili radnike u novu firmu, pošto iz prethodne izvuku sav kapital, kako bi izbegli potraživanja zaposlenih, a onda ni država ni radnici ne mogu da naplate dug, jer je novonastala firma posebno pravno lice i ne odgovara za prethodne dugove?
Koliko državnih sekretara, trenutno ih je 6, treba da ima u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj da bi baronu Minhauzenu omogućili da namakne pare za gromoglasno obećanih 1.000 evra od besplatnih akcija, od kojih se do kraja ove godine građanima smeši tek dvadesetak?
Stručnjaci smatraju da iz Privatizacionog registra neće biti obećanih 50 evra, već upola manje. Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, objašnjava da su isplate iz Privatizacionog registra odložene za drugi kvartal 2009. godine, jer kako se kaže, kupuje se vreme kako bi moglo da se dođe do 25 evra. Prvo su obećali 100, a sada 50, međutim, teorijski maksimum je svega 34. Ako bi slučajno isplata bila u prvom kvartalu ove godine, ne bi mogli da računaju ni na 17 evra, pojasnio je Pavlović.
Za razliku od Mlađana Dinkića, koji može ne trepnuvši da obeća šta hoće i šta mu padne na pamet, ozbiljni ljudi, kao što je na primer Danijel Cvetićanin, ekonomista, ne želi ni da komentariše Dinkićeve predizborne izmišljotine. Od 1.000 evra obećanih od akcija, mislim da nećemo dobiti više od 100. Mene sada brinu njegova druga obećanja, kao što su ona sa "Fijatom", rekao je Cvetićanin pre nešto više od dva meseca.
Kao što smo videli već u poslednje vreme, jasno je da i od tih obećanja vezanih za Fijat neće biti skoro ništa. Verovatno su to već uočili i svi građani Srbije, pa zbog toga, po poslednjim istraživanjima, G17 i ne bi prešao cenzus kada bi sada bili izbori. Narod možete slagati jednom, pa i dva puta, ali posle toga čak ni svetska ekonomska kriza ne može da vas opravda i nikakva zajednička lista da vas spase. Ko bi, posle svega što je radio i što nije, Mlađu i stavio na listu? Valjda na izbore niko još ne ide da izgubi.
Mislim da jedino još on sam umišlja da će neko i posle akcija, i posle Krišta i svih njegovih po javnim preduzećima sa astronomskim platama glasati za njegovu ekspertsku stranku, pardon, još i menadžersku. Ili možda cela Vlada sve to odobrava?
Jer, dok se u Vladi još uvek radi na pravilniku i traži se pravo rešenje kako će se ubuduće određivati plate, direktori javnih preduzeća i dalje te iste plate primaju.
Pored visine plata, taj pravilnik koji je u pripremi trebalo bi da precizira i visinu i princip isplaćivanja bonusa, upotrebu službenih automobila, korišćenja telefona, kartica i drugog, pa obzirom koliko treba da bude obiman, njegova priprema može da potraje, a za sve to vreme, novac će se iz državne prelivati u stranačke kase vladajućih stranaka i privatne džepove njihovih najbezobzirnijih aktivista.
Varate se ako mislite da su aktivisti samo oni što lepe plakate i dele flajere i letke. Ovi su za stranke mnogo važniji. Zato će verovatno priprema ovog pravilnika još prilično potrajati.
To što je pre nekoliko dana bord direktora MMF odobrio Srbiji stend-baj aranžman koji je dogovoren još u novembru prošle godine, iako izgleda na prvi pogled povoljno, u stvari znači da od predizbornih obećanja o boljem životu nema ništa, jer ovakve institucije ne pružaju neobavezujuće savetodavne usluge, već je to svakako obavezujući sporazum koji podrazumeva da u ekonomskoj politici naše zemlje za narednu godinu apsolutno ne sme da postoji nikakav prostor za poboljšanje standarda onih koji svoje prinadležnosti primaju iz državne kase. Ko će onda da živi bolje?
I pored svih nagoveštaja da će građani živeti u 2009. godini sve teže, Vlada nije prihvatila amandmane poslaničke grupe SRS i time pokušala da građanima smanji izdatke, već, naravno, razmišlja samo o sebi.
Sada kada stvarno više nema prostora za nerealna obećanja, jer su birači izgubili poverenje, svetska ekonomska kriza je dobrodošla srpskoj Vladi kao odličan izgovor za sve probleme i greške. Valjda smo zato i stekli utisak da joj se većina ministara obradovala, kao da su zaboravili da pre ili kasnije slede izbori, a pitanje je da li će na njima još jednom uspeti da prevare narod ili ne.
Posle svega im neće pomoći ni pare iz državne, ni iz stranačkih kasa. Zamislite samo da je moglo da im padne na pamet i sledeće: ovih dana možete da pratite u štampi predloge za izbor najboljeg preduzetnika u Srbiji u 2008. godini, koji organizuje "Blic", u saradnji sa Bankom Inteza.
Kao kriterijume za izbor stručni žiri navodi: profitabilnost, produktivnost, likvidnost, izvozni potencijal, broj novozaposlenih tokom godine, asortiman novoplasiranih proizvoda, uvođenje tehnoloških inovacija, orijentaciju ka zaštiti okoline i doprinos lokalnoj zajednici.
