Dame i gospodo narodni poslanici SRS i vas četvoro iz vladajuće koalicije, mislim da je ovo slika koliko ste vi zainteresovani i za budžet, znate da ste se pripremili 126. i da će budžet sigurno da prođe. S obzirom da transkript sa ove sednice, danas, odnosno sutra, preksutra već čitati političari, pravnici, ekonomisti, a malo kasnije tamo i istoričari, ja bi predložio gospodinu Cvetkoviću da hitno sazove telefonsku sednicu Vlade i da donesu odluku da nominativi i genitiv zamene mesta.
Onda ćemo i leksički, jezički i gramatički srediti transkript, jer ja nisam podneo amandman na predloga zakona, nego na Predlog zakona, na budžeta nego budžet. Da vas podsetim, odnosno da podsetim one koji brkaju "šta" i "čega. Nominativ kaže – ko ili šta, genitiv – čiji, koga ili čega.
Sada da pređemo na amandman. Podneo sam amandman u ime SRS da se u delu koji se odnosi na plate i naknade zaposlenih u razdelu 3, Vlada pod ovim brojem 411- avio-služba Vlade. Čini mi se da smo tu malo pobrkali stvari, jer koliko se sećam rečeno je da onaj avion nećete da kupujete i pitam se koliko ih ima u toj avio-službi, s obzirom da je cifra o kojoj se govorilo 59 miliona. Tražili smo amandmanom da se za 30 miliona to smanji, a da se taj deo prebaci na razdeo koji se odnosi na Kosovsko-mitrovački okrug. Zbog čega?
Prvo, poslednji potezi Vlade govore da ste počeli polako da se odričete KiM otvoreno, do sada se to radilo tajno. Čini mi se da su dva čoveka, dva ključna čoveka, jedan ministar i jedan šef nekakve kancelarije u veliko krenuli u svoju izdavačku delatnost. Ukoliko bi se ova sredstva prebacila dole sigurno je da bi se poboljšao život građana, odnosno Srba, na KiM i sigurno je da bi se taj upravni okrug ojačao, sigurno bi postao dobrim delom kočnica konačnom rešenju, po vama i po EU, KiM.
U obrazloženju kažete, zašto mi niste prihvatili amandman, amandman se ne prihvata jer socijalni doprinosi koji idu na teret poslodavca nisu obuhvaćeni mojim amandmanom. Normalno je da ako se sredstva koja se odvajaju za plate prebacuju na drugu klasifikaciju. Normalno je i da doprinosi koji prate ta sredstva budu prebačena na drugu klasifikaciju. Prema tome, predlažem gospodine Cvetkoviću da ovaj amandman usvojite.

Ovo je treći i ujedno poslednji član iz ovog zakona za koji smo tražili brisanje, za ostale članove nismo tražili.
Razlog zašto se predlaže ovaj zakon, kaže – donošenje ovog zakona po hitnom postupku iz razloga što bi njegovo ne donošenje moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija. Da vidimo kako će to prouzrokovati štetne posledice po rad organa i organizacija. Da vas podsetim, gospodine Cvetkoviću, 2009. godine, odnosno 2008. godine doneli ste Uredbu po kojoj je akciza bila do 2009. godine na naftu i naftne derivate i tečni i naftni gas 15%, a posle dalje 20%. Ta sredstva su se delila tako što je 20% tih sredstava prikupljenih u toku godine išlo javnim putevima za održavanje, za bezbednost, za popravku, itd.
S obzirom da ovaj budžet nećete moći da napunite onoliko koliko ste planirali, došlo vam ovako zgodno da od ovih 20% sredstava koji se odvajaju za Javno preduzeće Putevi Srbije za održavanje, uzmete 10%, a onih 10%, odnosno planirate 93 milijarde da prikupite sredstava, 18 milijardi i 600 je trebalo da bude javnim putevima, a 9 milijardi i 300 im uzimate ovako, a onih drugih 9 milijardi ćete im dati u vidu subvencije. Vidi molim te.
Ovde se ne smanjuje harač kojima se građani Srbije opterećuju. Ovde se smanjuje ono što treba da se da Putevima Srbije da održavaju te puteve, da kako tako idemo. S obzirom na finansijsku situaciju koja će zavladati 2012. godine tražite vi neke dodatne izvore jer teško da će građani Srbije moći da odvoje ovoliko para za gorivo.

Gospodine premijeru, i vas četvoro iz vladajuće koalicije, mislim da nema besmislenijeg predloga od člana 6. Predloga ovog zakona. Član 6. se odnosi na član 122. osnovnog zakona, stav 7. se briše, a stav 7. kaže – motorno vozilo kojim se obavlja probna vožnja pored registarskih, odnosno probnih tablica mora na prednjem i zadnjem delu posebno biti obeleženo natpisom – probna vožnja. Koja su to vozila koja idu u probnu vožnju? To su novoproizvedena vozila, prepravljena vozila, motorna i priključna vozila, to su vangabaritna vozila koja su takođe novoproizvedena i za njih je potrebna dozvola MUP i za njih je potrebno pored svega ostalog i saglasnost od onih koji održavaju puteve, odnosno objekte pored puteva, da se na tom putu može obaviti probna vožnja.
