Dame i gospodo narodni poslanici, imam utisak da je poslanička grupa koju vodi gospodin Marko Đurišić protivnik javnih beležnika, ali se onda postavlja pitanje zašto su 2011. godine glasali za Zakon o javnim beležnicima i zašto je institut javnog beležništva uveden u pravni sistem Republike Srbije. Mi smo o tome pričali i u načelnoj raspravi, ne znam da li je gospodin Đurišić bio prisutan u tom momentu u sali, vezano za tarife javnih beležnika. Moguće je da gospodin Đurišić, kao neko ko nije pravnik, to nije imao u vidu, ali Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije, a verujem i većina narodnih poslanika koji su glasali za Zakon o javnom beležništvu i tada su znali, dakle 2011. godine, pre četiri godine, da će usluge koje pružaju javni beležnici, pa i usluge koje se tiču overavanja potpisa, rukopisa i prepisa biti skuplje nego što su usluge koje pružaju opštinske uprave, odnosno osnovni sudovi, iz jednog prostog razloga o kojem smo pričali i u načelnoj raspravi.
Sudovi, odnosno opštinske uprave, se finansiraju iz budžeta. Javni beležnik je fizičko lice koje praktično profesionalno obavlja javnobeležničku funkciju. Dakle, to je neko ko živi, između ostalog, od overavanja potpisa, rukopisa i prepisa. Onda je sasvim logično da su njegove usluge skuplje nego što su usluge institucija koje se finansiraju iz budžeta. To su gospodin Đurišić i njegova poslanička grupa, odnosno poslanici koji su 2011. godine glasali za Zakon o javnom beležništvu, morali da znaju, ali su tada o tome ćutali. Rekli su da je Zakon o javnom beležništvu izuzetno dobar zakon, a sakrili su od građana Srbije da će usluge javnih beležnika biti skuplje nego što su usluge koje pružaju osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave. Sad su se, kad su postali opozicija, kad su izgubili vlast, setili tarifa javnih beležnika, odnosno setili su se da su javni beležnici skuplji nego što su osnovni sudovi ili opštinske uprave.
Potpuno se slažem sa onim što je rekla moja koleginica Olgica Batić, što ste 2011. godine donosili Zakon o javnim beležnicima, ako niste bili načisto sa tim da li građani Republike Srbije, da li srpska privreda može da servisira usluge javnih beležnika? Tada vam je Zakon o javnim beležnicima bio dobar, tada ste nam rekli – moramo da usvojimo Zakon o javnim beležnicima, a sada ste, koliko čujem, vi protivnici javnih beležnika i činite sve što možete da odložite početak rada javnih beležnika.
Ono što je takođe sporno u vašem amandmanu i čudi me da to vaše kolege koji su pravnici nisu primetili. Vi u vašem amandmanu svuda kažete da osnovni sudovi, da sudske jedinice i prijemne kancelarije osnovnih sudova overu potpisa, rukopisa i prepisa vrše kao povereni posao. Sudovi su, gospodine Đurišiću, državni organi. Overavanje rukopisa, potpisa i prepisa je posao državnih organa. Državnim organima se ne poveravaju poslovi državnih organa. Poslovi državnih organa se poveravaju subjektima koji nisu državni organi. To je jedan od razloga zašto se vaš amandman ne može prihvatiti.
Sledeća stvar koju želim da istaknem, vi uporno izbegavate da čitate tekst Predloga zakona o izmenama Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. On se odnosi na opštine, odnosno gradove u kojima su imenovani javni beležnici. Dakle, ne na jedinice lokalne samouprave gde nema javnih beležnika, nego tamo gde ih ima. Vi stalno potencirate odgovornost ministra pravde zašto u Srbiji nema dovoljno javnih beležnika, a Predlog zakona se odnosi na lokalne samouprave gde javnih beležnika ima.
Sada vas ja pitam, pošto vi stalno postavljate neka pitanja ministru pravde, gde je ministar pravde, zašto nisu imenovani - koliko je javnih beležnika imenovano dok je DS kojoj ste vi tada pripadali vršila vlast u Republici Srbiji? Koliko ih je imenovano?
Pitate se za cenu usluga, ja sam o tome pričao i u načelnoj raspravi. Vaše kolege su to znale. Gospođa Snežana Malović, ne znam da li je ovde, je to znala. Tada ste to prećutali, sada o tome govorite, ali o tome govorite tendenciozno kao da je za to odgovoran ministar pravde.
O čemu se radi? Vi ste propisali neko da bi postao javni beležnik mora pored završenog Pravnog fakulteta, pored položenog pravosudnog ispita, da položi javnobeležnički ispit, mora da obezbedi kancelariju odgovarajuće kvadrature, je li tako? Mora da plati depozit da bi bio upisan u javnobeležničku komoru od 5.000 evra ako se ne varam, da u javnobeležničkoj kancelariji mora da ima određeni broj zaposlenih, je li tako? Je li to košta gospodine Đurišiću? Košta. Znali ste da to košta i 2011. godine i tada vam to nije smetalo. Sada u 2015. godini imate hrabrosti da kažete – da, ali kako sada usluge javnih beležnika da budu skuplje nego usluge osnovnih sudova i opštinskih uprava? Pa malo dete zna i već mi je glupo da se ponavljam. Ovi se finansiraju iz budžeta, ovi se finansiraju samo od toga što rade. Dakle, moraju da završe fakultet, da polože pravosudni ispit, da polože javnobeležnički ispit, da plate upis u javnobeležničku komoru, da obezbede kancelariju odgovarajuće kvadrature, da u toj kancelariji, ako se ne varam, moraju da imaju sef odgovarajućih dimenzija, da imaju zaposlene u javnobeležničkoj kancelariji. Izvinite, to košta.