Ne želeći da umanjim stručnost navedenog žirija, a ni da obeshrabrim ovogodišnje kandidate, koristim ovu priliku da podsetim da je prošle godine ovu nagradu dobila firma "Obuća Pavle" iz Bele Palanke. Sve bi to bilo normalno da vlasnik "Obuće Pavle", uz nagradu od 30 hiljada evra, nije dobio i obavezu da novac uloži u predizbornu kampanju za predsedničke izbore na početku 2008. godine.
Dodeljena direktno iz vrha DS, nagrada je poslužila za podelu paketića i za kupovinu glasova u maloj Beloj Palanci, inače mestu sa najmanjom prosečnom platom u Srbiji. Za "Obuću Pavle" mnoge Palančanke, pominjala sam to ovde i ranije, radile su po garažama, po podrumima i u nemogućim uslovima.
Nije im uplaćivano socijalno ni penziono osiguranje, po istoj ceni šiju cipele, sandale i čizmice, mogu da zarade između 10 i 20 hiljada dinara, nemaju radno vreme, a kada je u pitanju rok, rade i danju i noću.
Ako pitate zašto, odgovoriću vam vrlo jednostavno - zato što je to jedini način da u ovoj varošici, gde ništa od privrede ne radi, zarade bar nešto da bi školovali i prehranili svoju decu. Od obućarskih firmi, ima ih preko 40 registrovanih, a država je omogućila gazdama da posluju kako hoće i rade šta hoće, sve u korist svoju i onih njihovih na vlasti.
Prosto stičem utisak da vlast ništa drugo i ne radi, osim što smišlja načine kako da pare iz državne kase prebaci do svojih ljudi, koji će im omogućiti da ostanu na vlasti dok ne smisle još neku prevaru, kao što su ove napred pomenute.
Ali, postoje glasovi koji nikada nisu i neće biti na prodaju. Koliko god da je odbornika osvajala DS u ovoj maloj varošici, nikada nije bila u normalnoj vlasti.
Od 2000. godine do danas, pet puta su rušili vlast kupovinom odbornika i uvodili privremene mere. I što bi nešto mogla da uradi lokalna vlast, uvek su tu demokrate da to onemogućavaju, da preko svojih u Beogradu onemogućavaju da bilo koja investicija, na koju mogu da utiču, dođe u ovu malu varošicu.
Privremene organe su koristili da rasporede svoje direktore, makar i vršioce dužnosti, koji za par meseci podele rešenja svojim stranačkim aktivistima, pa sledeća vlast neka vidi šta će.
Nikada o građanima nisu razmišljali, pustili su da propadnu sve privatizacije, preduzeća koja su nekada hranila Belopalančane. Pustili su da zamre poljoprivreda, da se ugase sela, a oni i dalje razmišljaju kako da onemoguće one koji su voljom građana došli na vlast.
Znamo mi da sila Boga ne moli, ali građani su tu da procene. Strašno je samo to što, ako se ovako nastavi, ne znam šta će ostati za tu sledeću vlast i šta će ona uopšte moći da uradi.
Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 43. Predloga zakona o javnim nabavkama koji glasi - u članu 43. stav 2. reči "naručilac može" zamenjuju se rečima " naručilac mora". Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a u svom obrazloženju navodi da je oblast zaštićenih prava, intelektualne svojine i korišćenje patenata uređena propisima iz tih oblasti, zbog čega se naručiocu u smislu Zakona o javnim nabavkama ostavlja mogućnost, a ne i obaveza, da u konkursnoj dokumentaciji navede da naknadu za korišćenje patenata, kao i odgovornost za povredu zaštićenih prava intelektualne svojine trećih lica snosi ponuđač.
Pre nego što pređem na konkretan zakon, kratko bih se osvrnula na oblast za koju Vlada u svom obrazloženju kaže da je uređena posebnim zakonima. To je oblast intelektualne svojine koja se i ovde pominje. Samo jedan primer. Inovator Dragiša Mladenović iz Pirota, koji je za svoj izum veka, višenamenski mlin za mlevenje žitarica, proizvodnju integralnog brašna i mlevenje lekovitog bilja, uredno prijavljen u Saveznom zavodu za intelektualnu svojinu pod brojem P471/03 i nagrađen na takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju 2007. godine, pod šifrom PP1039K19, izgubio pravo, jer je samo sa danom zakašnjenja uplatio potrebnu sitnu taksu.
Ne možemo se tako odnositi prema ljudima koji daju izuzetne doprinose poboljšanju kvaliteta proizvodnje u granama privrede koje su za ovu državu od velike važnosti, a da mi uvozimo mnoge artikle iz ove oblasti.
Što se oblasti javnih nabavki i privatizacije tiče, mislim da je vlast ovakve zakone u ovoj oblasti napravila, da bi svojim ljudima omogućila što više malverzacija i što više procenata kojima se oni ograđuju od tendera do tendera.
Jedan od primera velikih pronevera je i firma "Agroprodukt" iz Pirota. Radnici ove firme koji 14 godina nisu primili ni dinara na ime svojih izvršnih presuda, kupuju klanicu ove firme po rešenju izvršnog sudije Rančić Jovice broj 496/97 od 2008. godine, od 28.12.2007. godine, da bi on 9.06.2008. godine poništio to svoje rešenje i doneo rešenje da klanicu stavi na slobodnu prodaju.
