Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne razumem, gospođo Čomić, povređen je član 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Vaš zadatak nije da štitite poslanike vladajuće koalicije od poslanika SRS. Gospodina Milenića nisam uzeo u usta. Čak ne znam kojoj političkoj partiji on pripada. Verujte mi, pošto nisam imao simultani prevod, najveći deo njegovog izlaganja uopšte nisam ni razumeo i uopšte nisam znao o kom predlogu zakona čovek govori.
On je sad počeo da nam spočitava nešto što apsolutno niti ja, niti bilo koji poslanik SRS nije rekao. Nisam uopšte govorio o depopulaciji. Nisam govorio o metropolizaciji i oemetropolizaciji. Govorio sam o činjenici da je Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina suprotan Ustavu Republike Srbije.
Mene partija gospodina Milanića apsolutno ne zanima. Ne znam da li je to grupa građana, politička stranka, interesna grupa, iza ovoga stoji DS.
Ovo nije projekat ni Nenada Čanka, ni Mlađana Dinkića, ovo je projekat DS. SRS hoće da pokaže građanima Srbije da iza ovoga projekta stoji stranka koja nažalost u ovom trenutku vodi državu.
Ne pada mi napamet da se upuštam u raspravu sa ljudima koji su izgleda potpuno promašili instituciju. Ovo nije Filozofsko društvo Srbije, ovo je Narodna skupština. Nisam pričao ni o Hegelu, ni o Kantu, ni o Šopenhaueru, pričao sam o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina.
Vas molim, gospođo Čomić, zaista najljubaznije, duboko vas poštujem, nemojte da štitite poslanike vlasti od poslanika SRS, ako ne mogu sami da se izbore.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo dopustite gospođo Čomić da najpre kažem prijatno gospodinu Čanku, koji upravo ruča dok mi pričamo o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
Gospodine Bajatoviću, 1940. godine, dr Slobodan Drašković je objavio u „Srpskom glasu“, organu Srpskog kulturnog kluba, jedan sjajan članak o načelnosti u politici. U tom članku se kaže ovako: „Ne možete danas biti republikanac, sutra monarhista, danas komunista, sutra antikomunista, danas Srbin, sutra građanin sveta, danas korupcionaš, sutra čistunac“.
Ne možete ni vi da se ponašate tako, gospodine Bajatoviću. Dičili ste se godinama tzv. jogurt revolucijom. Baš me zanima šta bi sad na ovo što ste maločas ispričali rekli ljudi poput Radovana Pankova, Mihalja Kertesa itd. Nije to tako davno bilo.
Razumem vas kao čoveka, vama je lako, vi ste i poslanik i direktor, ali plašim se da vas ne razumeju građani Srbije sa kakvom nonšalancijom govorite o činjenici da ste u Skupštini Vojvodine glasali za Predlog statuta za koga ste i sami priznali, i to danas više puta, da je bio suprotan Ustavu Republike Srbije.
Sada prisustvujemo jednom razbijanju države koji treba u javnosti da se predstavi kao dečija igra. Eto, igrala se deca. Znali smo mi i tada da je to protivno Ustavu, ali eto, da ne izazivamo turbulencije, čekali smo da dođe u Skupštinu Srbije itd.
Ko će da snosi odgovornost, gospodine Bajatoviću, zbog činjenice da je pre godinu dana vaša partija u Skupštini Vojvodine, zajedno sa DS, glasala za Predlog statuta koji je bio direktno suprotan Ustavu Republike Srbije? Ako je sve to bilo čisto, čemu amandmani, čemu čekanje godinu dana, čemu ove igre oko pravno-tehničke redakcije teksta, čemu tri teksta Predloga statuta, čemu sve to ako ste državotvorna partija?
Nije to put, gospodine Bajatoviću, koji će da vas odvede u EU. Ovo za čega se vi zalažete, to smo već videli pre dva veka. Hoćete od Srbije da napravite skup nahija.
Ovaj gospodin iz ne znam koje partije iz Šumadije, on je pričao o Karađorđu. Pa, Karađorđe je presekao mačem takvo stanje u Srbiji, da ne budemo skup nahija, da budemo moderna država, jedinstvena država, jaka država, da pod državni krov dovedemo, ako je ikako moguće, ceo srpski narod.
Vi ste krenuli suprotnim putem, ajde da podelimo Srbiju na skup nahija i ajde sada da svako u svojoj nahiji misli samo o nahiji. Ko će da misli o državi? Onaj u Novom Sadu će da misli o Vojvodini, onaj u Kragujevcu će da misli o Šumadiji, onaj u Nišu će da misli…
(Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo ne razumem zašto se gospodin Bajatović ovako nervira. Dakle, vas je očigledno neko naljutio, gospodine Bajatoviću, pa ste malo nervozni.
SRS nema potrebe da se stidi apsolutno bilo čega što je uradila za ovih 20 godina i nismo promenili našu politiku, a vi se zapitajte da li je možda kod vas došlo do nekih promena. Gospodine Bajatoviću, danas na RTV Vojvodina, kada pričamo o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, znate šta se pušta? Film o raspadu bivše Jugoslavije, film u kome se kaže da je za raspad Jugoslavije kriv samo jedan čovek, vaš bivši predsednik, bivši predsednik vaše partije i bivši predsednik SRJ, Slobodan Milošević.
SRS ni za jotu nije promenila svoj politički program i to nije politički program koji je izmislila SRS. Ono za šta se bori SRS borili su se ljudi poput Karađorđa, Ilije Garašanina, Jovana Ristića, Nikole Pašića i taj program je, gospodine Bajatoviću, vrlo jednostavan, a to je da se svi Srbi slože i prikupe u okviru jedne države. To je projekat koji su neki evropski narodi uspeli da ostvare, neki u 18, neki u 19. veku, neki ranije.
