Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da poslanici bivšeg režima ne čuju dobro pa ću ponoviti.
Dakle, Litvanija, smanjenje plata za 20 do 30%, pa onda penzije smanjene za 11%, pa onda Rumunija smanjene plate za 25%, Portugalija smanjene penzije za 12%, dakle, smanjene penzije za 12%. Zašto ovo ponavljam? Zato što je neko već primenio ove mere i u državama gde su ove mere primenjene, te mere su dale rezultate.
Ono što je naše pitanje za bivši režim, zašto te mere nisu primenjene kada bi bile manje bolne za građane Republike Srbije? Da su bile primenjene 2008, 2009, 2010. godine, kada ste u kontinuitetu od tri, četiri godine imali konstantan rast budžetskog deficita. Da su tada primenjene neke od ovih mera, čak ne ni sve mere, manje bi bolelo građane republike Srbije. Ne, oni su se baškarili, lagali građane kako je sve u redu, delili plate i penzije itd. i sada nam predlažu genijalne zakone.
Zbog dogovora koji imam sa šefom poslaničke grupe SNS, mojim prijateljem i kolegom Zoranom Babićem, neću da kažem o kom se zakonu radi, ali predložićemo jedan zakon pa ćete da vidite kako uvažavamo vaše predloge kako da se poprave neke stvari.
Ono što je moje pitanje, kada ste takvi politički genijalci, što u periodu od 20000.-2012. godine niste predložili svu množinu svih tih zakona koje nam sada predlažete i unakrsno ispitivanje imovine, i ovo i ono. Što se mene tiče, možete slobodno da predložite taj zakon, nemamo sa tim nikakav problem.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.
Mislim da ste gospođo predsednice morali da upozorite gospodina Šutanovca na to da je vređanje drugih narodnih poslanika strogo zabranjeno i Poslovnikom. Mogli smo da čujemo da je gospodin Marko Atlagić huškao na rat, čovek koji je među prvima u Hrvatskoj osetio na svojoj koži sve strahote tuđmanovog režima. Vi puštate da se ovde vređa jedan univerzitetski profesor koji je iznosio činjenice o tome šta je radio ministar odbrane koji je od 2007. do 2000. i koje beše godine, 2012. godine vedrio i oblačio u Vojsci Srbije i doveo je u takvo stanje iz koje sada 100 Gašića sada mogu da ih izvuku.
Ono što takođe ne mogu da razumem, kad god se spominju krađe u vojsci, kursne razlike, mahinacije u javnim nabavkama, gospodin Šutanovac nervozno ustaje, počinje da maše Poslovnikom i uvek se prepoznaje kada neko kaže – kriminal, korupcija, zloupotrebe, mahinacije itd.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Aleksandra Vučića je jedina Vlada u novijoj srpskoj političkoj istoriji koja ima jasan plan kako da Srbiju izvede iz krize. Jedina smo stranka koja nije obmanjivala narod u predizbornoj kampanji i u predizbornoj kampanji pričala jedno, a onda kada smo obrazovali Vladu, radili nešto drugo.
Mi smo narodu i u predizbornoj kampanji 2014. godine rekli da Srbiju očekuju teške mere, jer se teška ekonomska situacija može izlečiti jedino teškim merama. Ovde su nam držane lekcije od strane ljudi koji neprestano mašu rukom, prete prstom, na jednoj od tih ruka se nalazi i sat koji vredi 15 ili 20.000 evra.
Sumnjam da taj sat može da se kupi od ministarske plate. Držali su nam lekcije ljudi o tome šta je Aleksandar Vučić rekao u hali „Pinki“, šta je rekao u ovoj, šta je rekao u onoj televizijskoj emisiji.