Na sličan način je i bivši direktor "Agroprodukta" Jovica Grgurović sebi stvorio prihod od, prema nalazu veštaka, 60 miliona dinara, a njega štiti, kažu Piroćanci, i presudu ne donosi, sudija Jelisaveta Manić, koja takođe ne pokreće postupak protiv Ratka Petrovića, vlasnika Zemljoradničke zadruge "Klas" iz Pirota i v.d. istog "Agroprodukta" po predmetu K19/03.
Iz ovo malo primera vidi se da je oblast javnih nabavki veoma pogodna za zloupotrebu i da je neophodno veoma je precizno urediti. Mnoge firme, kao na primer u Beloj Palanci "Vesna", "Budućnost'', ''Ukras" i zemljoradničke zadruge, zahvaljujući ovako nepreciznim zakonima, rastočene su unedogled i propale od vlasnika do vlasnika, a radnici su ostali na ulici bez igde ičega.
Zato bi trebalo, radi preciznijeg regulisanja oblasti tih javnih nabavki, prihvatiti i ovaj amandman SRS i izbegavati u pravnoj regulativi reč "može", koja inače uvek ostavlja veliki prostor za slobodno tumačenje i zloupotrebe.
U danu za glasanje trebalo bi prihvatiti ovaj amandman i prisiliti naručioce da jasno i precizno traže u konkursnoj dokumentaciji da naknadu za korišćenje patenata, kao i odgovornost za povredu zaštićenih prava intelektualne svojine trećih lica snosi ponuđač. Time bi se suzio prostor da ljudi od nauke budu oštećeni i doprinelo da ovo bude preciznije formulisano.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS-a, podnela sam amandman na član 55. Predloga zakona o zaštiti državne granice, koji se nalazi u poglavlju: Određivanje, obeležavanje i uređivanje državne granice, a odnosi se na povredu državne granice i glasi: "Povrede državne granice, odnosno granične incidente utvrđuje Ministarstvo.
Povrede državne granice, odnosno granični incidenti se rešavaju u skladu sa međunarodnim ugovorom, odnosno diplomatskim putem, ako ne postoji međunarodni ugovor. Način utvrđivanja povreda državne granice i graničnih incidenata propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove". Amandmanom je predviđeno da u članu 55. stav 3, reči: "ministar nadležan", budu zamenjene rečima: "ministarstvo nadležno".
Poznat je stav SRS-a da u pravnom sistemu Republike Srbije samo državni organi imaju pravo da donose propise, dok ministri, kao starešine tih organa, ne mogu imati takva prava.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, kao ni nekoliko prethodnih koji su bili vezani za sličnu stvar, iako nisu u pitanju, kao što se kaže u obrazloženju Vlade, podzakonska akta, već Predlog zakona.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici iz vladajuće koalicije, nama je jasno da je ovo samo još jedan sa spiska zakona koje ste obavezni da usvojite pre 6. novembra, da biste mogli da se pohvalite na međunarodnoj konferenciji u Zagrebu, kada se bude raspravljalo o tome koliko su zemlje tzv. zapadnog Balkana prešle na mapi puta prema Evropskoj uniji. Znamo da vam je datum kada će ovaj zakon biti usvojen mnogo važniji od suštine samog zakona i od toga koliko će on doprineti rešavanju problema na terenu, sa kojima se susreću ljudi koji su nadležni za sprovođenje odredaba ovog zakona.
Ono što ste juče rekli posle izlaganja o amandmanima na Predlog zakona o strancima, gospodine ministre, suština je cele priče. Usvajanjem ova dva zakona, vaše ministarstvo je obavilo svoj deo posla. Vi ste, kao ministar, zadovoljili, kako reče pre neki dan gospođa Judita Popović, potpredsednik Narodne skupštine, formu demokratije, pažljivo ste, uljudno i strpljivo saslušali sve govornike. Procedura je u potpunosti ispoštovana, a rezultat cele priče je, kao i obično, isti: Vlada ne prihvata nijedan, ili, kao u ovom slučaju, prihvati dva, a odbije sve ostale, tj., ovde, 13 amandmana. Onda dođe dan za glasanje, zakon prođe tesnom, ali većinom, a onda Jovo, nanovo.
U izveštaju Zakonodavnog odbora, koji nam je dostavljen, o Predlogu zakona o zaštiti državne granice, stoji da je Predlog zakona u skladu s Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa se meni, kao nekom ko se trudi da sve ovo što bolje razume, nameće pitanje – koji to ustav omogućava predsedniku jedne države da u razgovoru s predsednikom susedne, i to secesionističke države, dogovori priznavanje nove granice na teritoriji svoje države?
U članu 8. Ustava Repubike Srbije, kojim se regulišu teritorija i granica, stoji doslovce: "Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva. Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustava''.
Da li je predsednik države dužan da poštuje Ustav sopstvene države? Ako ga on ne poštuje, kako možete očekivati da ga drugi poštuju?
Da li, gospodine ministre, smatrate da je normalno da ministar spoljnih poslova jedne suverene države, naše, poruči Vladi susedne države da će, ako prizna samoproglašenu kvazišiptarsku državu, pri tom potpuno promeni granice naše države, jedino i poslednje što može da joj se desi biti to da će ostati bez ambasadora u Beogradu?! Naravno, taj ambasador će posle nekoliko meseci biti vraćen, i ništa.