Srpskom narodu, nažalost, to nije pošlo za rukom, ali to ne znači da nije dobra ta ideja. Ideja jedinstvene srpske države, gospodine Bajatoviću, jeste dugoročan politički projekat. Ideja velike Srbije podrazumeva da ste veliki Srbin, a veliki Srbin znači da ste veliki čovek.
Vi koji menjate politiku od danas do sutra, koji zbog direktorskih mesta menjate ideologiju, koji se zbog fotelja odričete čoveka koji je ubijen u Haškom tribunalu, vi takvi kakvi ste, tu ideju ne možete ni da ostvarite.
Mi u SRS se nadamo da će doći vreme, doći će neka bolja generacija Srba, promeniće se valjda i odnosi na političkoj sceni Srbije, pa će ta ideja za koju se bori SRS postati konačno i politička stvarnost.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je potpuno jasan scenario za ovu sednicu. Dakle, režim Borisa Tadića je ovde poslao Nenada Čanka kao dežurnog zabavljača da mu se građani Srbije smeju i da pokuša da se oštrica kritike SRS prema ovom nakaradnom predlogu zakona usmeri prema Nenadu Čanku, da bi građani Srbije stekli pogrešno uverenje kako je ovo, u stvari, projekat Nenada Čanka. Nenad Čanak ima do te mere jaku partiju da ne sme samostalno da izađe na izbore ni u jednoj opštini u Vojvodini, a van Vojvodine, o tome na treba posebno ni da se komentariše.
Pošto su ovde iznete neke kvalifikacije koje grubo vređajući dostojanstvo ne samo svakog člana SRS, nego mislim svakog građanina Srbije, pokušaću za ovo kratko vreme da nešto kažem.
Prvo, gospodine Čanak, pošto neprestano pričate o tome koliko ko plaća poreza, gde je naša imovina, gde su naši novci itd, kažite nam koliki to porez plaćate vi? Odakle vama tolika imovina, a nemate dana radnog staža? Kažite mi koji je to recept za životni uspeh, pa da svi mi taj recept primenimo.
Kako je moguće da neko ko je samo poslanik u Skupštini Srbije ima toliku imovinu? Kažite nam sa kolikim doprinosom vi učestvujete u budžetu Srbije, odnosno u budžetu Vojvodine, koliki porez vi plaćate i odakle vam ta imovina?
Koga je to, gospodine Čanak, proterivala SRS? U kom to mestu u Vojvodini? O čemu vi govorite? Kažete da vojvođanska autonomija postoji 161 godinu, ako se ne varam. Gospodine Čanak, Srpsko Vojvodstvo nastalo je 1848. godine, bečki dvor ga je priznao 1849, ugašeno je 27. decembra 1860. godine. Gde je tu 161 godina?
Ta teza o tome da su se Srbi koji žive u Vojvodini uvek borili za autonomiju nije tačna. Gospodine Čanak 1918. godine, kada je došlo vreme da se Srbi ujedinjene, nažalost, to se nije desilo. Jaša Tomić, najveći autonomaš pod Habsburškom monarhijom, rekao je: "Ideja autonomije Vojvodine u jedinstvenoj srpskoj državi je austrijska starudija".
Nema, gospodine Čanak, primera u Evropi koji za sebe traži autonomiju u svojoj rođenoj državi. Ta priča da ste vi nastavljači onih autonomaša iz 1848. godine je isto toliko tačna kao kada bi neko rekao da su papski inkvizitori nastavljači politike Isusa Hrista.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS nije proterivala bilo koga iz Vojvodine. Ono što se desilo u Vojvodini 1991. i 1992. godine jeste razmena nekretnina između Srba koji su proterani iz Tuđmanove Hrvatske sa jednim delom Hrvata koji su živeli u Vojvodini.
Dakle, Srbi su menjali, gospodine Čanak, kuće koje su u Zagrebu, u Osijeku, u Splitu, u Rijeci vredele tada nekoliko stotina hiljada nemačkih maraka, za kuće u Sremu u pomenutim mestima koje su pre Drugog svetskog rata pravljene od blata.
Apsolutno niko nije proterivan od strane bilo koga. U 99% slučajeva, gospodine Čanak, Hrvati iz pomenutih mesta su profitirali jer su za štale, za svinjce, za kuće koje su bile sklone padu, dobili luksuzne stanove, vile, zaista najbolju moguću imovinu koja je ostala u okvirima Tuđmanove Hrvatske.
Zaista ne mogu da shvatim, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, da vi dozvoljavate da se ovde izgovaraju najnotornije moguće laži i da se onda tim lažima još i smeje. Dakle, gospodine Čanak, 1992. godine, i vi se sećate ko je bio savezni ministar pravde, vaš ideološki, da kažem, drug i prijatelj, Momčilo Grubač. Kako je moguće da jedna opoziciona stranka proteruje bilo koga iz Vojvodine, a savezni ministar pravde je bio Momčilo Grubač?
Ako se ne varam, gospodine Čanak, upravo ste vi, Dragan Veselinov i vaši istomišljenici pozivali proterane Srbe iz Hrvatske da ostanu u Hrtkovcima, da ostanu u Slankamenu, da dođu u Kukujevce itd, zato što je tu bilo imovine koja je mogla da se razmeni sa Hrvatima koji su živeli na tim prostorima.
Dakle, apsolutno niko iz SRS nije proterivao bilo koga. Na tom famoznom skupu u Hrtkovcima, 6. maja 1992. godine, Vojislav Šešelj je lično pozvao, odnosno garantovao bezbednost svakom Hrvatu koji živi bilo gde u Srbiji, pa i u Hrtkovcima, a koji je lojalan državi Srbiji.