Što ste uvodili instituciju koja je skupa, koja ne odgovara ekonomskim prilikama u kojima se Republika Srbija nalazi i danas i u kojima se nalazila 2011. godine. Zaista ne vidim u čemu je krivica ministra pravde za situaciju sa javnim beležnicima. Nisam ubeđen da je Zakon o javnim beležnicima bio toliko neophodan na evropskom putu Republike Srbije. Nije bio neophodan, ali vi ste ga tada doneli i rekli ste – to je sjajan zakon. Kao što ste doneli mnoge, pod znacima navoda, sjajne zakone koji vam danas ne odgovaraju.
Nemojte da krivite SNS i ministra pravde za situaciju u pravosuđu generalno, pa i situaciju kada su upitanju javni beležnici. Mi smo javne beležnike i svu ovu problematiku sa javnim beležnicima primili u nasleđe od vas i sada pokušavamo da iz jedne nimalo jednostavne situacije pronađemo najbolje moguće rešenje za građane, za sudove, za opštinske uprave, ali i za same javne beležnike.
Dakle, vi krivicu za jedan objektivno, neću da kažem loš zakon sam po sebi, ali za zakon koji je objektivno neprimenljiv ili nije primenljiv do kraja u Republici Srbiji sada kažete – mi sa tim nemamo nikakve veze. Izvinite, vi ste taj zakon doneli. Stalno imam utisak da biste vi hteli da u Srbiji zavlada kolektivna amnezija, da svi zaboravimo šta je bilo do 2012. godine. Da su problemi počeli, ne sa Nikolom Selakovićem, nego sa Zakonom o javnim beležnicima koji ste vi doneli, koji je pripremilo vaše Ministarstvo pravde, vi ste propisali uslove koje moraju da ispune javni beležnici, niste imenovali nijednog javnog beležnika i sada pitate – gde je ministar pravde da ga mi priupitamo, a što nije imenovano dovoljno javnih beležnika?
Prvo, ne možete nikoga da naterate da postane javni beležnika ako on to ne želi. To je privatna odluka svakog pravnika da li želi ili ne želi da postane javni beležnik. To što u Srbiji ima 94, a ne 300 javnih beležnika nije krivica ministra pravde. Kao što ne možete nijednog diplomiranog pravnika da naterate da bude sudija, da bude tužilac da bude advokat ako on to ne želi. Dakle, to je stvar nečijeg profesionalnog izbora. Neko kao pravnik želi da radi u opštinskoj upravi, neko želi da radi u sudu, neko želi da radi u javnom tužilaštvu, neko želi da bude advokat, neko želi da se bavi poljoprivredom, a neko želi da bude javni beležnik. Činjenica je da mi javnih beležnika nemamo dovoljno to je činjenica, ali za to nije krivo Ministarstvo pravde. Ne imenuje ministar pravde javne beležnike niti on ima mehanizme prinude da nekoga na silu boga upisuje u javnobeležničku komoru. To vaše objašnjenje je potpuno besmisleno.
Ponavljam još jedanput, niste pročitali ili ste tendenciono čitali tekst Predloga zakona. Tekst Predloga zakona odnosi se na opštine, odnosno gradove gde su imenovani javni beležnici. Dakle, ne postavlja se pitanje nema javnih beležnika. Ima ih, a mi samo ostavljamo građanima, odnosno pravnim subjektima koji imaju potrebu da overavaju potpise, rukopise i prepise, ostavljamo im mogućnost izbora da to mogu da rade ili kod javnih beležnika ili u osnovnim sudovima ili u opštinskoj upravi.
Zaista ne vidim u čemu je tu problem sem onog osnovnog problema koji je nastao 2011. godine kada je u Republici Srbiji donet zakon koji je objektivno teško sprovesti. Mi se i sada evo batrgamo sa primenom tog zakona zato što ste doneli jedan zakon koji je objektivno teško primeniti imajući u vidu pravne političke, ekonomske, socijalne uslove koji važe i koji vladaju i koji postoje u Republici Srbiji.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Gospodine Đurišiću, evo ja ću sad pokušati ponovo da vam dam objasnim kako je sve počelo.
Zamislite da ste vi diplomirani pravnik koji je javni beležnik i da vi izdržavate sebe i članove svoje porodice isključivo od toga što obavljate javnobeležnički posao. Dakle, vi ste u jednoj situaciji, a u drugoj situaciji su sudovi i opštinske uprave koje se finansiraju iz budžeta. Vi finansirate sami sebe, a ovi se finansiraju iz budžeta, tu ne treba nikakva posebna ni pravnička, ni ekonomska pamet da se razume da usluge javnih beležnika su po definiciji, po sili ekonomskih zakona skuplje nego usluge sudova i opštinskih uprava. Nije sporno da može da se razgovara o tome da tarife javnih beležnika budu niže, ali one ne mogu da budu, ja bar mislim da ne mogu da budu, možda nisam dovoljno pametan, na nivou cena usluga, kada su u pitanju overe potpisa, rukopisa i prepisa koje pružaju osnovni sudovi i opštinske uprave. Zašto? Ako je kod javnog beležnika overa 300 dinara, kako kažete, i u sudu 300 dinara, a imamo manjak javnih beležnika, ko će onda da poželi da postane javni beležnik ako mora, pored završenog pravnog fakulteta, pored položenog pravosudnog ispita, da položi još i javno beležnički ispit, da da pet hiljada evra, da obezbedi kancelariju…