Znam da tamo ima mnogo naših ljudi, znam i da mnogo Crnogoraca ima ovde, da je situacija vrlo komplikovana, ali zar baš toliko moramo da budemo ponizni i pomirljivi šta god da nam se desi? Da se pomirimo sa svima i po svim pitanjima, da oprostimo, i još, ako je moguće, da se izvinimo?!
Onda nam se, otprilike, u isto vreme dogodi statut AP Vojvodine, kojim se Vojvodini, kao regionalnoj autonomiji, pridaju pojedina svojstva državnosti i suverenosti. Mi treba za koji dan da prihvatimo, sasvim logično, objašnjenje da uopšte nije tačno da ovaj statut otvara dve pogubne mogućnosti – stvaranje države Vojvodine u državi Srbiji i secesiju Subotičkog okruga, a možda i cele Vojvodine.
O zaštiti koje granice, gospodine ministre, govori Predlog ovog zakona? Da li građani Srbije, koji svakodnevno strepe kako će sastaviti kraj s krajem i preživeti do sledećeg dečijeg dodatka, minimalca ili penzije, treba da počnu svakog jutra da strepe da li je neka od susednih država pokazala pretenzije prema nekoj od naših pograničnih teritorija?
Koliko kilometara treba da živimo daleko od granice, unutar teritorije Srbije, pa da budemo spokojni? Na kom parčetu ove napaćene države treba da živimo, pa da budemo sigurni da u nekoj međunarodnoj trgovini između belosvetskih moćnika neće nekome pasti na pamet da tu teritoriju zameni za bolji život, za prečicu do Evropske unije, belu šengen listu ili ko zna šta još?
Htela bih da iskoristim priliku da se obratim bivšim koleginicama s izgubljenim ostavkama, da im poručim da je uvreda za mene, kao narodnom poslaniku u drugom mandatu izabranom sa liste SRS - dr Vojislav Šešelj, što im je, uopšte, palo na pamet da mi na stepeništu ispred sale u koju ulazim da zastupam interese građana Pirotskog okruga, koji su glasali za SRS i dr Vojislava Šešelja, zamislite, ničim izazvane, ponude pristupnicu u svoju nazovistranku. Treba da se stide.
To što vam se u hodniku javljam, samo je odraz mog lepog vaspitanja. Ja sam put dr Vojislava Šešelja izabrala davne 1996. godine, a sada posle ovih vaših postupaka, još sam više ubeđena da je to put pravih, poštenih, srpskih radikala, kojima je reč i čast na prvom mestu.
Poručujem vam da o svojim postupcima razmislite, da prestanete s pritiscima na naše poslanike i odbornike po lokalnim skupštinama.
To što ste ulovili u mutnom je završeno, sada je sve većem broju jasno o čemu se radi. To što nudite na sve strane zapošljavanja po lokalu, govori o tome da ste se dogovorili s onima koji su u vlasti, a ko je to nego DS. Samo oni to mogu da obezbede. Vi nigde niste u vlasti da biste to mogli da nudite, ili to, možda, nude vaši tajkuni.
Zato, molim vas, nemojte vređati dostojanstvo srpskih radikala i nuditi im vaše pristupnice. Sačuvajte ih za one bivše ''žute'', kojima ste se do juče hvalili, a oni su vas juče napustili pred samu Skupštinu. Možda se oni predomisle, pa će vam biti potrebni.
Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada ne bismo znali da je Vlada u cilju svog strateškog opredeljenja prema EU prihvatila obavezu da usvoji evropske vrednosti i standarde u čitavom nisu oblasti, i to u što kraćem roku, mi u SRS bi se čudili hrabrosti ove vlade da u ovakvom trenutku, kada niko iz Vlade ne može da kaže ni dokle mu je država, ni dokle su joj granice, predloži Skupštini  na usvajanje ovakav Predlog zakona o zaštiti državne granice.
U vreme kada po Srbiji mogu neometano da se kreću svi mogući stranci koji nas prate, prisluškuju, proučavaju, pokušavaju da nas edukuju u smeru i pravcima koji samo njima odgovaraju, Vlada se ponosi što je usvojen dokument strategije za integrisano upravljanje granicom, i što je najvažnije, po modelu koji je usklađen sa standardima i preporukama EU.
U procesu približavanja Evropskoj uniji uspeli ste da ostvarite jedan od svojih reformskih ciljeva, a to je da demilitarizujete granicu, tj. da sa nje uklonite vojsku, a samim tim ste u velikoj meri obesmislili postojanje vojske, jer koji je prioritetniji cilj vojske od očuvanja suvereniteta i integriteta države, tj. od očuvanja njene granice.
Zato u poslednjih nekoliko godina radite na sistematskom uništavanju vojske, jer je pobogu pod kapom Evropske unije vojska, po vama, nama i neće biti potrebna.
Uvek kada se želi da se nečija odgovornost ne odredi do kraja koriste izrazi kao što je u članu 4 - integrisano upravljanje granicom. Naime, u skladu sa ovim predlogom zakona, poslove zaštite državne granice obavlja granična policija, a prema članu 8, na predlog Ministarstva Vlada može odrediti da na nekim graničnim prelazima za granični saobraćaj, graničnu kontrolu obavljaju organi državne uprave nadležni za poslove carina, a kad oni to rade, granična policija im daje uputstva za rad i pruža stručnu pomoć. Molim vas, a zašto onda to oni sami ne rade, ili je to manir ove vlade da za sve poslove duplira i organe i broj ljudi koji ih obavljaju.