Ali je skrenuo pažnju na činjenicu da su mnogi Hrvati iz Vojvodine imali svoju braću, prijatelje, članove porodice, koji su se borili u sastavu Tuđmanovog Zbora narodne garde. Tuđman se, gospodine Čanak, 1990. godine preko Hrvatske televizije javno zahvalio pučanstvu Hrtkovaca na finansijskoj podršci za pobedu Hrvatske ...
(Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 27. alineja 3. Poslovnika Narodne skupštine. Dakle, tu piše da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine.
Primena Poslovnika, gospođo Đukić-Dejanović, nije u tome da vi štitite poslanike režima od poslanika SRS. Sada ispada da svaki poslanik vladajuće koalicije može da iznese ne znam kakvu tešku optužbu, a mi nemamo pravo na to da odgovorimo.
Ovde se ne radi o tome, gospođo Đukić-Dejanović, da je političar Nenad Čanak optužio drugog političara Vojislava Šešelja da je izvršio genocid. Ovde se radi o tome da je čovek iz vlasti, koji danas vodi državu Srbiju, tu istu državu optužio da je 1992. godine izvršila genocid u jednom delu Srbije koji se zove Vojvodina. Vi ste tada bili na vlasti, vaša partija.
Podsećam vas, gospođo Đukić-Dejanović, da Hrvatska protiv Srbije vodi postupak pred Međunarodnim sudom pravde zbog navodnog genocida. Šta mislite – kakvu će presudu da donese Međunarodni sud pravde, kada čovek koji je deo vladajućeg režima u Srbiji kaže da je ta država izvršila genocid? Nije mogao Vojislav Šešelja kao pojedinac, nismo mogli mi kao stranka da izvršimo genocid nad bilo kim, a da u tome nije saučestvovala država.
Ne morate da mislite sada da vi, time što ćete nam dati pravo na repliku, branite SRS. Možemo mi sami da se branimo. Vi ste dužni kao predsednik Narodne skupštine da branite državu Srbiju od strašne optužbe – koja nije tačna, da je država Srbija vršila genocid nad Hrvatima u Vojvodini. Vi to jako dobro znate.
To su strašne optužbe. To su optužbe koje direktno idu u prilog Hrvatskoj u postupku pred Međunarodnim sudom pravde.
To su optužbe koje treba da opravdaju Tuđmanovu politiku – da se veštački uspostavi ravnoteža zla i da se kaže: „Jeste, Tuđman je proterivao Srbe, ali su bogami i ovi u Srbiji proterivali Hrvate i svi su jednaki“.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, evo imam jedan predlog. U skladu sa članom 27. Poslovnika Narodne skupštine, budući da je rasprava očigledno izuzetno značajna i da u njoj učestvuje veliki broj narodnih poslanika, i ministri u Vladi Republike Srbije, i budući da je ovo tema koja zaista životno zanima sve građane Srbije, posebno one koji žive na teritoriji Vojvodine, i u cilju ujednačene prakse u vođenju ovih sednica, predlažem da sednicu u 20 časova prekinete, kada se prekida i televizijski prenos i da se rad nastavi sutra.
Samo da vas podsetim, gospođo Čomić, juče ste rekli: „Pre nego što vas obavestim o amandmanima i izveštajima odbora, kratko obaveštenje.
S obzirom da je danas produžen rad i da će sednica Narodne skupštine u televizijskom prenosu biti do 18 časova i 30 minuta, a ukupno vreme produženja nakon 18 časova neće biti duže od 60 do 75 minuta, sa nekim logičnim prekidom, a s obzirom da poslanici putuju, da mogu da stignu kućama i da dođu sutra na sednicu u 10 časova“. To je bilo juče.
Molim vas, u cilju ujednačene prakse u vođenju sednica, da ta praksa bude zastupljena i danas.
Predlažem da u 20 časova prekinete rad Narodne skupštine i da sutra svi građani Srbije mogu u neko normalno vreme da prate šta se dešava u Narodnoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde prisutni ministri u Vladi Republike Srbije očigledno pokušavaju da obmanu građane Republike Srbije.
Gospodine Markoviću, mi smo vam rekli da u članu 137. Ustava Republike Srbije piše da može Republika Srbija da poveri javna ovlašćenja autonomnoj pokrajini, ali samo kad su u pitanju poslovi državne uprave, a vi nam kažete – jeste, šta je tu sporno.
Sporno je što to ne piše u Predlogu zakona, nego su narodni poslanici ti koji moraju da vas upozoravaju na Ustav Republike Srbije. Vi ste se pozvali samo na one odredbe Ustava za koje vi smatrate da idu u prilog ovom predlogu zakona, a one odredbe Ustava koje vas sprečavaju da usvojite ovaj predlog zakona, njih ste potpuno zaboravili.
Što se tiče izlaganja gospodina Čiplića, prosto je neverovatno, najpre gospodin Branko Ružić, pa onda gospodin Čiplić, pozivaju se na primer Savezne Republike Nemačke koja je, sam naziv joj kaže, federativno uređena država. Republika Srbija, ma šta vi radili s njom, još uvek je po slovu Ustava unitarna država. Ne možete da prosto poredite državu koja je unitarna sa državom koja je federativno uređena.
Gospodine Čipliću, kakve veze ima decentralizacija u Nemačkoj sa stepenom njenog ekonomskog razvoja? Jeste li ste vi čuli za Maršalov plan?
Da nije bilo američke pomoći, ništa ne bi bilo od Savezne Republike Nemačke. Da američke kompanije nisu uložile ogroman novac, ne bi bilo ništa od ekonomskog razvoja Savezne Republike Nemačke. Nikakve to veze nema sa decentralizacijom u Nemačkoj.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine. Na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade. Vlada nas je obavestila, gospođo Čomić, da je u Narodnoj skupštini po ovom predlogu zakona zastupaju svi ministri.
