Gospodine ministre, vi se nalazite u jednom blatu, ne samo što ste vi to hteli zatečeno stanje, ali moram kolegama da objasnim. Postoji politička odgovornost i krivična, postoje još neke druge vrste odgovornosti, ali sada ćemo njih ostaviti po strani, nego samo nešto ove dve.

Kada je u pitanju politička odgovornost, građani Srbije su tu oni koji vode postupak i oni su rekli šta su imali da kažu, ali postoji krivična odgovornost. Nemojte se više vraćati duže od sedam godina unazad, na to nemate pravo. Ja sam video da je određeni broj kolega izrazio sumnju u pristrasnost sudija. To nije dobro. Kada govorimo na Odborima za pravosuđe i na nekim drugim mestima onda je sve u redu, a sada ovde kažemo nisu procesuirani zato što su sudije izabrane 2009. i 2010. godine. Nije tačno, veliki broj sudija je izabran i naknadno i taj posao treba dovesti do kraja. Za takvu vrstu borbe imate podršku SRS.

Gospodine ministre, mi ćemo da vam pružimo još jednu vrstu pomoći da rešavate brže ove probleme. Prvo, nećemo vas hvaliti, možda nešto i ima za pohvalu, nećemo zato što to vaše kolege iz SNS rade neuporedivo bolje od nas. Umeju to i to neka ostane njihova obaveza, a mi želimo da vam skrenemo pažnju na neke slučajeve za koje vi pokazujete interesovanje da ih rešavate. To i treba da bude naš cilj, znači da neposredno pomažemo rešavanju problema na takav način.

Normalno je da ministar, narodni poslanici i druga izabrana lica da rade najbolje što mogu i umeju, sve drugačije i nije normalno. Građani pre svega zbog toga izlaze na izbore i daju poverenje, ali ima nešto što oni ne mogu da reše i onda se obraćaju sistemu. U ovom slučaju smo mi u domenu, u fazi razgovora o zdravstvenim zakonima, u ovom slučaju kad je potrebno lečiti.

Kolega Marinkoviću, samo jedan slučaj, ne sme da ne bude rečeno.

Da bi vama ostalo više vremena za suštinu, ima jedan slučaj gde se radi o jednoj retkoj bolesti, a vi ste rekli da to na godišnjem nivou košta oko 500 hiljada evra i to je u proseku verovatno tako. Imam pre sobom jedan odgovor od Fonda za zdravstveno osiguranje, gde ketridž koji je potreban, radi se o detetu koje je možda šampion u svetu, a u Srbiji…
(Zlatibor Lončar: To je rešeno.)
Nije rešeno, gospodine ministre, danas je to dete na kontroli. Nije još rešeno. Svakih sedam dana mora da dolazi na kontrolu, zato što sad lekovi koje propisuje ne mogu da se daju na duži vremenski period, ranije je to bilo tako.
Hvala vam što vi pokušavate…(Isključen mikrofon)

Član 4. reguliše predmete od opšte upotrebe i mi smo amandmanski intervenisali. On ima šest tačaka gde je onako uopšteno opisano šta sve spada u predmete od opšte upotrebe. Pod tačkom 2) stoje igračke, mi smo predložili da se tu doda još i: „a predmeti namenjeni za decu i odojčad“.

Ministarstvo, odnosno Vlada nije prihvatila ovaj amandman, obrazlažući da je to prihvaćeno Direktivom o bezbednosti igračaka iz 2009. godine, Direktivom EU. Evo, ponovo pitanje zbog čega se mi uvek oslanjamo na ono što nam preporučuje EU, ako mi nemamo od toga korist?

Još jedna stvar, gospodine ministre. Vi ste možda upoznali bivše radikale, oni liče malo na nas, ali nismo isti. Ne bih ja vaš integritet doveo nikada u pitanje. Obezbeđen je aparat i jednom je kertridž obezbeđen, koji košta 75.000 dinara, a zamislite kad dete ima operaciju u prvom danu svog života, a sad ide u predškolce. Tu je velika i ogromna želja roditelja da nešto pokušaju da učine. I oni, kao roditelji, ogromnu zahvalnost upućuju Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj. Kažu da su pokazali ogromnu brigu, struku i sve i to je ono što sam pre nekoliko dana rekao, kada je u pitanju kvalitet naših lekara, možemo da se ponosimo i takmičimo sa celim svetom. Tu smo mi, ne na onom 18. mestu, mnogo smo mi ispred tog 18. mesta, ali kao ljudi treba nešto još da uradimo i to je, znači, situacija je takva, obećao je neko da će se menjati pravilnik o medicinsko-tehničkim sredstvima i pomagalima iz ovog republičkog fonda, pa prilikom promena. E, tada se vidi neka mogućnost da se tim ljudima izađe u susret.

