Dame i gospodo narodni poslanici, predložiti amandman kojim se briše član 5. je u najmanju ruku neodgovorno i dovodi u pitanje pravnu i ekonomsku sigurnost građana i srpske privrede.
U članu 5. po momo skromnom mišljenju, najvažniji su stavovi 1, 3. i 5, a kolege iz bivšeg režima predlažu da se ovaj član briše. U članu 5. stav 1. stoji – Agencija i Narodna banka Srbije zaključuju sporazum o saradnji kojim se uređuje saradnja i razmena informacija i podataka u vezi sa bankama i osiguranjem depozita. To je stav 1.
Stav 3 – Narodna banka Srbije, dužna je da blagovremeno obavesti Agenciju o merama u postupku kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banaka preduzetim usled pogoršanja finansijskog stanja banke, kao i da joj dostavi na mišljenje nacrt izveštaja o testu najmanjih troškova u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke.
Stav 5. – Agencija je dužna da najmanje jednom kvartalno dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija izveštaj o stanju Fonda za osiguranje depozita, kao i projekciju stanja tog fonda za narednih 12 meseci.
Sada se ovde kao epohalno demokratsko dostignuće predlaže amandman kojim se briše ceo član 5. uključujući i ova tri veoma važna stava, i kaže se da je to navodno u skladu sa evropskim i demokratskim shvatanjima koja ima bivši režim.
Što se tiče SNS, kamo sreće da su ove odredbe i da su ovakve norma postojale i ranije. Građani Srbije koji su imali gorka iskustva sa bankama o kojima je govorio moj kolega Zoran Babić, takva iskustva verovatno ne bi imali.
Što se tiče evropskih pravila u radu parlamenta. Protiv tih evropskih pravila SNS nema ništa, ali ono protiv čega zaista imamo mnogo toga da kažemo, jeste licemerje u pogledu tumačenja tih evropskih pravila.
Evropska pravila su, na primer, u osmom sazivu Narodne skupštine. Dakle, u periodu od juna 2008. do kraja maja 2012. godine, izgledalo otprilike ovako. Ovo su podaci za 2009. godinu. Novčanom kaznom u iznosu od 3.000 dinara kažnjen je veći broj poslanika iz dve poslaničke grupe: SRS i poslaničke grupe NS, odnosno Napred Srbija. Novčanom kaznom od 8.000 dinara, kažnjen sam ja, nije lepo govoriti u svoje lično ime, ali, evo, tako je bilo. Pa, onda novčanom kaznom od 32.000 dinara kažnjen je veći broj poslanika. Pa, 27. marta 2009. godine 3.000 dinara, pa 8.000 dinara, pa 16.000 dinara. Pa, 40. sednica Administrativnog odbora 1. aprila 2009. godine, 32.000 za jedne poslanike, 8.000 dinara za druge, među kojima sam i ja. Pa, onda sednica Adminstrativnog odbora 1. aprila 2009. godine, 32.000 dinara za veći broj narodnih poslanika. Pa, 42. sednica Adminstrativnog odbora, 32.000 dinara. Pa, 53. sednica Odbora, 3.000 dinara, 8.000 dinara, 16.000 dinara.
Ovde su dame i gospodo, izrečene dve opomene za uvrede koje je srpski parlament, ja mislim u svojoj istoriji nije čuo, tako što je predsedavajućem rečeno da je – stoka, da je – đubre, da je –ološ, evo podseća me gospodin Šutanovac ko je autor ti reči, izrečene su dve opomene. U vreme kada je DS vedrila i oblačila ovom državom, dakle, samo u 2009. godini izrečeno je kao što vidite izuzetno mnogo novčanih kazni po pravilu bez ikakvog razloga i bez ikakvog osnova. U stvari samo sa jednim političkim razlogom, a to je da se ućutka opozicija.
E, sad, ono što zanima SNS to je jedno retoričko pitanje za našu javnost, za naše medije. Na kraju krajeva, to je pitanje i za poslanike bivšeg režima. Zamislite sad, da predsedavajući koji vode sad sednicu Narodne skupštine….
(Dragan Šutanovac, s mesta: Gađa cipelom.)