Aktuelna Vlada Republike Srbije ima 25 ministara. Prosto je neverovatno da od 25 ministara ne može da se nađe nijedan da prisustvuje sednici Narodne skupštine kada se raspravlja ovako delikatan predlog zakona koji je, kao što vidite valjda, izazvao tolike polemike.
Sada se postavlja pitanja smisla ove rasprave. TV prenos će biti prekinut za koji minut. Verovatno će biti odložen prenos u neke sitne sate. Predstavnika Vlade nema. Kakva je svrha našeg daljeg rada? S kime mi ovde da polemišemo? Ko da nam daje odgovore na pitanja?
Ministri su nas danas ceo dan ubeđivali – nećemo mi da otcepimo Vojvodinu „majke mi mile“. Juče ste rekli – radimo do 19.00 zbog poslanika koji putuju. Danas to više ne važi. Na banalnoj stvari ne možemo da vam verujemo. Ko sutra da vam veruje da iz ovoga neće da se izrodi nova država?
Molim vas, gospođo Čomić, bruka i sramota za Narodnu skupštinu da od 25 članova Vlade ne može da se nađe nijedan, da makar sedi ovde. Dovedite onog ministra bez portfelja. Makar neka on sedi ovde. Neka glumi dekor. Neka glumi da u Srbiji postoji Vlada, da postoji organizovana državna vlast.
Ovako, apsolutno nema nikog. Nema svrhe ova sednica. Ovo je ismevanje građana Srbije. Ovo je ismevanje svima onima koji očekuju da će na ovoj sednici da se desi nešto krupno. I hoće. Ovo uopšte nisu banalne stvari. Vi hoćete da ih banalizujete, da kažete – ma, evo ovi zli, pokvareni…

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 13. i u sledećih nekoliko članova pominje se savet za statistiku, koji navodno treba da bude stručni organ, odnosno stručno telo u okviru statističkog sistema Republike Srbije. Dakle, formalno, trebalo bi da bude stručan, ali u članu 15. ne dobijamo nikakve garancije da će savet zaista biti stručan, zato što kada pogledate član 15, koji je u tesnoj vezi sa članom 13, vidite da će otprilike članove saveta, bukvalno sve članove saveta za statistiku da imenuju odgovarajući ministri, ministri koji stoje na čelu različitih resora, i da to mogu da budu kako postavljena tako i zaposlena lica. Dakle, ministar će da kandiduje, odnosno da predloži za člana saveta za statistiku zaposleno, odnosno postavljeno lice koje radi u nekom ministarstvu. Kakva vam je to garancija da će taj savet da bude stručno telo?
Ovo je dobra prilika da progovorimo o još jednom problemu koji se javlja u današnjoj statistici Republike Srbije. Gospođo Dragutinović, ovaj predlog zakona koji danas branite u Narodnoj skupštini zove se Predlog zakona o zvaničnoj statistici. Taj prefiks da je statistika zvanična verovatno znači da je ta statistika zasnovana na nekoj naučnoj metodologiji, da polazi od nekih naučnih principa, od nekih načela koja su opšteprihvaćena i u statistici kao u nauci, ali i društvenim naukama, tako da zbir tih podataka koji se dobije primenom tih naučnih metoda predstavlja zvaničnu statistiku Republike Srbije.
Međutim, želim da vam ukažem na jednu stvar koja se dešava već nekoliko godina na teritoriji AP Vojvodine. Sutra ćemo da počnemo raspravu o neustavnom zakonu o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, a u sredu bi trebalo da raspravljamo o neustavnom statutu, odnosno Predlogu statuta AP Vojvodine. Ovaj zakon bi trebalo da se primenjuje i na teritoriji AP Vojvodine, dakle, zakon o zvaničnoj statistici. Već nekoliko godina unazad kada se vrše razne vrste statističkih anketa u Vojvodini, od popisa stanovništva u Vojvodini, odnosno u celoj Srbiji pa i u Vojvodini 2002. godine pa do danas, vi imate jednu novu statističku kategoriju u Vojvodini, koja ukazuje na pojavu jedne nove nacije, a to je nacija - Vojvođanin.
Danas, ako se zapošljavate u neku ustanovu na teritoriji AP Vojvodine, ponudiće vam anketu, odnosno jedan upitnik o vašim ličnim podacima. Između ostalog, pitaće vas i kakva vam je nacionalna pripadnost. Pored toga što možete da budete Srbin, Mađar, Hrvat, Rumun, Rom itd., jedna od opcija je da možete da budete i Vojvođanin.
Danas je svima jasno da takva nacija ne postoji, da je takva nacija izmišljena, da takva nacija nema nikakvo istorijsko, političko, kulturno, sociološko, bilo kakvo utemeljenje. Neko izgleda ima nameru da, kao što je to bio slučaj u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, napravi novu naciju, za deset, pedeset ili sto godina. Počeli su to da rade tako što sad u Vojvodini možete da kažete – ja sam po nacionalnosti Vojvođanin. To je isto tako besmisleno kao kad bi neko rekao – ja sam po nacionalnosti Šumadinac; ili – ja sam po nacionalnosti, ne znam, Sremac; ili – ja sam po nacionalnosti Hercegovac.
Dakle, vodite računa o tome da će vaš zakon o zvaničnoj statistici da se primenjuje i u jednom delu Republike Srbije gde statistika nije zvanična, gde statistika nije naučna kategorija, nego gde je statistika dnevnopolitička kategorija i služi pravljenju nekih novih nacija. Vi znate kako se to završilo i u BiH, kako se završilo u Crnoj Gori, znate šta se dešava u današnjoj Makedoniji.
