U materijalnom smislu, zakon je svaki opšti pravni akt. Dakle, u materijalnom smislu zakon je i Ustav, zakon je akt koga donosi Narodna skupština, zakon je u materijalnom smislu i uredba Vlade, zakoni su u materijalnom smislu i podzakonski akti ministarstava.
Šta je zakon u formalnom smislu? Ako koga donese zakonodavno telo po zakonodavnom postupku i koje nosi naziv zakona.
Mi sada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. Ovaj Predlog zakona, odnosno danas kada ga usvojimo zakon, će biti zakon i u materijalnom smislu i zakon u formalnom smislu. Zašto? U formalnom smislu zato što je donelo zakonodavno telo po zakonodavnom postupku, naziva se zakon. U materijalnom smislu, kada pogledate član 1, član 2, član 3. i član 4, sve same opšte pravne norme.
U „Službenom glasniku Republike Srbije“ objavljuje se tekst zakona. U tekstu zakona, tj. u tekstu Predloga zakona ni u članu 1, ni u članu 2, ni u članu 3, ni u članu 4. ne pominje se bilo koje preduzeće. U članu 1. govori se o akcionarskom društvu koje nije javno u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, a u članu 2. govori se o javnom akcionarskom društvu. Dakle, nigde se ne govori o bilo kakvom konkretnom preduzeću. Sve ove loše pravničke lekcije o tome da je ovo neki leks individualis, mada ja prvi put čujem za tu sintagmu, jednostavno ne stoje. Dakle, ovo je zakon i u materijalnom, ali istovremeno i zakon u formalnom smislu.
Što se tiče lekcija iz poštovanja Ustava, da kažemo nešto i na tu temu. Ustav Republike Srbije od 2006. godine donet je konsenzusom svih tada relevantnih političkih partija, s tim što je jedna partija, DS, kada je održan referendum za usvajanje Ustava, svim silama radila na tome da taj Ustav ne prođe i taj Ustav je prošao i taj Ustav važi. Danas oni koji su radili direktno protiv donošenja Ustava Republike Srbije pozivaju se na taj isti Ustav Republike Srbije. Politički to nije korektno, formalno-pravno jeste.
Hajde sada da pogledamo član po članu, član 1, član 2, član 3. i član 4. Šta nije ustavno u članu 1, šta nije ustavno u članu 2, šta nije ustavno u članu 3. i šta nije ustavno u članu 4? Kažite mi konkretno koji član Ustava je povređen u članu 1, u članu 2, u članu 3. i u članu 4. Predloga zakona? Nije povređen ni jedan. Da ne govorimo o tome da se danas na Ustav Republike Srbije pozivaju oni koji su ne samo te 2006. godine radili protiv toga da se on usvoji, koji su suštinski protiv koncepcije Ustava Republike Srbije o Republici Srbiji kao celovitoj i jedinstvenoj državi. Danas imate poslanike koji se pozivaju na Ustav, a faktički podržavaju politiku koja kaže da Kosovo i Metohija nije sastavni deo Republike Srbije. To je vrhunsko političko licemerje.
Ono što sam prvi put čuo, zaista ne znam da li je za to potrebno vrhunsko neznanje ili vrhunski politički avanturizam, da kažete da kad se dobit iz jednog privrednog društva koje je u većinskom državnom vlasništvu uplaćuje u budžet Republike Srbije, da je to rupa bez dna.
Ovo je praksa koju je uvela Vlada Republike Srbije koju vodi Aleksandar Vučić i to, nažalost, nije bila praksa ni jedne prethodne Vlade.
Dakle, SNS i Aleksandar Vučić su započeli jednu novu ekonomsku politiku da dobit koju ostvare javna preduzeća i dobit koju ostvare privredna društva koja su u većinskom državnom vlasništvu, pa naravno da idu u budžet Republike Srbije. Sada treba biti vrhunski politički neobrazovan, pa reći kada se nešto uplaćuju u budžet Republike Srbije, onda je to uplaćivanje u rupu bez dna, a iz tog budžeta Republike Srbije se finansiraju i zdravstvo i školstvo i trudnice i deca i centri za socijalni rad itd, a za svim tim kategorijama lica poslanici bivšeg režima iz dana u dan liju krokodilske suze kako im navodno Vlada Republike Srbije uskraćuje određena prava.
Sada mi kada uplaćujemo novac u budžet Republike Srbije, javi se jedan glasnogovornik bivšeg režima i kaže – to je bacanje para, to je uplaćivanje u rupu bez dna. U kojoj civilizovanoj, evropskoj i vanevropskoj državi može da se desi da u skupštini kažete kada se novac uplaćuje u budžet države, da je to rupa bez dna?
Ono što je bila rupa bez dna, i vi to gospodine Sertiću, kao i ja, kao i svi građani Republike Srbije jako dobro znate, šta je bila rupa bez dna? Rupa bez dna je bila npr. „Razvojna banka Vojvodine“, rupa bez dna je bila „Agrobanka“, rupa bez dna je bio Fond za razvoj Republike Srbije do 2012. godine i danas je rupa bez dna Fond za razvoj AP Vojvodine. To su bile rupe bez dna.
Ovi koji vam danas drže lekcije, i to pogrešne pravničke i finansijske lekcije, i koji govore o tome da je uplaćivanje novca u budžet Srbije bacanje para i uplaćivanje u rupu bez dna, oni su upropastili kompletan finansijski sistem ove države i sanacija tog finansijskog sistema sada je na vama i na vašim kolegama iz Vlade.
Srpska napredna stranka ih pita – zašto su upropastili „Razvojnu banku Vojvodine“, zašto su upropastili Fond za razvoj Vojvodine, Fond za razvoj Republike Srbije, zašto su upropastili sve čega su se dohvatili.