Ja koliko znam, predsedavajućeg u to vreme nikoga nije ga gađao cipelom, ali su izricane drastične kazne. E, sada zamislite da, zamislite sad mi gospodine Šutanovac, ali vama je lako, vi imate puno para, vama kazna od dve, tri hiljade dinara ne smeta puno. Ja govorim o poslanicima koji žive od svoje plate.

Mislim kada novčanu kaznu od 32.000 dinara izreknete čoveku koji živi od poslaničke plate, onda je to drakonska kazna. Kada izreknete nekome ko nosi sat od 15.000 evra, njemu to ne znači ništa. Ja govorim o običnim narodnim poslanicima, o običnim ljudima od krvi i mesa.
Dakle, pitanje je – šta bi bilo da sada na primer vi gospodine Arsenoviću ili da gospođa Maja Gojković, ili da gospodin Igor Bečić, primenjujući ta ista, navodno evropska i demokratska pravila, sad počnu da ih primenjuju na poslanike bivšeg režima, pa da im za posle dve sekunde od dobijanja reči izreknu opomenu od 8.000 dinara, 32.000 dinara, da ih isteraju iz sale, itd.
Ustalo bi, što bi rako narod – kuso i repato, da kaže kako mrski, nenarodni režim Aleksandra Vučića progoni poslanike bivšeg režima. Digli bi se na noge mediji, digle bi se na noge međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava, sve živo bi se diglo na noge kada bi ova pravila koja smo i gospodin Babić i ja i neke druge kolege osetile na svojoj koži, sad počela da se primenjuju u 2015. godini.
Dakle, vi koji se pozivate na evropska i demokratska pravila, na pravila iz Evropskog parlamenta, vi ste dok ste bili vlast u ovoj državi učinili sve da se upravo ovde u Domu Narodne skupštine ta pravila ne poštuju.
Vi ste uveli pravilo, ako se sećam dobro, evo tu su kolege koje su zajedno sa mnom tada bili narodni poslanici, tada je uvedeno gospodine Arsenoviću jedno neverovatno pravilo. Postoje delovi Poslovnika koji mogu da budu povređeni i delovi Poslovnika koji ne mogu da budu povređeni i ako se javite za povredu nekog člana Poslovnika koji po mišljenju, na primer gospođe Čomić nije mogao da bude povređen, vi ste rizikovali da dobijete novčanu kaznu od na primer 32.000 dinara, ili da budete isterani iz sale.
Ovde je trebalo da se desi da u prisustvu predsednika Vlade, poslanici bivšeg režima, uličarskim i vašarskim rečnikom napadnu predsedavajućeg da bi im bile izrečene dve opomene. Ta verbalna agresija, ta politička agresija koju su nad nama sprovodili dok su bili vlast, misle da mogu da sprovode i danas, tako što je bivši ministar, čuveni „vojvoda od Meridijan banke“, danas napao, verbalno doduše, gospodine Marka Atlagića…

Izvinite gospodine Arsenoviću, veoma je važno…

Samo malo, nećemo da dozvolimo da nam lekcije o Evropi, o demokratiji, o ljudskim pravima, o evropskim standardima drže oni koji su progonili narodne poslanike dok su bili vlast i koji misle da to danas isto mogu da rade kada su u opoziciji. Ne mogu i Srpska napredna stranka im to neće dozvoliti.
Ono što mi hoćemo to je da obavestimo građane, da obavestimo medije da se danas desio nezabeležen incident. Jednom profesoru Univerziteta bivši ministar finansija koji je po sopstvenim rečima u Srbiju došao siromašan kao crkveni miš, pa se jednog jutra na tetkinom kauču probudio sa 11 miliona evra, da preti kako on ne sme da ga spominje u Narodnoj skupštini, jer će sa njim biti završeno, ako spomene njegove kriminalne afere.