Dakle, da biste to sprečili, molim vas, gospođo Dragutinović, povedite računa da i statistika u Vojvodini bude deo integralnog sistema statistike Republike Srbije. Nemojte da dozvolite da se bilo ko poigrava sa građanima koji žive na teritoriji Vojvodine i da zbog svoje političke promocije promoviše neke nove nacije, krijući se iza statistike, iza nauke, iza nekih podataka koji su u suštini bitni za Republiku Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je svim građanima Republike Srbije teško. Ekonomska situacija je teška u svakom delu Srbije, ali je svakako najteže Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji.
Ova tačka dnevnog reda je dobra prilika da se progovori o jednoj temi koja izuzetno zanima sve građane koji žive na Kosovu i Metohiji, a trebalo bi svakako da zainteresuje i Vladu Srbije.
Radi se o tome da je pre otprilike mesec dana tzv. kosovska agencija za privatizaciju stavila na prodaju tri izuzetno važna srpska privredna objekta na Kosovu i Metohiji. Radi se o objektima u turističkom kompleksu „Brezovica“.
O tome smo pričali, odnosno postavili pitanje Vladi Republike Srbije. Do danas nismo dobili bilo kakav odgovor, pa koristim priliku, dok je ovde prisutan predstavnik Vlade, da upoznam Vladu Republike Srbije sa izuzetno teškom situacijom u kojoj se nalaze Srbi u opšti Štrpce, vezano za privatizaciju turističkog kompleksa „Brezovica“.
Naime, radi se o restoranu „Brvanara“ Brezovica DOO koji se nalazi na oko jedan kilometar od centra Brezovice, na glavnom putu Štrpce-Prizren. Ova ponuda pruža izvanrednu priliku za kupovinu jedne parcele od otprilike 13 ari, 94 kvadratna metra, uključujući objekat od približno 180 kvadrata, pogodan za restoran. Depozit ponude, kaže se u ovom prospektu kosovske agencije za privatizaciju - 20.000 evra.
Drugi objekat je preduzeće „Mala brvnara“ Brezovica DOO. Nalazi se oko četiri kilometra od centra Brezovice na putu prema ski-centru.
Ova ponuda pruža izvanrednu priliku za kupovinu jedne parcele od otprilike 37 ari i 68 kvadratnih metara, uključujući objekat od približno 35 kvadrata, koji je trenutno dat pod zakup i koristi se kao restoran. Depozit ponude - 20.000 evra.
Treći objekat je kafana „Štrpce“. Nalazi se u centru grada Štrpce. Ova ponuda pruža izvanrednu priliku za kupovinu jednog objekta od približno 110 kvadrata, koji se trenutno koristi kao kafana. I ovaj depozit ponude iznosi 20.000 evra.
Naravno, ovde je problem u tome što su, nažalost, te tzv. kosovske šiptarske vlasti uspele da nađu određeni broj Srba koji su spremni da ovu imovinu prodaju, odnosno da pomognu kosovskoj agenciji za privatizaciju da se ovo proda.
Vi, gospođo Matić, svakako znate, kao što znamo i mi, kao što znaju svi građani Srbije, kakav je turistički potencijal ovog dela Srbije i šta bi za Srbe koji žive u opštini Štrpce i u lokalnim opštinama značilo da se ovo proda i da Albanci ili neko drugi preuzme državnu imovinu Republike Srbije, koja u sebi nosi ogroman turistički potencijal.
Kao dokaz da je vlast tzv. republike Kosovo uspela da pronađe nekoliko Srba koji pomažu u prodaji ove srpske imovine, evo, navešću vam jedan primer.
U Prištini je 30. aprila 2009. godine održan jedan sastanak. Imam i zapisnik sa tog sastanka.
Tom sastanku su kao učesnici prisustvovali gospodin Radojica Mrđinac, kaže se u zapisniku da je on kosovski Srbin, predsednik opštine Štrpce, ali one šiptarske, odnosno opštine Štrpce koja priznaje vlast republike Kosovo; zatim, gospodin Stanko Jakovljević, takođe, kaže se da je kosovski Srbin, gradonačelnik; gospodin Aleksandar Janićijević, kosovski Srbin, direktor „Ineksa“ na Brezovici; gospodin Dino Asanaj, kosovski Albanac, predsedavajući kosovske agencije za privatizaciju; gospodin Škeljzen Lukaj, kosovski Albanac, regionalni koordinator agencije za privatizaciju; gospodin Saša Ćosić, kosovski Srbin, direktor kadrovske službe i takođe jedan kosovski Albanac, direktor za turizam.
Pazite, šta je tema razgovora? Gospodin Dino Asanaj je rekao da kosovska agencija za privatizaciju želi da otvori kancelariju u zgradi opštine Štrpce. Gospodin Stanko Jakovljević je rekao da on kao gradonačelnik Štrpca nema svoju kancelariju u zgradi opštine zbog paralelnih struktura.
Znate li koje su paralelne strukture, gospođo Matić? Paralelne strukture su opština i njeni funkcioneri koji su učestvovali na izborima u maju mesecu 2008. godine, na lokalnim izborima koje je raspisala država Srbija.
Za ove Srbe njihova braća predstavljaju paralelne strukture. Ovo vam govorim čisto da biste mogli da steknete predstavu o kakvim ljudima se radi i kakvi ljudi su spremni da prodaju ovaj turistički potencijal.
Gospodin Jakovljević je preporučio gospodinu Asanaju i njegovoj agenciji da iznajme prostor u blizini zgrade opštine. Gospodin Jakovljević je rekao da će njegova opština, pazite - njegova opština, opština koja priznaje vlast republike Kosovo, da pruži punu saradnju kosovskoj agenciji za privatizaciju. Kazao je da će direktor za katastar i za urbanizam pri opštini pripremiti sve neophodne dokumente za kosovsku agenciju za privatizaciju.
