Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6944">Aleksandar Martinović</a>

Aleksandar Martinović

Srpska napredna stranka

Govori

Gospodin Milojičić je tada imao 15 godina, a ponaša se kao da ima isto i danas, tako da mislim da nije mnogo napredovao. Ja bih mu savetovao da skine tu čarapu sa glave, možda će biti malo pametniji u diskusijama.
Što se tiče dece ometene u razvoju, tu sintagmu deca ometena u razvoju nisam ja izmislio. Ta sintagma nalazi se u ugovoru koji je potpisan između Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine i opštine Novi Bečej. Nemojte samo da mi kažete da su ugovor u ime opštine Novi Bečej i Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine zaključili neki odbornici DS koji su izabrani na izborima 2016. godine. Ugovor je zaključen, ako se ne varam 2010. godine.
Još nešto da vas obavestim. Gospodin Pajtić, vaš bivši predsednik, je mene tužio za klevete zbog toga što sam u javnosti izneo sve činjenice do kojih sam ja uspeo da dođem, bez vaših interneta i bez vaših objavljivanja ugovora na internetu, a vezano između ostalog za malverzacije oko tzv. rekonstrukcije Dvorca Heterlend u naseljenom mestu Bočar u opštini Novi Bečej. Dakle, sudski postupak se vodi, ali tu ima jedna stvar. Ja sam se pojavio na ročištu, sam. Gospodin Pajtić je poslao svog advokata. Danima je pričao o tome kako će da me tuži, kako će da podnese jednu, drugu, petu tužbu, itd, kako će on mene da pogleda u oči na sudu itd. Poslao je advokata. Ja sam se pojavio sam. Posle toga se više nije pojavljivao čak ni njegov advokat.
Dakle, sudski postupak je u toku. Ono što je mnogo važnije, ja se nadam da će nadležni državni organi da privedu pravdi one koji su potrošili dva miliona evra navodno zbog pomoći deci ometenoj u razvoju, a te pare su završile u privatnim džepovima, između ostalog i tako što je kupljen stan bivšem direktoru Fonda za kapitalna ulaganja Momčilu Miloviću, potonjem konzulu Republike Srbije u Trstu.
Kada vam neko za dve minute saspe bujicu neistina, uvreda, izmišljenih statistika, onda je jako teško dati neki suvisao odgovor.
Bolje žive građani Srbije nego kada je vladala DS. O tome govore i građani sami na izborima koji su ukazali poverenje Aleksandru Vučiću i SNS. Nemojte vi da pitate nas da li ćemo ili nećemo glasati za vaše amandmane, pitajte vi vaše kolege. Dakle, ako su vam amandmani tako dobri i tako sjajni čudi me da pričate sami sebi i sami sebe ubeđujete.
Dakle, treba da okupite najpre vaše kolege i pre nego što pitate gde je ministarka Zorana Mihajlović i gde je onaj ili ovaj ministar u Vladi Srbije, pa vaš predsednik poslaničke grupe neće da vas sluša. Vas vaši poslanici neće da slušaju.
I, ja molim sve poslanik SNS da više ne trošimo uzalud vreme na replike čoveka koji samog sebe predstavlja. Gospodin Goran Knežević sutra putuje zajedno sa predsednikom Vlade, Aleksandrom Vučićem u Rumuniju. U ponedeljak, utorak i sredu su ljudi u Kazahstanu. Krupnim koracima Srbija grabi napred. Uspostavljamo dobre odnose i sa zapadom i sa istokom i nemamo vremena za prazne priče, a pogotovo za debate sa onima koji su nam 12 godina pojeli, u Vojvodini punih 16 godina.
Ja vam, gospodine Kneževiću želim srećan put u Rumuniju, kao što vam želim srećan put i u Kazahstan, da se vratite iz Rumunije i Kazahstana sa mnogo dobrih ugovora za privredu i za građane Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče komandanta koji se maločas javio, on je bio ministar poljoprivrede i vodoprivrede, tj. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu i vodoprivredu na teritoriji AP Vojvodine.
Najveći budžet i najviše novca na raspolaganju od svih pokrajinskih sekretarijata imao je u to vreme upravo Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i vodoprivredu. Najveći. Tu su se dešavale mahinacije neviđenih razmera.
Prvo što se tiče kanala i kanalske mreže na teritoriji AP Vojvodine, ona je izgrađena najvećim svojim delom još u vreme kada je ovaj deo naše države bio u sastavu Austrije, odnosno u sastavu Austrougarske. Ta kanalska mreža je zaista dobro osmišljena, dobro projektovana i manje-više ravnomerno raspoređena na teritoriji celokupne Vojvodine.