… odgovarajuće kvadrature, da ima odgovarajući sef itd, a 300 dinara je kod mene, koji od toga živim i 300 dinara je kod institucije koja se finansira iz budžeta. Niko pametan ne bi poželeo da postane javni beležnik. Vi kažete, imamo problem sa javnim beležnicima, odnosno sa brojem javnih beležnika. Imamo, ali ono što vi uporno ili nećete da razumete ili jednostavno prećutkujete od građana, vi ste znali, ne mislim vi lično, možda se vi niste bavili toliko time, nemojte pogrešno da me razumete, jer nemam ja problem u komunikaciji sa vama, ali vaša Vlada i vaše Ministarstvo pravde je znalo da će usluge javnih beležnika biti skupe, ali onda se postavlja pitanje, zašto ste javne beležnike uvodili, ko vas je na to terao?

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bi pričali paušalno i da se ovde ne bi frljali sa brojevima i sa ciframa koliko šta košta, gospodine Bradiću, po važećoj tarifi, javnobeležničkoj tarifi, overa jednog potpisa na jednom listu hartije iznosi dva boda. Jedan bod je 150 dinara. Dva boda su 300 dinara, a ovde i u načelnoj raspravi i u pojedinostima plašite narod kako overa potpisa košta… Koju ste cifru spomenuli, 750.000 dinara? Gospodin Pavićević je pominjao neke silne milione.
Dakle, ja vam donesem kao javnom beležniku hartiju na kojoj je nešto napisano i na kojoj treba da se overi moj potpis. To sada, po javnobeležničkoj tarifi, koja je, po vama, jako skupa, košta 300 dinara, a vi da biste postali javni beležnik, evo, gospodine Bradiću, stavite se u tu funkciju, izvadite sada 5.0000 evra, položite sve ispite, obezbedite kancelariju, obezbedite sef, obezbedite zaposlene u kancelariji i naplatite 300 dinara i izdržavajte vi sebe i svoju porodicu sa tih 300 dinara.
Nemojte da budete licemerni i da se ovde bavite socijalnom demagogijom. Ja znam da ste vi sada preko noći postali Socijaldemokratska stranka…

Izvinjavam se.
Do juče ste bili klasična liberalno-kapitalistička, a sada ste odjednom postali socijaldemokrate i nemam ja problem sa tim, ali hoću da vam kažem nemojte da plašite građane i da iznosite neistine o tome koliko šta košta. Ako nešto zaista košta enormno, ajde da to svedemo na razumnu meru.
Mi smo sada na terenu overe, ne sastavljanja javnobeležničkih isprava. To vi kao stomatolog možda ne razumete. Mi smo na terenu puke overe potpisa, rukopisa i prepisa, ne sastavljanje isprava. To košta. Dakle, da overite jedan list hartije košta 300 dinara, ne košta 750.000 dinara.
Nemojte stalno da vodite hajku i kampanju protiv ministra pravde kako je navodno obezbedio nekim notarima zato što overe jedan list hartije, tu se frljate brojevima, nekome obezbedio 400.000, nekome 750.000, a obezbedio je 300 dinara.
Ono što takođe nećete da razumete, institut javnog beležnika mi nismo preuzeli iz Bugarske i iz Makedonije, nego iz Nemačke i Austrije. Kažite mi da li je standard u Nemačkoj i Austriji isti kao standard u Srbiji? Nije ni 2015, ni 2011. godine i vi ste to znali, ne vi lično, oni koji su doneli Zakon o javnom beležništvu, ali su se tada, narodski rečeno da kažem, pravili blesavi.
Sada odjedanput, e, javni beležnici su skupi. Skupi su. Overa nije skupa. Neki drugi poslovi javnih beležnika su skuplji nego da su ih radili sudovi, odnosno opštinske uprave, ali za to ste krivi vi. Ko vas je terao da uvodite javne beležnike u Srbiji, u Srbiji koja je osiromašena, koja je opljačkana, gde su stotine hiljada ljudi ostali bez posla.
Ali, hajde da ostavimo to po strani. Mi smo na terenu overe. Overa jednog lista hartije košta 300 dinara, ne košta ni 750, ni 400, ni ne znam ni ja koliko stotina hiljada dinara. Nemojte da plašite građane i da iznosite neistine da nešto košta mnogo više nego što u stvarnosti košta.
Evo, ja sam rekao, dva boda to je 300 dinara. Jedan bod je 150 dinara. Prosta matematika je da overa jednog lista hartije, kada hoću nešto da overim, košta 300 dinara. Da li je to nešto enormno skupo? Nije.
Vi ste stomatolog, ako se ne varam, da li vi možete sada, kada biste otvorili privatnu ordinaciju, da pružate stomatološke usluge po istim cenama kao što se pružaju u domovima zdravlja? Da li možete? Ne možete. Ne možete, gospodine Bradiću, evo ja glavom garantujem da ne možete i vi znate da ne možete. Zašto onda terate javne beležnike, koji su, kažete na tržištu? Od kada su sudovi na tržištu? Od kada su opštinske uprave na tržištu? Da li vi znate šta je tržište?
Dakle, vi ste potpuno pomešali institute, tarife, cene itd. sa jednim jedinim političkim ciljem - udarite svom snagom na Nikolu Selakovića, udarite svom snagom na Vladu, udarite svom snagom na Vučića. Oni su krivi za stanje u pravosuđu, oni su krivi za problem sa javnim beležništvom, mi ni za šta nismo krivi. Jeste da smo mi uveli javne beležnike, jeste da smo znali da je to jedna institucija koju smo preuzeli od Nemaca. Nemci žive hiljadu puta bolje nego mi, ali šta to nas briga. Kriv je Vučić za to.
Ovo je suviše ozbiljna materija, gospodine Bradiću, da bismo o njoj pričali tako paušalno, kao što vi to pokušavate.
Nemam ništa protiv, pričajte o ciframa, pričajte o brojevima, kažite šta koliko košta, ali kažite kako zaista jeste. Nemojte da plašite građane da nešto košta mnogo više nego što zaista košta. Ispada da samo vi imate uvid u javnobeležničku tarifu i niko drugi, da je to neki tajni dokument na koji monopol imaju poslanici bivšeg režima i samo oni su ti koji saopštavaju građanima šta piše u javnobeležničkoj tarifi, kao u srednjem veku. Svako sveto pismo je bilo napisano na latinskom jeziku i mogao je da ga čita samo onaj ko poznaje latinski jezik, 99% ljudi nije znalo latinski. Vi se sada ponašate kao da vi jedini znate latinski, a da mi svi ostali ne poznajemo latinski i samo vi znate koliko šta košta.
Vi imate uvid u javnobeležničku tarifu isto kao i ja. To je javni dokument. Vi znate kolika je cena boda - jedan bod 150 dinara, dva boda 300 dinara.
Još jedna stvar, u masi poslova javnih beležnika overa potpisa, rukopisa i prepisa koji koštaju 300 dinara je, hajde sada da ne licitiram, peti deo ukupnih poslova koje obavljaju javni beležnici. Ovo je najjeftiniji mogući posao koji obavljaju javni beležnici. Ako ste ovde na ovim poslovima koji koštaju 300 dinara našli da pokazujete kako ste vi socijalni pravednik, gospodine Bradiću, potpuno ste promašili temu.