Evo ja ću sada iskoristiti neki minut vremena da vam kažem šta je sve bivši režim pričao 2000. godine. Možda su kolege iz bivšeg režima zaboravile da je nekada postojala politička organizacija zvana DOS, koja je 2000. godine, između ostalog obećala sledeće, kaže – ovim dokumentom koji potpisujemo sa punom odgovornošću, obavezujemo se da obnovimo poverenje građana u državu, iskorenimo korupciju u upravnim organima i javnim ustanovama i zajedno krenemo u sveobuhvatne reforme s ciljem ponovnog zauzimanja ravnopravnog mesta Srbije u zajednici evropskih država. Država ne sme više da bude, pazite je li bila takva država od 2000. do 2012. godine?
Država ne sme više da bude zaštitnik neradnika, kriminalaca i paravan za lično bogaćenje državnih i partijskih funkcionera. Jel Srbija bila takva država od 2000. do 2012. godine? Jel se to zove ispunjavanje predizbornih obećanja.
Umesto toga kaže – izgradićemo državu koja će štiti siromašne i davati snažan podstrek onima koji stvaraju i kadri su da iniciraju preduzetničke poduhvate i investiraju, štede i uče i uspešno razvijaju našu domovinu.
Dalje, šta će uraditi kada dođu na vlast, između ostalog, radikalne ekonomske reforme, pa između ostalog, rast prihoda po osnovu naplate poreza na promet i akciza na proizvode koje je država danas namerno gurnula u zonu crne ekonomije. Cigarete, kafa, benzin - u periodu od 2000. do 2012. godine apsolutno ništa nije urađeno da se suzbije siva ekonomija.
Vlada Aleksandra Vučića je za pet meseci uradila više nego sve vlade DOS-ovske vlade za 12 godina. To je statistika koju niko ne može da obori. Onda kaže dalje, pazite ovo – obećavali su 2000. godine, racionalizacija javne administracije kroz ukidanje nepotrebnih ministarstava, državnih privrednih komora i drugih vidova neefikasnog javnog trošenja, uvođenje novih prioriteta i stroge discipline u trošenju budžetskih sredstava, itd, itd.
Danas nam pričaju o tome kako treba ukinuti silne agencije, mnogo koštaju, direktori imaju plate po 300.000 dinara, mi ih pitamo – pa ko je formirao te agencije. Jel ste obećali 2000. godine ukidanje svega onoga što je nepotrebno, umesto što ukidate vi ste sve to napravili i kažete krivi Aleksandar Vučić, kriva je Srpska napredna stranka.
Godine 2007, šta ste obećavali? Imali ste parolu „Demokratska stranka za bolji život“. Kaže ovako – ovi što su na pošten način stekli stanove od 200.000 evra, nose satove od 15.000 evra, šta su obećavali. Želimo da uklonimo prepreke koje onemogućavaju ljude da razvijaju svoje talente i koriste svoje potencijale. Prepreke, kao što su siromaštvo, nezaposlenost, niska obrazovanost, neodgovornost, nasilje, kriminal, korupcija, monopol i privilegije, itd. Sve smo to imali za 12 godina njihove vladavine i korupciju i kriminal i monopol, bezakonje i siromaštvo, sve što su obećali, sve su pogazili.
Da li se sećate 2004. godine šta su rekli kada Srbija ulazi u Evropsku uniju? Samo glasajte za nas, ulazimo 2007. godine. Pa u izborima 2008. godine – glasajte za nas ulazimo sigurno 2012. godine. Pa su 2011. godine doneli Zakon o finansiranju političkih aktivnosti koji danas kritikuju, jer su mislili da će da pobede na izborima 2012. godine, pa je ispalo da su zakon doneli u korist onih koji su mislili da će da pobede Srpske napredne stranke i sada kada su izgubili izbore, e sada nam ne valja Zakon o finansiranju političkih aktivnosti.