Šta je bio problem? Problem je bio što od 2000.-2016. godine, naravno računajući i period poplava 2014. godine, kanalska mreža apsolutno nije bila održavana na adekvatan način. U Vojvodini su ljudi imali problem ne samo sa Savom kao pored Dunava najveća plovna reka na teritoriji AP Vojvodine, u Vojvodini su ljudi imali problem i 2014. godine, ali ne samo 2014. godine. Moram da vas podsetim i na 2006. godinu, na Jašu Tomić, na mnoga druga mesta na teritoriji AP Vojvodine zbog neadekvatnog održavanja kanalske mreže, ljudi u Vojvodini i pojedina mesta u Vojvodini su bila poplavljena ne od Save i Dunava nego od lokalnih potoka, rečica, kanala, vodotokova koji su služili kao deponija otpada, kao deponija smeća, kao mesta u kome je odlagan otpad čak i životinjskog porekla, medicinski otpad itd.
Što se tiče poplava, komandant koji se javio, nijednu opštinu i nijedan grad od tih poplava nije zaštitio, uključujući i Sremsku Mitrovicu pošto su ključnu ulogu u odbrani Sremske Mitrovice imali generali, MUP koji su zapravo koordinirali radnje na odbrani Sremske Mitrovice od poplava 2014. godine. Ako se ne varam, 2014. godine Šabac je od poplava pre svega odbranila Vlada Republike Srbije i odbranila je Vojska Srbije, jer je sve vreme u Šapcu bio načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Diković. Do te mere je lokalna samouprava u Šapcu bila nesposobna da Šabac odbrani od nabujale reke Save, da je Vlada Srbije, dakle država je morala da pošalje načelnika Generalštaba da sa vojskom brani Šabac od poplava.
To je u Šapcu, dakle, najvećim delom odbranila Vojska. U Sremskoj Mitrovici pored Vojske veliki doprinos dalo je i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Naravno, dali su i građani Šapca i građani Sremske Mitrovice, ali komandant koji se maločas javio sa odbranom Šapca i sa odbranom Sremske Mitrovice blage veze nije imao. Najviše vremena taj komandant i njegovi načelnici štabova su sedeli u „Moroviću“ u hotelu - jeli, pili o trošku AP Vojvodine. Savu, Sremsku Mitrovicu, Šabac možda su videli na televiziji, možda nisu, ali da su ih odbranili od poplava, u to sam sasvim siguran.
Država je, dakle odbranila, država, preko Vojske, preko policije, dizanjem borbene gotovosti i dizanjem svesti građana i Sremske Mitrovice i Šapca od poplava.
Da je voda ušla u hemijsku industriju „Zorka“ te 2014. godine, veliko je pitanje kakve sve havarije bi pretile i Šapcu, ali i celom vodotoku reke Save.
U Sremskoj Mitrovici je bila nešto manja opasnost od takve vrste havarija, ali je voda praktično došla do onih poslednjih skoro džakova koji su bili postavljeni na obalama reke Save u Sremskoj Mitrovici.
I Sremsku Mitrovicu i Šabac odbranila je država Srbija. Ja koristim ovu priliku da se zahvalim i Vladi Republike Srbije i resornim ministrima i Vojsci Srbije i policiji, zato što su učestvovali aktivno danonoćno u odbrani i Sremske Mitrovice i Šapca, a i drugih mesta u Srbiji, odnosno u Vojvodini od poplava te 2014. godine.
(Tatjana Macura, s mesta: Poslovnik.)
Javio sam se po amandmanu, ako mogu da kažem nešto.
Zahvaljujem se gospodine Arsiću.
Čudi me da postoji ovoliki strah od privatizacije zato što su sve poslove, gospodine Arsiću da vas obavestim, o tome imam i veoma obimnu dokumentaciju, na teritoriji AP Vojvodine kada je u pitanju čišćenje kanala i kanalske mreže i svi poslovi koji se odnose na izgradnju i uređenje tzv. atarskih puteva, a to je sve bilo u nadležnosti ovog komandanta, znate li kome su davani ti poslovi? Privatnicima. Ako mi kažete i navedete jednu državnu firmu koja je u Vojvodini očistila neki kanal ili mi kažete neku državnu firmu koja je Vojvodini izgradila neki atarski put, biću vam zahvalan na tom saznanju, ali koliko znam, tako nešto se nije dešavalo. Poslove su isključivo, ali isključivo dobijale firme i preduzeća koja su bila direktno povezana sa tadašnjom političkom nomenklaturom u Vojvodini, konkretno sa Bojanom Pajtićem i DS.