Dakle, ako se probnom vožnjom može oštetiti put, oštetiti objekti pored puta, saglasnost mora da da onaj koji održava puteve, a štetu će snositi onaj koji probnu vožnju obavlja. Šta je falilo da ta vozila, pored svega ovoga, svih ovih zaštitnih mera imaju i jasno obeleženu tablicu na kojoj piše – probna vožnja? Zašto je ovo smetalo članu 122?
Svojim amandmanom sam tražio da se taj član 6. iz člana 122. osnovnog zakona briše, jer smatram da pored svih obezbeđenja koja moraju da se sprovedu kod probne vožnje, obaveza treba da bude onoga čije vozilo ide u probnu vožnju, da obeleži jasno da ostale vozače, ostale učesnika u saobraćaju obavesti da se radi o probnoj vožnji i da se radi o vozilu koje još uvek nije spremno za saobraćaj, tek izlazi na probnu vožnju. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, ne znam kako sada metaforički da povežem streljanje Srba u Mitrovici…

Pokušaću, gospođo predsedavajuća, da nađem način da povežem ovo što ću inače trebati da kažem. Pre svega, oštro protestujem zbog načina spajanja tačaka dnevnog reda na ovoj, i ne samo na ovoj nego na mnogim sednicama Skupštine. Od tačke 10. do tačke 19. spojili ste sve, tako nespojive stvari da ćemo, sa jedne strane, naći upravo Sporazum između Vlade Republike Srbije i Francuske o saradnji u oblasti odbrane i Sporazum o hemikalijama i Predlog zakona o dopunama Zakona o biocidnim proizvodima itd…

Gospođo predsedavajuća, recimo, ovaj je o potvrđivanju Sporazuma o međunarodnom prevozu lako kvarljivih roba i oblast odbrane sa Francuskom. Molim vas, nađite vi metaforu i kažite mi gde ima dodirnih tačaka, nego se pojavi neko iz vladajuće većine, predloži od tačke 14. do tačke 38. i vi spojite, tako da nismo u mogućnosti dovoljno da kažemo zbog čega smo protiv ili zbog čega smo za oko pojedinih tačaka dnevnog reda.
Sporazum u oblasti odbrane sa Francuskom, upravo u trenutku kada su francuski vojnici angažovani u okviru KFOR na rušenju barikada i upravo francuski vojnici pucaju na Srbe, streljaju Srbe u Jagnjenici jutros i upravo prijatelji tih francuskih vojnika u Bujanovcu nose u koloni šiptarske zastave sa crnim orlom na crvenoj pozadini i vitlaju, guraju prst u oko i onim Srbima koji se nalaze na barikadama, a bogami i onim Srbima koji se nalaze i u Novom Sadu i u Subotici, a pri tom ne mislim na Srbe po političkom opredeljenju, nego mislim na Srbe, građane Srbije.
Nažalost, došli smo u situaciju, a izgleda da je EU vama, "evroljubcima" naredila da se sve ovo pripremi i spoji, a da li ćemo mi sutra ući u tu EU, to je teško, jer, koliko vidite, EU se raspada. Ali, obaveza je da se pripremite da u to groblje koje će sutra zvati EU možete da uđete.
Osvrnuo bih se na ova četiri sporazuma – o vazdušnom saobraćaju sa Kuvajtom, sa Jermenijom, o odbrani sa Francuskom i o odbrani sa Crnom Gorom.
Krenuću od Crne Gore. Da je vlada Crne Gore, da je Milo Đukanović, da su oni šverceri cigareta, uz Mila, sa Milom i pored Mila hteli zajedničku odbranu sa Srbijom, oni su je imali, sve do trenutka dok nisu izašli. Jer, mnogi naši vojni kontingenti su ostali tamo, neraspodeljeni, nepreraspodeljeni, pa onda dolazimo u situaciju da nam, gle čuda, milošću božjom i milošću Mila Đukanovića – vraćaju nam se jedan ili dva "Galeba G-4". Dakle, vraćaju nam naše jer su nam se smilovali.
Crna Gora se uveliko sprema da uđe u NATO. Da li je to uvođenje kroz ovaj i slične sporazuma, i neke sporazume koji će eventualno doći, način da se i Srbija uvede na mala vrata u NATO. Ja znam težnje gospodina ministra odbrane, Šutanovca, ministra vojnog, a mi od vojske imamo samo vojni orkestar i ovu četu što dođe ovde kad počinje jesenje ili prolećno zasedanje da nas sačekaju. Mi vojsku nemamo. Da imamo sposobnu vojsku, danas se ne bi moglo dešavati ni ono što se dešava unutar Kosova ni ono što se dešava na barikadama. Neko bi morao respektabilno da se ponaša.
