Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani premijeru, poštovani predsedavajući, šta smo tražili amandmanom? Tražili smo da se od Ministarstva finansija oduzme 475 miliona koji su predviđeni za jednu od 130 agencija, za koje smatramo da su apsolutno nepotrebne i da država svojim administrativnim aparatom, kojim danas raspolaže, može i ove funkcije da obavi koje ste vi predvideli budžetom. Tražili smo da se ta sredstva preraspodele u programe Ministarstva zdravlja, i to za Institut "Torlak" i predložili smo za neke stavke koje treba da poboljšaju zdravlje radnika. To je ono što smo mi predložili.
Ne mogu da ne skrenem pažnju javnosti da je ovakav budžet upravo u funkciji dalje degradacije narodnog zdravlja i opstanka našeg naroda. Zašto smatram da ovaj amandman treba prihvatiti? Prvo, stanje zdravlja našeg naroda od prošle godine sa -4,5 je palo, odnosno pao je priraštaj na -4,8. Svake godine u Srbiji nas je 33 hiljade manje. Zbog čega? Ne samo zbog bele kuge, nego zbog bolesti od kojih se umire prevremeno i nepotrebno. To je najveća odgovornost koju morate poneti i sa kojom se morate suočiti, a ova Vlada to nije uradila.
Sa druge strane, ako vi gledate kakvo je stanje oboljenja od raka, 33 hiljade je svake godine obolelih od raka, najviše u Evropi, 22 hiljade umire i, što je najstrašnije, umire bez lečenja, 13 mašina za zračenje su nedovoljne za lečenje oboljenja od raka. Šta ste vi budžetom predvideli? Predvideli ste četiri mašine koje ćete podići, a potrebno je još desetak. Znači, vi ne činite ništa da obezbedite lečenje građana Srbije koji danas umiru. S druge strane, stanje u fondovima - nema para.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovana gospođo Čomić, kao što je rekla naš ovlašćeni predstavnik, gospođa Radeta, ovaj predlog zakona je izuzetno loš i dolazi u nevreme. Poslanici SRS ne mogu nikako da glasaju za njega. Pokušaću da razjasnim osnovne činjenice i probleme zbog kojih se mi odlučujemo na žestoku kritiku ovog lošeg zakonskog predloga.
Vidite, vi ste nam naznačili i rekli ste sada u svom obraćanju da su razlozi za podnošenje ovakvog predloga da se dođe do većeg kvaliteta rada u zdravstvu, boljih rezultata i većeg zadovoljstva građana. Ništa od ovoga nećete ostvariti. Naime, vi ste pošli od pretpostavke da ćete time stvoriti preduslove za reformisanje zdravstvene službe. Kada ste došli, gospodine ministre, na položaj na kom se sada nalazite, težak vam je zadatak, svi to znamo, nije ni malo lako naći se u sadašnjim vremenima na čelo ovog resora, vi ste rekli da nećete pribegavati krupnim sistemskim izmenama. Međutim, evo, niste održali reč. Vi ste ušli u veoma krupne sistemske promene u nevreme.
Naravno, obrazložiću i zbog čega mislim da je to tako. Prvo, ne vidim razloga za hitnost. Vi kažete u kondicionalu da će se možda sprečiti štete. Ne kažete ni da će biti štete. Kao što vam je rekla gospođa Vjerica, kažete da će ta šteta biti 2010. godine. Pa, u kojoj smo mi godini? Pročitajte materijal koji ste nam dali i obrazloženje. Vi kažete – radi što hitnije promene u načinu finansiranja zdravstvenih usluga na svim nivoima zdravstvene zaštite, koja se planira u 2010. godini. Tako nešto stvarno ne liči, em ima tri-četiri listića da popunite i da date kao zakonski predlog, a još pravite takve greške.
Prvo, šta je suština? Šta ste vi pokušali da objasnite? Niste vi krivi, mi apsolutno vas ne krivimo za ovo. Krivimo vas što ste prekršili obećanje da nećete velike sistemske preturbacije praviti u sistemu.
Šest članova zakona treba da uvedu u zdravstveni sistem nov način plaćanja zdravstvenih radnika. Ne svih zdravstvenih radnika, nego jedne četvrtine, recimo, lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti kojima ste odredili kapitaciju kao sistem najpravičnijeg određivanja zarade. Šta to znači? Lekar opšte prakse, znači oni u domovima zdravlja, a njih je jedna četvrtina lekara u našem zdravstvenom sistemu, to se zna, čine tim zajedno sa sestrom i sa nekim pomoćnim osobljem. Znači, toj jednoj četvrti vi ste odredili traku na koju ih stavljate, da oni moraju posebnim način da budu vrednovani, a taj način će zavisiti od broja građana koji će se za njih opredeliti, od kvaliteta koji ćete vi naknadno da odredite. Šta treba da ispuni lekar da bi ga vi ocenili da je kvalitetno odradio posao?
Sada gledajte, imate Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Zašto ne važi za sve kategorije koje obuhvata ovaj zakon? Zašto važi samo za jednu malu kategoriju zdravstvenih radnika? To je prvo pitanje. To pitanje je pokrenuo i gospodin Krpić, Odboru za zdravlje su se obratili sindikati zdravstvenih radnika, najreprezentativniji i najbrojniji. Odbor ih je primio. Mi smo sa njima razgovarali. Oni nas pozivaju, i uputili su cirkularno pismo svim narodnim poslanicima, da ne glasamo za ovaj zakon. Zbog čega?
Pa, da krenemo redom. Vidite, u Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama, u članu 1. vi imate kategorije funkcionera, pa u drugoj tački "izabranih, postavljenih lica u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave", pa onda 3) "zaposlenih u javnim službama, koje se finansiraju iz budžeta", pa 4) "zaposleni u javnim službama koji se finansiraju iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje", imate i 5) "zaposleni u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja".
Ali, ovaj zakon treba da važi samo za ovu četvrtu kategoriju, ali ne ni za sve lekare. Mi lekari voleli bi da budemo plaćeni po rezultatima našeg rada. Većina od nas, uključujući i mene, smatramo da smo potplaćeni za ovo što radimo, u uslovima u kojima radimo i sa patologijom koju moramo da zbrinemo. Mi bi voleli da ste vi doneli zakonske odredbe kojima ćete svima dati šansu da istinski svojim radom budemo i nagrađeni kako treba, a ne samo jedna četvrtina od nas da ima tu nazovi privilegiju, a nije privilegija. Objasniću vam zašto nije.
Šta ste vi kazali? Vi ste kazali – ovu grupaciju, njoj ćete na poseban način uredbom da regulišete kako će doći do svoje plate. Vi ćete propisati specijalne koeficijente. Kada je o ovome pričano i kada je ovo uvođeno davne 2001, Crveni krst je bio vlastan da preduzme reforme i da finansira uvođenje ovog principa kapitacije. Neću govoriti o ovom drugom, o srodnim grupama bolesti, kako ste zamislili da se plaćaju na sekundarnom i tercijalnom nivou u bolnicama zdravstveni radnici. Da to sada ostavimo, biće mnogo. Kroz amandmane ćemo pričati o tome.
Posle tri godine su potrošene pare, rezultat nikakav. Da bi ovo mogli da implementirate na jednom od sastanaka, od radionica koje su organizovane i u našoj zemlji i u inostranstvu, jasno je rečeno koji su preduslovi. Informatizacija. Morate imati bazu ne osiguranika, nego građana, jer vi sami dobro znate koliko naših građana nije obuhvaćeno, ne plaćaju doprinose, ne rade i iz budžeta im se obezbeđuje zdravstvena zaštita.