Šta se desilo? Te firme su pare dobile. To uopšte nije sporno, ali posao nije urađen i zbog toga smo 2014. godine u Vojvodini imali problem sa izlivanjem malih vodotokova, sa izlivanjem kanala zato što su u kanalima umesto da budu očišćeni nalazile se uginule svinje, pokvarene veš mašine, traktorske gume, prikolice itd. To je sve postojalo u kanalskoj mreži Vojvodine, dok je komandant raspolagao sredstvima u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu i vodoprivredu.
Taj komandant je raspolagao i sredstvima za izgradnju atarskih puteva. Bar 50% atarskih puteva u Vojvodini nigde nije izgrađeno. Tu je moj kolega Marijan Rističević koji može da vam potvrdi. On se u to na kraju krajeva i bolje razume. Uopšte nisu napravljeni atarski putevi, nisu održavani, ali su pare date. Pare su u stvari opljačkane. O tome se radi.
Grad Šabac je 2014. godine imao štab za vanredne situacije. To je tačno, ali taj štab za vanredne situacije apsolutno nije bio spreman za odbranu od Šapca od nadolazeće reke Save iako su bili blagovremeno upozoreni i od strane Republičkog hidrometeorološkog zavoda i od strane Javnog preduzeća „Srbijavode“ da nadolazi voda koja može da bude izuzetno opasna po grad Šabac i da Šapcu preti poplava ako se ne preduzmu odgovarajuće mere i radnje koje su zakonom propisane radi odbrane grada Šapca od poplava. To se međutim nije desilo.
U maju 2014. godine grad Šabac i gradonačelnik Šapca verovatno su hteli da teraju politički inat sa Vladom Republike Srbije na štetu građana Šapca i u momentu kada je Sava nadošla. Čak i moj kolega Zoran Babić je, mislim, bio jednu noć komandant štaba za vanredne situacije u gradu Šapcu. Te noći kada je čovek došao u Šabac oni nisu imali ne spremne džakove sa peskom, lopate. Znači, lopata nije bilo u Šapcu. Kasnije su stigle i građevinske mašine, kasnije su stigli i džakovi sa peskom, stigla je vojska. General Diković je sve vreme boravio u Šapcu i pratio šta se dešava i zahvaljujući pre svega Vojsci Srbije Šabac tog maja 2014. godine nije poplavljen, a pored lokalne samouprave u Šapcu Šabac bi uveliko plivao.
Kažem vam još jedanput, imajući u vidu da je postojala velika opasnost da Sava uđe u krug Fabrike „Zorka“ gde se nalazi Fabrika mineralnih đubriva, Fabrika boja, itd, postojala je velika opasnost od hemijskog akcidenta i od havarije neslućenih razmera.
Samo zahvaljujući blagovremenoj reakciji držanih organa, ne pokrajinskih organa AP Vojvodine u to vreme, ne grada Šapca, nego državnih organa Republike Srbije, nije se desila nikakva nesreća i nikakva katastrofa ni u Šapcu, ni u Sremskoj Mitrovici.
Što se tiče generala iz MUP-a koji su boravili u Sremskoj Mitrovici, oni su bili zaduženi da prate odbranu, ne samo Sremske Mitrovice, nego čitavog dela Srema, od mesta gde Sava iz Hrvatske utiče u Srbiju, pa do Sremske Mitrovice. I džakovi sa peskom, i građevinska operativa, sve je to manje više bilo dignuto na noge zahvaljujući blagovremenoj reakciji nadležnih republičkih ministarstava i ljudi iz republičkih ministarstava, ne samo iz MUP, su sve vreme bili na terenu.
Mi smo imali jednu neverovatnu situaciju. Neverovatnu. Prosto, ne znam kako nekome može tako nešto da padne na pamet. Pre nekih godinu dana, kada je pala malo jača kiša i kada je Sava neznatno narasla, daleko niža je bila nego što je bila u maju 2014. godine, RTV je poštovani građani Srbije je objavila neverovatnu vest - Bojan Pajtić je hitno došao na nasip u Kleneku, između Šapca i opštine Ruma, sa informacijom da je nasip pukao i da je on došao da spasi građane od poplava.
Naravno, ništa od toga se nije desilo, apsolutno ništa od toga se nije desilo, čovek je u svrhu predizborne kampanje prošetao nekoliko puta po onom nasipu u naseljenom mestu Klenek i vratio se za Novi Sad. Doneo na poklon neke dve polovne pumpe i vratio se za Novi Sad, niti je pukao nasip, niti se desila bilo kakva katastrofa.
