Ovde se ne radi o upisivanju. Ovde se radi o tome da su ljudi već upisani. Dakle, već su upisani, već imaju indekse, već studiraju, već polažu neke ispite, a sad im se samo rok za završetak upisanih studija produžava do kraja školske 2017/2018. godine, odnosno do kraja školske 2018/2019. godine za studente upisane na integrisane studije iz polja medicinskih nauka.
Dragi studenti, nemate potrebe ničega da se plašite, niko vam neće napraviti bilo kakav problem, nema nikakvog retroaktivnog upisivanja, nema ničega od onoga što opozicija danima besomučno priča, ne bi li vam ulila strah od jedne strašne Vlade koja vam želi zlo, a koja u stvari pokušava da vam izađe u susret i da vam ostavi dodatno vreme da završite vaše već, ponavljam, upisane studije.
I otišli smo i korak dalje. Vlada je imala sluha i razumevanja da to isto pravo, koje smo dali po Predlogu zakona studentima osnovnih studija, da i za studente magistarskih studija i za studente doktorskih studija. Dakle, i studenti osnovnih studija i magistranti i doktoranti su već upisani. Upisani su ljudi. Nema nikakvih novih prijemnih ispita, nema nikakvog izdavanja novih indeksa. Ministar je tu, neka me ispravi ako grešim. Ljudima se samo ostavlja dodatni rok da završe već upisane studije. To je jedna stvar koju želim da kažem.
Druga stvar, ono što kolege iz opozicije neće da kažu, a evo ja ću da kažem, nije nikakva mudrost, samo ću da pročitam iz Predloga zakona. Nikako da dođete do člana 4. Predloga zakona – samostalne visokoškolske ustanove usaglasiće svoje opšte akte sa ovim zakonom u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Dakle, neće moći da bude tih fakulteta koji će moći ovim studentima na koje se ovaj Predlog zakona, odnosno zakon, kada ga budemo izglasali odnosi da pravi bilo kakve probleme, jer imaju zakonsku obavezu da sve svoje opšte akte, koji su podzakonskog karaktera, usaglase sa odredbama ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji imaju rok od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ne studira se, i to želim da istaknem, ne studira se našim fakultetima, kako da vam kažem, neposredno na osnovu Zakona o visokom obrazovanju. Valjda na fakultetima i univerzitetima, da li je tako prof. Stojimiroviću, valjda postoje neki pravilnici, valjda postoje opšti akti na osnovu kojih se sprovode osnovne studije, magistarske studije, doktorske studije, itd. Svi ti opšti akti niži od zakona, koji važe u samostalnim visokoškolskim ustanovama, moraće biti usaglašeni sa odredbama zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju u roku od tri meseca od dana njihovog stupanja na snagu.
Prema tome, dragi studenti, dragi roditelji i dragi građani Srbije, nema potrebe da vas bilo ko plaši. Nema nikakvog novog upisivanja. Imate samo šansu koju vam daje država, dakle i Narodna skupština i Vlada, da završite vaše studije do kraja školske 2017, odnosno 2018. godine, tj. do kraja školske 2018/2019. godine kada su u pitanju integrisane studije iz oblasti medicinskih nauka. Tu je cela priča završena.
Mi ovim davanjem dodatnog roka želimo da stimulišemo studente koji su započeli studije po tzv. starom programu, u međuvremenu ih je zateklo donošenje Zakona o visokom obrazovanju, da studije koje su upisali i završe u dodatnom roku koji im ovaj zakon ostavlja, to je 2017/2018, odnosno za medicinare 2018/2019. godina.
Šta je intencija predlagača zakona sa kojom se i mi, poslanici SNS slažemo? To je da ovo bude neka vrsta injekcije ljudima koji nisu završili svoje studije, a započeli su ih i osnovne i magistarske i doktorske, da ih završe do ovih rokova koji su zakonom propisani.
Nije tačno da ovi rokovi nemaju stimulativni karakter. Imaju. Zna to dobro ministar. Bilo je o tome reči i vodile su se diskusije i unutar poslaničkih grupa i unutar ministarstva i unutar Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, da ovi rokovi budu i duži, ali je Vlada odlučila i mi smo sa tim saglasni, da je ovo optimalan rok, jer davanje predugačkog roka nekako opušta ljude – a, imam vremena završiću.
U međuvremenu život ide svojim tokom i umesto da ljudi završavaju fakultete, oni bi da nema ovog relativnog kratkog roka. ovo nije naročito dug, da nema ovog relativnog kratkog roka, pitanje je da li bi svi oni završili svoje studije. Verovatno neće svi ni završiti, ali mi mislimo, realna je pretpostavka, da će većina od njih da završi. Na kraju krajeva, profesor Marko Atlagić je dao egzaktne podatke koliko je studenata u onom dodatnom poslednjem roku koji je produžen uspelo da završi svoje studije, pre svega osnovne studije. Dakle, ovo davanje rokova nije idealno rešenje, nije najsrećnije rešenje, ali jeste jedno rešenje za jedan deo građana Srbije koji su se objektivno našli u problemu.