Članom 17. ovog predloga zakona reguliše se uređenje i opremanje graničnog prelaza. Stav 1. ovog člana glasi - granični prelazi moraju biti uređeni i opremljeni u skladu sa uslovima koje utvrdi Vlada i međunarodnim standardima, tako da omogućavaju bezbedno obavljanje granične kontrole. Pošto sam iz Pirotskog okruga, približiću vam kako ti međunarodni standardi izgledaju na nama najbližoj granici, prema Republici Bugarskoj. Državna granica prema Bugarskoj dugačka je 367 kilometara i u nadležnosti je Regionalnog centra granične policije, sa sedištem u blizini Dimitrovgrada, u selu Gradina.
Pod upravom ovog regionalnog centra granične policije je 12 stanica granične policije, što za kontrolu prelaženja državne granice, što za obezbeđivanje državne granice. Stanica granične policije Negotin, Vrška Čuka, Strazimirovci, Ribarci, Mokrinje, Zaječar, Knjaževac, Pirot, Gradina, Surdulica, Bosilegrad i Dimitrovgrad, pod čijom su ingerencijom drumski granični prelaz Gradina i železnički granini prelaz Dimitrovgrad.
Na papiru gledano, sasvim dovoljno da se pokrije 360 kilometara državne granice, ali u praksi je sasvim drugačije. U praksi je državna granica prema Republici Bugarskoj nepokrivena i to usled nedostatka ljudstva, pod jedan. Npr, na nekih 72 kilometara u toku 12 sati ima samo jedna patrola policije od dva policajca.
Pod dva, nedostatka vozila. Svaka stanica granične policije za obezbeđenje državne granice na zaduženju ima najviše dva vozila, od čega je jedno uglavnom 100% neispravno, a za to ispravno goriva ima do 15-tog, eventualno 20-tog u mesecu, a zamislite samo koliko je goriva popila ona žirafa, malopre pominjana. Usled svega ovoga od strane lokalnog stanovništva, koje je mahom nezaposleno, dolazi do ilegalnog prelaza granice i to u cilju trgovine ljudima, krijumčarenja oružja i municije, krijumčarenja narkotika, šverca tekstilne robe, šverca cigareta i u poslednje vreme šverca vozila.
Tako je veći broj lokalnih kriminalaca, koji su u Srbiji osuđeni na kazne zatvora, utočište našli u Republici Bugarskoj, a državnu granicu prelaze ilegalno usled ovog gore navedenog.
Specifično je i da se kontrola prelaženja državne granice na železničko-staničnom prelazu Dimitrovgrad vrši shodno Sporazumu između Saveta ministara Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o graničnoj kontroli i postupku u železničkom saobraćaju, koji je potpisao nekadašnji ministar za kapitalne investicije, Velimir Ilić, sa strane Srbije, i zamenik predsednika Vlade i ministar za saobraćaj i komunikacije, Nikolaj Vasilev, sa strane Republike Bugarske.
Po tom sporazumu, železnički-granični prelaz Dimitrovgrad je zajednička granična stanica Republike Srbije i Bugarske i kontrola prelaženja državne granice se sprovodi u istom stepenu država ugovornica.
Stalnim prisustvom graničnih organa policije i carine Republike Bugarske na železničko-graničnom prelazu Dimitrovgrad, došlo je do povećanja kriminalnih radnji, gde su isti umešani u navedeno. Carina i policija Republike Bugarske mahom su u sprezi sa lokalnim stanovništvom, kome preko državne granice prenose razne vrste roba, a po navedenom sporazumu uopšte ne podležu kontroli.
O ovome bi vi, gospodine ministre, trebalo da vodite računa. Ako su vam odnekud iz Evrope dali rok do kada treba da usvojite ove zakone, a i kako oni treba da izgledaju, to nije problem. Gospođa Kolundžija će, ako ne iz prvog, a ono iz drugog ili trećeg pokušaja obezbediti kvorum i predlozi zakona će biti usvojeni, ali vi treba da propratite šta se sa primenom tih zakona dešava na terenu.
Ili se oni to, gospodine Dačiću, usvajaju samo da bi ste ih pokazali svojim naredbodavcima, a ni vas ni njih ne interesuje koliko droge ilegalno ulazi u Srbiju, u venama čije dece ona završava, ko na njoj zarađuje milione evra, šta se tim novcem finansira, koliko oružja i municije ulazi u Srbiju i čiji su sve životi time ugroženi.
Kao biolog, ne mogu da ne skrenem pažnju da se samo u članu 24. ovog predloga zakona vrlo kratko, sa par reči, pominje kontrola unošenja životinja i biljaka, a morali bi da budete svesni da se na taj način u zemlju mogu uneti mnoge zarazne bolesti, što bi pogubno uticalo na našu poljoprivredu i stočarstvo.
Samo bi još kratko da pomenem da, zbog blagih carinskih propisa i loše kontrole, u našu zemlju iz Bugarske, Turske, Kine dospevaju robe vrlo lošeg kvaliteta i time ugrožavaju mnoge domaće proizvođače. Konkretno mislim na robu, recimo od kože, naročito cipele. Bela Palanka, odakle sam, imala je najveću fabriku dečje obuće u bivšoj SFRJ, u kojoj je radilo 1300 radnika.