Koju ćemo mi to saradnju sa Crnom Gorom uspostaviti ako je do sada nismo imali? Ukoliko Crna Gora bude napadnuta, prvo treba da je nađu na geografskoj karti velike sile da bi je eventualno napale, Srbi će sigurno priskočiti Srbima u Crnoj Gori u pomoć, kao što su priskakali Srbima u Hrvatskoj, Srbima u BiH. Oni koji se samo zovu Srbima ni tada nisu priskakali a neće ni sada. Prema tome, ovaj sporazum je apsolutno nepotreban, osim ako vam je to još jedna crtica na kantaru za pridruživanje EU. Usput da vas obavestim, ako ste jutros rano pošli pa niste stigli da pogledate Dnevnik, veliki skeptici upravo u EU predviđaju crnu sudbinu evru, a samim tim i EU. Sa druge strane, oni koji su kreirali tu EU, planiraju da naprave EU sa prvom, drugom i trećom klasom država. Mi ćemo biti u toj trećoj klasi. Dakle, bićemo kolonija. Ja se uzdam u Boga i molim ga da nikada ne uđemo.
Sporazum sa Francuskom. Lepo je rekao gospodin Marić kako su nas oni pomagali i u onom Prvom svetskom ratu, gde smo mi njih bog zna kako dizali u nebesa. Činjenica je da su, recimo, za odbranu Beograda poslali dva santimetra duže čaure pa ta granata koju su poslali nije mogla da uđe u top i morali su da ih vraćaju u Mladenovac, da režu dva milimetara čauru granate da bi nam ta granata posle tri ili četiri dana, kad je već bilo kasno, stigla majoru Gavriloviću da brani i odbrani Beograd. Godine 1999. su upravo "Miraži" tukli ovu zemlju, žestoko, 78 dana. Pre toga, Republiku Srpsku. Pa naši oborili onu dvojicu pilota – digla se kuka i motika da se piloti vrate natrag. I pametno je postupio general Mladić – hoćete da bombardujete most, evo vam, bombardujte, ali je vaš pilot vezan za most. Drugačije se nisu mogli ni odvratiti. Sigurno bi i ti mostovi i ta skladišta bila srušena da to nije uradio. Danas, generalu Mladiću sude, samo zato što je branio, od svih, pa i od tih Francuskih oficira, vojnika, pilota, generala sa kojima vi danas sklapate sporazum, branio Srbe i od njih.
Šta su uradili francuski vojnici u sastavu KFOR-a? Imate li informacije? Mi iz SRS imamo informacije o svima koji su šta radili dole. Imamo podatke i o nekim vojnicima koji su bukvalno otkazivali poslušnost i nisu hteli da krenu na Srbe. Imamo podatke i o onima koji su marta kada je krenula šiptarska "Oluja" ili "Bljesak" ili kako se već zvalo, kad su krenuli da tamane Srbe gde god stignu, kako su se ponašali pojedini vojnici. Ali, imamo podatke i kako su se ponašali francuski vojnici. Da vas podsetim: i u Francuskoj vojsci verovatno ima izuzetno časnih oficira. Uostalom, sasvim je dobar dokaz ona dva pukovnika koja su tog trenutka skinuli uniformu i prestali da budu predstavnici Francuske i njene vojske kad je krenuo napad na Srbe od strane francuskih vojnika.
Sa kim to mi sklapamo ugovor? Šta je to što je nateralo vlast da sklapa ugovore ovakve vrste sa onima koji su izraziti neprijatelji srpskog naroda u ovom trenutku? Sa onima koji su poslali Bernara Kušnera, lekara bez granica, i u Vukovar i širom ratišta, i na KiM? I gde god se pojavio Bernar Kušner, već mirišu tragovi trgovine ljudskim organima. A Bernar Kušner je i danas u vlasti. Možda onaj Spomenik Francuskoj koji stoji na Kalemegdanu može da se odnosi jedino na De Gola, na Franša Deparea, a sigurno je da se neće odnositi na Sarkozija, na Miterana, na Kušnera i na ove koji nam dolaze i sede ovde kad pokušavaju da nas ubede da se pripremimo za ulazak u tzv. EU.
Što se tiče sporazuma o saradnji u vazdušnom saobraćaju, gospodine ministre, ja znam da je vaše ministarstvo izuzetno veliko i da vi ne možete zaviriti ni kod svojih pomoćnika, a kamoli u svaku službu i da vidite šta se i kako tamo radi, ali vas moram opet podsetiti – najveći kriminal je upravo u vazdušnom saobraćaju, računajući Aerodrom, računajući Kontrolu leta, računajući one službe koje su u sklopu toga. Ali, prvo morate da raščistite u tom dvorištu, pa da onda krenemo da dogovaramo sa eventualnim zemljama nekakvu saradnju i potpisujemo sporazuma ovakve ili onakve vrste.
Šta hoću da kažem? Juče ili prekjuče je izašla vest o platama funkcionera, pa imate onog čuvenog Nikolu Stankova o kome govorim već 10 godina, da ima osam i po hiljada evra mesečnu platu. Znate koliko je to? To je devet poslaničkih plata, to je sedam ili osam ministarskih plata. Raščistite te stvari. Pustite UBPOK da uđe unutra, da vidimo šta će da iščačka. Sa druge strane, evo vam i poslednja prilika oko prodaje aerotransporta, JAT-a – izgleda da propada. Zašto? Mi smo vrlo interesantna destinacija. Vrlo smo interesantni i ostalima. Zašto ne ponudite "Aeroflotu"? Možda bi on i uzeo, ne možda, sigurno bi uzeo. Ali, onda bi bili drugačiji odnosi, gospodine ministre. Neki koji su daleko ispod vas sigurno ne bi mogli da sklapaju poslove ispod žita, kakve sklapaju.