Vezano za ova dva zakona: Zakona o zaštiti i Zakona o socijalnom osiguranju, nisam precizno pobrojao imao oko 20, možda i više čak pravilnika. Mnogo je te materije za koju bi vi trebali da budete zaduženi, a jeste za donošenja, jeste za imenovanja nekih organa u ovim zdravstvenim ustanovama od javnog interesa. Okrenite samo to, to treba preneti, to mi predlažemo iz principijelnih i praktičnih razloga, to treba preneti nešto na ministarstvo, nešto na Vladu, a ministar da se više bavi ovim suštinskim pitanjima. Hvala.

Reče moja uvažena koleginica, Nataša Jovanović, da mu je zaboravila ime, a samo da podsetim da bi mnogima trebalo zaboraviti imena što pre, a najpre mislim na Tonija Blera jer, nažalost, on je savetovao i neke činovnike Vlade.

Zakon o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci je jedan vrlo ozbiljan zakon, pogotovo imajući u vidu u kojem pravcu idu sva društva, a samim tim i naše društvo.

Za razliku od ova dva prethodna dva zakona, gospodine ministre, gde ste vi posvetili ozbiljnu pažnju tim zakonima, ovde imam osećaj da se radilo o nekom otaljavanju. Vaše intervencije koje ste vi u ovom zakonu predložili suštinski nisu značajne, neće dovesti do suzbijanja onog što predstavlja najveći problem za građane Srbije, pre svega za mlađu populaciju i mlađe naraštaje, nego će to odvesti u jednom potpuno drugom pravcu.

Ovaj amandman koji sam predložio u ime Srpske radikalne stranke, on i da je prihvaćen ne bi doveo do nekih epohalnih otkrića i razrešenja nekih problema. Nego zaista, posebno treba doneti jedan nov zakon u ovoj oblasti, predložiti ga i doneti ga, ali najpre onakav kakav odgovara Srbiji, kakav odgovara građanima Srbije.

I za kraj, još jedno pitanje za vas, gospodine ministre. Pre nekoliko dana ste rekli da više nema tih dugih čekanja za neke vrste operacija, kao što je operacija katarakte. Ja sam siguran da se tu krenulo napred.

Pred sobom imam jedan izveštaj lekara specijaliste, vezano upravo za operaciju katarakte, gde je tačno pre dve godine predviđena intervencija operacijom. Niko nije kontaktirao tog pacijenta. Da li će to u nekom narednom periodu neko iz ministarstva ili iz neke druge ustanove da uzme taj spisak i da počne da poziva te ljude, ili neće ili postoji neki drugi način?

Ne morate mi konkretno odgovarati, mene zanima uopšte kakav je vaš pristup vezano za to? Konkretno, ovaj pacijent, njemu je apsolutno sve jedno da li će biti pozvan u državnu kliniku ili će to biti neka privatna klinika. On je svestan i razgovarao je sa nekim pacijentima koji su imali taj problem, pa su imali intervencije, neko u jednoj, neko u drugoj klinici, ali su i jedni drugi zadovoljni posle tih intervencija. Toliko i hvala.

Gospodine predsedavajući, pre nego što budem obrazložio amandman u ime SRS, moram da iznesem svoj lični stav.

Meni se baš dopada ovaj zakon o Mariji. Ja sam pomislio da je to na dnevnom redu, kolega je toliko puta pominjao da baš mislim da je zakon o Mariji. Ali, zbog čega još treba podržati ovaj zakon o Mariji? Ova Marija, konkretno Marija Obradović, toliko želi da pomogne građanima Srbije, pa je probala preko JUL-a, preko DS, pa napravila procenu da će SNS biti na vlasti i došla da pomogne. Sutra kada neko drugi bude, ona će to da, onako, baš punim srcem, pomaže građanima Srbije.