Dalje, ne postoji paket osnovnih zdravstvenih usluga, ni u primarnom nivou, to je tamo rečeno jasno, bez informacionog sistema kompletnog, gde ćete moći rezultate da jasno imate prikazane, i naravno, potrebno je odabrani lekar. Dan danas, vi kažete da imate 75% građana da se odlučilo, 25% nemate. Nemate ni jedan preduslov koji je ovde godinama pričam, pare su trošene, neću da čitam učesnike, neki koji sede ovde su svo vreme učestvovali u svemu ovome i tada je jasno rečeno bez čega ne može.
A zašto ste vi sada ovo uradili? Sindikati su sa vama imali dva sastanka. Usprotivili su se. Vi ukidate ovim zakonom, ako se pažljivo čitaju članovi kolektivni, opšti ugovor, posebni ugovor za zdravstvene radnike. Izbacujete ih prethodnog starog zakona i kažete da će Vlada da odlučuje o koeficijentima. Pa čekajte, šta je to?
Juče se prof. Mićunović ubi objašnjavajući kako zakon treba da je pravedan, kako ne treba da bude ono što je vladajuća ideološka volja. Vi ne slušate sindikat. Koga ste konsultovali? Niste konsultovali Odbor, a morali ste. Šta ste rekli sindikalcima? Možete harikiri da napravite, ali ovo mora zbog MMF. To je rekla osoba koja sedi u ovoj sali. Takvi su vaši odgovori.
Šta su sindikalci uradili? Organizovali su na brzinu štrajk upozorenja. Ovde imate većinu koja će najverovatnije ovo da izglasa. Šta ćete uraditi? Imaćete 10.000 ljudi, zdravstvenih radnika na ulici. Da li ste konsultovali Komoru zdravstvenih radnika? To je profesionalno udruženje. To im piše u opisu posla, da brinu o uslovima rada. Naravno da niste. Kako vi to mislite da radite?
Ova knjiga je 2009. godine bila u ovom domu raspravljana. Odbor za zdravlje je dao mišljenje. Ovde su rekli da smatraju da je ključni reformski potez koji treba uraditi upravo ova kapitacija i ove grupe bolesti. Mi smo to negirali. Nije to ključni problem. Da vam se kaže u ovoj knjizi da ima viška lekara, nije istina. Uzmite brojke u Evropi. Od Grčke ima 500 lekara na 100.000 stanovnika, mi imamo 200 i nešto. Pogledajte kako su raspoređeni po Srbiji, u Beogradu najviše i u velikim gradovima. Koliko ih ima u drugim mestima? To je ono što će takođe predstavljati veliki problem. Kako će onaj u selu da namakne broj pacijenata onoga u gradu? Nema šanse ni u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Zašto ovo radite? Vi ste toliko izmenili ovaj zakon prema jednoj grupaciji, prosto neverovatno. Zakon o radu govori da postoji osnovica, osnovna plata i da onda idu koeficijenti kojima se množi ta osnovica. Ne, vi ste ovde i osnovici dali koeficijent, koeficijent na kvadrat. Zašto to radite? Odredbe Zakona o radu su potpuno precizne i jasne. Izgleda treba da vam pročitam, i zbog građana, da vide kako vi rušite pravni sistem ove zemlje.
Kaže ovako: "Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizički i intelektualni rad". Onda se kaže: "Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenima koji nisu u skladu sa stavom 2. ovog člana, ništavni su".
Šta ćemo sa Zakonom o radu? Onda prvo ukinite njega. Ne može tako. Ili svima jednake uslove. Sindikalci ne beže od vrednovanja rada, ali svima da se vrednuje i svi da imaju istu poziciju. Vi ste korektivnim koeficijentom, koji ste predvideli u podzakonskom aktu, znači, Vlada će bez sindikata da odlučuje i o osnovici i o koeficijentima. Koja Vlada – gospodina Cvetkovića? Neodgovorna Vlada kada je zdravstvena politika u pitanju, koja uopšte ne brine o zdravlju građana Srbije.
Po oboljevanjima od karidiovaskularnih bolesti i od raka među prvima smo u Evropi. Niste sproveli, ne vi nego prethodni tim, ono što ste bili dužni prema propozicijama Svetske zdravstvene organizacije, evropskog dela, da preorijentišete sistem ka primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ka promociji zdravlja. Ništa niste uradili. Silne pare ste potrošili na projekte i silne pare leže u sistemskoj korupciji. Vi sebi uzimate pravo, ta vlada, da ona u samom startu smanjuje osnovicu.
Toga nema u drugim kategorijama zdravstvenih radnika, da im smanjujete osnovicu, a vi im i osnovicu smanjujete. Dobili smo predlog vašeg podzakonskog akta, množite neku osnovicu sa 0,9, pa tek onda ide vrednovanje kvaliteta rada.
Mislim da ovo treba da povučete u interesu zdravlja naroda Srbije. Nemojte slediti MMF i njene instrukcije. U ovom trenutku oni hoće samo da skrešu potrošnju zdravstvenu narodu koji je jako bolestan, koji ne ispunjava zdravstveni sistem, ako se pogleda detaljno, ni kriterijume evropske po broju zaposlenosti, kada govorimo o lekarima, ne o medicinskim radnicima, da budemo potpuno jasni, koji i postojeći fond za koji kažu da ga treba još smanjiti, ne ispunjava u meri u kojoj ispunjavaju druge evropske zemlje, a imate jako, jako bolestan narod. To ne može.
Šta rade sve razvijene zemlje u uslovima ekonomske krize, ta rade UN? Prave specijalnu konferenciju posvećenu zdravlju, hroničnim nezaraznim bolestima i kažu – investirati u zdravlje. Odgovorna vlada, pogotovo ako bi imala ovako tešku situaciju, razmišljala bi o načinima kako da sredstva obezbedi drugim mehanizmima koji u svetu postoje. Hajde da vam kažem jedan, možda se iz taksi takođe mogu ubirati sredstva, da ne širimo dalje priču.
Prema tome, ovo je skandalozno, ovo je sramota i molim vas, u interesu građana povucite ovo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko pravde, Srpska radikalna stranka neće glasati za ovaj zakon, to vam je potpuno jasno, a to se moglo i zaključiti iz uvodnog izlaganja ovlašćenog predstavnika Srpske radikalne stranke gospodina Ilića. Čovek bih mogao odmah da se zapita - zbog čega? Mi smo dužni da takav odgovor u jasnoj formi dostavimo.
Prvo, nama je potpuno nejasno da u današnjem danu treba da raspravljamo o ovom zakonu, kada imamo daleko važnijih problema sa kojima se ovo naše društvo suočava. Smatramo da je zakon suvišan, nepotreban, a pogotovo u trenutku kada naši građani na Kosovu preživljavaju ono što preživljavaju.
Ono što moram da vam kažem, mi ne možemo da razumemo da vi donosite jedan ovako mali, kratak, defektan zakon u situaciji kada je on već potpuno prevaziđen. Ovaj zakon ima 10 članova. Vi ste pravnik, kada čitate naslov samog zakona, lepo piše, evo ja ću pročitati, mada svi znaju - o zabrani usavršavanja proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog, biološkog i toksičkog oružja i o njihovom uništavanju. Nađite mi jedan jedini član koji govori o uništavanju. Molim vas, evo to vas pitam, morate odgovoriti - kojim članom tretirate ono što zakon nosi u naslovu? Takvi su vaši zakoni, smešni, nelogični i vi kao ministar pravde dobili ste da branite ovako defektan papir. Stvarno je sramota. U nedostatku boljih predloga, nemojte ni ovo da nam dostavljate. To vas molimo. Zbog čega vas molimo? Zato što ipak ova zemlja mora da se uzdigne i da ne bude banana republika koja se udvorava nekom drugom moćnijem, pišući ovakve zakone.