Ja se izvinjavam, vreme mi ne dozvoljava, inače sam imao još toliko toga da kažem. Zahvaljujem se.

Amandmanom na član 68. SRS traži da se član 68. ovog predloga zakona briše, iz tri razloga, iz razloga u članu 66. – sredstva za rad komisije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije. ministarstvo obezbeđuje prostor, opet prostor Republike Srbije, zadnji stav člana 65. kaže – član komisije prima naknadu za rad u komisiji koju utvrđuje Vlada itd, a maločas smo čuli od ministra Ćirića da će u toj komisiji biti sve predstavnici ministarstva, ljudi koji već rade u ministarstvima i koji za to primaju platu.
I zbog samog člana 68. gde kaže – poslovi komisije, pomažu u pripremi predloga, informiše i konsultuje po pitanjima, daje mišljenje o prostoru odobravanja predloga itd, identifikuje i olakšava realizaciju, izrađuje metodološke materijale, drugim rečima, smuti pa prospi. Sve ovo što ova komisija radi može da radi ministarstvo koje je zaduženo i ti ljudi koji već rade u ministarstvu i da se posebni troškovi ne stvaraju u ovoj državi, pogotovo što imamo nekoliko stotina agencija, nekoliko stotina komisija, nekoliko stotina drugih tzv. regulatornih tela, koji kad se sve sabere jedino što je vidljivo i evidentno primaju pare.
Još jednu stvar, jednu dilemu građanima Srbije i vama, gospodine ministre i Vladi da razjasnim. Stav SRS i stav 54% građana Srbije i stav EU je potpuno identičan. Mi kažemo – nikako Srbija ne treba da uđe u EU, 54% građana Srbije to isto kaže. I EU kaže – nikako Srbija ne treba da uđe u EU. Ne vidim čemu dilema.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što trenutno ministar Mrkonjić nije tu, jer sam hteo da ga pohvalim, da pohvalim njegovo vizionarstvo, jer on jedini, izgleda, u ovoj vladi zna da će se Srbi svih vera vratiti korenima jednom i da će se ostvariti san SRS - velika Srbija. Kad shvate Srbi katolici i Srbi muslimani da se ne može religija vezivati za naciju vratiće se svojim nacionalnim korenima i onda će linija Karlovac-Ogulin-Karlobag-Virovitica biti ostvarena. Dakle, ministar Mrkonjić jedini, pored SRS, zna da će to biti ostvareno i da će onda Srbija kao takva imati more koje joj samo po sebi pripada i da će ovakav zakon biti potreban.
Uostalom, da to nije fikcija govori i obećanje Vudro Vilsona još 1917. godine, koji u svom obraćanju narodu u Americi kaže – okupirane teritorije Srbije i Crne Gore moraju se obnoviti, a Srbiji se mora obezbediti slobodan i siguran prilaz moru. To što trenutno to pitanje nije rešeno je zbog toga što je za čoveka 50 godina, 20 godina, pola ili ceo životni vek, ceo radni vek, a za čovečanstvo, za naciju, za državu, za svet, u krajnjoj liniji, to je samo jedan treptaj. Gospodine Mrkonjiću, hvala što verujete u ideju SRS, u težnju SRS, da ćemo konačno ostvariti veliku Srbiju i izaći na more.
Kad je na Odboru za Evropske integracije obrazlagano pitanje ovog zakona, jedan od razloga je uskladištenje sa zakonodavstvom EU. Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo unazad nekoliko godina da smo usvajali mnogo nebuloznije zakone od ovog zakona. Usvajali smo zakone o zaštiti foka i kad su hteli da sprovedu taj zakon Vuk Bojović je rekao – ove dve što imam u Zoološkom vrtu sam štitim, ne trebate mi vi. Usvajali smo zakone o zabrani piratstva na otvorenom moru, a Jadransko more nije otvoreno, čak ni Sredozemno, tek je Atlantski okean pa nadalje otvoreno more. Mi smo zabranili, za svaki slučaj, da se to ne desi na teritoriji Srbije.
Uostalom, dve stvari koje vi u obrazloženju ovde pominjete pred mene stavlja dilemu. Kaže ovako – posle razdruživanje državne zajednice Srbija i Crna Gora Republika Srbija ostaje bez morske obale. Šta će nam zakon ako nemamo morsku obalu? Zašto se Vlada ove države ne potrudi da to elementarno pravo koje je uskraćeno Srbiji tokom secesije i raspada Jugoslavije, da je ostala bez mora, na neki način ne nadoknadi?
Dalje, ono što se ističe kao najznačajniji razlog za donošenje ovog zakona - u smislu unošenja sekundarnih izvora komunitarnog prava itd, itd. Ne to, nego ovo sledeće - zakon se donosi da bi se sprovodio. Kaže – trenutno u Republici Srbiji nema upisanih pomorskih brodova u domaći upisnik, što je, između ostalog, posledica prevaziđenih zakonskih rešenja. Dok smo bili Srbija i Crna Gora imali smo izlaz na more, imali smo luke, imali smo gde da registrujemo brodova i zakon nam je kao takav bio potreban. Danas da će neko ko ima brod da ga registruje u Srbiji, to je malo problematično pitanje.