Hvala, gospođo predsednice.
Zahvaljujem se na vašoj sugestiji. Zaista, neću više da se javljam za reč po ovom amandmanu.
Gospodine Pavićeviću, vi kažete da je Narodna skupština organ koji kontroliše rad Vlade i organa državne uprave, odnosno ministara. To je tačno, ali je Narodna skupština i predstavničko telo. Mi predstavljamo građane Republike Srbije koji su na izborima u martu 2014. godine, nije to bilo tako davno, dali plebiscitarnu podršku SNS koju ste maločas spominjali i Aleksandru Vučiću da sastavi novu Vladu Republike Srbije koja će Srbiju da izvuče iz teške situacije u kojoj se ona nalazi.
Kao što ja ne osporavam vaše pravo da kontrolišete, kako vi kažete, i da kritikujete rad Vlade, nemojte onda da osporavate pravo poslanika SNS da brane rad Vlade, pa i rad gospodina Selakovića, koji nije odgovoran što je neko drugi, odnosno stranka na čijoj ste listi vi bili 2011. godine iz germanskog pravnog sistema u srpski pravni sistem uvela jedan institut, a da to apsolutno ne odgovara ekonomskoj situaciji koja postoji u Republici Srbiji, ne odgovara socijalnoj situaciji, društvenim uslovima itd.
Ne znam o kom o pogrešnom putu vi govorite. Pogrešnim putem je Srbija išla od 2000. do 2012. godine i došli smo tu gde smo došli i sada pokušavamo da ispravimo sve krive Drine. Da li ih je moguće ispraviti sve preko noći? Nije, ali trudimo se da ih ispravimo jednu po jednu. I ovo je jedan napor koji činimo da omogućimo da…

…s jedne strane javni notari zažive, a sa druge strane da se zaštite interesi građana.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik žutog sektora ovde u Narodnoj skupštini je izneo nekoliko neistina. Rekao je da nema nijednog poslanika SNS koji je potpisao ovaj Predlog zakona. Čiji su poslanici Maja Gojković, Biljana Pantić Pilja, Dragan Nikolić, Dragan Polovina i Vesna Simić? To je jedna stvar.

Druga stvar, poslanici bivšeg režima i njihov šef ovde u Skupštini očigledno nisu pročitali tekst Predloga zakona, a izgleda da nisu pročitali ni amandmane sopstvenih poslanika, jer je gospodin Stefanović ovde rekao da to stanje, da overu potpisa, rukopisa i prepisa paralelno vrše sudovi, opštinske uprave i javni beležnici treba da bude trajno.

E, sad, ja ne znam da li on govori u svoje lično ime ili govori u ime celokupne poslaničke grupe, ali evo kako glase neki od amandmana njegove poslaničke grupe. Gordana Čomić, umesto 1. marta 2015. godine - 1. januar 2016. godine; Borislav Stefanović, taj koji kaže da treba da bude trajno stanje, kaže – 5. februar 2016. godine; Dejan Nikolić – 1. januar 2019. godine. Ovo je sprdnja sa Narodnom skupštinom, sprdnja sa građanima u čije ime navodno govore.

Aleksandra Jerkov - 20. maj 2016. godine, Jovan Marković – 8. februar 2018. godine. Da li su ovo njihovi rođendani? Ne znam šta je u pitanju. Vesna Martinović – 1. januar 2020. godine i najgenijalniji od svih amandmana, Ivan Jovanović - 1. januar 2117. godine.

O čemu se ovde radi, o interesima građana, o tome kako žuti sektor treba da nam drži lekcije o tome kakve zakone treba da donosimo? Apsolutno, sve što je rečeno je neistina.

Gospodine Bečiću, molim vas, pokušajte vi da objasnite predstavnicima žutog sektora da ovde nije reč ni o javnim beležnicima, ni o ministru pravde, ni o Vladi Republike Srbije. Ovde se radi o Predlogu zakona, koji su podneli narodni poslanici, a većina potpisnika Predloga zakona su upravo poslanici SNS.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Dostojanstvo je povređeno na taj način što je gospodin Stefanović rekao da nije istina ono što je u stvari istina. On je rekao da niko iz SNS nije potpisao ovaj Predlog zakona, mi smo ga demantovali i pokazali da su Predlog zakona potpisali upravo, u najvećem delu poslanici SNS.

Ono što je takođe na neki način kršenje i dostojanstva, ali mogu da kažem elementarne, pravne i političke logike. Gospodin Stefanović kaže – poslanici iz DS su autonomni i oni ne moraju da dele zajedno sa njim stanovište da ovo stanje treba da bude trajno. Ali, meni se čini da je gospodin Stefanović autonoman sam u odnosu na sebe, jer on je rekao da ovo treba da bude trajno stanje, a sam je podneo amandman koji glasi – u Zakonu o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa u članu 29. stav 2. reči „1. marta 2015. godine“, zamenjuju se rečima „5. februara 2016. godine“. Pa, kako sad na jednoj strani kažete treba da bude trajno stanje da potpise, rukopise i prepise overavaju i javni beležnici i sudovi i opštinske uprave, pa onda podnesete amandman i kažete – da, ali, to samo do 5. februara 2016. godine.

Dakle, ovde se ne radi o tome da su poslanici DS autonomni u odnosu na predsednika poslaničke grupe. Mislim da predsednik poslaničke grupe ni sam više ne zna zašto se zalaže. Da li da ovo bude trajno stanje ili da se oroči na 5. februar 2016. godine i ono što takođe želim da dodam, nije mi jasno zašto se kolega Ivan Jovanović prepoznao, odnosno zašto smatra da sam ga na bilo koji način uvredljivo pomenuo u Narodnoj skupštini kad je čovek podneo amandman da ovaj rok počinje da važi od 1. januara 2117. godine.

Hvala gospodine Arsiću.