Naravno, sada sam izrekao tešku optužbu. Moram da obrazložim sve to. Gospođo ministar, čitali ste datume kada je ovo usvojeno, kada je potpisano, kada je ratifikovano, od koga i gde. U decembru se održava sastanak komiteta koji raspravlja o ovome. U aprilu mesecu je održana konferencija priprema. Da li ste videli šta je, recimo, američki ambasador Laura Kenedi rekla šta su ključni problemi danas u vezi sa primenom ovih mera. Istakla je tri problema: provera efikasnosti i negovanje poverenja u njihovu primenu, izgradnja globalnog kapaciteta da se spreče infektivne bolesti na globalnom nivou i treći, prevencija bioterorizma.
Kako ovaj vaš zakon korespondira sa tri ključna problema koja su u komitetu istaknuta da treba da budu razmatrana? Moji prehtodnici su objašnjavali i o genetskom inženjeringu, sa kojim se danas suočavamo, koji i te kako utiče na problematiku kojom pokušava zakon da se na ovakav nakazan način bavi.
Interesantno je, kada ste već donosili zakon, sama konvencija, vi to bolje znate, verovatno, nego ja, ima 15 članova. Evo, upozoravam vas – zašto u zakon niste stavili ono što je obuhvaćeno 5. članom konvencije, da su zemlje dužne da ukoliko primete kršenje ovih odredbi da prijave Savetu bezbednosti to kršenje i da traže raspravu u Savetu bezbednosti o kršenju ovih mera. Srbija je, nažalost, u NATO agresiji bila poligon na kome su se kršile odredbe ovog zakona. Moji prethodnici su o tome pričali, neću sada u to detaljno ulaziti.
Podsetiću vas samo na posledice, to je moj dug kao lekara i to je moj dug kao predstavnika građana, koji su nevino izgubili svoje živote od jedne počasti koja se zove karcinom, a koja razjeda Srbiju danas. Danas godišnje u Srbiji preko 30.000 ljudi oboljeva od karcinoma. Danas u toj istoj Srbiji 22.000 umire od tog karcinoma. Porast je za preko 20% u odnosu na stanje pre NATO agresije.
Ova vlada nikada nije govorila o biološkoj ugroženosti nacije, koju možemo da sagledamo iz izveštaja popisa, doduše nepotpunog, gde se opet narodu ne saopštava kompletna istina, nego se kaže – manje se rađa. Jedan od razloga je sigurno i to što sterilitet hara ovim našim prostorima, a on je i te kako u vezi sa upravo primenjenim oružjem biološkim, koje je bilo primenjeno zajedno sa radioaktivnim i hemijskim.
Neko će kazati – imaš li dokaza? Naravno, nikada bez dokaza i ne pričamo, a dokaz je ključni intervju iz 1999. godine španskog pilota, koji daje listu, da ga ne citiram, vi ćete mi verovati na reč, nema potrebe da trošim vreme, gde kaže da je NATO počinio neviđeno zverstvo na ovim terenima i da je bacao hemijska, biološka i radiološka oružja. Izjava stoji i to niko nije demantovao. Nikada to nije demantovano.
Sada ide pitanje – šta je država Srbija uradila da je to što je potkrepljeno i izjavama direktnih učesnika, koji su nas bombardovali, pokrene pred Savetom bezbednosti to pitanje?
Da li je stručna javnost, moje kolege i mi lekari odgovorili zadatku? Da li smo i mi ćutali, kao što ćuti država, ne smejući da se zameri Americi, NATO-u, globalističkim teroristima? Nismo. Uradili smo ono što smo mogli i koliko je u našoj moći. To je ovde bilo spomenuto, u par istraživanja.
Sada ću zbog javnosti da vas upozorim sa tim ispitivanjima. Na Kosovu je primećeno, vrlo brzo, da je povećan broj rađanja dece sa nakaznošću. Pojavio se vrlo veliki broj novih slučajeva oboljenja od karcinoma. Onda je jedna ekipa sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo, rešila da to ispita. Konkurisala je kod naše države, kod Ministarstva zdravlja za projekat koji je odobren. On se zvao – učestalost spontanih pobačaja, prevremenih porođaja i poremećaja u razvoju trudnoće kod žena na KiM i njihove novorođenčadi nakon NATO bombardovanja. Ministarstvo je odobrilo ovaj projekat. Izvajalo je godišnje oko 27.000 dinara da bi se ovaj projekat ostvario.
Prvu podršku, još 2007. godine, pored toga što su ministarstvo, a vidite i na koji način podržali ovaj projekat, Ministarstvo za razvoj životne sredine je takođe omogućilo da se u Vinči i na VMA u laboratorijama izvrše prva ispitivanja. Šta su utvrdila? Nesumnjivo je u plodovoj vodi trudnica i pupčanoj krvi nađen osiromašeni uranijum, uz druge toksične produkte.
Šta se događa posle toga? U Subotici, u genetskoj laboratoriji, zahvaljujući dr Jasmini Duraković, imate i citiraću jednu njenu izjavu. Rekla je – radili smo gotovo u tajnosti. Rezultati su poražavajući. Najžešći genetski disbalans, genetske greške proizvedene spoljnom agresijom, ukazale su na pravi haos genetskog materijala, nepojmljivog za ljudsku vrstu. Dalje neću čitati.
Šta se dogodilo kada je to saopšteno našem sastanku ginekologa, koji smo održali prošle godine u Zvečanu? Policija je upala u laobratoriju dr Jasmine Duraković i zabranila je da dalje saopštava te podatke. To je naša tužna sudbina i naša realnost.
Ovaj zakon, pazite, nećemo da glasamo i zbog uvredljive vaše izjave koju dajete u obrazloženju, kako vi usavršavate Konvenciju. Vi ste tako daleko od savremenih problema kojima se bave ljudi koji su doneli ovu konvenciju. Isto tako ću vam reći, kada je američka ambasada dizana i kada je saniran teren, kada je skidana zemlja, to mora da se učini i na četiri lokacije na jugu Srbije. To bi Međunarodna zajednica morala da učini i na Kosovu, ako hoće zaista da nosi epitete da brine o ljudima i da se zalaže za demokratiju. Samo toliko. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Đukić-Dejanović, poštovani ministre i predstavnici Ministarstva policije, po nekom mom računu, evo mi sad treba da usvojimo 95. strategiju za državu Srbiju. Imamo mi tih strategija na pretek, pa ako pogledate, samo da vas podsetim na neke. Imamo Strategiju zapošljavanja do 2010. godine, a broj zaposlenih ili nezaposlenih znate kakav je. Imamo mi i Strategiju o poboljšavanju, podsticanju rađanja, a kakav nam je natalitet neću ni da vam govorim. Znate da bela kuga hara Srbijom i uništava naše nacionalno biće.
Tu takođe imamo i Strategiju povratka stanovništva na KiM, a danas smo došli u situaciju da nekako stidljivo, ne smemo ni da govorimo o situaciji kakva je danas dole na KiM.