Sada u svakom suterenu, garaži ili šupi u Palanci radi stotine žena u nemogućim uslovima, bez dana radnog staža, bez penzionog i socijalnog osiguranja, proizvodeći dečje cipele izvanrednog kvaliteta, koje više nema kome da se prodaju, jer su prodavnice prepune jeftinih kineskih i turskih cipela najslabijeg kvaliteta.
I tako su ljudi u Beloj Palanci, tzv. srpskom cipelgradu, koje je inače na zadnjem mestu po primanjima u Srbiji, prinuđeni da rade za vrlo male pare da bi eventualno obezbedili golu egzistenciju.
Apelujem na vas, gospodine ministre i na sve ministre u Vladi, da ovim i drugim zakonima pokušate da zaštitite domaće tržište i domaću proizvodnju od stranih roba lošeg kvaliteta, što rade sve normalne države.
Kolege, uvaženi pravnici iz SRS će mnoštvom amandmana pokušati da poprave ovaj loš, na brzinu pripremljen Predlog zakona. Molim vas da ih s pažnjom pregledate i da, kao što većina ministara kaže u završnoj reči, bez obzira iz koje poslaničke grupe dolazili, prihvatite one koji će doprineti da zakon koji ćete usvojiti bude bolji.
SRS, naravno, u ovom trenutku ako ne prihvatite naše amandmane, ne može podržati ovaj predlog zakona o zaštiti državne granice. Možda jednog dana kada budemo stvarno znali šta su i gde su granice naše države, kada nas ne budu terali da sa Kosovom, kao delom svoje teritorije, zbog ulaska u Evropu sarađujemo kao da je to nama susedna, posebna država. Do tada, pokušaćemo da vam ukažemo da, pored onih država koje su priznale kvazišiptarsku samoproglašenu državu Kosovo, postoji mnogo drugih zemalja sa kojima Srbija može i treba da sarađuje. Hvala.
Molim predsedavajuću da gospodina Bajatovića zamoli da bar on uvaži gospodina ministra iz svoje partije ako je moguće i dozvoli da mu se obratimo.
Dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da pozdravim gospodina ministra prosvete, jer pre nego što sam postala poslanik 20 godina provela sam u prosveti, i to od osnovne do visoke škole, i uvek ću sebe videti kao nastavnika, jer mislim da je to jedno od najlepših i najčasnijih zanimanja, i mislim da gospodin Obradović, ako je mogao da bira resor, nije mogao da izabere bolje, ali u isto vreme to je resor pun problema koje treba prevazići jer je stanje u celokupnom našem školstvu vrlo teško.
Počev od problema malih seoskih škola u kojima ima sve manje đaka, preko udžbenika koje sve teže pripremamo, preko školskih zgrada koje su sve starije i koje je sve teže održavati, preko školskih ekskurzija koje je sve teže i komplikovanije organizovati, a da pri tome niko od nas ne zaboravi da za našu decu i za sve škole važi i dalje da je od
kolevke pa do groba najlepše đačko doba. I studenti su jedna vrsta đaka i mi ovde treba da se potrudimo da im doba studiranja bude lepši deo života.
Što se tiče Zakona o visokom obrazovanju, još kada je usvajan, SRS je oštro kritikovala i ukazivala na posledice sa kojima se upravo sada susrećemo. Ne može se, gospodo, kalemiti baš sve kako vam padne na pamet, a samo u cilju evropskih integracija. Moraju se pre toga ostvariti mnogi preduslovi da bi kalemljenje uspelo, a ako se to ne desi, onda su rezultati katastrofalni, kao i rezultati primene ove Bolonjska deklaracije, koja je tako euforično usvojena, kao da će time biti rešeni svi problemi.
Poslednje vlade, od 2000. do danas, kao da su rešile da i ono što je bilo dobro u ovoj državi potpuno upropaste. Ako je nešto valjalo pre 2000. to je bio sistem školstva. On je omogućavao da naši kadrovi koji su završili visoke škole budu uvažavani i priznavani svuda u svetu. Njihova sposobnost nije dovođena u pitanje na najeminentnijim institutima koji su prednjačili u mnogim naučnim disciplinama. Sa ovim ćete se i vi, gospodine ministre, nadam se složiti.
Ali, onda kada su se nove demokratske vlade prihvatile poslova u obrazovanju, onda je počeo njegov sunovrat. Ne mogu da ovde ne pomenem, iako je reč o visokom školstvu, prijemne ispite za srednje škole, koji su toliko obesmišljeni time što učenici unapred, još u februaru, dobijaju testove i rešenja, tako da oni zanemaruju sve ostalo osim datih pitanja i odgovora.
Ovo sam namerno istakla jer i ovo, kao i ove predložene izmene, sve u tom kontekstu težnji sadašnjih vlasti prema EU i prema tome da i EU na ovim prostorima dobije poslušne, evropski orijentisane kadrove, a o tome koliki je nivo njihovog znanja više niko i ne brine. Brine se o tome da nivo bodova, koji se inače dobijaju izradom seminarskih radova, prepisivanjem iz literature, sa interneta itd, samim fizičkim prisustvom na predavanjima bude sve manji.