Ma više se u Srbiji vas niko ne boji. Srbija više nije zemlja straha i sa tom praksom pretnji na ulici ili ovde u parlamentu možete slobodno da prekinete. Vi ste prošlost ove države i ovog naroda. Srpska napredna stranka će učiniti sve da u prošlosti i ostanete.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja uvažena koleginica Aleksandra Jerkov je pokušala nevešto da brani praksu Demokratske stranke kojoj tada nije pripadala. Ja sada neću da je pitam kada je ona doživela prosvetljenje, ali, evo 37. sednica Administrativnog odbora, održana 5. marta 2009. godine - novčanom kaznom u iznosu od 3.000 dinara kažnjeni su narodni poslanici, pa se navode – iz Srpske radikalne stranke i među njima Tomislav Nikolić koji nije bio poslanik Srpske radikalne stranke u to vreme, nego šef poslaničke grupe „Napred Srbijo“.
Da li vi sada nama hoćete da kažete da su radikali i naprednjaci zajedno pevali Rusku himnu i da su zbog toga zaradili na primer tog 5. marta 2009. godine kaznu od 3.000 dinara? Ja se zaista ne sećam, da li se vi kolega Babiću sećate, da li se iko seća da se neko valjao u Narodnoj skupštini? Ja se toga ne sećam.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kako nije?)
Možda ste se vi gospodine Šutanovac valjali, ja nisam.
Što se tiče te famozne cipele, bačena je cipela na gospođu Čomić i to je tačno. Da li je to bilo politički korektno u tom trenutku, sigurno da nije, ali je cipela bačena u toku rasprave o Predlogu statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine za koji je Ustavni sud, vi ste gospodine Šutanovac danas nešto mnogo nervozan.
Polako, stanite da objasnim.
Dakle, u trenutku kada je vođena rasprava o Predlogu statuta AP Vojvodine za koji je Ustavni sud kasnije rekao da je otprilike u 80% svojih odredbi neustavan.

Dakle, sve što ste rekli nije tačno, a izvukli ste iz konteksta mnogo toga što je bitno, da bi se sagledala sva nedemokratičnost bivše vlasti u tom periodu.
Zahvaljujem se gospodine Arsenoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, čuveni politički genijalci Zoran Živković i Vladimir Pavićević podneli su amandman na član 6. Pazite sad…

To je afirmativno.
Evo o čemu se radi. Mi smo ovde potrošili jedno 20-ak minuta pričajući o amandmanu na član 6. koji su podneli Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Gospodo narodni poslanici, vi koji imate materijal, evo ga, da ne bi bilo nikakve zabune – Republika Srbija, Narodna skupština, 30. januar 2015. godine, Beograd, Predsedniku Narodne skupštine: „Na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine, na Predlog zakona o osiguranju depozita podnosimo amandmane“, pa amandman 1, amandman 2, itd, itd, do amandmana 25.
Mi smo sada na amandmanu broj 6, koji se odnosi na član 6. Amandman na član 6. je napisan tako da se naziv Glave 2 i član 6. brišu, a nema obrazloženja. Nema obrazloženja, osim usmenog obrazloženja gospodina Pavićevića na sednici Narodne skupštine. Ali, u pisanoj formi obrazloženje ne postoji.
Ovo je najbolji dokaz kako poslanici bivšeg režima obmanjuju građane Republike Srbije, ubeđujući ih da podnose neke navodno smislene amandmane koji treba da poprave tekst predloga zakona, a pišu ih tako što obave jednu prilično jednostavnu operaciju u „Vordu“ koja se zove „kopi-pejst“. Ali, izgleda da ste ovde zaboravili ono „pejst“, pa ste obrazloženje izostavili.
Inače, da ne bi bilo nikakve zabune, hoćete da vam čitam vaše obrazloženje? Na amandman 3 – ovaj amandman podnet je kako bi se tekst amandmana na član 1. uskladio u pogledu definisanog cilja. Obrazloženje na amandman 8 – ovaj amandman podnet je kako bi se tekst amandmana na član 1. uskladio u pogledu definisanog cilja. Hoćete na amandman 25? Obrazloženje – ovaj amandman podnet je kako bi se tekst amandmana na član 1. uskladio u pogledu definisanog cilja.

Šta je ovde smisleno? Koja je ovde politička poruka? Politička poruka je – dokon sam, ne znam šta ću od sebe i onda podnosim besmislene amandmane od kojih neki čak i nemaju obrazloženje u pisanoj formi. Toliko o kvalifikovanosti i učenosti narodnih poslanika koji podnose amandmane i koji nam drže lekcije o poštovanju Poslovnika.