Neću čekati da bi demantovao gospodina Stefanovića, da se obratim sredstvima javnog informisanja ovde u holu Narodne skupštine ili u izjavi za neku radio ili televizijsku stanicu, demantovaću ga odmah sada.

Prvo, gospodin Stefanović bi morao da ponudi dokaz za to što tvrdi, da su 680 sudija članovi SNS. Koliko se sećam, gospodin Cvijan koji više nije član SNS je nekoliko sudija na konferenciji za novinare predstavio kao primer ljudi koji su na protivustavan i protivpravan način prestali da obavljaju sudijsku funkciju zahvaljujući veoma lošoj pravosudnoj reformi koja je izvršena 2009. godine.

Nismo mi dužni da gospodinu Stefanoviću dajemo bilo kakav dokaz za nešto što ne može da se dokaže, a to je da su 680 sudija članovi SNS, nego bi gospodin Stefanović trebalo da ponudi dokaz da su ti ljudi zaista članovi SNS.

Ono što je mnogo važnije, da je SNS imala nameru da postavlja na ključna mesta u pravosudnom aparatu članove SNS, sada gledam poslanike bivšeg režima, zar bi na svojim funkcijama ostali ljudi poput Miljka Radisavljevića, poput Zagorke Dolovac, zar bi ostali ljudi, da malo proširimo temu, poput Saše Jankovića i gospodina Šabića itd?

Srpska napredna stranka je dokazala da ne želi da se apsolutno sve u ovoj državi politizuje. Apsolutno smo pokazali da država može da se vodi i na drugačiji način.

Samo hoću da kažem da tih 680 ljudi nisu bili članovi SNS, a DS treba da dokaz da oni jesu članovi SNS.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega moram da istaknem da su poslanici bivšeg režima ovu sednicu zamislili kao neku vrstu političkog linča ministra pravde Nikole Selakovića. Ako ste pažljivo slušali izlaganja poslanika bivšeg režima, videli ste da se najveći deo njihovih izlaganja odnosi na ministra pravde i na njihove kvalifikacije da je Nikola Selaković kao ministar pravde odgovoran zbog situacije u srpskom pravosuđu i da se ministar pravde, navodno zbog toga što je odgovoran, uplašio da dođe u Narodnu skupštinu, pa je onda kao, navodno, poturio narodne poslanike da umesto njega dođu ovde i da predlože izmene Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa.

Ja sada držim deo stenografskih beleški sa današnje sednice. Gospodin Stefanović, predsednik poslaničke grupe DS je rekao da ja, evo, da upotrebim taj malo pristojniji izraz, ne govorim istinu kada sam citirao njegove reči da niko od poslanika SNS nije potpisao ovaj predlog zakona. On je rekao ovako – zašto čovek koji je nosilac ovih promena, misleći na gospodina Selakovića, i ovog instituta u Srbiji, zamislite, Nikola Selaković je nosilac instituta javnog beležništva u Srbiji, a zakon je donet 2011. godine, nije došao u Skupštinu, nego se čovek politički krije iza poslanika, i to čak poslanika ne iz SNS, zašto?

Dakle, to je rekao gospodin Nebojša Stefanović, a evo vam Predlog zakona i evo vam potpisi ko je predložio ovaj zakon: gospođa Maja Gojković, gospođa Biljana Pantić Pilja, gospodin Dragan Nikolić, gospodin Dragan Polovina i gospođa Vesna Simić, poslanici SNS-a, pored gospođice Olgice Batić i pored gospodina Neđe Jovanovića iz SPS. Dakle, od sedam predlagača ovog zakona čak pet je iz SNS-a. Dakle, to što je rekao gospodin Borislav Stefanović jednostavno ne stoji.

Što se tiče samog Predloga zakona, ja smatram da poslanici bivšeg režima izgleda nisu dobro pročitali šta u Predlogu zakona piše. U Predlogu zakona menja se član 29. stav 2. koji glasi: „U gradovima, odnosno opštinama za koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona imenovani javni beležnici potpise, rukopise i prepise mogu da overavaju osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave kao povereni posao najduže do 1. januara 2017. godine“. Dakle, radi se o gradovima, odnosno opštinama za koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona imenovani javni beležnici. Ne da nisu imenovani, nego su imenovani, što znači da će u ovim opštinama, odnosno gradovima do 1. januara 2017. godine građani, odnosno drugi pravni subjekti moći praktično da biraju da li će svoje rukopise, potpise i prepise overavati kod javnih beležnika, kod osnovnih sudova, odnosno kod opštinskih uprava.

Bilo je reči i o tome zašto nije imenovan dovoljan broj javnih beležnika, pa je onda, navodno, gospodin Nikola Selaković odgovoran zbog toga što u Srbiji nema dovoljno javnih beležnika. Kao da javne beležnike imenuje ministar pravde. Bivši režim je propisao pod kojim uslovima jedan diplomirani pravnik u Republici Srbiji može da postane javni beležnik. Ti uslovi su prilično rigorozni. Dakle, ne samo da mora da završi pravni fakultet, ne samo da mora da položi pravosudni ispit koji je veoma težak i koji je, vi to znate, gospođo Gojković, jedna opšta sublimacija pozitivnog prava koje se uči na svim pravnim fakultetima u Republici Srbiji, nego još mora da položi i javnobeležnički ispit. To je što se tiče njegove stručnosti. Dalje, on mora da obezbedi novčani depozit da bi bio upisan u Komoru javnih beležnika, a taj novčani depozit uopšte nije mali. Takođe, on mora da obezbedi kancelariju odgovarajuće kvadrature, a ta kvadratura uopšte nije mala. On mora da u toj kancelariji ima sef. On mora da ima određeni broj zaposlenih u javnobeležničkoj kancelariji. To sve košta.

Zašto ovo sve govorim? Kada su jednog starogrčkog državnika pitali - koji je ustavni i politički sistem najbolji, on je lepo rekao – kažite mi najpre za koji narod i za koje vreme. Bivši režim je 2011. godine uveo institut javnog beležništva u pravni sistem Republike Srbije, a da prethodno nije izvršio, kao što su moje kolege iz poslaničke grupe SNS lepo ukazale, bilo kakvu analizu da li je naš pravni sistem, da li je naš ekonomski sistem, da li je standard naših građana takav da može da prihvati instituciju javnog beležnika.