Jedno od pitanja je bilo zaštita naših pomoraca koji odlaze i ukrcavaju se na strane brodove. Pomorac koji ode potpisuje ugovor u kome važe zakoni zemlje čiju zastavu vija taj brod, zakon iz zemlje u kojoj je brod upisan, zakon iz zemlje čiji je vlasnik broda građanin. Prema tome, ovaj zakon je, čini mi se, ne nepotreban, to nisam rekao, ali čini mi se da je malo preuranjen. Hajde da ostvarimo ovu prvu ideju, da stvorimo veliku Srbiju, da izađemo na more koje nam sleduje po svim pravilima, po svim normama međunarodnim, da vratimo ono što nam je oteto po zakonu sile, pa da onda i ovakav zakon donesemo.
U svakom slučaju, gospodine Mrkonjiću, hvala za ideju i hvala za optimizam, hvala za to što verujete u naše ideje i mislim da ćemo i vi i ja dočekati da se taj san o velikoj Srbiji ostvari. Nekada su trebali vekovi da se pokrene to, a danas to mnogo brže ide. Nestaće snaga svetskog žandarma, NATO pakta i SAD, mnogo brže nego što oni misle i mnogo brže nego što vi verujete. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ni ovaj zakon o obligacionim odnosima u vazdušnom saobraćaju, ni Zakon o vazdušnom saobraćaju ne rešavaju dva elementarna pitanja koja se odnose na avio saobraćaj u Srbiji na kontrolu saobraćaja u Srbiji, na imovinske odnose  iz ove oblasti u Srbiji i što je najvažnije, ne daje odgovor na jedno od najopasnijih pitanja koje se nalazilo upravo uključivanjem u to jedinstveno evropsko nebo, odnosno evro kontrol.
Podsetiću vas da sam, kada smo govorili o Zakonu o vazdušnom saobraćaju, pomenuo fabove koji nam se pripremaju i tri su faba, od kojih će jedan biti nametnut državi Srbiji. Izgleda da je najgora ona varijanta, podsećam vas, molim kameru ako može da uhvati ovo, jedan od fabova predviđa kontrolu neba nad bivšom Austrougarskom, bez Rumunije i sa delom Italije. U tom slučaju bi bez Srbije i Makedonije dole. Drugi predviđa Srbiju, Crnu Goru, Albaniju, Kosovo, jer oni su i dalje ti veliki prijatelji Srba iz EU u koju glavačke težite vi iz vlasti, predviđaju Kosovo nezavisnom državom i Makedoniju. Upravo je ovaj fab onaj koji nam se priprema i koji će, verovatno, biti usvojen, najgora varijanta za Srbiju. Zašto? Sedište će biti u Beogradu, ali će po dva predstavnika svaka od zemalja dati, pa će Srbija dati dva, Crna Gora dva, od kojih će jedan verovatno biti Albanac, Albanija dva, Kosovo dva i Makedonija dva, od kojih će jedan verovatno biti Albanac. Ne verovatno, nego čak sigurno, jer 45%, 46%, 47% vlasti u Makedoniji drže Albanci. Doći ćemo u situaciju da nam Šiptari usred Beograda odlučuju i o novcu i o sigurnosti i o svemu ostalom, a sedište će kao biti u Beogradu.
Kod tog jedinstvenog neba tri pitanja su ostala apsolutno otvorena. Održivost teorija je da države opstaju kao osnovni subjekti nacionalne i kolektivne bezbednosti u situaciji jedinstvenog evropskog neba, u situaciji kontrole nad evropskim nebom i u ovom slučaju Srbija ne samo da je u raspadu Jugoslavije izgubila more, nego ćemo ovoga puta izgubiti nebo. Za razliku od nekih, ovoga puta će nam nebo biti oteto. Nacionalni privatizovani i neodrživi subjekti bezbednosti sa transnacionalnim kapitalom, jer onaj ko daje pare, on će određivati uslove i pravila ponašanja i muziku za svirku za igru koju ćemo mi morati da igramo.
Nelogičnost tržišta bezbednosti vazdušne plovidbe i komplemenata nacionalne bezbednosti. Pitanje je koliko ćemo mi moći nacionalnu bezbednost u tom slučaju da sprovodimo, jer, gospodine ministre, da vas podsetim, iz onog zakona o vazdušnom saobraćaju mi smo isključili vojnu komponentu i isključili smo još nešto, mi ne znamo ko nam sve leti nad glavama. Znamo, civilni saobraćaj može se prekontrolisati u kontroli leta, može se videti i u Direktoratu sigurno ko nam od civilnih vazduhoplova leti nad glavom, ali vojne nemamo. Sa druge strane, nemamo našu vojnu komponentu. Doduše, jeste da imamo oba vojna aviona i spremni su da polete. Leteli su pre dvadesetak dana, kada su pitomci završili Vojnu akademiju, oba Miga su preletela nad njihovom glavom, ali to ne znači da će večito biti ministar Šutanovac i da će večito biti neko ko uništava odbrambene sisteme zemlje i da ćemo doći u situaciju da ćemo jačati naše odbrambene sisteme, pa samim tim i vazduhoplovstvo.