Ali, hoću da vam kažem šta su sve ti ljudi bili spremni da urade ne bili zaradili neki jeftin politički poen, a 2014. godine za odbranu Sremske Mitrovice, za odbranu Šapca, za odbranu Klenka, za odbranu Jamene, za odbranu svih mesta, opština, gradova i sela koji su bile uz reku Savu nisu apsolutno uradili ništa, sem što su do kraja ispraznili sve moguće fondove i sva moguća sredstva, koja su pre svega bila na računu pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu i vodoprivredu.
Uzgred budi rečeno, a mislim da to nije slučajno, najveći budžet, to ponavljam još jedanput, najveći budžet u Vojvodini u vreme Bojana Pajtića i DS je upravo bio u rukama pokrajinskog sekretara za poljoprivredu i vodoprivredu i zbog toga ste uvek u Vojvodini imali bukvalno rat između DS i LSV, ne oko toga ko će biti predsednik Skupštine Vojvodine, čak ne ni oko toga ko će biti predsednik pokrajinske Vlade. Nego, zamislite, ko će biti pokrajinski sekretar za poljoprivredu. Zašto? Zbog novca, zbog para, zbog navodnog održavanja kanala koji nisu održavani, zbog navodnog pravljenja atarskih puteva koji nisu pravljeni, a sredstva su otišla firmama koje su bile direktno pod kontrolom DS i ta sredstva su u stvari korišćena za finansiranje predizborne kampanje DS, i to pokazuje praksa svih pokrajinskih, lokalnih i republičkih izbora u Vojvodini od 2000. do 2016. godine.
Po Poslovniku. Član 107, a u vezi člana 27. gospodine Arsiću.
Bilo je ovde i 106. jedno tri puta, pa nikoga niste prekidali zbog toga, ali nema veze, evo po članu 107.
Ovo je ne znam više koja p redu sednica na kojoj čovek za koga teško mogu da kažem baš da je uobičajen i da je u skladu sa nekim elementarnim principima građanske političke kulture, sebi daje za pravo da narodne poslanike iz SNS naziva lažovima i da jedino on ima monopol na istinu, odnosno njegovi poslanici.
(Poslanici DJB aplaudiraju.)
Upravo ovaj. Ne morate da zvonite gospodine Arsiću.
Znate, vladika Nikolaj je jedanput rekao – svaka bolnica ukazuje prstom na Boga, nijedna tako kao duševna bolnica. Zbog toga ja itekako imam razumevanja za ono što Saša Radulović radi, jer on je navikao da krade. On je navikao da ostvaruje ogroman profit.
Budući da čovek više ne može da krade i budući da mu je država uskratila… evo sad prilazi…
(Saša Radulović, s mesta: Predsedavajući, šta je ovo?)
Dakle, budući da je čovek navikao da krade, da otima od naroda, a da sada više nema mogućnost da krade, da više nema mogućnosti da manipuliše sa stečajevima, da svoje kumove postavlja za stečajne upravnike, da sam za sobom zaključuje ugovore o pružanju računovodstvenih usluga…
… čovek je očigledno dobio napad jakih duševnih bolova i ja za to, gospodine Arsiću, imam potpuno razumevanje.
Ono što biste vi trebali da uradite kao predsedavajući to je da primenite ovaj Poslovnik u punoj meri i da ne dozvolite jednom notornom kriminalcu da teroriše Narodnu skupštinu i da urušava njeno dostojanstvo.
(Poslanik dobacuje: Poslovnik.)
Nemanja Šarović je najbolje rešenje, kao što vidite, dakle, bolje rešenje Vojislav Šešelj nije mogao da nađe, ali me čudi da to najbolje rešenje ne zna Ustav i ne zna Zakon o Vladi. Dakle, ne predlaže potpredsednik Vlade ministre u Vladi, nego to čini predsednik Vlade.
Da je Saša Radulović bio loš ministar govori činjenica da je već u decembru 2013. godine morao da napusti Ministarstvo, zato što je katastrofalno vodio taj resor i apsolutno ništa nije uradio da se reše nagomilani problemi u svim onim državnim preduzećima u kojima nam on, iz dana u dan, drži lekcije. To je što se tiče Saše Radulovića.
Sad, ono što mene zanima, koja je tajna veza između Nemanje Šarovića, Saše Radulovića, Ješića, Kene, šta je to što spaja sve ove ljude i šta je to što gospodina Šarovića, skot, jel tako, Savin grad, šta ih spaja? Šta je to što spaja sve ove ljude, koji navodno pripadaju različitim ideološkim pravcima, jedni su nacionalisti, drugi su za Ruse, peti su za Amerikance? Ja jedino što vidim, to je da su oni protiv SNS i protiv Aleksandra Vučića. To je jedina tačka spajanja. Kakva crna Rusija, kakva Amerika, kakvi ODKB, NATO Pakti, itd. NJih to apsolutno ljude ne zanima. Niti se oni u to razumeju, niti njih zapad, niti istok, ozbiljno doživljavaju.