Sad, da se malo vratimo na ovaj amandman. Nije kolega Orlić razumeo zašto SRS podnosi amandmane. Podnosi amandmane zbog toga da bi vi shvatili, ja vama neću replicirati, niti ću tražiti po Poslovniku da govorim, podnosi zbog toga da vama ukaže da ne brzate, nego kad treba i želite da predložite neki predlog zakona da o njemu pre razmislite. Pogledajte jedan od zakona koji će biti na dnevnog redu, ovo vi objašnjavate i kroz tabelarni deo i narativni, kako i zbog čega donosite te zakone da bi se uklopili u propise EU. Da li je bilo potrebno godinu dana da se sagleda situacija da građanima Srbije, vlasnicima poljoprivrednih mašina, pre svega traktora, neće odgovarati, da se ne mogu u ovo uklopiti, ali oni su počeli da negoduju, da budu protiv ovakvih predloga zakona. Očekuju se uskoro izbori da bi spasili što se spasiti može, dajte im obećanje da ćete im pomoći.

Sećate se da je ministar Stefanović u jednom momentu, ako se ne varam, predlagao da sva vozila, putnička vozila starija od 15 godina, da će biti obavezna da dva puta godišnje idu na tehnički pregled i da se registruju. Kada se pojavio veliki broj vlasnika takvih vozila, onda je rečeno da neće, kao hoćemo da izađemo u susret građanima Srbije. Ovde ste znali i ove probne vozačke dozvole, vlasnicima B kategorija da tako kažemo, da ima obrazaca, da ukoliko bi se oni stavili van upotrebe da bi to išlo na teret budžeta Ministarstva unutrašnjih poslova.

Lično mislim da ovde nisu bile usklađene javne nabavke kada su u pitanju neki službeni obrasci i stvarne potrebe. Ako ste znali pre godinu dana da će ovaj zakon da stupi na snagu, odnosno neke njegove odredbe 3. aprila 2019. godine, onda ste morali tome da upodobite sve. Zbog toga mi, kolega Orliću, podnosimo ove amandmane da bi vama skrenuli pažnju na racionalnost prilikom i predlaganja i donošenja određenih zakonskih predloga.

Mi nemamo razloga uopšte, pored ovoliko argumenata, pogotovo kada je u pitanju ovaj predlog zakona i svi drugi, jer se ozbiljno pripremamo za ove rasprave, da vređamo bilo koga, a najmanje Mariju Obradović. Ja sam rekao da mi se ovaj zakon baš dopada. Ona mene nije izgleda dobro razumela, a nisam uopšte u javnosti poznat kao neko ko vređa bilo koga. Ona mene nije razumela. Ja sam ovde istakao njenu ogromnu želju da pomaže građanima Srbije, pa preko stranaka, ja nisam tvrdio da je ona bila član tih stranaka. Gospođo Obradović, koliko mi je poznato, vi ste valjda član samo SNS. Ali ste kroz neke stranke pre toga želeli da pomognete i to je sasvim legitimno. Ja vam se divim na tome. Vi ste zaista tu sasvim korektno radili.

Gospodine Orliću, jesam ja rekao vama da se neću javiti za repliku, pa političari nemaju uopšte potrebe da to osećanje mržnje ili ljubavi posebno afirmišu. Ovo je vrsta jednog ozbiljnog posla i ne možemo se spustiti na nivo ni mržnje ni neke preterane ljubavi, ni bilo čega drugog, osim argumente da iznosimo i da argumentovano ovde raspravljamo.

Da li vi znate, vi ste sad hteli da afirmišete nešto i ovo će biti određena olakšica građanima Srbije koji su vlasnici nekih poljoprivrednih mašina, a već je gospođa Vjerica Radeta rekla sa kakvim problemima se suočavaju građani Srbije, odnosno vlasnici tih poljoprivrednih mašina. Još jedna stvar, verujem da tu i kolega Matić, doduše, Koceljeva je malo ravničarsko mesto, pa ne dešavaju se toliko strašne te tragične posledice, kada je u pitanju upravljanje poljoprivrednim mašinama. Da li vi uopšte znate koliko na godišnjem nivou bude tragičnih posledica, čak sa smrtnim slučajevima ljudi koji izgube živote na tim poljoprivrednim mašinama ili ne daj bože njihovi unuci ili deca i slično?