Svojevremeno je bila jedinstvena Uprava kontrole leta, i civilnog i vojnog. Danas toga nema.
Koristim vreme ovlašćenog predstavnika.
Korporatizovani nacionalni sistemi upravljanja vazdušnim saobraćajem su spremni za privatizaciju i ulazak u evropsku tržišnu utakmicu kroz strategijski koncept - jedinstveno evropsko nebo. Nazdravlje. Koliko će parče tog kolača pripasti Srbiji u ovom slučaju? Čak i da se ovaj plan usvoji, pare će se posle odlivati na Kosovo itd. Koliko ćemo moći da se merimo sa velikim kontrolama leta koja su u okruženju i koja su u Evropi i malo šire, tim pre što smo došli u situaciju da Agencija za kontrolu leta, koju predvodi čovek o kome govorim već treći mandat i upozoravam vlast da će taj čovek na kraju uništiti kontrolu leta, a pri tom se debelo obogatiti?
Uvek se to guralo na stranu. Došli smo u situaciju da iz te kontrole leta danas odstranjuju doktore nauka, akademike sa dve godine pred odlazak u penziju. Primer Nikole Žegarca, akademika, doktora nauka. Za njegovim angažovanjem je prestala potreba. Na njegovo mestu su dovedena četiri pripravnika. Da vam kažem, dva sata je pre izvesnog vremena zbog nestanka struje, zbog toga što neko nije umeo da uključi agregat jer ima primarno napajanje iz električne mreže, sekundarno iz agregata, jednog pa drugog, dva sata 80 aviona je letelo nad Srbijom, a Agencija za kontrolu leta pojma nije imala gde se ti avioni nalaze. Najstručnijeg kontrolora leta sa svim mogućim svetskim dozvolama, Momira Ostojića, je takođe, zahvaljujući saradnji sa vojnom komponentom kada je isključivana, odstranio je iz službe. Neverovatne pare se slivaju. Država Srbija nima ni jedan jedini dinar od toga.
Da vam kažem da ide do 2.400 letova, vi to sigurno znate, u pojedinim danima dnevno nad teritorijom koju kontroliše kontrola leta. Najmanja cena je od 300 pa do 1.000 dolara otprilike, zavisi od dužine. Ostale zemlje, pre svega Nemačka, a i mnoge druge su našle načina da te pare ulože u privredu, pa sam kod jednog zakona kada smo raspravljali govorio zašto ne naprave repetitor, zašto ne naprave radar, pa do njega naprave auto-put i iskoriste te pare, jer te pare ukoliko se ne iskoriste vraćaju se upravo tom evrokontrolu.
Sa druge strane, ovim amandmanom tražio sam da se u članu 100. tačka zameni zapetom i da se dodaju reči: "propisima i odobrenjima nadležnih organa". Stav 1. ovog člana bi glasio: "Pružalac usluga mora da izvršava naloge naručiocu usluge koji proizilazi iz odredaba ugovora u skladu sa namenom vazduhoplova i propisima i odobrenjima nadležnih organa". Zašto? Ne mogu se pružaoci usluga obavezivati samo nalozima ukoliko ti nalozi nisu u skladu sa propisima nadležnih organa ove zemlje.
Dobio sam odgovor da se ne može prihvatiti amandman s obzirom da je u ovom slučaju u pitanju pružanje usluga iz ugovora o obavljanju drugih komercijalnih poslova itd.
Gospodine ministre, mislim da ste ovaj amandman mogli usvojiti. Pretpostavljam da ste prezauzet čovek i pretpostavljam da su ovo službe radile. Mislim da bi posle ovog mog obrazloženja mogli da prihvatite ovaj amandman.
Da napravim malu digresiju, pitao bih vas jedno pitanje. Vi kao neimar, kao čovek koji je na gradilištu čitav životni vek, kad se prva cigla ugradi on već ima viziju kako će izgledati objekat. Recite mi, molim vas, kako je most na Beški koštao 50 miliona sa ovim plaćanjima koja još traži Alpina, a most na Savi devet puta više? Moja pamet to ne može shvatiti. Hvala.

Zakon mora da bude koncizan, jasan, kratak, sažet i da ne ostavlja nikakvu dilemu, da ne moramo posle podzakonskim aktima da objašnjavamo šta je pisac hteo da kaže.
Član 101. stav 1. je sasvim dovoljan i kaže: "Pružalac usluga odgovara za štetu koju naručiocu usluge i izvršenju ugovora i obavljanju drugih komercijalnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju nanese lice koje po njegovom nalogu ili za njegov račun neposredno pruža uslugu".
Tražili smo da se stav 2. briše kao apsolutno nepotreban, jer kaže: "Ugovorom iz stava 1. ne može se isključiti odgovornost za štetu koju namerno ili krajnjom nepažnjom načini lice koje po nalogu i za račun pružaoca usluga neposredno pruža tu uslugu". Stavom 1. ste sve rekli. Da li na ovo dopisivanje, nepotrebno dopisivanje i širenje članova zakona nekim novim stavovima tera neko ili nešto? Ne vidim razlog da zakoni budu ovako debeli kao što je ova knjiga, niti vidim razlog da zakoni, pogotovo zakoni koji treba da se primenjuju i koji će se primenjivati već sutra, odnosno posle osam dana, odnosno onda kad je zakonom predviđeno, izlaskom u "Službenom glasniku", da se ovako šire.