Na kraju krajeva, imamo i Strategiju o borbi protiv korupcije, ali piše se nova, jer ova dosadašnja ne zadovoljava. Stranci vam nalažu da tu moramo biti mnogo agilniji. Na kraju, između mnogih imamo i Kontrolu streljačkog i lovačkog oružja, a kako stojimo sa tom kontrolom vidimo u hronikama kada se dogode ubistva, pa najčešće su ta ubistva iz oružja koje nije ni prijavljeno.
Da se vratim na samu strategiju. Kao što je naš uvodničar Delić rekao, nećemo ovakvu strategiju prihvatiti i nećemo glasati za nju, iz više razloga. Prvi je sigurno formalan razlog, da ovo što ste vi nama ponudili kao strategiju uopšte nije strategija. Gospodin Marković je isčitao kompletan uvod bez dva pasusa, doduše, dva je malo okrnjio. Jedan koji je izbacio je vrlo interesantan bio za mene, a to je da smo ugradili direktivu EU i to koju direktivu, da moramo naš bezbednosni sistem da prilagodimo njihovom.
U politici, sigurno će gospodin Marković da se složi sa mnom, on je dobar pravnik, u hijerarhiji akata koji se donose prvo je neka nacionalna ili državna politika, koja ima najopštije ciljeve. Potom ide strategija. Šta je strategija? To su aktivnosti kojima se postižu ti dugoročni ciljevi. U ovoj strategiji uopšte nema ni jedne aktivnosti, a kamo li da ima rokova. Doduše, kaže se – biće naknadno donet akcioni plan, pa da očekujemo da će to biti.
Na stranu to što je prvo donet zakon, što je potpuno naopak sled. Iz strategije bi trebalo da sledi zakon. Ovde se i lepo kaže da je strategija nastala na osnovu zakona. Taj zakon, kakav je, on je stupio na snagu negde u julu mesecu ove godine. Masu stvari on nije ni regulisao. Nije regulisao ni vanredno stanje, a to je ustavna kategorija. Član 200. Ustava govori o vanrednom stanju, kada naša Skupština treba da donese, svojom odlukom da proglasi to stanje. On govori o vanrednim situacijama i on takođe ne reguliše ni civilnu zaštitu. Doduše, civilna zaštita, gle igre slučaja, je data nekom vojnom zakonu.
Da ne govorimo mnogo o svim tim problemima. Mi smo dobili jedan dokument na devet stranica, ali ga prati daleko veći aneks koji govori o problemima vezanim za ostvarivanje ove zaštite. Ova zaštita je neobično važna, jer šta se hoće? Da se štite životi, zdravlje, imovina građana, životna sredina i kulturno nasleđe. To niko ne spori. Kako se ona uništava, kako može biti ugrožena, tačnije rečeno, znamo i to, može elementarnim nepogodama, a može i ljudskim dejstvom.
Ako pogledate ovaj dokument, on ima jednu, stvarno za pohvalu, stvar koju moram da istaknem. Kaže se, citiram – Republika Srbija je spremna da pristupi efektivnom smanjenju rizika od katastrofa, ali sadašnji nivo organizovanosti i osposobljenosti integrisanog sistema zaštite i spasavanja znatno zaostaje za procenjenim potrebama i objektivnim mogućnostima kojima država raspolaže.
Znači, priznaje se nemoć. Zato je ovo prazan papir, zato ovde nema aktivnosti, zato ovde nema rokova, nego su samo taksativno nabrojani ciljevi.
Ako gledate, postoje neke oblasti. Šta vidite? Vidite da se u tri člana priča o istom, o rizicima, samo na drugačiji način.
Prema tome, ovo nije strategija. Ovo bi moglo da bude nacionalna politika zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Kad bi je vi tako zvali, mi bi možda mogli da razmislimo da o njoj govorimo. Ali, u aneksu je opet interesantno nešto i za izvesnu pohvalu, realno prikazano stanje nemoći države da se izbori na evropski način, onako kako vi znate da prepišete iz Evrope propise, pa onda ne možete da ih ostvarite.
Da se ostavimo svega toga. Mislim da je veoma bitno da ako pogledamo situaciju zdravstvenu ili, šta je glavni problem Srbije? Biološka ugroženost nacije. Zašto biološka ugroženost? Zbog toga što jako mnogo umiremo, ne samo što nas se malo rađa, nego jako mnogo umiremo. Od čega umiremo? Od jedne epidemije, a to je karcinom, rak. Rak hara ovim prostorima.
Da vas podsetim samo na agresiju NATO pakta i osiromašeni uranijum. Falko Akame, admiral, predsednik Odbora za odbranu italijanskog parlamenta izneo je jasno podatke da od 225 vojnika Italije koji su bili na terenu gde je bačen uranijum, 45 je umrlo od raka, a 25 dece se rodilo od roditelja koji su bili izloženi njemu sa anomalijama. UN Bakari Kante je dao izveštaj o posledicama, koji se krije, priča Radomir Kovačević, toksikolog sa Instituta "Dr Karajović", gde je još 2002. godine ispitivanjem 29 ljudi kod većine nađen trag osiromašenog uranijuma u urinu. Veterinari, ovde ima veterinara, su na svom kongresu stavili ovo kao temu i utvrdili da je jasno sedam puta veća smrtnost pasa posle NATO bombardovanja i dali predloge šta država treba da uradi da spase narod od pogibeljnih dejstva osiromašenog uranijuma.
Sada nemam vremena da pričam u detalje o svemu tome, ali kosovska priča o kojoj se ćuti i koja je izašla u medije, najveći genocid posle Hirošime je ono što je urađeno srpskom narodu sa osiromašenim uranijumom.
Onda, vi imate prof. Duška Stanojevića, Aleksandra Vasića, Jasminu Duraković, Gorana Relića, ako ste čitali njihove izjave o katastrofalnoj situaciji, gde naši ljudi oboljevaju i umiru.
Završiću samo sa jednim citatom, biću slobodan , u jednoj od emisija kod Olje Bećković, gostovala je iz jedne susedne zemlje, jedna književnica je rekla otprilike ovako. Pitala je Olju Bećković - zašto naši zvaničnici neće da pokretnu pitanje osiromašenog uranijuma i pogibelji naroda od te pošasti? Završila je, sad ne mogu da nađem to, pa neću insistirati, otprilike ovako – kako je moguće da dozvolite da ćutite, kada američka ambasadorka stavlja u krilo dete obolelo od leukemije i traži da vi građani Srbije platite zbog toga, što su oni uzrokovali to oboljenje?
Dokle će ova vlast da ćuti? Zašto ovoga nema u strategiji? Kako se može u članu 91. zakona reći kako se ovaj teren sanira? Trebalo je dići tu zemlju i odneti gde može - jedino u Sibir.
Prema tome, neki hoće u NATO pakt, neka idu kod zlikovaca, koji su izazvali ovo o čemu se ćuti. Ćuti ministarstvo, ćuti Vlada. To je sramota za ovu zemlju, ali mi srpski radikali nećemo da prećutimo. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre i članovi ministarstva. Samo bih nadovezujući se na ovo što je narodna poslanica dr Paunović ispred poslaničke grupe SRS rekla, da vas pozivam na član 34. Poslovnika o pisanju pravila za izradu propisa, Zakonodavni odbor Narodne skupštine Republike Srbije na sednici održanoj 30. marta 2010. godine je ovo doneo. Odredba u tom članu prvog stava glasi: "Odredba propisa treba da sadrži norme pisane preciznim, jasnim, sažetim stilom, bez suvišnih reči i na način koji isključuje svaku dvosmislenost".