Stvaramo li preduslove za taj boljitak građanima Srbije? Ne.

Gospodine ministre, ima pomaka u Ministarstvu zdravlja, odnosno u sektoru lečenja stanovništva Srbije, a to ponajviše naravno zahvaljujući najvećem broju lekara, medicinskih sestara i drugog zdravstvenog osoblja.

Malopre ste se vi požalili da ono što je dobro nekako teško dopire do građana Srbije, odnosno u konkretnom slučaju do pacijenata. Kada bi ona jedna konferencija za štampu od brojnih, bila posvećena sektoru zdravlja, onda bi ono što treba da se promoviše došlo na dnevni red. Vi ste juče bili nekoliko puta poneti uspesima predsednika države, pa ste izgleda stali na tu stranu.

Ali, ovo sam hteo reći, da ima prostora, ima vremena ako se drugačije organizujemo, ne može valjda jedan čovek i da leči i da obrazuje i da zapošljava i da gradi i da radi, nego to treba da radi Vlada kao kolektivni organ.

Amandman na član 70. koji smo podneli, mi smo iz principijelnih razloga to hteli da ukažemo i da kažemo da bi ovaj Fond za zdravstveno osiguranje potpomognut stručnom komisijom, mogao da radi neke stvari koje ćete za sada vi da radite. Upravo zbog brojnih problema u sektoru zdravstva, vi bi trebali da se okrenete više drugim stvarima.

Kažete, u navođenju razloga za neprihvatanje amandmana, zato što je zakon predvideo. Pa, ako bi sad ovaj amandman bio prihvaćen, onda bi zakon predvideo nešto drugačije. Vi imate mnogo obaveza i ovaj skrining koji je od 2012. godine, skrining kada su u pitanju maligne bolesti, u Srbiji počeo da se primenjuje i zaživeo 2012. godine, dao bi veće rezultate, bilo bi bolje na osnovu podataka od Instituta za javno zdravlje „ Dr Milan Batut“ u Beogradu, kaže se da je oko 4.304 žene obolele od raka dojke, a da je oko hiljadu 700 i nešto čak umrlo od toga.

Ministar bi trebao više da se bavi tim problemima i tim poslom, kao što ste malopre izrazili želju da pomognete da se reši jedan problem. Neće biti dovoljna ova tri ministarstva, biće potrebno i Ministarstvo finansija da se uključi u rešenje tog problema i moguće je, mnogo puta do sada, obećanjima, da li pod pritiskom, da li u iskrenoj želji, sad da to ne razlučujem, o iskrenoj želji da se nekome pomogne, pozovite i predstavnike Ministarstva finansija i onda onaj problem o kojem je započela da govori koleginica Nataša Jovanović, on će biti lako rešiv. Hvala vam.

Gospodine ministre, ovaj amandman smo upravo podneli iz razloga da preciziramo neke stvari. Sami ste malo pre u replici kolegi Šaroviću rekli kakve stvari mogu da se dese.

Ovaj amandman koji je SRS podnela želimo da sprečimo eventualnu zloupotrebu, ne kažemo uopšte da će biti česta, ne od strane vas, ne od strane vaših saradnika, nego možda tamo u nekom poslednjem domu zdravlja gde će se neko obratiti da uzme neko lekarsko uverenje, jer treba naglasiti da je obavezno osiguranje dominantno osiguranje u Srbiji, da je dobrovoljno osiguranje relativno mlado i da se ono uglavnom, kada bi napravili neku analizu odnosi na nešto bolje situirane građane Srbije, nego na one koji su lošijeg imovnog stanja.

Član 110. ovog predloga zakona govori kada obavezno osiguranje ne trpi uslugu, odnosno nije sadržano u usluzi koju treba pružiti nekom građaninu u Srbiji. To ste naveli u 24 tačke ovog predloga zakona, s tim što ima negde oko 130 slučajeva kada se precizno broji na koje se to odnosi. Poslednja 24. tačka kaže – i drugi slučajevi, ali i prva tačka stav 1. člana 110. nabraja, uglavnom se to odnosi na lekarske preglede prilikom upisa u srednje škole, fakultete prilikom raznih lekarskih uverenja vezano za sudske postupke, predistražine radnje kod osiguravajućih društava i slično. Ostalo je na kraju – i drugi, i da onaj tamo ne bi bio u domu zdravlja, ne bi bio u dilemi da li je to obuhvaćeno ovim ili nije, mi smo predložili da se to briše.