Želim da podsetim kolege, pre svega kolege iz bivšeg režima, javni beležnici su, ako se ja dobro razumem u tu materiju, pre svega institut germanskog pravnog sistema. Javni beležnici najbolje funkcionišu i dan danas u Austriji, u Saveznoj Republici Nemačkoj i u državama koje su prihvatile pravni sistem pod germanskim uticajima. Da li vi možete po ekonomskoj snazi da uporedite, po političkoj stabilnosti, po razvijenosti pravnog sistema itd, Austriju i Saveznu Republičku Nemačku na jednoj strani i Republiku Srbiju na drugoj strani? Naravno da ne možete.

Ovde su pojedine kolege iz bivšeg režima postavljali pitanje – koliko koštaju usluge javnih beležnika? Ja mogu slobodno da primetim da je to pitanje krajnje licemerno, zato što su oni znali i 2011. godine kada je donet Zakon o javnom beležništvu, a nije ga predložio Nikola Selaković i nije za njega glasala SNS, nego stranke bivšeg režima. Neki poslanici bivšeg režima ovde sede. Neki su u to vreme bili ministri. Oni su predložili Zakon o javnom beležništvu. Znali su i tada, samo što sada ćute o tome, da će usluge javnih beležnika biti skuplje nego što su identične usluge u sudovima, odnosno u opštinskim upravama. Zašto? Odgovor je vrlo jednostavan i oni su taj odgovor znali 2011. godine, ali tada nisu hteli to da kažu. Zato što se sudovi finansiraju iz budžeta Republike Srbije, zato što se opštinske uprave finansiraju iz budžeta opština, odnosno gradova, a javni beležnik se finansira iz svojih usluga. On živi od toga i potpuno je logično da njegove usluge koštaju više nego što su te iste usluge overe npr. rukopisa, potpisa i prepisa u sudovima i u opštinskim upravama.

Ali, ovde nije pitanje za Nikolu Selakovića i za SNS – zašto je tarifni sistem javnih beležnika u Srbiji ovakav kakav je? Da li on može da se koriguje, o tome može da se govori, ali je suština da se vratimo na 2011. godinu, kada je kriza i počela. Makijaveli je lepo rekao na jednom mestu – kad jedna država zapadne u krizu, onda se treba vratiti na početak kako je sve počelo. Počelo je tako što je neko bez bilo kakve i pravničke i ekonomske pripreme uveo institut javnog beležništva u Republici Srbiji, a onda Srpskoj naprednoj stranci i Vladi koju vodi Aleksandar Vučić na neki način ostavio u pravni i politički amanet da taj institut javnog beležništva u Srbiji zaživi. U Srbiji koju su ekonomski devastirali, u Srbiji koja je sistematski opljačkana od 2000. godine, u Srbiji u kojoj je stotine hiljada ljudi izgubilo posao, u Srbiji u kojoj je sprovedena jedna veoma loša tzv. reforma pravosuđa 2008/2009. godine.

Sada je, navodno, Nikola Selaković kriv zbog svega toga. Naravno da nije kriv. Ali, znate, mi sad ne možemo da pobegnemo iz ove države i da kažemo – pobedili smo na izborima, ali ne želimo da vladamo. Moramo da vladamo i moramo da vršimo vlast, a vršimo vlast u situaciji kada moramo da primenjujemo zakone koji su objektivno neprilagođeni društvenim, političkim i ekonomskim prilikama koje su vladale u Srbiji 2011. godine, a vladaju u Srbiji 2015. godine.

Šta mi ovim pokušavamo da postignemo? Da obezbedimo uslove da do 1. januara 2017. godine, svi oni koji imaju potrebnu da overe potpis, rukopis ili prepis, i to, napominjem, u opštinama gde su imenovani javni beležnici, ne tamo gde nisu, nego tamo gde jesu imenovani javni beležnici, to mogu da učine tako što će da izaberu da li će svoju overu da izvrše kod javnog beležnika u osnovnom sudu ili u opštinskoj upravi. Gospodin Zoran Babić je postavio jedno vrlo suvisno pitanje. Izvinite, a u čemu je to šteta za građane Srbije? U čemu je šteta za privredu Republike Srbije? Gde je šteta uopšte? Štete nema.

Ovde se postavljalo pitanje da ova sednica košta i da je ova sednica skupa, da su poslanici bivšeg režima ti koji zastupaju interese građana Srbije, a da mi iz SNS, eto, tako iz hira, nemamo šta da radimo, nemamo pametnijeg posla, pa onda predlažemo zakon kojim se menja Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Moram da podsetim građane šta je danas sve rečeno.

Predsednik poslaničke grupe DS gospodin Borislav Stefanović je rekao da se on zalaže, ja sam razumeo da kada kaže ja, da misli na celu poslaničku grupu, da ovo stanje koje mi sada predlažemo, dakle da građani mogu da biraju da li javni beležnik, da li osnovni sud, da li opštinska uprava, da to ne bude oročeno do 1. januara 2017. godine, nego da, citiram njegove reči, evo, tu su i stenografske beleške, to bude trajno stanje. Onda, gle čuda, taj isti Borislav Stefanović podnese amandman koji kaže – Član 1. menja se i glasi, u Zakonu o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, u članu 29. stav 2. reči: „1. marta 2015. godine“, zamenjuju se rečima: „5. februara 2016. godine“. Dakle, on sam sa sobom je u koliziji. Kaže u načelnoj raspravi - to treba da bude trajno stanje, a onda, evo, 23. februara 2015. godine u 9.50 časova, znači, to je možda jedno sat vremena pre nego što je govorio o Narodnoj skupštini, podnese amandman, gde kaže – to ne treba da bude trajno stanje, nego treba da bude oročeno do 5. februara 2016. godine.