Onim odgovorom koji ste vi nama dali mi nismo apsolutno zadovoljni. Rekli smo vam da bolesti koje vi posebno pobrajate pripadaju kontigentu retkih bolesti i nepotrebno je onda posebno ih izdvajati, tim pre što ih ima između šest i osam hiljada. Ako je bila intencija, ono što ste vi nama objašnjavali na odboru, da obolelim licima garantujete da oni neće biti sada isključeni, onda ste trebali kazati – a posebno, pa nabrojali ove bolesti i to se jasno zakonom reguliše i rešava.
Koristim ovu priliku, koristim vreme ovlašćenog predstavnika. Rekli smo na prethodnom zasedanju da smatramo da treba povući zakonske akte. Nakon rasprave na odboru u pojedinostima još smo više ubeđeni da ovaj zakon nema svrhu da zaštiti interes građana Srbije, da nije dobar i da ga treba povući. Samo ću ukratko da kažem, da podsetim zbog čega smo to rekli. Rekli smo da četiri osnovna elementa, to su istorijat, Poslovnik koji nije ispoštovan, mada mi je rečeno da ne razumem Poslovnik, voleo bih da mi neko objasni i možda da ga istumači, pa da ga onda razumem na drugačiji način. Nije bilo javne rasprave i ono što je posebno isplivalo u onoj raspravi je da je ovaj zakon pisan pod patronatom stranaca i da su se oni direktno mešali u donošenje ovih zakonskih propisa, što smatramo da je nedozvoljeno, čak i sa principa EU.
EU donosi direktive, a nikada se ne meša u konkretnu zakonsku regulativu zemlje pojedinačno, a mi čak nismo ni članica te EU da imamo neku takvu obavezu. Prema tome, apsolutno smatramo da u ovakvoj situaciji na ovakav način donošenje sistemskog zakona, kada smo mi tek jutros dobili mišljenje Vlade koje naravno nismo mogli da pročitamo, jer se radi o 104 člana, apsolutno ne služi na čas ni onom ko je taj zakon predložio, a ni Narodnoj skupštini koja će ga usvojiti.
Suočeni smo sa radom u parlamentu non-stop, paralelo donosimo druge zakone i vodimo raspravu i u načelu i u pojedinostima o drugim zakonskim propisima koji takođe obavezuju narodne poslanike da budu prisutni u ovoj sali. Svedoci smo dramatičnih događaja na KiM. Mi smo građani ove zemlje i mi ne možemo mirno da preko toga prelazimo kao preko alaj begove slame. Dodatno smo uznemireni, poslanici SRS, i stvarno niste omogućili ni minimum uslova da možemo kvalitetno da radimo. Na stranu to što naš parlament uopšte problem koji se događa dole na KiM ne interesuje. Hvala lepo.

Koristim vreme poslaničke grupe.
Vidite kako je predvideo zakonodavac, kaže ovako: "Hitnu medicinsku pomoć osobama nepoznatog prebivališta, kao i drugim licima koja pravo na hitnu medicinsku pomoć ne ostvaruju na drugi način u skladu sa zakonom", a mi smo kazali jednostavnije: "Hitnu medicinsku pomoć svim o sobama koje se nalaze na teritoriji Srbije". Valjda je to jasno.
Predlažemo nešto što je opštije, celishodnije, što uključuje i strane građane, pa se vi pozivate u odgovoru da u nekom drugom članu su lekari obavezni da pružaju i tu pomoć strancima, a mi ovde jednostavno vam kažemo da treba, na kraju krajeva, ako ćete i direktive EU da poštujete to takođe morate da napišete, a ne da specificirate ovu grupu na nekog ko nema boravište, pa onda na nekog drugog ko nije predviđen drugim, što je opet nejasno i ne prihvatate ni ovo.
Prema tome, nema ni malo dobre volje kod vas kada želimo da zakon uskladimo sa propisima za dovođenje zakona, gde se kaže da norme moraju biti jasne, precizne i da ne dovode u nedoumicu nekoga kada vi ovde tu grupu podelite nepotrebno na dve i onda možemo da razmišljamo ko gde pripada i to je nepotrebno.
Ono što je takođe rečeno jeste zadatak Republike u ovom članu takođe da obezbedi sredstva, da ih ne nabrajamo sva, ali ne bi trebao da bude zadatak Republike da ona bude i onaj ko će biti trgovac, koja će se baviti nabavkom opreme i sredstava. Ako govorimo o decentralizaciji, treba to prepustiti zdravstvenim ustanovama, a mehanizmi da se to obavi zakonski i društveno opravdan način, postoje u zakonu. Prema tome, ovo je apsolutno nepotrebno uvođenje još jedne nadležnosti Ministarstvu zdravlja koje to ne treba da ima.
Naravno, ovo treće što je rekao gospodin Filip Stojanović ispred SRS, odjedanput se pozivate u članu, recimo, 5. na nešto što je skroz negde pozadi. Valjda treba da sledi ova zakonska norma i rešenja i neku hronologiju i logiku. Ono što je rekao kolega Stojanović, to je suštinski, sve je to već predviđeno pošto je Republika, pošto sada nabrajate da Republika treba da obezbedi sredstva, pošto u prvom stavu člana gde se govori o Zavodu za medicinu rada jasno se kaže da je osnivač Republika, pa kada je osnivač Republika, valjda onda i snosi materijalne troškove za rad ove institucije, kao svih ostalih institucija. Hvala vam.

Koristim vreme poslaničke grupe.
Vidite, gospodin Jojić je jasno rekao da ne može biti manjeg i većeg protivljenja, ne može se praviti izričito protivljenje, srednje izričito i malo. Tim pre, ako gledate prvi stav, kaže se ovako – pacijent može da pristane na predloženu medicinsku meru izričito. Kako sad onda uvodite u istoj rečenici salto mortale i kažete – ako se nije izričito protivio. Pa, ako izričito mora da se saglasi, onda ne može da stoji u istoj rečenici – ako se nije izrazito protivio.
Šta to znači prećutno? Znači da nije govorom se služio da bi izrazio svoj stav. Zar je moguće da ne znate situaciju u realnom životu iz prakse svakodnevne da neko skrhan bolom, skrhan depresijom, ne u smislu multipolarne psihoze, neće biti voljan i da razgovara, neće mu biti do priče često, slegnuće vam glavom, kazaće ne i neko će tumačiti da se on izričito nije izjasnio. To je nedozvoljeno. Sve što je dvosmisleno, što nije jasno i precizno ne može. Mi smo na to ukazivali.
U vašem odgovoru koji ste nam dali pozivate se na niz konvencija. Sve iz držim ovde ispred sebe. U svakoj od ovih konvencija koji član ste uzeli i pozivate se na njega? Molim precizan odgovor. Sve konvencije držim ispred sebe. Molim vas odgovor - na osnovu kojih članova u ovim konvencijama vi nama ovakav odgovor dajete i odbijate ovaj dobronamerni predlog amandmana? Hvala.

Koristim vreme poslaničke grupe.
Vidite, mi sada vodimo jednu raspravu, koja stvarno može da se nazove i apsurdnom raspravom, kao što smo u prethodnom slučaju videli. Kad isključite roditeljima pravo, dajete mu obavezu da brinu o deci da znaju nešto o njihovom zdravstvenom stanju, što ne mora biti kritično po njihov život, onda im vi onemogućujete da kompletno ispunjavaju roditeljsku dužnost. Evo jedan banalan primer.