Još jednu stvar da kažem, zarad javnosti, a, na kraju krajeva, kao što vi kažete gospodine Arsenoviću, i zbog istorije. Evo, tu je gospodin Petar Petrović, moj kolega iz Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Na jednoj od prethodnih sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo gospodin Pera Petrović je, pomalo isprovociran ovakvim amandmanima koji za svrhu imaju očiglednu političku opstrukciju, tražio da te amandmane na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo odbacimo, da se o njima uopšte ne raspravlja i da se o njima ne glasa. Ja sam kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo se suprotstavio mom uvaženom kolegi Petroviću i rekao da su amandmani suštinski nelogični, da su besmisleni, da imaju opstruktivni karakter, ali da ih iz razloga političke korektnosti ipak treba razmatrati i da o njima treba glasati.
Ono što ću sada da kažem, to je podsećanje šta je radio bivši režim. Ovde je bilo reči o tome da su svojevremeno podnošeni hiljadu i hiljadu amandmana. Šta je radio bivši režim a mi ne radimo? Vi proverite. Nikad glasanje nije trajalo četiri ili pet dana, to ste izmislili. A vi proverite da li je tačno ovo što ću ja sada da kažem. U osmom sazivu Narodne skupštine predsednik Zakonodavnog odbora je bio gospodin Vlatko Ratković. Tad su doneta Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa. Tad se vlast u Republici Srbiji, odnosno većina u Narodnoj skupštini, dosetila – odbacili su, dakle, ne odbili, odbacili su sve amandmane koji su imali identičan tekst u dispozitivu i identično obrazloženje i o tim amandmanima se nije uopšte raspravljalo, niti se o njima glasalo. I to je istina. A vi proverite u stenografskim beleškama Narodne skupštine da li ja govorim istinu ili ne.
Kad bih ja sad poslušao mog uvaženog kolegu Petrovića i tu praksu primenio na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i kad bismo tu praksu preneli ovde u Narodnu skupštinu, na plenarno zasedanje, opet bi ustale nevladine organizacije, „Žene u crnom“, fondovi za humanitarno pravo, pitaj boga ko sve ne, da kažu da mrski, despotski, diktatorski režim Aleksandra Vučića guši prava poslanika bivšeg režima i ne da im da podnose amandmane koji imaju identičan tekst, identično obrazloženje, a neki su čak i bez obrazloženja.
Da je to radio bilo ko od nas iz ondašnje opozicije u periodu od 2008. do 2012. godine, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi smo pripadali, naša sudbina bi bila vrlo jednostavna. Naša sudbina se znala – o našim amandmanima se uopšte nije raspravljalo, o njima se nije glasalo i nije bilo potrebe da se glasa ni tri, ni četiri, ni pet dana. Apsolutno se ni o jednom amandmanu nije raspravljalo na plenarnom delu sednice Narodne skupštine, niti se o tim amandmanima glasalo.
Sada, kada bi mi uveli ponovo tu praksu koju ste vi, gospodo, ustanovili, ne znam da li bi Srbija bila ponovo izložena neviđenoj hajci kojoj je inače izložena ovih dana i od strane nekih domaćih i od strane nekih međunarodnih političkih faktora? Dakle, molim vas, nemojte samo vi da nam držite lekcije o demokratiji, o poštovanju procedure, o tome kako se pišu amandmani, kako se amandmani obrazlažu, šta Vlada treba, a šta Vlada ne treba da uradi.
Gluplju stvar u životu nisam čuo, da nisam imao vremena da pročitam zakon, ali sam imao vremena da napišem 186 amandmana. Za to zaista treba imati veliki avanturistički duh, pa imati hrabrost za tako nešto da se kaže.