Još jedna stvar, doduše i radnije je tako stajalo, mogli ste možda da tamo gde ste rekli – za decu koja se bavi sportom, pa je besplatan lekarski pregled do četrnaeste godine, da vas obavestim da je sve veći broj omladine, što je u svakom slučaju dobro, koja se bavi sportom, gde bi trebalo do 18 godina biti besplatan pregled, jer jedan dinar uložen u sport spašava tri dinara kasnije uloženo u zdralje. Hvala vam.

Gospodine ministre, meni ovo zvuči neverovatno što ste rekli da ne žele da idu na operaciju katarakte u privatne klinike. Ne kažem da nije istina, ali baš mi zvuči neverovatno. Vi sada delujete u jednom vakumu. Rekli ste malopre, te činjenice nas raduju, da je zaposleno 12.500 u Ministarstvu zdravlja od ukupno negde oko 100.000 angažovanih, da je 7.150 specijalizacija dodeljeno u nekom periodu.

Tu su ohrabrujući podaci, ali vi i dalje imate, odnosno mi u Srbiji i dalje imamo ogromne probleme. Nedostaje specijalizanata, nedostaje čak i medicinskih sestara. Ovo nisam siguran što ću reći, ali kažu da VMA medicinska sestra postala tako što je bila na prekvalifikaciji. Ja sam laik za ovu oblast, ali mi nekako ne zvuči normalno da se u zdravstvu ima neka prekvalifikacija. Znate ne mislim ja kada su specijalizacije u pitanju, subspecijalizacije i slično. Možda ova informacija nije ni tačna, možda hoće još više da unize naše zdravstvo.

Jedna stvar je potpuno tačna. Gospodine ministre učenici osnovne škole uče nemački jezik. Nije im to redovno. Znate zbog čega? Upisaće srednju medicinsku školu. Žele da odu u inostranstvo. Studenti takođe. E sada mi delujemo, odnosno vi kao ministar delujete iz jednog prostora iz vakuma gde što šta nije sređeno, i tako će nam se pojavljivati i ta neverica. Pa nije baš tačno, ja ne bih rekao da su lošiji u privatnoj praksi od onih u državnim. Ne bi na tu podelu ni vi ni ja. Niko odgovoran ne bi tako vršio podelu.

Moram da vam kažem kada su u pitanju naši lekari, ne zaostaju ništa iza svetskih najboljih. Možda je problem oprema, možda je problem nekakvo drugo iskustvo, ali inače znanje i želja. Imamo lekara u Srbiji koji iz operacionih sala ne izlaze sve dok se ne završi i poslednja potreba za operacijom, ne gledajući pri tome ni na sat ni na radno vreme. I mi moramo ovo da iskoristimo na bolji način.

Inače, ne znam da li je ovo tačna informacija da je neko tražio od čistačice u domu zdravlja ili u nekoj bolnici da se učlani u SNS inače će joj prestati radni odnos. Nije tražio ministar, ali mi izražavamo sumnju ukoliko dođe do neke vrste centralizacije, u tom smislu, da ne bude da smo sve pokvarili.

Znate, službenik, administrativni radnik, nije ni bitno, može da bude i uslovljen da bi bio član određene stranke. Lekari, zdravstveni radnici, njima se ne smeju postavljati takva ograničenja, tu samo struka i želja. Znate, potrebno je da neko i voli ovo.

Sad se opredeljuju mlade generacije da studiraju, odnosno da se školuju za zdravstvena zanimanja, mislim na medicinske sestre i tehničare, zbog mogućnosti odlaska u inostranstvo i nešto bolje zarade, pitanje je da li svi to vole. U nekom ranijem periodu medicinu je studirao ili išao u srednju medicinsku školu onaj koji je voleo sutra i da se bavi tim, ne postavljajući pitanje kolika će mu biti zarada.