Devojčica ima anemiju, roditelj ne zna, neće da kaže, jel tako, ide kod lekara. Kako će da je hrani? Kakav će higijensko-dijetetski režim omogući adekvatan da bi joj bilo dobro. Besmisleno, stvarno. Zašto se držite, kad toga i nema u ovim dokumentima na koje se vi pozivate. I ja vas uporno prozivam. Evo ja ponovo. Kažite. U ovo konvenciji ili povelji, s tim što vodite računa da povelja nije obavezujuća, konvencija bi trebalo da bude obavezujuća, a mi ima gomilu zakona koji, fala bogu, se uopšte ne poštuju.
Da ste vi hteli da uredite ovo što je gospođa Paunović vama kazala vi biste onda pošli naravno od Konvencije o zaštiti ljudskih prava i dostojanstva ljudskog bića u pogledu primene biologije u medicini. Znači Konvencija o ljudskim pravima u biomedicini. Onda ako biste pažljivo vi to čitali vi biste apsolutno videli, evo ja vas pozivam da pročitate par tih članova. Član 6. zaštita lica koja nisu sposobna da daju pristanak, pa onda kaže ovako, da pročitate isto vas molim da ja ne bi sada to čitao, član 16. zaštita lica na kojima se obavljaju istraživanja. Znači mora da bude čitav niz preduslova ispunjen, ne samo kad je maloletno lice u pitanju nego i svaka druga osoba.
Evo ja vam čitam iz člana 16. – ne postoji alternativa, znači uporedive efikasnosti istraživanja na ljudima. To ste morali napisati. Ne postoji ništa što bi moglo da bude slično tome. Rizici kome se izlaže to lice su nesrazmerni potencijalni koristima od istraživanja.
Istraživački projekat je odobrio nadležni organ nakon nezavisnog ispitivanja njegove naučne vrednosti. Nezavisnog ispitivanja. Gde je to u našem zakonu? Vi se na konvencije pozivate, molim vas.
Gledajte dalje šta kaže - uključujući važnost cilja istraživanja i multidisciplinarne njegove etičke prihvatljivosti. Multidisciplinarne prihvatljivosti etičke. Nisu lekari etički samo zadužena lica da prosuđuju. Tu su i predstavnici religije, tu su i pravnici, tu su sociolozi, kulturolozi. Ali, toga kod nas nema. To su konvencije i vi nama sad pričate da se vi držite konvencija. Ako odete samo na član 17. iste konvencije, koja je obavezujuća za nas, koju smo ratifikovali, kaže se ovako – istraživanje na licima koja nemaju sposobnost davanja pristanka, kako je predviđeno članom 5, mogu se preduzeti jedino pod uslovima da se ispune svi sledeći uslovi, onda pobraja sve prethodne koje sam ja, a nisam sve pobrojao. Znači, minimum to. Onda kaže – rezultati istraživanja imaju mogućnost proizvođenja stvarne i direktne koristi za njegovo zdravlje. Ne pretpostavljene. Ako imate ogled, onda ne možete da garantujete za ishod. To je potpuno jasno.
Ako se pozivate na sve ovo, a ne odgovarate nam, ne znam našto. Mi vas molimo da nam tačno kažete, da nam raspršite sve naše zablude i nerazumevanja, a mi vam čitamo upravo, recimo, Konvenciju koja jasno ovaj problem definiše, a vi niste ni pokušali da zakonskim rešenjima to uradite. Hvala.

Potpuno podržavam kolege i njihov amandman i zaista sam začuđen sa odgovorom Vlade da je površan amandman. Kakav ste dali član i predložili, takav ste dobili amandman. Vaš predlog ovog člana je površan. Vi kažete pravo na poštovanje pacijentovog vremena i govorite samo o zakazivanju. Kako vi tu gomilate nepotrebne reči, kažete – pacijent ima pravo na zakazivanje, pregled dijagnostičkih procedura, kao i drugih medicinskih mera i postupaka radi očuvanja i unapređenja zdravstvenog stanja. To se valjda podrazumeva. Zašto to pišete? Pozivate se na povelje. Evo šta kaže Rimska povelja – pravo poštovanja pacijentovog vremena. svaki pojedinac ima pravo da dobije neophodan tretman brzog i planiranog vremena. Ovo pravo se odnosi na svaku fazu rada, ne na zakazivanje. Vi ste nešto napisali, što apsolutno ne može da korespondira sa činjenicom da će nekom biti ispoštovano vreme na način koji je potreban. Samo toliko.

Dame i gospodo, pa evo mi raspravljamo i dan danas u ovoj dosta neizvesnoj atmosferi za građane Republike Srbije, na Kosovu i Metohiji, izgleda da to Skupštinu ne brine mnogo, ali šta je tu je. Idemo dalje.
Naime, ovim svojim amandmanom hteo da pokušam da utičem na predlagača, da možda razume bolje materiju o kojoj je hteo da normira stvari. Šta je nama predlagač predložio? On je nama predložio govoreći o farmaceutskoj delatnosti, da postoji termin dobre apotekarske prakse i onda ona mora da bude usklađena sa ovim zakonom, kao i zakonom kojim se uređuje oblast lekova i medicinskih sredstava, zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje, i u skladu sa savremenim, profesionalnim dostignućima farmaceutske struke.
Ona treba da bude usklađena, hoću da kažem treba da bude obrnuto. Pokušao sam da im objasnim, a evo sada ću zbog građana da to i kažem gde nalazim uporište za ovo svoje mišljenje. Znači, ne može dobra farmaceutska praksa da zavisi od bilo kog zakona, jer je to stvar koja se tiče isključivo stručnog promišljanja i delatnosti struke.
Da pođemo samo na sajt Farmaceutske komore i da vidimo definiciju, dobra apotekarska praksa se može okarakterisati kao opis zahteva koji omogućavaju farmaceutu da pruži odgovarajući kvalitet usluge svakom pacijentu ili kupcu, bilo u javnoj ili bolničkoj apoteci. Šta podrazumeva? Snabdevanje građana lekovima, medicinskim sredstvima i drugim proizvodima značajnim za zdravlje ljudi, pružanjem usluga i davanjem saveta i uputstava o pravilnoj upotrebi lekova i organskih proizvoda, gde će zakon da se bavi uputstvima o pravilnom davanju lekova.
Neželjenim efektima, mogućim interakcijama lekova, kako će zakon da se bavi ovim, pa onda da bude znači, farmaceutska praksa u skladu sa zakonom. Biće da je obrnuto potpuno, bar se meni to tako čini. Ako gledate sam principe, njih je četiri. Prva i osnovna dužnost farmaceuta je dobrobit pacijenta, što nije sporno. Suština i to neće zakon da naloži, popravi i devastira. Suština farmaceutske delatnosti je snabdevanje lekovima i drugim proizvodima dokazanog, bezbednog kvaliteta. Ko će to dokazivati? To može samo struka. Pružanje odgovarajućih informacija i saveta pacijentu, kao i praćenje efekata upotrebljenih lekova. Integralni deo farmaceutskog doprinosa Zakon o zaštiti i unapređenju racionalnog i ekonomičnog propisivanja lekova i pravilne upotrebe lekova. To je ono što čini sadržinu, kao i cilj je svakog elementa farmaceutske usluge je relevantna za pacijenta, jasno je definisan i efikasnom komunikacijom prezentiran svima koji su uključeni.