Sada, poslanici bivšeg režima koji kažu da se brinu za interese građana Srbije, koji kažu da ova sednica košta, koji kažu da mi iz SNS bacamo pare, evo kakve amandmane su još predložili. Gospođa Gordana Čomić, koja bi, da se pita, celu poslaničku grupu izbacila iz sale. Ona je predložila ne 1. mart 2015. godine, nego 1. januar 2016. godine. Borko Stefanović - 5. februar 2016. godine, a ona 1. januar 2016. godine. Dejan Nikolić - 1. januar 2019. godine. Sve poslanici iste poslaničke grupe. Aleksandra Jerkov - 20. maj 2016. godine. Da li ovi datumi imaju neku simboliku iz ličnog ili političkog života, ne znam. Gospodin Jovan Marković - 8. februar 2018. godine. Sve je poslanička grupa DS. Vesna Martinović - 1. januar 2020. godine, poslanička grupa DS. Onda amandman za koji sam rekao da je zaista najgenijalniji, ovu cifru teško mogu i da pročitam, Ivan Jovanović, poslanička grupa DS, umesto 1. marta 2015. godine - 1. januara 2117. godine.

Sad ja vas pitam, dragi građani, o čijim interesima se tako zdušno brine bivši režim predvođen DS i njenim političkim agregatima, šta je ovo? Jel ovo briga o građanima ili je ovo, hajde, možda ću da upotrebim reč koja je možda teška za ovu Skupštinu, sprdnja sa Skupštinom, sprdnja sa građanima, jedno smejanje u lice i kolegama poslanicima i građanima Srbije i svima onima koje su ti isti ljudi ojadili od 2000. godine? Dakle, da ista poslanička grupa predloži amandmane u kojima se spominju godine 2117, 2020, 2018, 2019, januar 2016, maj 2016. itd.

Jel to ozbiljna politika? Jel to ozbiljna politička stranka? Jesu li to ljudi koji treba nama da drže lekcije kako se vodi država? A stalno, evo, danima i satima slušamo priče o tome kako ministar Selaković treba da podnese ostavku, kako mi ne znamo da vodimo državu, kako je Vlada loša, evo kakve su amandmane napisali. Onda kažu – sednica Skupštine košta. Da, koštaće nas u sredu, umesto da ovu sednicu završimo za sat vremena, mi ćemo ovde pričati o amandmanima koje su podneli poslanici iz iste poslaničke grupe. Da li ovo stanje za koje Borko Stefanović kaže da treba da bude trajno, pa onda se predomisli pa kaže da treba da bude do 5. februara 2016. godine, da li to stanje treba da traje do 2018, 2019, 2020. ili do 2117. godine?

Naravno da će sednica da košta, ali koštaće zbog poslanika bivšeg režima koji se poigravaju sa Narodnom skupštinom i koji se smeju u lice građanima Srbije, koje su najpre ostavili bez radnih mesta, uveli im sistem javnog beležništva i sad kažu – izvinite, usluge javnih beležnika su skupe. Izvinite, što ste donosili Zakon o javnom beležništvu u 2011. godini, kada ste znali, znali ste, i u je vaša najveća odgovornost, vi ste znali da će usluge javnih beležnika biti mnogo skuplje nego što su usluge koje građanima pružaju sudovi, odnosno opštinske uprave, ali ste ćutali? Jedina mantra kojom ste se služili, to je – moramo zbog ulaska u Evropsku uniju. Niste morali. Nije to bio ključni zakon koji je Srbija morala da donese da bi napredovala na svom putu ka Evropskoj uniji. Nego ste vi doneli jedan u moru zakona, bez bilo kakve pripreme.

Godine 2012. ste izgubili vlast i onda ste ostavili SNS da sprovodi zakone koji su objektivno neprilagođeni situaciji u Srbiji. To je suština ovoga o čemu mi danas pričamo. Vi ste to znali i 2011. godine, ali o tome ste ćutali i sad ste se, posle četiri godine, probudili iz zimskog sna i rekli – znate, usluge javnog beležnika koštaju. Pa koštaju, i u Austriji, i u Švajcarskoj, i u Nemačkoj, i u Sloveniji, i u Hrvatskoj. Koštaju i u Srbiji, ali ono što vam mi govorimo, standard Austrije, Nemačke, Švajcarske, pa i Slovenije je neuporediv sa standardom građana Srbije. Uveli ste jedan institut iz jednog pravnog sistema gde je privredni život na daleko višem nivou nego što je u Srbiji. Onda smo sad došli u jedan problem iz koga mi iz SNS pokušavamo da izađemo na način na koji mi smatramo da je najbolji.

Dok mi pokušavamo da pravosuđe popravimo, da olakšamo građanima Srbije situaciju u kojoj se nalaze, poslanici bivšeg režima, pre svega poslanici iz DS se, evo, poigravaju sa Narodnom skupštinom, smeju se u lice građanima Srbije i od svih ovih amandmana nemate nijedan gde je identičan datum do kada treba da traje ovo stanje. Negde je januar 2016, negde maj 2016, negde 2018, negde 2020, negde 2117. godina. Ono što je takođe jako bitno, sa identičnim obrazloženjem. Pazite ovo, dakle, nije bitno jel januar jel maj 2016. godine, jel 2018, jel 2020, jel 2117, jel pitaj boga koja godina. Ali je zato obrazloženje za svaki amandman identično. Obrazloženje glasi, pazite, stvarno je genije morao da smisli ovakvu formulaciju: „Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u objektivnom sagledavanju realnih kapaciteta“, sad pazite ovo: „vremenskog okvira u kome je moguće obezbediti svrsishodan postupak u kome će pravna i fizička lica pod istim uslovima i na efikasan i delotvoran način ostvarivati zakonom utvrđena prava i na zakonu zasnovane interese“. Ključna sintagma iz ovog obrazloženja je vremenski okvir.

Sada vas ja pitam – koji je to realan vremenski okvir za koji se vi zalažete? Jel to trajno stanje, jel to januar 2016, jel to maj 2016, jel to 2018, jel to 2020, jel to 2117? U vaše vreme, u vreme vas koji ste vedrili i oblačili po Srbiji, koji ste isterivali iz Narodne skupštine cele poslaničke grupe, koji ste kažnjavali narodne poslanike posle dve sekunde nakon što je uključen mikrofon. Da, da, strašno je gospodine Šutanovac.