Kada govorite o pravnoj nesigurnosti i retroaktivnom dejstvu, kako ja gledam na taj problem? Povratno dejstvo i problem sa pravnom sigurnošću, kada je nastao? Kada je donet Zakon o visokom obrazovanju 2005. godine. Tada ste imali situaciju da je neko već upisao studije po programu koji je važio po Zakonu o visokom obrazovanju, ako se ne varam, iz 2002. godine, pa je u međuvremenu donet novi zakon. Pa, su ljudi došli u jedan pravno prazan prostor - započeo sam po jednom programu u međuvremenu me dočekao novi zakon. Budući da je zakon koji je važio pre ovog iz 2005. godine, donet 2002. godine, od 2002. godine do 2005. godine imali ste tri godine. Šta sa ljudima koji su upisali studije 2002. godine ili 2003. godine? Ko je mogao da završi fakultet do 2005. godine da ne potpadne pod primenu Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. godine? Skoro niko.
Dakle, morate da razumete da, znate, o tome su govorili i rimski pravnici – pravo prati fakte, a ne fakti pravo. Činjenice, život su stariji od pravnih normi. Vi ne upodobljavate život pravnim normama, nego pravne norme upodobljavamo životu. Mi sada upravo to činimo izmenama Zakona o visokom obrazovanju. Dakle, činjenica je, to je društveni život u Srbiji, da imamo jedan broj ljudi koji je započeo svoje studije osnovne, magistarske i doktorske pod tim tzv. starim programima, u međuvremenu je donet novi Zakon o visokom obrazovanju sa svim svojim prednostima i nedostacima, o tome sada neću da govorim, ali to je život. Šta da radimo sa tim ljudima? Da im kažemo – vi za nas ne postojite, baš nas briga za vas, to je jedna opcija, jedna krajnost. Druga krajnost je bila da im damo rok od pet godina.
Vaš kolega je spominjao rok od deset godina. Toliko o ozbiljnosti rasprave. Da im damo dodatni rok od deset godina da završe svoje osnovne, magistarske, odnosno doktorske studije. Ovde se radi o meri, o meri. Vlada Srbije i Narodna skupština ili bar većina u Narodnoj skupštini procenjuju da je rok za završetak studija, dakle do kraja školske 2017/2018, odnosno za medicinare 2018/2019 godine prava mera da se te studije završe. Naravno, vreme će pokazati da li je to zaista prava mera. Nama u ovom trenutku izgleda da jeste.
Što se tiče ministra prosvete, možete vi da promenite hiljadu ministara prosvete i hiljadu ministara prosvete može da se promeni na toj poziciji, ne može niko da vam da apsolutnu garanciju da će do te i te godine svako od studenata ko je započeo po starom programu da završi studije i verovatno neće, ali ne može niko blanko unapred da vam da garanciju – evo, ja garantujem da će svi studenti da završe. To je neozbiljno, to nije ni moguće.
Ono što vi gubite iz vida, stalno tražite od ministra zašto u zakonu nema statistike, zašto nema ovoliko studenata, pa, to onda nije zakon. Zakon je skup pravnih normi koje imaju opšti karakter. Zakon nije studija. Zakon nije analitički izveštaj. Zakon nije statistički izveštaj. Zakon je opšti pravni akt. To o čemu vi govorite, to je statistika, ali ta statistika nije nepoznanica. Nije tačno da se u Srbiji ne zna koliko je studenata na koje se ovaj zakon odnosi. Ti podaci postoje, o tim podacima vam je govorio i prof. Marko Atlagić, nego vaš je problem što nećete da slušate.
Vaš problem, generalno, ne mislim samo vaš lično, cele opozicije, što vi od svega pokušavate da napravite dnevno političku temu. Mi predložimo amandman koji ide u korist i studentima osnovnih studija i magistrantima i doktorantima, e sad ne valja što je Vlada prihvatila amandman koji je potpisao tamo neki Aleksandar Martinović.
Dakle, ne radi se o tome da od svake teme morate da pravite dnevno političku igru. Možete vi to da radite, ali mi to ne želimo da radimo. Mi želimo da rešavamo probleme, a mi mislimo da je ovo način da se problem reši. Kada će problem biti konačno rešen? Biće rešen onda kada se donese potpuno novi Zakon o visokom obrazovanju i Ministarstvo prosvete i ministar Šarčević, na kraju krajeva, to od naroda i ne krije.
Dakle, nemamo mi iluziju da će ovim izmenama i dopunama da se reše svi problemi u visokom obrazovanju, sa, koliko ima, pet članova predloga zakona. Nema šanse da se reše svi problemi u našem visokom obrazovanju, ali ministar je u obrazloženju predloga zakona naveo - probleme u primeni zakona nije moguće rešiti bez donošenja novog zakona o visokom obrazovanju. Dakle stvar je vrlo jasna. Problemi će u potpunosti biti rešeni kada donesemo novi Zakon o visokom obrazovanju, ali do tada život mora da ide dalje i mi pravne norme upodobljavamo životu tako što studentima koji su već upisani, dakle ne moraju ponovo da se upisuju, samo ostavljamo dodatno vreme da završe svoje osnovne, magistarske i doktorske studije. Evo, ja sam se trudio, gospodine Arsiću, da objasnim koliko je to do mene.