NJih jedino što zanima, to je da gledaju na svaki mogući način ako negde mogu da udare po SNS, da udare po Aleksandru Vučiću. Kakva crna ideologija, kakvi politički programi, kakva doslednost ili bilo šta drugo.
Dakle, voleo bih da mi Nemanja Šarović objasni tajnu vezu Saše Radulovića, Ješića, njega, Zorana Živkovića i svih ostalih koji pripadaju toj koaliciji protiv Aleksandra Vučića.
Nikako da dobijem odgovor na to kakva je tajna veza između Nemanje Šarovića, Saše Radulovića, poslanika DS. Očigledno da gospodin Šarović želi da nastavi da se bavi političkom advokaturom, kao što je to radio i na sednici Administrativnog odbora, jer su oni, dame i gospodo narodni poslanici, imali očigledno neki dogovor, da li koalicioni ili prećutni, da jedni druge brane.
Bio sam u jednoj situaciji da protiv sebe imam ljude koji su za NATO i ljude koji su protiv NATO, ljude koji su za Rusiju i ljude koji su protiv Rusije, ali svi su ujedinjeni oko toga da ih veže politička mržnja prema SNS i prema Aleksandru Vučiću.
Na toj sednici Administrativnog odbora jedna koleginica, koju je gospodin Šarović zdušno branio, je bar 50 puta rekla da ja lažem, da sam lažov, da se na sednici Narodne skupštine iznose laži, a da samo oni, iz te Poslaničke grupe Dosta je bilo, govore istinu i da u Narodnoj skupštini ne može da se govori istina, a onaj ko govori istinu, dobije opomenu. Mogu da dođem samo do jednog zaključka, da to u stvari nije politička partija, nego sekta, jer sekta misli da ima monopol na istinu i da niko drugi nema pravo da govori i da niko drugi nema pravo da iznese svoje mišljenje sem člana sekte koji kaže da je samo istina na njegovoj strani. To je problem.
(Tatjana Macura, s mesta: Kako vas samo nije sramota?)
Ne znam zašto se nerviraju, gospodine Arsiću, ovoliko, ima ih sasvim dovoljno. Evo, vidite, nadiru sa svih strana, malo rusofili, malo ovih što su za NATO, malo ovi, malo oni, ali, kao što vidite, svi udaraju na poslaničku grupu SNS. Tako da ne mora Nemanja Šarović da nam otkriva kakva je tajna veza. Veza je vrlo jednostavna. Mrzimo Aleksandra Vučića, mrzimo SNS, to je naša jedina politika. Druge politike nemamo.
(Tatjana Macura, s mesta: Sram vas bilo.)
Ukazujem na povredu člana 27. gospodine Arsiću. Ovde mi nije jasno samo da li ste i član 111. trebali da primenite, pa da me udaljite sa sednice ili član 113, pa da mi izreknete opomenu, ali nije bitno. Ja sam i to doživeo svojevremeno, tako da ne bi mi bilo prvi put.
Hoću da kažem nešto drugo što je mnogo važnije, vezano za ono što je rekla uvažena koleginica iz Pokreta dosta je bilo. Da ne bi bilo da mi iz Srpske napredne stranke samo izmišljamo nešto o Saši Raduloviću. Septembra 23. 2011. godine, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, dakle, to je bilo 2011. godine, niti je Aleksandar Vučić bio na vlasti, niti je Srpska napredna stranka bila na vlasti, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je kaznila Sašu Radulovića iz Beograda, broj licence 155-0469, merom javne opomene i novčanom kaznom u iznosu od 100.000 dinara, zbog toga što je obavljajući dužnost stečajnog upravnika počinio težu povredu dužnosti.
Između ostalog, gospodin koji aplaudira je bio suosnivač privrednog društva d.o.o. „E-biznis servis“ i sa tom firmom je zaključio ugovor kao stečajni upravnik u nekih 14, 15 firmi. Zaključio je ugovor sa svojom sopstvenom firmom gde je bio suosnivač, da bi izvlačio dobit iz preduzeća koja su bila u stečaju.
On sada može da maše rukama, može da nam dobacuje, može sad ovde da prođe pored mene kao što je to uradio neki dan, da kaže – stoko, đubre, majmune, sve je to u redu, ali ja u rukama držim rešenja Agencije za licenciranje stečajnih upravnika i po tom rešenju je gospodin koji ovde aplaudira, izvodi performans i ja mu na tome čestitam, ide mu dobro to od ruke, kažnjen izricanjem javne opomene i novčanom kaznom od 100.000 dinara, jer je između ostalog sam sa sobom, dakle, sam sa sobom zaključivao ugovore. Svaka firma koja je bila u stečaju, a gde je on bio stečajni upravnik, morala je sa njegovom sopstvenom firmom da zaključi ugovor.