Šta hoću da kažem? Ako je iko građanima Srbije obećavao u predizbornoj kampanji jedno, a posle toga radio drugo, to su radile stranke bivšeg režima. Srpska napredna stranka nikada nije obećavala da će u 2014, da će u 2015. godini biti ovako, ne, biće nam teško.
Ali ono što hoću da kažem, oni koji se danas predstavljaju kao zaštitnici interesa radnika, penzionera, siromašnih, studenata, itd. Sve su uradili za 12 godina njihove vladavine, odnosno 14 godina njihove vladavine u Vojvodini, da osiromaše i radnike i penzionere i seljake i studente itd.
Danas podržavaju studentske štrajkove. Pa ko je doneo Zakon o visokom obrazovanju? Ko je rekao da je to reformski zakon? Ko je nametnuo studentima velike školarine? Ko danas radi sve suprotno od onoga što je radio dok je bio na vlasti? Jedina Vlada koja ima jasan plan kako da se iz krize izađe jeste Vlada koju vodi Srpska napredna stranka.
Naš narod kaže – na ljutu ranu se stavlja ljuta trava. Ovo je ljuta trava koju Vlada Republike stavlja na teške rane koje nije ona prouzrokovala, a koje mora da leči, a lečimo ih zato što drugog rešenja nema.
Nemojte da mi kažete da samo poslanici bivšeg režima imaju roditelje koji su penzioneri, da samo poslanici bivšeg režima imaju decu, da samo poslanici bivšeg režima brinu o narodu. Ja imam majku koja je penzionerka, i ja imam decu i borim se za njihovu budućnost, ali znam da budućnosti ta deca nemaju ako se bude vodila politika koja se vodila 12 godina u ovoj državi. Zaduži se, daj ono što nisi zaradio samo zato da bi pobedio na izborima, a izbori mi trebaju da bi pobedio, da bi mogao da se obogatim i da nelegalan način steknem sve ono što sada imam.
Danas pričaju o Zakonu o ispitivanju porekla imovine. Nema problema, neka se donese taj zakon, ali onda hajde da vidimo kako je moguće da pojedini pokrajinski funkcioneri imaju 35 stanova u Novom Sadu? Jedan od njih se napio, seo u taksi, taksi ga je celu noć vozio po Novom Sadu, jer nije znao čovek da pogodi stan u kome živi. Pored tog jednog još ima 34.
Dakle, drugih rešenja sem ovih nema. Čuli ste neke od njih.
Dok nije zakon ušao u proceduru, ne valja Zakon o smanjivanju penzija. Jel ste čuli šta danas pričaju – da, treba smanjiti penzije, ali osnovica ne treba da bude 25.000 nego 35.000 dinara. Šta to znači? Nemamo nikakav plan, nemamo nikakvu koncepciju, samo neka nešto stigne iz Vlade Aleksandra Vučića, mi smo automatski protiv. Ta politika je od građana Srbije u martu 2014. godine ocenjena tako što su jedva prešli cenzus i sva priča o tome ko ima legitimitet da sprovodi ovakvu politiku je završena.
Legitimitet za ovakvu politiku je preuzela SNS i mi smo ubeđeni da ćemo ovu politiku da izguramo do kraja i namerno smo predložili amandman kojim skidamo datum 2017. godine jer verujemo ne samo u ovu Vladu, verujemo u našu privredu, verujemo u naš narod, da ćemo moći i pre decembra 2017. godine da prekinemo sa primenom ovih bolnih mera tako što ćemo suzbiti kriminal, korupciju, podići nivo industrijske proizvodnje i konačno i pre tog famoznog decembra 2017. godine od Srbije napraviti jednu normalnu i pristojnu državu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, lično smatram da imam pravo na repliku zato što je u negativnom kontekstu pomenut predsednik Vlade, koji je kao što znate i ova Srbija istovremeno i predsednik Srpske napredne st ranke, ali nije bitno…