Nisam rekao ništa ružno.

Ti isti nama danas drže lekcije o tome kakve zakone treba da donosimo i zašto je srpsko pravosuđe u situaciji u kakvoj jeste. Zbog njih. Ako me pitate ko je kriv. Krivi su oni koji su vodili Srbiju do 2012. godine. Ceo problem sa javnim beležništvom nastao je onda kada je donet jedan zakon koji objektivno nije bio primenljiv na Republiku Srbiju ni 2011. niti je primenjiv sada, ali sada tu smo gde smo, iz ove situacije moramo da izađemo.

Još nešto što želim da istaknem, a što prosto ne bi bilo korektno prema građanima da ne znaju. Ovde je gospodin Borko Stefanović rekao da se izmenama ovog zakona menja celokupan sistem overe, rukopisa, potpisa i prepisa. To jednostavno nije tačno. Sve ostaje isto, dakle procedura je identična kakva je bila i do sada, jedino se pomera rok sa 1. marta 2015. na 1. januar 2017. godine i ništa drugo. Nikakvu štetu građani Srbije zbog ovog zakona neće pretrpeti. Građani Srbije bi pretrpeli štetu onda kada mi ovaj zakon ne bi izglasali.

Još samo jednu stvar da naglasim, odnosno još dve stvari. Gospodin Borko Stefanović je rekao da se po peti put menja ovaj zakon i ovde je mahao rukama i rekao – pet puta menjate zakon, pet puta menjate zakon. Evo ga, zakon je donet 2014. godine, objavljen je u „Službenom glasniku“ RS, broj 93 iz 2014. godine i mi ga sada menjamo po drugi put. Dakle, nije pet puta nego ga menjamo sada po drugi put.

I, ono sa čim želim da završim, to su takođe pričale kolege iz Demokratske stranke, kažu da je protivustavno da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ RS, to nije tačno. Član 196. Ustava Republike Srbije kaže da zakoni i drugi propisi i opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, RS, a mogu da stupe na snagu i ranije ako za to postoje opravdani razlozi koji su utvrđeni u postupku donošenja zakona. Naravno da postoje opravdani razlozi. Želimo da olakšamo pravni saobraćaj u Republici Srbiji, želimo da olakšamo i onako težak život građanima Srbije, time što im omogućavamo izbor do 1. januara 2017. godine, a nadamo se da će ekonomska situacija i borimo se da ekonomska situacija do tog januara 2017. godine bude bolja nego što je sada, da mogu da biraju da li će svoje rukopise, potpise ili prepise da overavaju kod javnih beležnika, tamo gde su imenovani, da li će to da rade kod osnovnih sudova, ili kod opštinskih uprava. Dakle, zakon, tj. Predlog zakona je u interesu građana i SNS će za njega da glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, u ime poslaničke grupe SNS hteo bih da postavim pitanje ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću, dokle se stiglo sa utvrđivanjem činjenica i okolnosti vezanih za brojne malverzacije i krivična dela koja su izvršena na teritoriji AP Vojvodine, pre svega u Razvojnoj banci Vojvodine, u Fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine, u Fondu za razvoj AP Vojvodine i u Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj.
Srpska napredna stranka je u više navrata iznosila saznanja koja imamo, o tome da su građani Vojvodine, od 2000. godine, a naročito od 2004. godine, pa na ovamo, sistematski opljačkani od strane jedne političke garniture koja u kontinuitetu Vlada Vojvodinom već 15 godina.
Danas je bilo reči o tome koliko košta pasulj, koliko iznosi potrošačka korpa i SNS ovo pitanje postavlja da bi se konačno utvrdilo da su teška ekonomska i finansijska situacija koja, nažalost, postoji danas u Srbiji, pa u Vojvodini, kao sastavnom delu Srbije, u stvari posledica jedna neverovatne bahatosti, jedne neverovatne politike pljačke sopstvenih građana, koja je izvršena i koja se vrši i dan danas u kontinuitetu punih 15 godina. Nekoliko smo puta o tome pričali ovde u Narodnoj skupštini. Ministar unutrašnjih poslova je o tome govorio. Utvrdili smo u nekoliko navrata naša saznanja da su se zaista dešavala brojna kršenja zakona, brojna kršenja Zakona o javnim nabavkama, da su ugovori sklapani fiktivno, da su se uzimale provizije, da radovi koji su bili predviđeni ugovorom nisu izvršeni ili su izvršeni posle roka. Pričali smo o tome da su pojedine banke, koje su formirane od strane Pokrajinske vlade, a na čelu sa Bojanom Pajtićem, kao što je, na primer, „Tesla banka“ u Zagrebu, služile isključivo u svrhu pranja novca.
Jedna osoba je bila istovremeno i predsednik nadzornog odbora „Razvojne banke Vojvodine“ i član uprave „Tesla banke“ u Zagrebu, pojedini tajkuni u Vojvodini i van Vojvodine su imali maltene ekskluzivno pravo da obavljaju građevinske radove na teritoriji AP Vojvodine i kada je u pitanju niskogradnja i kada je u pitanju visokogradnja i svim tim nezakonitostima su građani Vojvodine sistematski opljačkani. U najvećoj meri posledica takvog ponašanja je teška ekonomska i finansijska situacija u kojoj se naša država nalazi, u kojoj se nalazi naša privreda, pa i privreda u AP Vojvodini.
Naše pitanje je upućeno ministru unutrašnjih poslova – dokle se stiglo sa utvrđivanjem svih tih činjenica i okolnosti? Dokle se stiglo sa pronalaženjem onih koji su odgovorni za jedno u istoriji nezapamćeno pljačkanje građana AP Vojvodine, koje se nažalost dešava i dan danas i koje je u stvari i dovelo Vladu Republike Srbije u situaciju da mora da preduzima bolne i teške rezove koji trenutno pogađaju sve građane Srbije, a koji su posledica jedne pljačkaške, potpuno promašene ekonomske i finansijske politike koja se vodila u Srbiji od 2002. godine, a na delu je u AP Vojvodini, evo već punih 15 godina. Hvala.