U ovom Predlogu zakona je ovim redosledom nekako dato u nadležnost briga o zdravlju, pa je rečeno na prvom mestu država, na drugom mestu autonomna pokrajina, na trećem jedinica lokalne samouprave, pa onda poslodavac i na kraju pojedinac.

Ja lično mislim da je mogao pojedinac da bude i na prvom i na poslednjem mestu, jer kako vi, gospodine ministre, rekoste juče, čini mi se, uspešno lečenje je samo ono lečenje koje se otkrije na vreme. Znači, pojedinac bi morao takođe mnogo više pažnje da obrati ne zato što on to hoće ili neće. Ovo je nešto što ne može mnogo da se ostavi na ruku pojedincu, zato što to posle mnogo košta i državu i sve druge. I zbog toga, zbog te snage i značaja po zdravlju o kojem mi treba da vodimo računa, mi smo predložili da se u članu 14. i preventivni lekarski pregled radi jednom godišnje, gde bi bilo u obavezi poslodavca da to organizuje, na njegov zahtev, naravno, uz njegovo plaćanje.

Znate zbog čega bi bio važan redovan, sveobuhvatan godišnji pregled? Malopre ili u toku današnjeg dana o nekoliko stvari koje ministarstvo sprovodi, pa smo došli do zaključka da građani Srbije ili pacijenti nisu upoznati o tim dobrim stranama brige o njihovom zdravlju. Lakše je sa nivoa organizovanosti, a poslodavac je organizovaniji nego što je pojedinac.

Pogotovo treba imati u vidu da imamo i veliki broj firmi koje zapošljavaju veliki broj radnika. Kad kažem veliki broj radnika, mislim od sto, pa možda negde i do 1.000 i ako je neka strana firma, sada mislim i na strane firme, spremna da primi sve subvencije koje se kreću po jednom zaposlenom i do 10.000 evra, pa čak i više, onda ona zbog te društvene, a zbog potrebe zaštite zdravlja, ima odgovornost da vodi računa o zdravstvenom stanju zaposlenih, ne samo da bi bili efikasniji u izvršenju svojih radnih obaveza, nego da bi i naša nacija imala bolje zdravlja.

Sigurno, uz sve ono što postoji kao problem, stanje zdravlja naše nacije nije baš na zavidnom nivou. To ne zavisi samo što će država da učini, uloži ili ne uloži, da se afirmiše ili ne, nego jednostavno ovde je mnogo toga prepušteno pojedincu i pojedinac nije organizovan kao što bi mogao da bude poslodavac.

Rekli ste da je zakonom predviđeno drugačije, pa zato SRS amandmanski interveniše da bi jednom godišnje sa sveobuhvatnim lekarskim pregledom zaposleni, po nalogu poslodavca, trebalo obaviti te preglede.

Dame i gospodo narodni poslanici, tzv. javni izvršitelji i dalje predstavljaju veliku opasnost ne samo za građane Republike Srbije nego i za državu u celini i kao što navodim uvek neke primere i ovaj put ću da kažem da je 18. oktobra 2018. godine privatni izvršitelj Mirjana Dimitrijević izbacila iz stana bebu od 10 meseci i dete od pet godina da bi taj stan kupio vlasnik već tri stana kupljenih na takav ili sličan način.

Najnoviji je primer juče da je jedan službenik Narodne skupštine Republike Srbije i bivši poslanik u Skupštini Republike Srbije imao opsadu od strane izvršitelja. Možda su nekada i podržavali ovakav zakon ti isti ljudi ili nisu, to sada nije ni bitno, a prošli put sam rekao – danas su neki drugi, nama nepoznati ljudi na udaru privatnih izvršitelja, sutra to može da bude svako od nas.

Izvršenje nije struka i nije nauka, tim pre što privatni izvršitelji nemaju mogućnost meritornog ispitivanja rešenja, odluka, presuda koje treba da izvrše nego jednostavno samo to izvršavaju. Ovde mora da dođe do izražaja jedna veština, mogućnost pregovaranja da se na najbezbolniji način za dužnika obezbedi izvršenje tog poverioca. Znači, na najbezbolniji način, najjednostavniji način.