Kad je već reč o obligacionim odnosima, kako može da se desi da u obligacionim odnosima u vazdušnom saobraćaju partneri su ravnopravni, a jedan može da bude malo ravnopravniji? Kako to može da se desi u državi koja smatra da je svoje zakonodavstvo regulisala maksimalno? To što ga sada usklađujemo sa EU u koju nikada nećemo ući, jer već i sami vidite da ona počinje da se raspada, pitanje Grčke su pritvorili a sada se otvara pitanje Italije, Španije, Portugalije, tako da kad nas ovi uvedu u Evropu, od nje neće biti ništa i opet ćemo tamo sami da budemo, pa vas pitam – kako može jedan subjekat u obligacionim odnosima u vazdušnom saobraćaju, za tobože neplaćene račune, da uzme deo drugog subjekta? Kako je moglo da se desi da Kontrola leta uzme pilotsku školu u Vršcu JAT-u? Ko je to u ovoj državi dozvolio takvu pljačku i takvu otimačinu? Neverovatno kakvog čoveka trpite na tom mestu, gospodine Mrkonjiću. Ja sam i prošli put upozoravao na tog čoveka i na neverovatne pare koje se odlivaju na razne načine.
Molim vas, preduzmite nešto da se u toj oblasti koja je vrlo bitna, jedna od najbitnijih oblasti u avio-saobraćaju, stvari regulišu na takav način? Možda bi trebalo da i gospodin Dačić pošalje svoju službu i da tamo proveri knjige, jer podaci koje mi imamo govore da se tamo radi o neverovatnom kriminalu.

Onda ću to da koristim.
Gospodine Mrkonjiću, razlog više zašto sam tražio da zakoni budu koncizni, da u dve rečenice član bude i da mogu da shvate svi.
Sa druge strane, smatram da ako nam se ovo daje, da je neophodno bar da pročitamo, pa ako je gospodin hteo da kritikuje moj amandman, onda je trebao da pročita ova dva stava. Prvi stav apsolutno isključuje drugi. "Pružalac usluga odgovara za štetu koju naručiocu usluge i u izvršenju ugovora i obavljanju drugih komercijalnih poslova nanese lice koje po njegovom nalogu i za njegov račun neposredno pruža uslugu". Ovo je drugi stav: "Ugovorom se ne može isključiti odgovornost za štetu koju namerno ili krajnjom nepažnjom pričini lice koje po nalogu i za računa pružaoca usluga neposredno pruža uslugu". Apsolutno nepotreban drugi stav.
Molim vas gospodo, kada kritikujete nešto, kada obrazlažete nešto, kada hvalite nešto, bar pročitajte. Hvala.

Gospodine ministre, evo člana zakona koji će, ukoliko bude usvojen, otvoriti mala vrata za veliku korupciju kod primene zakona. Zbog toga smo tražili da se član 112. briše.
U članu 112. vi kažete: "nagrada za traganje i spasavanje zakupljenim vazduhoplovom za vreme trajanja ugovora o zakupu, pripada zakupcu". Ko je zadužen za traganje i spasavanje u elementarnim nepogodama, u rušenjima aviona, u lavinama itd? Država. Zašto bi neko ko je vlasnik aviona izdao zakupcu avion i da zakupac vrši avio snimanje, traganje, spasavanje i da za to dobije nagradu od države? Onaj ko je bliže vatri, on se i brže ogreje. Pošto su neke od agencija, neke od institucija mnogo bliže ovoj oblasti od ostalih, doći ćemo u situaciju da jedan direktor, recimo kontrole leta, recimo zakupi avion i krene u traganje i spasavanje baš tamo gde su ga izgubili njegovi kontrolori leta. Onda će Direktorat, pošto država preko Direktorata isplaćuje ove nagrade, biti prinuđene da onome ko je posredno napravio štetu plati nagradu zato što je pronašao tamo gde ga je izgubio. Ili, još gora situacija, zakupite avion po izvesnoj ceni, u mogućnosti ste da to uradite i ostvarite enormnu nagradu za ovo.
Zbog toga, ukoliko ovo obrišete, jer traganje i spasavanje nije nešto za nagradu, to je obaveza svih građana Srbije koji se nađu u određenom trenutku na određenom mestu. Zbog toga smatramo mi iz SRS da ovaj član zakona treba brisati i da će zakon biti primenjiviji i sa mnogo manje mogućnosti za zloupotrebu i ovog zakona i mnogo čega u ovoj državi. Hvala.

Kaže u članu 117. – ako iz osiguranja u vazdušnom saobraćaju budu isključene štete koje su nastale posredno ili neposredno usled nedostatka vazduhoplova koji utiče na bezbedan vazdušni saobraćaj a osiguranik za njih znao ili je morao znati dužom pažnjom i nije sprečio nastanak štete iako je mogao.