U isto vreme broj visokih i viših škola, kako privatnih tako i državnih je sve veći, kao i školarine na većini tih škola. Da li mi to idemo ka tome da mogu da studiraju samo oni koji imaju da plate sve skuplje školovanje?
Na kraju, htela bih da skrenem pažnju ministru da bi, pored ovih promena u Zakonu o visokom obrazovanju, trebalo da u zakon uvrsti odredbu da profesori ne mogu obarati studente na ispitima zato što nisu kupili skriptu koju su oni štampali, tako što su iz knjiga eminentnih stručnjaka, čak ne ni prepisali, nego isfotokopirali određena poglavlja. Samo jedan prost primer.
Koji god profesor, na primer, da predaje botaniku, porodica ruža će morati da spada u dikotiledone biljke, a one u skrivenosemenice itd. I kakve veze ima iz koje se knjige ili skripte uči.
Gospodine ministre, još mnogo izmena i dopuna treba da se usvoji da bi se jedan u startu loš zakon doveo u primenjivo stanje. Iako SRS neće glasati za ovaj predlog zakona, neka vam je bog na pomoći u teškom zadatku koji ste prihvatili.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u petak smo razmatrali i danas nastavljamo raspravu o predlozima zakona o potvrđivanju konvencija vezanih za životnu sredinu, održivi razvoj, očuvanje divlje flore i faune i posebno migratornih vrsta životinja.
Kao jedan od razloga zbog kojeg bi Narodna skupština trebalo da ratifikuje ove konvencije, i to po hitnom postupku, navodi se to što bi time Srbija kao ugovornica dobila punu podršku Šeste ministarske konferencije "Životna sredina za Evropu", Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, koja se održava u Beogradu od 10. do 12. oktobra ove godine. Time se uključujemo u međunarodnu saradnju, što bi doprinelo ukupnim naporima za zaštitu biodiverziteta u Srbiji.
Namerno sam sve ovo ponovila, jer je veoma lepo sastavljeno i zvuči sasvim logično da treba razmišljati u pravcu zaštite biodiverziteta na području naše države, ali, dame i gospodo, pitam vas, koliko ovakve konvencije i ovakve i slične konferencije mogu da daju rezultate, ako smo mi letos bili prinuđeni da gotovo skrštenih ruku posmatramo kako gore i time se uništavaju požarima za duže vreme staništa mnogih endemičnih i zaštićenih vrsta biljaka i životinja, sve dok ''iljušin'' nije stigao i sprečio dalju katastrofu.
Kakva je to država koja konvencijama čuva svoje šume, dok njeni ministri izjavljuju da je na Staroj Planini čudan pravac kretanja vatre u požaru – da se vatra kretala upravo u pravcu pružanja buduće trase ''Dinkićeve'' žičare? Koja to država može sebi da dozvoli da nema nijedan avion za gašenje požara i nikakvu strategiju za ovakve vanredne situacije? Koliko će ovakve konvencije, pitam vas, gospodine ministre, sprečiti građevinsku mafiju da, paljenjem stoletnih šuma na našim planinama, drastično smanjuje cenu zemljišta i omogući gradnju žičara i hotela domaćim i belosvetskim moćnicima?
Znate li, poštovane kolege, da je za obnavljanje biocenoze jednog zeljastog ekosistema potrebno desetak i više godina, a zamislite koliko stotina godina je potrebno da se obnovi stoletna šuma na Staroj Planini.
Požara je bilo letos i na teritoriji Bele Palanke, odakle dolazim, nedaleko od Sićevačke klisure, gde je stanište endemične i reliktne vrste "ramonda serbika", koja spada u strogo zaštićene vrste, po kojoj je naša zemlja poznata u svetu, jer živi samo ovde i na nekoliko lokaliteta u Bugarskoj. Zamislite samo to da je nekome palo na pamet da žičaru gradi na Tari, nedaleko od staništa Pančićeve omorike, koja je proslavila Srbiju među botaničarima celog sveta.
Jednostavno ne mogu, kao biolog i poslanik SRS, a da u kontekstu ove diskusije ne pomenem i beloglave supove, predivne grabljivice, o čijoj se koloniji u predelu Uvca brine celo društvo ornitologa i zaljubljenika u prirodu, a onda se, u blizini područja gde živi kolonija ovih ptica, pojave vile i vikendice novokomponovanih bogataša, naročito u poslednje dve godine. Veoma je interesantno, kada je jedno ministarstvo ove države donelo odluku o rušenju ovih bespravno izgrađenih objekata, jer je područje pod zaštitom, pojavio se ministar Velimir Ilić, čiji su, uzgred rečeno, ovo prijatelji, mnogi od njih su iz Čačka, i osporio sve odluke o rušenju.
Da li se to ministar zalaže da može da se gradi gde god, ko god i šta ko hoće? Da li to ministri u ovoj vladi teritoriju Srbije doživljavaju kao svoje privatno dvorište gde mogu da grade objekte, žičare, hotele, bolnice, kojima će obezbediti nekoliko narednih generacija svojih potomaka, bar toliko daleko dok se ovi eko-sistemi ne obnove?
Ova država ima određeni broj zakona kojima se regulišu pitanja koja su predmet ovih konvencija, a koji su u raspravi već više puta pomenuti. Vaš posao, gospodine ministre, i posao vašeg Ministarstva, naravno i svih vaših saboraca iz Vlade i vlasti, jeste da ih dosledno sprovodite i poštujete, kao što ste letos to uradili, nažalost, samo u par slučajeva zagađivanja vodotokova. Požari su bili i prošli, iza njih je ostala pustoš, a mi nismo videli izveštaj o tome kolika je šteta i nismo čuli ko je odgovoran što je država u datom trenutku bila apsolutno nespremna.