Evo, ovo su vaši amandmani – briše se, identičan tekst, identično obrazloženje, neki i bez obrazloženja. Sada mi ovde treba da potrošimo sate i sate vremena pričajući o nečemu što nema nikakvog smisla. I vi sami gospodine Pavićeviću znate da nema nikakvog smisla, jer se neprestano smejete i mislite da ćete sada ovim da nanesete neku političku štetu nama iz SNS, koji sedimo u poslaničkim klupama ili kolegama iz Vlade, time što ćete da nas naterate da pričamo o amandmanima koji su ne samo u pravnom i u političkom smislu besmisleni, koji su direktno upereni protiv građana Srbije, jer je Vlada Republike Srbije ovaj zakon predložila da nam se više ne bi nikada desila, ma koja vlast da bude u Srbiji, ni „Razvojna banka Vojvodine“, ni „Agrobanka“, niti bilo koja druga finansijska institucija koja je na kraju svih krajeva koštala građane Republike Srbije.
Nisu ti računi došli na naplatu ni DS, ni SDS, kako li se već zovu, ni Borisu Tadiću, ni Bojanu Pajtiću, došli su na naplatu građanima Srbije. To je suština ovog predloga zakona, to je suština politike SNS. Mi hoćemo ovim predlogom zakona da tako nešto sprečimo, da omogućimo NBS, da omogućimo Agenciji za osiguranje depozita, uvid u stvarnu finansijsku situaciju u bankama i drugim finansijskim institucijama, kako bi te institucije na vreme reagovale, upozorile građane, upozorile privredne subjekte, da postoji opasnost po njihove depozite.
Ponavljam još jednom, kamo sreće da je u vreme vašeg režima ovakav zakon važio, ne bi sada Republika Srbija iz budžeta plaćala milione i milione evra, zbog štetočinske politike koju je sprovodio bivši režim.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Replika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo buke ni oko čega. Gospodine Veselinoviću, vaš amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Dakle, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatra da li su amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Vi uporno izbegavate da upotrebite tu sintagmu – i pravnim sistemom. Vi ste doneli gospodine Veselinoviću, dok ste bili vlast u Republici Srbiji i dok ste imali većinu u Narodnoj skupštini tzv. jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa. U tim jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa stoji da kada preuzimate definicije iz viših pravnih akata, konkretno ovde iz Ustava Republike Srbije, onda definiciju preuzimate onako kako je ona data u višem pravnom aktu, odnosno u ovom slučaju u Ustavu Republike Srbije.
Vi to niste poštovali. Vi ste rekli da je Vojska Srbije, odnosno dodali ste reč „organizovana oružana snaga“. Dakle, niste s jedne strane poštovali ono što piše u jedinstvenim metodološkim pravilima koje ste vi doneli. To su pravila za izradu, novo-tehnička pravila za izradu propisa, a na stranu to što je moje lično mišljenje kao narodnog poslanika i kao pravnika da je ovaj prefiks „organizovana“ ovde krajnje nepotreban i nelogičan jer kada se kaže vojska, to već samo po sebi znači organizaciju, i to visok stepen organizacije. Nikada nisam čuo da postoji neka vojska koja predstavlja neorganizovanu oružanu snagu, tako da je vaš amandman sa jedne strane protivan Ustavu i pravnom sistemu, a deo pravnog sistema su jedinstvena metodološka pravila, a lično smatram da je i krajnje nelogičan, jezički loše sastavljen i apsolutno ne odgovara koncepciji predloga zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko je tačno ono što priča gospodin Đurišić o tome najbolje svedoči činjenica da je za danas u 13.00 časova, dakle za sat vremena zakazana sednica Odbora za kontrolu službi i bezbednosti. Mi se toliko plašimo gospodina Đurišića i njegovih argumenata da je gospodin Momir Stojanović na tu sednicu pozvao i, naravno pored ministra odbrane i gospodina Sašu Jankovića, Zaštitnika građana. Pa, evo i ja vas pozivam gospodine Đurišiću, dođite i vi na tu sednicu odbora, iznesite sve svoje argumente, ali dozvolite onda da se na toj sednici iznesu i argumenti koje ima SNS i koju ima ministar odbrane.
Dakle, ničega se ne plašimo, odbor smo zakazali, a u vaše vreme je bila praksa da se ne pozivaju na sednice odbora ni Zaštitnik građana niti bilo koji drugi nezavisni državni organi koje vi danas tako s dušno branite. Gospodin Zoran Babić vam je lepo objasnio da do 2012. godine niste usvojili nijedan jedini izveštaj tog istog Saše Jankovića kao Zaštitnika građana. A ono što pričate da nije dobra praksa da predstavnici vladajućih stranaka budu šefovi Odbora za odbranu i bezbednost, pa moram da vas podsetim, a ko je bio šef Odbora za odbranu i bezbednost u vreme kada ste vi bili vlast u Republici Srbiji?