Reklamiram član 107, gospodine Arsiću. Svako ima pravo na advokata i gospodin Saša Radulović boljeg advokata od Nemanje Šarovića verovatno nije mogao da nađe.
Što se tiče toga ko se bori protiv kriminala, ko se ne bori itd, nadam se da je gospodin Šarović obavešten da je presuda Miroslavu Miškoviću izrečena, a to niko do sada u Srbiji nije smeo da uradi. Uradila je vlast koju predvodi SNS i mi smo na delu pokazali kako se bori protiv tajkuna i protiv kriminala.
Što se tiče branjenika, sada smo advokata čuli, sada malo da vidimo šta je sa branjenikom. Branjenik kaže kako je sud poništio rešenje Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. Evo, sada ću vam pročitati kako je sve to bilo.
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je 2011. godine kaznila gospodina Radulovića, odnosno izrekla mu javnu opomenu i izrekla mu novčanu kaznu od 100.000 dinara, pa je onda Upravni sud, gospodine Raduloviću imam ja sve papire ništa se vi nemojte nervirati, Upravni sud je doneo presudu 12U11801/12 od 24. septembra 2012. godine, a onda je ponovo Agencija za licenciranje stečajnih upravnika 13. novembra 2012. godine donela sledeća rešenja: stečajnom upravniku Saši Raduloviću iz Beograda broj licence ta i ta izriču se mere javna opomena i novčana kazna u iznosu od 100.000 dinara zbog toga što je obavljajući dužnost stečajnog upravnika počinio težu povredu dužnosti. Novčana kazna u iznosu od 100.000 dinara koju je stečajni upravnik Saša Radulović platio 26. oktobra 2011. godine postupajući po rešenju disciplinskog veća Agencije za licenciranje stečajnih upravnika…
(Zoran Krasić, s mesta: U kojoj luci? Na kom brodu?)
Polako, gospodine Krasiću, nemojte ni vi da se nervirate, od 23. septembra 2011. godine smatra se izmirenjem novčane kazne. Kakve? Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je dva puta postupajući po presudi Upravnog suda, izrekla javnu opomenu i novčanu kaznu Saši Raduloviću, između ostalog, ovo je dugačko rešenje ne mogu sve da čitam, između ostalog, zato što je suosnivač firme „E-biznis servis“ sam sa sobom kao stečajni upravnik zaključivao sporazume, odnosno ugovore o pružanju knjigovodstvenih usluga.
Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se povodom amandmana.
Pojedine poslaničke grupe imaju očigledno averziju prema gospođi Zorani Mihajlović i kad god se ona pojavi u Narodnoj skupštini oni imaju potrebu da su svoju političku žuč iskale na njoj. No, to je njihovo legitimno pravo. Ja doduše ne znam ko je kome nosio torbu, ko je u kom momentu bio u nekoj političkoj partiji, ali to za ovu raspravu nije ni bitno. Na kraju krajeva, to su insinuacije sa kojima se SNS manje više suočava svaki dan.
Pre nekoliko dana takođe je ovde bila gospođa Zorana Mihajlović. Poslanici koji danas pokušavaju da svoj politički bes iskale na njoj tvrdili su da ne valjaju tuneli na deonici puta LJig-Preljina, da tu kamioni ne mogu da prođu, pa da je tu isto bilo nekih nameštanja, nekih, kako oni kažu, muljanja, grebanja asfalta, da bi neko uzeo pare. Juče je premijer seo u jedan od tih kamiona, prošao tim tunelom, ništa strašno se nije desilo, sem što smo omogućili građanima tog dela Srbije da imaju novih 40 kilometara autoputa.
Sada kada bi hteli da odgovaramo na svaku insinuaciju, na svaku laž, na svaku uvredu i svaku klevetu koja dođe na račun Aleksandra Vučića ili nekog ministra u Vladi Republike Srbije, mi po ceo dan ništa drugo ne bismo trebali da radimo sem da na to odgovaramo – ko je šta objavio na svom Tviter profilu, na Fejsbuku, šta je izjavio u novinama, šta je objavio ovaj ili onaj medij. Prosto, za to SNS nema vremena.