Gospodin Asanaj je rekao da će ekspert iz Nemačke stići u Štrpce sledeće nedelje i ostati tu mesec dana kako bi napravili studiju o izvodljivosti za ekonomski razvoj koji obuhvata ceo region, uključujući ski centar. Gospodin Asanaj je rekao da ilegalna gradnja mora da se zaustavi što je pre moguće. U suprotnom, niko neće želeti da investira u region. Gospodin Jakovljević je rekao da bi prvi korak trebalo da bude rušenje nekoliko ilegalnih kuća u vikend zoni, kako bi se obeshrabrila dalja gradnja, jer niko ne poseduje dozvolu odseka za urbanizam. Gospodin Asanaj je rekao da će proces u kojem bi ski-centar trebalo da se osposobi za funkcionisanje tokom cele godine trajati dve-tri godine.
Gospodin Aleksandar Janićijević je rekao da planina (misli se na Šar-planinu) ima izuzetne mogućnosti, ali se koristi samo tokom zime. Gospodin Janićijević je rekao da se ski-centar nalazi u predelu koji nije vetrovit kao drugi ski-centri. Rekao je da planiraju da naprave turistički centar za aktivnosti tokom 365 dana u godini. Gospodin Janićijević je rekao da su pre rata hoteli na Brezovici imali do 150.000 gostiju godišnje zbog letnjih seminara i skijanja zimi.
Gospodin Radojica Mrđinac je rekao da će glavna lokacija za budući razvoj biti na levoj strani od ski-centra, između hotela „Molika“ i TV repetitora. Gospodin Mrđinac je rekao da on želi da uključi nacionalni park, odgajanje tradicionalnih trava i biljaka, kao i drugih vrsta organske hrane, poput šarskog sira, kupina itd., sve u cilju poljoprivrednog i ekonomskog razvoja.
Gospodin Lukaj je rekao da je 230 ha zemlje trenutno na raspolaganju za ovaj projekat za koji se upravo radi master plan koji treba da bude predstavljen zajednici u bliskoj budućnosti. Rekao je da ekonomski razvoj i prosperitet ide u korist svih i da, iako očekuje neki otpor od strane paralelnih struktura – a to su, da vas podsetim, navodne paralelne strukture srpske opštine Štrpce, kojoj na čelu stoji predsednik opštine, Srbin iz SRS, Zvonko Mihajlović – ekonomske mogućnosti i realnost ljudi će preovladati u korist projekta i ekonomskog razvoja.
Na kraju, čućete jednu frapantnu rečenicu koju ovih dana ponavljaju isti oni koji pozivaju Srbe da u nedelju izađu na tzv. kosovske izbore. Direktor turizma gospodin Škeljzen je rekao da poznaje mentalitet ljudi u Štrpcu i da ljudi tamo moraju da prihvate novu realnost, a to je republika Kosovo.
Zašto ovo govorim, gospođo Matić, baš vama? Zato što, po informacijama koje ima SRS, taj gospodin Janićijević i svi ovi ljudi koji su učestvovali na ovim sastancima i koji pripremaju prodaju ski-centra Brezovica ili pripadaju vašoj stranci, stranci G17 plus, ili su im bliski.
Pre dva dana, gospođo Matić, predsednik opštine Štrpce uputio je jedno pismo gospodinu Mlađanu Dinkiću, Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije. Evo, da bi građani Srbije znali o čemu se radi, a i da biste vi bili upoznati, i kao ministar i kao stranački kolega gospodina Mlađana Dinkića, dopustite da vam pročitam ovih nekoliko rečenica:
„Poštovani gospodine ministre, evo već punih deset godina traje agonija naših preduzeća u opštini Štrpce koja se statusno još vode kao društvena. Usled slabog funkcionisanja njihova imovina propada, a njihovi radnici egzistiraju od privremene nadoknade koja se dodeljuje preko Nacionalne službe za zapošljavanje.
Na taj način je rešen i status radnika zaposlenih u DOO „Ineks ski-centar Brezovica“, koji su i pored toga ovih godina uložili veliki trud i nesebično zalaganje kako bi sačuvali imovinu istog od propadanja i zaštitili je da ne dođe u šiptarske ruke.
Ne tako davno, ovo preduzeće je bilo dika opštine i nosilac privrednog razvoja, od koga je neposredno živelo oko 400, a posredno i preko 1.000 porodica, nadajući se da će im budući, još veći turistički razvoj omogućiti trajnu budućnost na ovim prostorima.
Danas opštini Štrpce i Šar-planini umesto turističkog razvoja, koji ova najlepša i najznačajnija planina u Republici Srbiji, pa i šire, po svojim prirodnim karakteristikama zaslužuje, preti šiptarska invazija, prilikom čega bi uvertira bila privatizacija ovog preduzeća po propisima tzv. republike Kosovo.
Već najavljena privatizacija DOO „Ineks ski-centra Brezovica“ od strane kosovske agencije za privatizaciju, koja se priprema ovih dana, ima za cilj da potpuno i trajno destabilizuje ovo područje, preteći time da uistinu promeni etničku strukturu stanovništva na ovim prostorima. Najavljenom privatizacijom želi se, pre svega, da se ispita puls srpskog stanovništva, na taj način što je namera ove agencije i šiptarskih institucija u Prištini da u prvoj fazi privatizuju tri objekta ovog preduzeća: Malu i Veliku brvnaru na Brezovici i Gradsku kafanu u Štrpcu, a zatim u drugoj fazi i sve ugostiteljske objekte i drugu imovinu, između ostalog i velike površine nepokretnosti na samoj planini.