Da završim, ali to neće biti znak dovoljno našim predlagačima. Da bi su se ispunili ovi zahtevi, neophodni su određeni preduslovi. Suština apotekarske prakse mora da bude profesionalizam. Iako je prihvaćeno da su važni i ekonomski faktori. Ne može zakoni koje ste pobrojali da diktiraju dobroj farmaceutskoj praksi, koja isključivo zavisi od struke. No, međutim, u našim zakonima sve može, jer naši savetnici koji pomažu našim ministrima sebi dozvoljavaju svašta, da ne razumevajući ništa arbitriraju u stvarima koje su apsolutno nekompetentni. Hvala lepo.

Ovde se moramo zaustaviti. Vidite, predlagač zakona uvodi u stari zakon umesto Zavoda za gerontologiju novu tvorevinu, Zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje. To je nešto što je apsolutno nedozvoljeno. Moraću zbog građana sada da kažem da se ovakav gulaš u zakonu ne sme dozvoliti, zbog građana Srbije.
Da pođemo od kratke definicije šta je to palijativno zbrinjavanje, kako ga definiše Svetska zdravstvena organizacija. To je aktivna sveobuhvatna briga o pacijentima čija je bolest neizlečiva, kontrola bola i drugih simptoma bolesti, kao i psiholoških i socijalnih i duhovnih problema pacijenata i njihovih porodica i od vrhunskog značaja. Znači, palijacija uključuje pacijente koji boluju od neizlečivih bolesti, uključuje njihove porodice i uključuje u jednu društveno, da tako kažem, nadgrađenu sferu odnosa sa civilnim sektorom, nevladinim organizacijama, volonterima, predstavnicima duhovnog spiritualnog života, religijom.
Čudim se poslaničkoj grupi penzionera što je pristala da se ovako nešto napiše. Šta bi ovo značilo ako bi prihvatili? Prihvatili bi samo da je nešto što se zove starost, što nije bolest, predmet palijacije, a predmet palijacije nažalost mogu biti i najmanja dečica.
Često nam se daju obrazloženja o usklađenosti sa međunarodnim dokumentima. Stavlja nam se i primedba ponekad od nekih neupućenih – kako vi sad, vi ste protiv ulaska u EU? Naravno da jesmo i jasno nam je zašto. Onda se pozivate na evropske principe? Naravno, mi se pozivamo na civilizacijske, evropske i svetske principe, a ne na principe EU isključivo.
Dve deklaracije se tiču ovog problema. Evropska deklaracija o pravima pacijenata kaže – pacijenti imaju pravo na ublažavanje bola u saglasnosti sa postojećim i bolom saznanja u ovoj oblasti i pacijenti imaju pravo na humano zbrinjavanje u terminalnoj fazi neizlečenih bolesti i pravo da umru dostojanstveno. Preporuka Saveta Evrope, koju ćete i vi negde možda citirati, 1418 iz 1999. godine kaže – svaki pojedinac sa neizlečivom bolešću u zemljama članicama treba da ima podjednako pravo na kvalitetno palijativno zbrinjavanje. Ovako definisanje u zemlji Srbiji ne postoji.
Vi i dalje odustajete od ovoga što je rekao Savet Evrope, a to je za nas merodavno. Mi priznajemo Savet Evrope kao instituciju čiji smo član. Kod nas se nit zna koliko pacijenata boluje i umire od tih bolesti. Ono što je interesantno, interesantna je jedna istorija, ali da krenem od današnjice. Ako odete na sajt, "Zdravoskop" se zove, onda imate članak: "palijativno zbrinjavanje – slaba tačka zdravstvene zaštite u Srbiji". Kaže se ovako – delegacija EU u Srbiji predstavlja u javnosti projekat razvoja palijativnog zbrinjavanja u Srbiji, koju EU finansira sa 3,5 miliona evra. Znači, pare u pitanju i projekat. Neko će kazati – aha, možemo da povučemo zašto ova veza postoji.
Šta je problem? Institucija hospisa je institucija koja treba da zbrinjava i da pomaže, kako tim obolelim ljudima, tako i porodicama da lakše prebrode ove muke, a kod nas apsolutno nije zaživela. O tome se priča i mi imamo i strategiju koju smo doneli još 2005. godine. Deset naših predstavnika, neki predstavnici Ministarstva zdravlja su putovali u Ameriku pre par godina, neki su išli u Englesku, posećivali hospise iz Ministarstva zdravlja, a od toga naravno ništa. Ali nije ništa, u Srbiji postoji nevladina organizacija privatna "Belhospis", koja ima i specijalistu palijativne medicine, koja je organizovala i školu, koja insistira na onome što su principi palijativne nege i zbrinjavanja i koja se trudi da u granicama svojim mogućnosti ostvari te zadatke. Ona insistira na dve stvari traži od zakonodavca da ova zaštita mora biti potpuno besplatna, kako bolesnim, tako i porodici.
Isto tako traži već godinama da se omogući način da specijalisti palijativne medicine, gle sad, oni su iz privatnog sektora, ali to mi ne gledamo sa simpatijama, bar kad je zakonodavac u pitanju, imaju pravo da prepisuju analgetike prvenstveno, a ima tu i drugih lekova koji su neophodni ovim pacijentima. Od onih silnih obećanja godinama, koja se ponavljaju, kako ćemo mi stvoriti timove koji će ići po terenu, koji će ići po kućama, iz domova zdravlja, 88 domova zdravlja, pa ćemo imati u ustanovama određen broj postelja gde će se ti pacijenti moći zbrinuti, ostale su prazne priče. U ovom zakonu ovo je samo jedno nakaradno predstavljanje problema palijacije, gerontologija može da bude delić palijacije, ali palijacija ne može da bude delić gerontologije.
Mi vas molimo, nemojte ovo raditi, ovo nije u interesu građana Srbije, ovo je samo da se opravdaju putovanja i sredstva. Ovde je i Savet Evrope držao pre par godina, koliko se sećam, baš tematsku konferenciju vezano za ovu temu, a ništa nije urađeno. Ako samo gledate novinske natpise iz 2005, 2006, 2008. godine, ja ih neću čitati, prema tome, ne radi se ovo ovako i ovo je još jedan dokaz koliko je ovaj zakon loš, površan i neprimenjiv. Hvala.

Ako čitate ono što je predlagač rekao, a on je rekao da je Zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena zaštita starih lica i sprovode mere za očuvanje i unapređenje zdravlja i prevenciju bolesti ove populacione grupe. Kako kad su oni već bolesni i to od terminalnih bolesti? Ovo je cinizam. Prevenciju bolesti ćete da radite u Zavodu? Možda mislite na neke druge bolesti, ali to uopšte iz ovoga kako ste napisali ne proizilazi.
Ako ste već napravili jedan svojevrstan nedozvoljeni medicinski, neću da kažem gaf, ne znam koju pravu reč da upotrebim, da vam u Zavodu zajedno leži neko ko je u terminalnoj bolesti od HIV sa nekim našim starim građaninom koji ima alchajmera i nekim detencetom koje ima neko drugo oboljenje, a da vam to ne smeta, a da niste uradili ono što ste obećali, da vam sada ne čitam: 88 centara, koliko postelja koje ste obećali pre više godina i kad ne dozvoljavate privatnoj nevladinoj organizaciji da pomoću zakona ostvaruje svoje aktivnosti, nemojte ni ovo da radite. Ovo je sramota, ovo vređa dostojanstvo građana Srbije. Nedopušteno, nehumano.
Jasno je nama zašto vi nećete civilnom sektoru da dozvolite pravo mesto u svim ovim aktivnostima. Zato što počiva njihova aktivnost u svetu na donacijama. Pare su u pitanju. Gde god su pare, tu je vaša regulativa i tu ste vi da to ščepate i grabite. Da je drugačije, vi biste zakonskim rešenjima, kad već u ovoj oblasti pod moranjem, zbog para Evrope pišete ovakve nesuvisle odredbe zakona, njih predvideli i regulisali njihovu delatnost. Hvala.