Što se tiče samog amandmana, nekoliko stvari. Prvo, obrazloženje amandmana je napisano tako da je jasno i onima koji su pravnici i onima koji nisu pravnici. Dakle, u obrazloženju zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman, a inače to obrazloženje je identično sa obrazloženjem zašto ne treba prihvatiti amandman gospodina Branislava Mihajlovića, navedeni su upravo oni argumenti na kojima insistira i Vlada, a na kojima insistira i poslanička grupa SNS.
Naime, u obrazloženju zašto ne treba prihvatiti ova dva amandmana koja su suštinski istovetna između ostalog stoji – izgubila bi se pravna mogućnost ostvarivanja dodatnog nivoa transparentnosti u navedenom postupku. Brisanjem ovlašćenja za propisivanjem uslova koje moraju da ispunjavaju privredna društva za obavljanje poslova izvođenja radova u okviru obavljanja poslova tehničkog održavanja vodnih puteva postojala bi mogućnost da se prilikom sprovođenja postupaka javnih nabavki prijavljuju kompanije koje uopšte nemaju flotu ili nemaju odgovarajuću flotu za obavljanje poslova tehničkog održavanja, što bi bilo suprotno cilju koji se želi postići Predlogom zakona.
Dakle, Vlada Republike Srbije ovim Predlogom zakona upravo želi da otkloni bilo kakvu mogućnost sumnje u transparentnost javnih nabavki. Smeta vam zašto je to ovlašćenje po Predlogu zakona pripalo ministru. Prvo da rasčistimo jednu stvar. Sa stanovišta Zakona o državnoj upravi potpuno je svejedno reći – ministar ili ministarstvo zato što su sva ovlašćenja ministarstva skoncentrisana u rukama ministra i kada donosi pojedinačne pravne akte i kada donosi opšte pravne akte. I jedne i druge donosi i potpisuje ministar, eventualno, po njegovom ovlašćenju državni sekretar ili pomoćnik ministra. Ali, ministarstvo i ministar u srpskoj pravnoj terminologiji imaju potpuno identično značenje. Niko sem ministra ne može da donese upravni akt. Niko sem ministra ne može da naloži inspekcijski nadzor. Niko sem ministra ne može da donese opšti pravni akt.
Sada, mi smo kod ovog amandmana, u stvari na terenu prava ministra da donosi opšte pravne akte. Nekima to smeta. Ne znam zašto im to smeta, zato što po Zakonu o državnoj upravi ministar može da donosi na osnovu zakona, dakle ne po svojoj sopstvenoj inicijativi, ne po svojoj želji, ne po kriterijumima koje on sam određuje, nego na osnovu zakona, tri vrste opštih pravnih akata - pravilnike, naredbe i uputstva. Zamislite situaciju da takve norme nema u Zakonu o državnoj upravi, naši zakoni bi imali po 1000, 2000, 3000 članova. Niko živi se u toj šumi članova jednog zakona ne bi mogao da snađe. Zakon reguliše..
(Nataša Jovanović, s mesta: Zašto mešate to?)
Ne mešam, ja vam samo kažem, Ministarstvo i ministar to vam je jedno te isto, zato što su sva ovlašćenja ministarstva skoncentrisana u rukama ministra, naša ministarstva, pa čitali ste valjda Lazu Kostića, osnovni princip o uređenju državne uprave je monokratski princip, da li je tako?
Da, čitao sam ga i ja. Dakle, administrativno pravo Kraljevine Jugoslavije.
(Nemanja Šarović, s mesta: Kada si čitao?)
Vi ga izgleda niste čitali, vi izgleda to mešate.
Dakle, monokratski princip o uređenju ministarstava znači da je na čelu ministarstva jedan čovek i sva ovlašćenja ministarstva su skoncentrisana u njegovim rukama, i da donosi pojedinačne pravne akte i da donosi opšte pravne akte.
Ovi opšti pravni akti na koje se odnosi ovaj član Predloga zakona su pravilnici, naredbe i uputstva i sasvim je logično da se ministru, ma ko to bio, ne znam zašto ste vi opterećeni ličnošću Zorane Mihajlović, Zorana Mihajlović je danas ministar, sutra možda neće biti ministar, mi smo danas narodni poslanici, možda sutra nećemo biti. Ovde se ne radi o ličnostima, ovde se ne radi o pojedincima, ovde se radi o institucijama. Institucije su trajnog karaktera, ličnosti su prolazne, u tome se, nadam se, slažemo, ali ne vidim šta je sporno da se ministru na osnovu zakona da ovlašćenje da shodno Zakonu o državnoj upravi bliže propisuje uslove u postupku javnih nabavki, da nam se upravo ne bi dešavale zloupotrebe.