U prilog ovoj nameri stoji destruktivno ponašanje direktora ovog preduzeća Aleksandra Janićevića, inače dokazanog šipofila, koji im štetnim ponašanjem ide naruku. Ova persona je inače i zamenik gradonačelnika opštine Štrpce, koga je dekretom postavila vlada Kosova. Uz njegovo zdušno zalaganje, te nekoliko njegovih saradnika, došlo je do kontakata sa kosovskom agencijom za privatizaciju u Prištini kako bi se započeo proces privatizacije ovog preduzeća.
Radnici navedenog preduzeća udruženi u sindikat, ne mireći se sa takvim mogućim činjeničnim stanjem, organizovali su se kako bi direktoru stali na put i osujetili takvu privatizaciju, tražeći njegovu smenu. U nekoliko kontakata i susreta sa predstavnicima ovog preduzeća iz Beograda zaključili smo da direktor ima zdušnu podršku i pomoć Vladana Radonjića, predsednika Upravnog odbora DOO „Ski-centar Brezovica“ Beograd, verovatno i drugih relevantnih faktora ovog preduzeća, ali i vašeg ministarstva, u vidu nižih činovnika, pa i pomoćnika ministra. Nije teško otkriti i motive ove sramne i izdajničke politike koja se sastoji u pozamašnoj protivpravnoj imovinskoj dobiti koja će ostaviti ozbiljne i dalekosežne posledice po opstanak Srba u našoj opštini.
Duboko zabrinuti za opstanak i budućnost preko 12.000 Srba u našoj opštini smatramo da ovakvom kriminalnom delovanju navedenih valja stati na put i da time treba vi lično da se pozabavite. Budući da je imovina ovog preduzeća u većinskom vlasništvu srpske države, neophodno je i neodložno da učinite sve kako bi se stopirala ovakva privatizacija i kako bi se u što bržem privatizacionom postupku po našim propisima, opet vašim ličnim zalaganjem, pronašao novi vlasnik ili strateški partner sa međunarodnim uticajem, tu se, pre svega, misli na Rusku Federaciju, koji bi doneo nadu u bolju budućnost na ovim prostorima i otvorio nove vidike i mogućnosti u razvoju turizma, čiji su potencijali ogromni, a takođe i da spreči moguće nove seobe srpskog stanovništva.
Ne sumnjajući u vašu hrabrost i odlučnost u brojnim izazovima u toku vršenja vlasti u zaduženim resorima Vlade Republike Srbije, smatramo da ćete preduzeti sve neophodne korake u cilju realizacije napred iznetog, te vam u tom smislu nudimo svaku moguću pomoć i saradnju. U suprotnom, smatraćemo vas glavnim krivcem u rušenju srpske državne imovine na Kosovu i Metohiji, od koje zavisi goli opstanak Srba. Iskreno se nadamo da ćete nas u tome što skorije čvrsto i jasno razuveriti. Sa poštovanjem, opština Štrpce, predsednik Zvonko Mihajlović“…

Hvala, gospođo Čomić, na ovim iscrpnim informacijama. Ovo sam rekao pre svega zato što je ovo životna tema za Srbe koji žive u ovom delu Kosova i Metohije…

Opet se zahvaljujem, gospođo Čomić. Da bih mogao da poslušam vašu sugestiju, vi mene morate da saslušate i da mi dopustite da završim rečenicu. Ne možete me prekidati u pola rečenice zato što niste čuli do kraja šta imam da kažem. Imajte malo strpljenja.
Dakle, sekretar Narodne skupštine gospodin Veljko Odalović izuzetno dobro zna o čemu se ovde radi. Radi se o izuzetno važnoj temi za Srbe koji žive u ovom delu Kosova i Metohije. Zašto ovo govorim?

Dakle, gospođo Čomić, o ovome sam pričao u sklopu rasprave o Predlogu zakona o stečaju, iz jednog jedinog razloga: u Republici Srbiji unazad nekoliko godina, otkako je DOS došao na vlast, stečaj je preki put za privatizaciju preduzeća. Nadam se da ste zadovoljni ovim odgovorom.

Dame i gospodo narodni poslanici, sticajem okolnosti ovaj predlog zakona zastupa gospodin Čiplić, ministar koga je na tu funkciju kandidovala Demokratska stranka. Jedan od predloga zakona o kojima mi danas raspravljamo jeste i Predlog zakona o autorskim i srodnim pravima. Gle čuda, jedan od ljudi koji su promovisali kršenje autorskih prava u Republici Srbiji takođe je jedan univerzitetski profesor Pravnog fakulteta, nažalost, profesor Stevan Lilić.
Gospodin Čiplić sigurno zna o čemu se radi. Gospodin Čiplić je sigurno čuo, kao što su čuli verovatno i drugi koji se bave teorijom prava, za čuvenog pravnog teoretičara prof. dr Lazu M. Kostića, nekadašnjeg profesora Beogradskog univerziteta koji je pre Drugog svetskog rata predavao Administrativno pravo.
Laza M. Kostić je bio izuzetan teoretičar, govorio je nekoliko svetskih jezika i napisao je antologijski udžbenik „Administrativno pravo Kraljevine Jugoslavije“ u tri toma. Naravno, posle Drugog svetskog rata zbog ideološkog opredeljenja prof. Kostića njegova dela su uglavnom bila skrajnuta iz univerzitetskih biblioteka. Ali, neki profesori su se posle Drugog svetskog rata dosetili pa su, umesto da pišu svoje udžbenike, napisali udžbenike u kojima su u stvari doslovno, bez citiranja, prepisali nekoliko desetina stranica udžbenika prof. Laze M. Kostića.
Jedan od autora koji se istakao u tome („istakao“, naravno, u pežorativnom smislu) bio je Nikola Stjepanović, koji je posle Drugog svetskog rata objavio nekoliko udžbenika iz oblasti administrativnog, odnosno upravnog prava. U velikoj meri njegovi udžbenici su bili plagijat „Administrativnog prava“ prof. Laze Kostića.