Rekli ste da je amandman podnela i grupa od 21 narodnog poslanika, pa sam očekivao da će kolege da se jave prvo. Pošto se nisu javili za reč, javljam se ja za reč.
O čemu se radi? Mi smo predložili da se ovaj član briše. Većina naših intervencija kada su u pitanju zakonski predlozi koji se danas nalaze na dnevnom redu sadrže ovu odredbu. Zašto? Upravo zato što mi time želimo da kažemo da ovaj zakon ni ne može da se popravi i da su neka rešenja u starom zakonu čak bolja od ovih, navrat-nanos, nepromišljeno donetih zakonskih rešenja.
Nismo mi iz formalnih razloga pričali da ne znamo odakle će se nabaviti sredstva kad se enormno proširuju prava u zemlji gde se ne ostvaruju ni ona koja su zacrtana kao obavezna prava. Ne možete vi danas ostaviti u Vojvodini 3.500 građana i ne lečiti zato što nemate dovoljno aparata za zračenje. Ne možete vi danas, otvorite kardio salu u Valjevu, pa onda angio salu i onda tamo omogućite da se ugrađuju stentovi, pa na potrebe Valjeva, koji vam isporuči sumu, recimo, od nekih osam miliona dinara pošaljete tri miliona, pa kažete - lečite. Ne biva i ne lečite sad vitalno ugrožene građane Srbije u ovom momentu. No, da se ostavim toga. O tome smo pričali, da se uhvatim malo više ovog interesantnog člana.
Šta je zakonodavac želeo? Uvodi potpuno novu upravu. Pazite, nije dovoljan sektor u Ministarstvu zdravlja, sad ćemo upravu sa direktorima, sa pomoćnicima direktora, hajde da pređemo i preko toga. Kažu – mi ćemo to iz naših redova. Vaše redove smo videli ovih osam godina, upoznali, mislim da vam se treba zahvaliti na trudu koji ste uložili, najverovatnije iz najboljih i najplemenitijih pobuda. Međutim, rezultati vašeg truda su katastrofalni po zdravlje građana Srbije. Kada neko sada uređuje na ovakav način ovu oblast skrininga i sebi hoće da stavi ova zaduženja, mi smo ne samo konstenirani i zgranuti, nego najenergičnije smo spremni da protestvujemo.
Šta kažete vi? Vi dodajete jedan tročlan, pazite, mesto člana 129. ide 129a, pa ide b, pa ide d, a norme treba da su jasne, kratke, precizne. Ne, vi mesto jednog člana tri člana. Hajde da ih čitamo – predlaže donošenje, ta uprava, posebnih skrining programa zdravstvene zaštite, odnosno njihovu izmenu i dopune, predlaže donošenje standarda za sprovođenje skrining programa, predlaže donošenje stručno metodoloških uputstava za sprovođenje skrining programa. Ne može to uprava da radi, a pogotovu vi koji danas tamo sedite. To može samo struka da donosi, strukovne organizacije svuda u svetu, čak ni ne profesionalne organizacije treba ovim da se bave.
Ima li neko od nadležnih u državi da nije nevladin sektor, što će reći strukovne organizacije, koji je za ovo nadležan? Naravno da ima. Batut, Institut za javno zdravlje. Ovo su problemi par ekselans javne zdravstvene politike. U Batutu ste i napravili kancelarije koje ne žive. Neću sada da vam čitam, ovde ispred sebe imam šta niste ostvarili od projekata i koliko ste potrošili do sada za skrining projekte. Neću da pričam o centrima za preventivu koji ne žive, jer nisu opremljeni, niste ih ni materijalno opremili, a kamoli kadrovski da mogu da rade normalno. Vi sada opet, da bi zamaglili stvar, ponovo, ali naravno u stilu obećanja jedne partije koje smo se naslušali za ovih 10 godina, jedanput ću vam i pročitati sva ta obećanja da se malo podsetimo, da se malo zabavimo, možda ako stignem i danas, opet građanima ulivate lažne nade nečim što je apsolutno nepotrebno i neće zaživeti, a što je najtragičnije, nikakve rezultate neće dati, kao što ni do sada nije dalo.
Zašto smo mi ovako oštri u svojoj kritici? Upravo zbog toga što rezultati smrtnosti od malignih bolesti, koje pretežno treba da budu predmet ove uprave, su katastrofalni i nepodnošljivi za Srbiju koja ima i dugu tradiciju u organizaciji zdravstvene službe i ovako nešto je zbog toga nedopustivo. Mi smo protiv uvođenja ovako nakaradno zamišljene uprave. Hvala.

Vidite kako ide ova naša rasprava. Gospodine Buha zbog rođaka koje ima na Kosovu, sada mora da trči između telefona i da se informiše o stanju svojih najbližih i ne može da brani amandman koji bi normalno i branio.
Da se dotaknem i samog amandmana. Šta je predloženo ovim amandmanom? Predložili smo opet da se član 23. briše. Šta taj stav predviđa koji smo mi smatrali da treba brisati? U članu 130. kaže se: "Organi zdravstvene ustanove po isteku mandata nastavljaju da obavljaju poslove u skladu sa zakonom i statutom zdravstvene ustanove do dana imenovanja novih, odnosno privremenih organa".
U članu 134. istog zakona, kada je direktor u pitanju, kaže se: "imenuje osnivač vršioca dužnosti". Zašto ne važi isti princip, šta se iza ovoga krije, kakvo to jedinstveno pravno rešenje? Za jednog jedno u istoj instituciji i ustanovi, a za članove nadzornog i upravnog odbora drugo. Kako to može? Valjda smo svi pred zakonom ravnopravni i jednaki. Šta se ovde događa? Ovde se događa da se na ovaj način na mala vrata, znamo mi kako stvari kod nas funkcionišu i kako se primenjuju zakoni, uvodi derogacija izbora i reizbora. Znači, može ovo trajati, upravljanje i nadziranje, do u beskraj teoretski, nadam se, u praksi ne daj Bože da je to moguće. Hvala.

Naravno, ja trošim vreme poslaničke grupe čitavo vreme, to je jasno.        
Predlozi kolega prethodnih su vrlo racionalni i praktični. Hajde sad da vidimo šta će da se desi kad tumačimo ova pravila da moram samo da u zdravstvenoj ustanovi ili u privatnoj praksi pružam mere dijagnostike i lečenja. Ponoć, moja ćerka ima 39 temperaturu, ja ne smem da joj pregledam grlo, ne sme da prepišem antibiotik. Da li ću ja imati od svoje ćerke materijalne koristi ako to uradim? Neću siguran sam. Da li ću imati nematerijalnu? Pa ako joj pomognem i ako je izlečim, biće mi zahvalna sasvim sigurno. Da ostavimo ćerku. Da uzmemo komšiju. Pozove te komšija, jao, vidiš sneg je danas, da ne idem kod doktora, red, liste čekanja, zakazivanje, nemam telefon, ne mogu da platim račun, hajde izmeri mi sinko pritisak. Ne smem ja, morate vi da idete komšinice tamo i tamo.
Ovo je jedan mentalni sklop na koji način razmišlja Ministarstvo zdravlja, na jedan nehuman, prema građanima, način. Sad vi vidite, sva obrazloženja dobijete i onda dobijete i onda dobijete neke odgovore koji baš nemaju veze sa realnim životom. Hvala.