Uzalud je i Etički kodeks javnih izvršitelja, koji je donet 21.12.2016. godine, kada on samo služi kao forma, a suštinski se ne primenjuje, pa je zbog toga moguće da privatni izvršitelji na veštački način podižu troškove postupka tako da ti troškovi postupka ponekad i nekoliko puta nadmašuju glavni dug uvećan za kamatu. Vrlo često se rešenja ne dostavljaju dužniku, nego se kači na oglasnoj tabli tako da dužnik nije u mogućnosti da uloži bilo koji prigovor i da dobije na vremenu da može da efikasnije završi taj svoj problem.

Izvršitelji ne odgovaraju ni materijalno, ni procesno. Oni odgovaraju disciplinski u svojoj komori, a šta neko nad kime je nepravedno sprovedeno izvršenje, a takav broj slučajeva je daleko najveći, ima od toga što će privatni izvršitelj da odgovara samo disciplinski? Čak razrešenje privatnog izvršitelja neće poboljšati materijalni položaj, odnosno neće biti nadoknađena šteta koju je dužnik pretrpeo.

Svaka radnja privatnih izvršitelja unapred podrazumeva i zahteva uplaćivanje predujma, bez obzira kako će se to kasnije okončati. I, jedan vrlo ozbiljan i veliki problem koji se dešava u praksi jeste što privatni izvršitelji imaju vrlo često i agencije koje se bave otkupom predmeta koji budu oduzeti od dužnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram prvo da konstatujem da moje kolege poslanici iz poslaničke grupe SRS neće meni zameriti što ću se ovaj put potruditi da pomognem Nenadu Čanku da jednom za sva vremena razbije svoje iluzije o AP Vojvodina. To su viševekovne njegove iluzije. Kad kažem viševekovne, znači one su postojale i u 20. veku i sada u 21. veku, ali nemam nameru da mu pomognem da ovaj zakon bude usvojen i prihvaćen, nego imam nameru da potpuno to razotkrijemo u čemu leži njegovo pravo da predloži ovakav predlog zakona.

Mi smo, kao pravni stručnjaci u poslaničkoj grupi, analizirali šta je to njega dovelo na ideju da predloži ovakav zakon, pa smo krenuli od tumačenja pravnih propisa. Videli smo da tu postoji jezičko tumačenje. On se nije doticao toga, logičko semantičko, istorijsko, e sad kad smo kod ciljnog tumačenja, on je uzeo određene elemente iz opisa ciljnog tumačenja da pokuša da predloži ovakav predlog zakona. Ima još jedna podela, ona doduše, u pravnoj teoriji nije poznata kao ozbiljna podela, to je privatna i rekao bih državna teorija, odnosno mogućnost tumačenja pravnih normi, pa postoji ono autentično, znači državno tumačenje donosilac određenog akta, kad daje određeno mišljenje i postoji privatno tumačenje prava.

Znači, gospodin Nenad Čanak se potrudio da ovakav predlog zakona pred Narodnu skupštinu donese, dostavi, što je malo ciljno tumačio, a malo privatno. Zato imamo ovakav predlog zakona. Videli ste, odredbe člana 184. Ustava Republike Srbije, ne ostavljaju uopšte mogućnost za ozbiljno razmišljanje da ovakav predlog zakona može da se nađe, a ne daj Bože još izglasa.

Ja se sećam, sećate se i vi kolega Arsiću, kad je ovaj Ustav bio potvrđen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u Ulici Kralja Milana, da je Čanak sa grupom svojih drugara ispred Skupštine protestvovao protiv ovog Ustava. Doduše, on je imao pravo na to, kao što ima pravo i da sad, oseća se da on dužan da primenjuje ovaj Ustav, ali mogao je tada da pravi neke ekskurzije, da osporava ono što su građani Srbije nedvosmisleno rekli i narodni poslanici u ono vreme potvrdili. Ako nas pitate šta mi mislimo o Vojvodini? Pa, jedan od najlepših delova Srbije, ali ne bih da uvredim kolegu Miliju Miletića, svako selo, svako mesto, svaka opština i grad u Srbiji su najlepši na celoj kugli zemaljskoj.