Nikola Stjepanović je umro 1978. godine, a onda je Stevan Lilić, zamislite, 1991. godine, 13 godina posle smrti profesora Stjepanovića, sa pokojnim profesorom izdao kao koautorsko delo udžbenik iz Upravnog prava. Nekoliko godina kasnije on je Nikolu Stjepanovića potpuno izbrisao iz naslova udžbenika i onda je ispalo da je gospodin Stevan Lilić samostalno napisao to delo.
Doktor Vojislav Šešelj je još pre više od deset godina utvrdio naučnom metodom da je profesor Stevan Lilić u stvari falsifikovao najveći deo svojih tekstova, odnosno svog udžbenika iz Upravnog prava tako što je bukvalno prepisao, bez odgovarajućih znakova navoda, dobar deo stranica iz knjige prof. doktora Laze M. Kostića.
Inače, zanimljivo da je gospodin Stevan Lilić, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, postao član Glavnog odbora Demokratske stranke u junu mesecu 2008. godine.
Taj isti gospodin, Stevan Lilić, u oktobru prošle godine, u vreme kada se pripremao Nacrt statuta AP Vojvodine, dao je i sledeću izjavu: „U Ustavu Srbije vidi se nedoslednost kada je u pitanju Vojvodina, jer se za Kosovo i Metohiju spominje suštinska ekonomija, a ne i za severnu pokrajinu. Moje lično mišljenje jeste da Vojvodina treba da ima svoje zakone i svoj pokrajinski vrhovni sud. Suprotan, tvrdi stav je već doveo do toga da Kosovo bude amputirano od Srbije, a svi mi želimo da Vojvodina ostane u sastavu Srbije.“
Taj isti Stevan Lilić je početkom 2007. godine podržao plan Martija Ahtisarija. Profesor Stevan Lilić, predsednik udruženja „Pravnici za demokratiju“, ističe da je sasvim sigurano da Ahtisarijevim predlogom Kosovo dobija elemente državnosti, uz napomenu da takve elemente sada ima i Vojvodina ili bilo koja federalna država u svetu koja ima svoju zastavu, vladu i parlament.
Slušajte genijalno objašnjenje: „Elementi državnosti ne znače da je reč o državi“, kaže Lilić. Takođe, suprotno Vučetiću (to je onaj nekadašnji predsednik Ustavnog suda), smatra da plan ne krši međunarodno pravo jer je ceo proces sproveden uz prisustvo Srbije.
Taj isti profesor Stevan Lilić je kao sudski veštak učestvovao u onoj poznatoj aferi „Satelit“, koja nas košta oko 37.000.000 evra.
Dakle, Srbija mora da plati odštetu od 37.000.000 evra izraelskoj firmi „Imidž set“ zbog nepoštovanja ugovora o zakupu špijunskog satelita, koji je 2005. godine potpisao bivši ministar odbrane ministar Prvoslav Davinić. To je presudio međunarodni arbitražni sud u Londonu. Sud je odlučio da Srbija treba da plati kaznu jer nije ispunila obaveze iz ugovora, koji je Davinić potpisao na svoju ruku.
Prema informacijama do kojih je došla Srpska radikalna stranka, država je izgubila ovaj spor i zbog svedočenja profesora Pravnog fakulteta Stevana Lilića, koji je u sporu stao na stranu Izraelaca. Naime, Prvoslav Davinić je bez znanja Saveta ministara tadašnje Srbije...
(Predsedavajući: Izvinite, gospodine Martinoviću, vrlo pažljivo slušam tu genezu prof. Lilića, ali nikako ne mogu da je povežem sa zajedničkim načelnim pretresom o kojem danas raspravljamo, pa vas molim da se vratite na temu i da je povežete, bar u nekom narednom periodu. Hvala unapred.)
Gospodine Novakoviću, kao iskusan advokat sigurno znate da ovo i te kako ima veze sa autorskim pravima, jer kada neko falsifikuje tuđi udžbenik i prikaže ga kao svoj to definitivno predstavlja kršenje i domaćih i međunarodnih standarda kada je reč o autorskim pravima. Ovo vam govorim samo zato da biste videli da kada neko moralno posrne, onda tu nema granica. Ako je neko spreman da pokrade tuđ naučni rad, onda za njega nema granica pred kojima bi se zaustavio.
Još dve rečenice, ako dozvolite. Davinić je rekao da nije čuo za odluku međunarodne arbitraže prema kojoj država novcem poreskih obveznika treba da plati 37.000.000 evra pomenutoj izraelskoj kompaniji. Za donošenje ove odluke arbitražnog suda u Londonu protiv Srbije ključno je bilo upravo svedočenje gospodina Stevana Lilića. Naime, Lilić je potvrdio da je ugovor koji je potpisao Davinić u skladu sa zakonodavstvom Srbije, a to je potkrepio i činjenicom da Davinić nije osuđen u Srbiji, iako se protiv njega i dalje vodi istraga. Time je podržao izraelsku tužbu.
Sam Lilić nije hteo ni da potvrdi ni da demantuje ove informacije. Kada su ga novinari svojevremeno pitali da li je tačno da je bio veštak u ovom predmetu i da je svedočio u korist Izraela tvrdio je da na tu temu apsolutno nema bilo kakav komentar.
Gospodine Novakoviću, zahvaljujem se što ste mi omogućili da pokažem kako se na delu krše domaći i međunarodni standardi kada je reč o autorskim pravima. Inače, budući da su to, nažalost, aktuelne teme u Srbiji, ovakvi ljudi koji prepisuju tuđe udžbenike, koji izrađuju statut Vojvodine danas su glavni promoteri takozvane kosovske nezavisnosti. Zahvaljujem, gospodine Novakoviću, na strpljenju.