Hvala vam u svakom slučaju.

Govoriću po replici.

Govoriću po replici. Hvala vam gospođo predsednice.
Gospodin Zoran Živković u svojoj neodoljivoj potrebi da baci što više kamenja na aktuelnu Vladu, a istovremeno u želji da prikaže sebe kao bogom dan od spasioca Srbije, kao najgenijalnijeg srpskog državnika koga je ova zemlja imala. Upravo sada je izneo jednu neverovatno neistinu.
Dakle, ako sam ga dobro razumeo za devastaciju juga Srbije odgovoran je Aleksandar Vučić, zato što je od 1998. do 2000. godine bio ministar informisanja u Vladi Republike Srbije, između ostalog i u periodu kada je Republika Srbija bila izložena agresiji i bombardovanju od strane NATO pakta.
Ne razumem zašto je odgovoran Tomislav Nikolić, a Jorgovanka Tabaković je valjda odgovorna zato što je bila ministar za ekonomsku transformaciju i to je jedna matrica koju bivši režim godinama koristi.
Dakle, za sve ono što nije bilo dobro, a mnogo toga, nažalost, nije bilo dobro tokom devedesetih godina, niko u ovoj zemlji nije odgovoran, nego su odgovorni Vučić, Nikolić, Jorgovanka Tabaković i ne znam ni ja ko, a pri tome Zoran Živković zaboravlja da su u Saveznoj Vladi svojevremeno, i to na početku devedesetih godina sedeli kadrovi Demokratske stranke. Da nisu oni možda za nešto odgovorni početkom devedesetih godina, kada je u Srbiji bila hiperinflacija, kada više niste mogli da dopišete nule na novčanicama itd.
Vi ste, gospodine Živkoviću, izgleda zaboravili to vreme početka devedesetih godina, kada su kadrovi Demokratske stranke sedele u Saveznoj Vladi.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, ja sam znao da je gospodin Zoran Živković politički genije, ali da je baš toliki, evo, sad sam imao prilike da se uverim.

Gospodine Živkoviću, vi ste…

 

Gospođo predsednice, gospodin Zoran Živković je poprilično stariji od mene i čudi me da je pobrkao lončiće, godine, datume, vlade, ko je vršio kakvu funkciju itd.
Prvo, kad je neko član Savezne Vlade nema funkciju sekretara, nego je ministar u toj Vladi i to savezni ministar.
Drugo, Perišić, ali ne samo Perišić, bilo je tu još kadrova Demokratske stranke Radulović, Đukić, ima ih još, dakle, to je bilo početkom devedesetih godina, 1992, 1993. godina, To je bilo vreme hiperinflacije u Srbiji. Hiperinflacije nije bilo ni 1998, ni 1999. ni 2000. godine. Bilo je drugih problema - političkih, ekonomskih, problema na Kosovu u Metohiji, NATO intervencija. Vilo je svega i svačega, ali hiperinflacije nije bilo.
Šule, kupićemo televizor. Polako, da ja završim.

Početkom devedesetih godina Demokratska stranka je imala ne minornu, nego značajnu ulogu u devastaciji Srbije, u vreme kada je započeo potpuni kolaps srpske privrede i sa tim kolapsom nikakve veze nemaju ni Aleksandar Vučić, ni Tomislav Nikolić, ni Jorgovanka Tabaković, ma koliko da ih Zoran Živković mrzi, ne podnosi, ma koliko da im želi zlo ili bilo šta slično.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se zarad istorijske istine.
Pošto ne smem da se obraćam gospodinu Šutanovcu, obraćam se vama, gospođo predsednice.
Dakle, 1994. godine, koliko me pamćenje služi, potpisan je politički sporazum između dr Zorana Đinđića, dr Vojislava Šešelja i dr Vojislava Koštunice. Na naslovnoj strani tadašnjeg, ako se ne varam, nedeljnog lista „Pogledi“ fotografije Đinđića, Šešelja i Koštunice i dole piše „Ujedinila se opozicija“. Moguće je da se Demokratska stranka, koja je imala mnogo agregatnih stanja, nastala je kao građanska partija, pa su malo bili nacionalisti, a sada čujemo da su navodno socijaldemokrate i da se zalažu za prava radničke klase i da ustaju kada se svira Internacionala i tako dalje, da su oni tu 1994. godinu zaboravili, ali to što su oni zaboravili ne znači da se to nije desilo.
Sada to prebacivanje Vučiću, Nikoliću, Jorgovanki Tabaković, meni, sa aluzijama da sam ja ovde predstavnik SRS, to ovako deluje simpatično, ali nije dobro za samu DS.
Još jednu stvar moram da istaknem koju je gospodin Šutanovac, čini mi se, zaboravio. U svojoj istoriji i to, ako se ne varam, 1992. godine, već sam i ja čovek u godinama, pa sam malo počeo da zaboravljam te godine, ali čini mi se da je bila 1992. godina.