Pravilnici, naredbe i uputstvo, nisu nikakvi tajni akti. Oni se objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije“ na isti način na koji se objavljuju i zakoni. Dakle, ne radi se o tome da mi sada izbegavamo da nešto regulišemo zakonom, pa dajemo ovlašćenje ministru da on to sam nešto propiše, a to što on propiše niko živi neće znati osim njega. To nije tačno. Ovo govorim zbog građana. Dakle, svi opšti akti koje donosi ministar, ne samo gospođa Zorana Mihajlović, bilo koji ministar u Vladi Republike Srbije, objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i svako ko bude hteo da pročita koji su to bliži uslovi da u postupku javnih nabavki u ovom domenu, rečnog, odnosno vodnog saobraćaja, moći će na vrlo jednostavan način da se upozna. Uzme „Službeni glasnik“, pročita taj pravilnik i stvar je potpuno identična, pri čemu pravilnici, naredbe i uputstva takođe podležu oceni ustavnosti isto kao i zakoni.
Ne razumem konstataciju da ćemo mi doći u situaciju da nećemo imati Ustavni sud. U svakom kolektivnom organu se dešava da nekome istekne mandat. Ističe i mandat narodnim poslanicima. Svi se mi biramo na neki mandatni period, neko na četiri, neko na pet godina, neko na duži vremenski period, ali se svi biramo na neki vremenski period. To što nekome ističe mandat ne znači da neće postojati institucija kojoj će neko ko smatra da je zakon ili Ustav povređen moći da se obrati. U tom smislu, nema potrebe da plašimo građane Srbije da neće postojati Ustavni sud u Republici Srbiji zato što određenom broju sudija ističe mandat. Oni koji su nadležni da sprovedu i pokrenu postupak izbora novih sudija Ustavnog suda, to će da urade i ničije pravo neće biti dovedeno u pitanje.
Samo želim da kažem da nema potrebe da mistifikujemo stvari koje su, ja mislim, poznate svakome iole, iole solidnom obrazovanom pravniku. Dakle, ovde je stvar sa pravnog aspekta potpuno jasna. Sve je transparentno, sve je dostupno javnosti i izbegava se mogućnost bilo kakvih zloupotreba. Više bi zloupotreba bilo kada ova mogućnost ne bi postojala, kada biste imali neku opštu normu u zakonu, pa da vam onda tamo neki direktor propisuje uslove kakve on želi. Ne, pored zakona mi smo, ne samo ovlastili, nego i obavezali ministra da donese opšti pravni akt kojim će da propiše bliže uslove. Dakle, imate i zakonom propisane uslove i bliže definisane uslove opštim aktom ministra, odnosno ministarstva, koji se objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Ne vidim gde je tu mogućnost bilo kakve zloupotrebe ili ukidanje principa transparentnosti u sprovođenju postupka javnih nabavki u ovoj oblasti, vodnog, odnosno rečnog saobraćaja.
Koristiću šest minuta, pošto me je troje poslanika napalo, rekli su da sam rekao nešto što nisam rekao, a u dve minute ne znam da li ću uspeti da sve to sažmem.
Prvo, mislio sam da je gospodin Šarović malo napredovao, on je bio i ostao baba tračara i on dalje od toga izgleda ne može da ode.
Što se tiče samog amandmana, ne znam što ste dali reč gospodinu Branislavu Mihajloviću, zato što ja čoveka nisam pomenuo apsolutno u bilo kakvom negativnom kontekstu, sem što sam rekao da je amandman gospodina Mihajlovića identičan suštinski sa amandmanom gospođe Vjerice Radete. Ništa ružno čoveku nisam rekao, poštujem i njegove godine i njegovo zvanje, ali imam pravo da imam drugačije mišljenje od njega.
Ovde je bilo reči o tome da li sam ja ovakav ili onakav pravnik. Loš sam pravnik, priznajem, i slabo se razumem u ovu oblast, ali sam ipak toliko dobar pravnik da znam da na primer Vladu Republike Srbije ne čine ministarstva, nego ministri. Ako Vladu čine ministri, kažite mi – koja je logika da ovlašćen za donošenje podzakonskih akata ne bude ministar nego da bude ministarstvo? Ja sam vam lepo rekao, ne znam što ste se tu našli prozvani i uvređeni, znači, samo da ste uzeli knjigu Laze Kostića „Administrativno pravo Kraljevnine Jugoslavije“, pa da pročitate da je osnovni princip u uređenju državne uprave birokratsko-monokratski princip, koji kaže da na čelu svakog organa državne uprave, pa i ministarstva stoji jedan čovek i da su sva ovlašćenja tog organa u stvari skoncentrisana u rukama tog ministra, i kada donosi pojedinačne pravne akte i kada donosi opšte pravne akte.