Gospoda ministri se ponašaju kao putari koje pred Novu godinu iznenađuje sneg, njih u proleće iznenađuju poplave, u avgustu suše, jer stalno imaju preča posla. Evo, tek su, posle višemesečne svađe, uspeli da podele javna preduzeća i mesta u njihovim upravnim odborima. Nikako da se okanu podele plena i da se okrenu pitanjima od životne važnosti za ovaj narod.
Gospodine ministre, vi, kao mlad čovek, ne bi trebalo da upadnete u zamku vlasti, već treba da nam, koliko možete, sačuvate u toku svog mandata životnu sredinu, ako je potrebno da poradite i na zakonskoj regulativi, da pooštrite kaznene odredbe, jer mi smo ovo parče planete, koje se zove Srbija, pozajmili od naših potomaka i ne bi trebalo da se ponašamo kao da je ono naše vlasništvo.
Onima koji su pre nas ratifikovali sve ove konvencije, nije smetalo da učestvuju u agresiji na našu zemlju, gde je, što je više puta već pomenuto, korišćena municija sa osiromašenim uranijumom i kasetne bombe, a sada nam kažu da će cela decenija proteći dok se sve to ne ukloni, a efekti na biljke, na životinje i na ljude su dugoročni. Oni su, poštovane kolege, namerno uradili sve da ugroze i da unište ovaj narod. Sada pokušavaju da nam na sve moguće načine otmu 15% teritorije, a mi treba da ratifikujemo konvenciju o zaštitu životne sredine, treba da mislimo globalno i da delujemo lokalno. Da li oni razmišljaju o nama i o našoj budućnosti?
A vi, gospodine ministre, pokažite da razmišljate i da ćete raditi u pravcu što bolje budućnosti nas i naše dece, a ne da samo, kao i većina ministara, pratite i slepo izvršavate naloge iz inostranstva. (Aplauz.)
Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da je ovo poslednji amandman koji je podnet na ovaj predlog zakona i da su poslanici Srpske radikalne stranke celo pre podne veoma konstruktivno diskutovali o amandmanima, za razliku od poslanika vladajuće većine kojih obično nema mnogo u sali i uopšte ne učestvuju u raspravi, pokušaću da budem što kraća.
Ovim amandmanom, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, traži se brisanje člana 31. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, u kome se predviđa izjednačavanje akcize na domaće i uvozne cigarete, čime bi se, navodno, obezbedilo poštovanje principa nediskriminacije i jednakosti na tržištu.
Srpska radikalna stranka smatra da član 31. treba brisati, jer je dosadašnje rešenje bilo primerenije ekonomskoj situaciji i zaštiti domaćih proizvođača duvanskih prerađevina. Kao kratak komentar uz ovaj amandman, pitam kome je u ovoj državi u interesu da domaći proizvođači cigareta budu u istom položaju kao i inostrani?
Znam samo da je još Đinđićeva vlada učinila sve da u Novom Sadu, pa u Kragujevcu itd. bude izgrađena fabrika cigareta nekog svetskog proizvođača koja bi uništila i DIN i DIV.
Ne znam kome je u interesu da domaće fabrike ne rade, a i ako rade da su gazde neki stranci ili domaći bosovi, njima veoma bliski, a da su naši ljudi samo obični radnici sa minimalnim platama. Svaka normalna vlada zaštitiće proizvođače iz svoje države koliko god bude mogla, samo vlade ove države, od 2000. naovamo, favorizuju uvoz na sve moguće načine, ne bi li se dodvorili onima koji su im pomogli da se domognu vlasti.
Za Srpsku radikalnu stranku glasali su i ljudi koji na poljima Bele Palanke, Pirota, celog Ponišavlja i drugih delova Srbije još uvek ručno sade na hiljade strukova, beru i nižu duvan da bi prehranili porodicu i školovali decu, jer skoro nijedna fabrika ne radi. Zbog svih tih ljudi, a i zbog ostalih građana, mi ovde imamo obavezu da zastupamo interese domaćih proizvođača.
U obrazloženju Vlade zašto se ne prihvata ovaj amandman kaže se da je zaključkom Vlade usvojen Akcioni plan za implementaciju CEFTA sporazuma, kojim je predviđeno izjednačavanje akcize na domaće cigarete i cigarete iz uvoza, a koji treba da se primenjuje od 1. januara naredne godine.
S obzirom na to da vas je, dame i gospodo iz skupštinske većine, jedva nešto više od 126, znam da će i ovaj amandman proći onako kako vi želite. Samo bih da pitam da li je sporazum CEFTA onaj koji su u istom rangu potpisali predstavnik Vlade Republike Srbije i neko u ime posebne države Kosovo? Gospodo, to je ono što treba da nas zabrine i o čemu bi ova skupština trebalo da raspravlja, što ta ista Evropa, sa kojom se vi ovde godinama unapred usklađujete, čak i ako, eventualno, 2020. i neke godine planira da nas primi u EU, planira da to bude bez 15 posto naše teritorije, tj. bez Kosova i Metohije.