Stav 2. sličan, stav 3. sličan. Mi smo tražili da član 117. briše, iz prostog razloga. Vazduhoplov koji ima plovidbenu dozvolu, je ispravan i ne može imati ni skrivene ni neskrivene nedostatke koji mogu da utiču na plovidbenost. Avion ili leti ili ne leti, ako leti onda je na pisti spreman da se utovari, spreman da putnici uđu i da krene na destinaciju, a ako ne leti onda ide u hangar i onda iz JAT tehnike preduzimaju sve da ga dovedu u plovidbeno i u ispravno stanje.
Ceo član, je apsolutno nepotreban, jer nemoguće je shvatiti, zdrav razum ne može da shvati da avion koji ima nedostatke može da izađe na pistu da primi putnike, da primi robu i da krene. Prema tome, ovaj član stvarno treba brisati, jer bojim se da ovakav ili još neki članovi ne proizvedu u mozgovima nekih drugih ljudi, nekakve druge ideje, pa da dođe posle toga u situaciju da zakupi avion, pa da traga i spasava putnike ili robu. Zahvaljujem se.

Sada bih molio ove koji su nas ispravljali iz drugih poslaničkih grupa da saslušaju. Član 122 kaže: "Ako je vazduhoplov protivpravno oduzet odgovornom licu i ono nije krivo za oduzimanje vazduhoplova, za štetu koja je nastala korišćenjem tog vazduhoplova ne odgovara odgovorno lice nego onaj ko mu je taj vazduhoplov protivpravno uzeo."
Kako se može pojaviti u vazdušnom saobraćaju vazduhoplov koji je protivpravno uzet? Samo na jedan način – terorističkim aktom. Uleteli teroristi na aerodrom, pod pretnjom oružja uzeli avio i on je protivpravno uzet. Kako drugačije može da se pojavi u vazdušnom saobraćaju avion koji je protivpravno uzet.
Dalje kaže: ako odgovorno lice čiji je avion nije krivo za nastalu štetu koju je napravio avion koji je protivpravno uzet. Gospodo, vi na ovaj način stavljate u zakon jednu mogućnost od koje se čovek ježi. Setite se slika kada su avioni koji su protivpravno uzeti, udarili u bliznakinje u Americi. Da li sada treba preduzeće koje je vlasnik aviona da bude odgovorno? Ne, vi ga u tom slučaju oslobađate. Šta radi država u ovim slučajevima? Kako može da se dozvoli da pored tolikih obezbeđenja o kojima smo govorili i u Zakonu o vazdušnom saobraćaju i u ovom zakonu, sme da se pomisli da na teritoriji Srbije neki vazduhoplov može biti protivpravno uzet i stavljen u saobraćaj? Ko će ga voditi kad poleti?
Šta ćemo sa kontrolom leta i vazduhoplovom koju ona vodi, a koji je protivpravno uzet? Mnogo nebuloza, ne znam zašto, u ovom zakonu koji je, inače, vrlo potreban. Zahvaljujem.

Stvarno ne znam, izvinite, pomenuo me je i imam pravo na repliku gospođo Slavice.
Kaže ovako, moram da pročitam zbog gospodina koji nije pročitao član, ako je vazduhoplov protivpravno oduzet odgovornom licu i ono nije krivo itd, itd. Prethodno pitanje – kako se može dozvoliti da uđe u vazdušni saobraćaj vazduhoplov koji je protivpravno uzet? Ovde se direktno u zakon stavlja mogućnost da neko protivpravno uzme vazduhoplov i poleti. Sa kog aerodroma da poleti? Šta će aerodromske službe? Ko će ga pratiti gore? Koja je to kontrola leta? Hoće li Stankov Nikola? Hoće li i sutradan Stankov Nikola da sedne za optuženičku klupu, kao i ovaj?
Drugo, kako će naplatiti, recimo Amerika, maločas sam pomenuo, od terorista koji su protivpravno uzeli avione i napravili štetu? Molim vas, nemojte dozvoliti da u zakon ulaze mogućnosti, ako, eventualno, protivpravno uzme, nema teorije da ovakav zakon sutradan možete primeniti. Ili otvara stravične mogućnosti. Mnogo je manjkavosti u ovom zakonu upravo zato što su ovakvi članovi i loše prevedeni neki članovi iz ovih konvencija ili nekih sličnih zakona iz okruženja uneti, nisu primenjivi u Srbiji. Ne postoji teoretska mogućnost da neko protivpravno uzme avion i da leti našim nebom da, poleće sa naših aerodroma i još da mu neko, da stavljate u takvu situaciju u zakon.
Postoji Krivični zakon za sve slučajeve, slične. Što bismo morali u Zakon o obligacionim odnosima unositi ovako nešto. Mislim da bi trebalo, gospodine Mrkonjiću, da o ovom članu razmislite i da ga izbacite iz zakona, da usvojite amandman, a čini mi se pošto ima mnogo članova koji su upravo ovakvi trebali bi zakon da povučete na doradu. U cilju da vam pomognem, predlažem tim SRS koji se bavi ovim pitanjima. Vrlo ćemo vam zdušno pomoći da napravite dobar i kvalitetan zakon. Hvala.