(Marko Đurišić, s mesta: Dragan Todorović.)
A šta je bilo sa Dušanom Bajatovićem? Šta je on bio?

Pa, hoću samo da kažem gospodinu Đurišiću da izgleda da ima kratko pamćenje, ništa drugo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Đurišić je samo potvrdio ono što sam ja rekao. Dakle, tačno je da je predstavnik vladajuće partije bio predsednik Odbora za odbranu i bezbednost. Ja sam to rekao i to je bio gospodine Dušan Bajatović.
Ono što nije tačno, to je da je prvobitni predsednik Dragan Todorović Odbora za odbranu i bezbednost smenjen zato što je navodno vršio neku opstrukciju. Pa, po logici stvari, pa pripadnik opozicije moli Boga da dođe u poziciju da bude predsednik Odbora za odbranu i bezbednost ne bi li na taj način što bolje kontrolisao izvršnu vlast. Ali, vi ste hteli da sve imate u svojim rukama.
Vi ste gospodine Đurišiću promenili praksu da vas i na to podsetim. Da predsednik Administrativnog odbora bude predstavnik opozicije. Da li je tako? I tu praksu ste izmenili. Pa, ste imali predsednika Administrativnog odbora i predsednika Odbora za odbranu i bezbednost i tako dalje. Tu praksu koju ste vi uveli, sad smo za tu praksu odjedanput odgovorni mi.
Imam utisak da vi mislite ja sada treba da se plašim da kažem da sam te 2010. godine kada ste radili to što ste radili bio poslanike SRS. Naravno da sam bio, kao što ste vi bili poslanik DS, ali to uopšte nije bitno. Bitno je da ste vi uveli praksu da predstavnik vladajuće partije bude predsedik Odbora za odbranu i bezbednost.
A što se tiče Zaštitnika građana, pa taj mučenik nije mogao da kaže jednu jedini reč zato što ste ga apsolutno ignorisali. Znači, kao da nije ni postojao. I u to vreme je Zaštitnik građana ukazivao na neke greške u postupanju vlasti i tako dalje, ali vi ste se pravili da te državne institucije u Srbiji nema.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Ono što nam gospodin Đurišić nije rekao, a što je jako važno, izvinite gospodine Đurišiću a ko je vršio kontrolu službi bezbednosti, Vojske i MUP-a u tom periodu od godinu kada je smenjen Dragan Todorović i kada je postavljen Dušan Bajatović? Ko? Niko. Ko je za to odgovoran? Vi koji ste tada bili na vlasti. To je jedna stvar.
Druga stvar, da biste imali predsednike svih tih odbora o kojima vi sada govorite, dozvolite, morate da osvojite malo više glasova na izborima i morate da imate malo više poslanika nego što ih sada imate. Ne možete vi sa 6% osvojenih glasova na izborima da imate predsednike u svim odborima ili u odborima koje vi želite. Ja moram da vas podsetim, taj period o kome mi govorimo, izbori su bili u maju 2008. godine. Tada je jedinstvena SRS osvojila, ako se ne varam 78 mandata. Koliko ste vi osvojili u martu 2014. godine? Dakle, disproporcija je ogromna.
Mislim da treba da znate i ono što piše u Poslovniku. Predsednička mesta u odborima i broj članova u odborima zavisi od broja poslanika koji ima vaša poslanička grupa. To što vam je mala poslanička grupa, to nije kriv ni Bratislav Gašić, ni Aleksandar Martinović, ni Maja Gojković, po vama su verovatno krivi građani. Pokušajte da promenite narod. Narod vas je ocenio kao loše i narod vam je dao toliko glasova koliko vam je dao.
To što biste vi hteli da imate predsednike odbora tih i tih, to je lepo, ali ćete morati da sačekate neke nove izbore, da se pokažete na tim izborima i da onda imate mnogo više poslanika nego što ih sada imate.

Dame i gospodo narodni poslanici…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ovlašćeni predstavnik sedi u sali.)