Evo, završavam.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Povređen je član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Gospodin Pavićević je danas u nekoliko navrata pominjao da Vlada RS vodi, kako je on rekao, neodgovornu ekonomsku politiku, a dokaz tome je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu. O tome ćemo govoriti sutra. Rebalans nije tema današnje sednice.
Molim vas da upozorite gospodina Pavićevića da govori o tački dnevnog reda. Razumem da on ima potrebu da napada Vladu RS, i to je politički legitimno, ali to ne treba da radi na ovaj način, da krši Poslovnik. Dakle, tema rebalansa je tema sutrašnje sednice, nove sednice Narodne skupštine RS. Sutra će ovde biti, pretpostavljam, između ostalih, predsednik Vlade RS gospodin Aleksandar Vučić, pa će gospodinu Pavićeviću, a i drugim poslanicima bivšeg režima, vrlo detaljno da objasni zašto je Vlada RS morala da pribegne merama ovako stroge fiskalne konsolidacije. Zato što su bivši režimi Srbiju potpuno ekonomski upropastili i da nije bilo ovih mera, Srbije, kao države, u ekonomskom smislu, više ne bi bilo, ali o tome ćemo više pričati sutra, pa vas molim da gospodina Pavićevića uputite, kako je nekada govorila gospođa Gordana Čomić, na čitanje člana 106. Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ovde je bilo reči o tome ko je kome kum, ko je šta uradio, ko pljačka Srbiju, za šta su građani Srbije zabrinuti itd.
Ono što Srpsku naprednu stranku zanima i ono što zanima, ja mislim, dominantnu većinu građana Srbije jeste ko je kome bio kum npr. u ovom poslu. Ugovor o pružanju konsultantskih usluga u postupku aukcijske privatizacije, Grupa 27, pa pod 1) „AD Mlekara“ Pančevo, 2) „DP Mlekara Mladost“ Kragujevac, 3) „AD Mlekara Šabac“, 4) „DP Mlekara Leskovac“, 5) „Niška mlekara“ Niš, 6) „DP Mlekara Pirot“, između Agencije za privatizaciju, Republika Srbija Terazije 23…
(Balša Božović, s mesta: Ne razumem kakve ovo veze ima sa temom.)

Zahvaljujem se, gospodine Bečiću.                    Dakle, ugovor je zaključen između Agencije za privatizaciju Republike Srbije, Terazije 23, 6. sprat, 11000 Beograd i, zamislite, konsultantske kuće „CES Mekon“, dana 11. septembra 2003. godine.
Da ne bi bilo nikakve zabune, mene zanima koja konvencija štiti građane Srbije od ovakve pljačke kakva je sadržana u ovom ugovoru? Kaže – za Agenciju za privatizaciju Mirko Cvetković, direktor. Jel to beše kadar DS ili SNS? Za „CES Mekon“ – Radmilo Lukić, direktor. Pazite sad. Ne bih čitao ceo ugovor, prepun je kriminalnih dela. Kaže ovako – naknada pet evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Jugoslavije na dan isplate u skladu sa klauzulom 8,3 na žiro račun konsultanta taj i taj. Procenat od prodaje iznosi 2% od ukupne sume vrednosti transakcije, u daljem tekstu – transakciona vrednost. Dalje se kaže – transakciona vrednost je utvrđena kao ukupan iznos od 100% od prodajne cene, plus 50% od vrednosti investicija u preduzeće, koje su garantovane od strane kupca za period od tri godine, itd, itd, 11. septembar 2003. godine. Ko beše na vlasti u Republici Srbiji?
Idemo dalje. Ali, ovaj ugovor je smešno kriminalan u odnosu na sledeće. Koja konvencija štiti građane Republike Srbije od ovakvih stvari? Kaže – Ugovor o pružanju konsultantskih usluga izrade i implementacije strategije privatizacije za javno preduzeće „JAT Ervajz“, zaključen između Republike Srbije, Vlade i konzorcijuma na čijem se čelu nalazila firma „Rotšild“, u Beogradu, dana 26. septembra 2007. godine. Jel to ona Vlada u kojoj, čini mi se, gospodin Šutanovac beše ministar odbrane?
Pogledajte dalje…