Ovde je jedan kolega kojeg ja uvažavam posebno, njegove teme su usmerene ka poljoprivredi i osporavanju onih koji ne misle dobro Srbiji, pa ih on češće proziva od drugih. On kaže – on je autonomaš, a ja bih njega pitao da li bi on tako punim ustima i punim srcem rekao da je autonomaš, da mu je i dalje Goran Ješić sekretar pokrajinski za poljoprivredu ili Marinika Tepić, ne daj Bože, sekretar za kulturu, omladinu, informisanje ili bilo šta drugo. Da li bi on tad rekao da je autonomaš. On se našalio kad je rekao da je autonomaš. On je verovatno čovek koji ima isto razmišljanje kao što imamo i mi u SRS.

Vidite, seme pokušaja razdora Srbije, nije stiglo iz Vojvodine, to je od naših vekovnih, tradicionalnih neprijatelja, kao što su EU, kao što je NATO-pakt, kao što su još neke druge zemlje, države, a našli su izvođače tamo u toj maloj šačici ili grupici ljudi koji žele da rade na tome. Svakako oni to ne rade ni iz ljubavi, ni sa voljom, ni u nameri da se pokažu kao eksperti za određenu oblasti.

Vidite, čovek je ekonomista, diplomirani ekonomista i on smatra i kaže – izvorni prihod. Pa zakoni su regulisali. Da, tačno, Zakon o poreskom postupku i administraciji utvrđuje kako i na koji način se vrši i prikuplja javni prihod. Zakon o budžetskom sistemu, koji je donet 2009. godine i svake godine pred usvajanje budžeta za tu narednu godinu, menjao se i Zakon o budžetskom sistemu. Pa, on je rekao šta su izvorni prihodi države Srbije, izvori prihodi autonomne pokrajine, kao i izvorni prihodi lokalnih samouprava. Još je rečeno ovde u kojem iznosu će država Srbija da prebacuje autonomnoj pokrajini. Vidite koja sloboda, ja bih pre svega rekao, drskost.

Republika Srbija je dužna, zamislite neko predlaže zakon i kaže da je Republika Srbija dužna nešto da uradi, nešto da prebaci. Ako bude trebalo još, ja sam spreman tu gospodinu Čanku da objasnim i da polemišemo, da su mu ovo privatni predlozi tako i da ovo u Narodnoj skupštini Republike Srbije neće proći. Možda je on to u dogovoru sa nekim i pokušao da vidi kako bi se mogle u nekom narednom periodu, posle nekih sledećih izbora, praviti neke koalicije. Ako je i od Čanka, ako je i to, mnogo je. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije s nestrpljenjem iščekuju kakav će biti ishod ovog glasanja. Srpska radikalna stranka neće prestati da podnosi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju pre svega zbog uvođenja privatnih izvršitelja.

Ovde je veoma bitno naglasiti da u našem pravnom sistemu postoji dualizam kad su u pitanju izvršitelji, odnosno postoje dve vrste izvršitelja; jedna je sudska, ona je nadležna za izvršenje sporova po pitanju radnih sporova i po pitanju porodičnih odnosa. Sve ostalo u najvećoj meri rade privatni izvršitelji.

Građani Srbije su ih poistovetili sa cunamijem sve izvršitelje, ili najveći broj izvršitelja poistovetili sa elementarnim nepogodama, jer elementarne nepogode su ponekad locirane na jedan deo teritorije državne, a kad su u pitanju privatni izvršitelji oni deluju na teritoriji cele Srbije.

Treba samo napomenuti da je u 2017. godini na 3.736 stanova ili stambenih objekata sprovedeno izvršenje, a u jednom momentu država je pravdala postojanje privatnih izvršitelja činjenicom da je to besplatno za državu, da država nema nikakvih troškova prilikom tog izvršenja.

Ovde se potpuno radi o jednoj privatnoj instituciji jer nazovi javni izvršitelji su registrovani u Agenciji za privredne registre, tako da oni nemaju uopšte karakter javnih izvršitelja. Samo uz sudski nalog može se vršiti pretres stambenih jedinica, stanova i drugih objekata za stanovanje. Međutim, privatni izvršitelji to rade i dalje.

Izuzetak po Ustavu je predviđen kada se može izvršiti pretres stana, to je kada se traga za neposrednim izvršiocem krivičnog dela ili kada se pokušava zaustaviti izvršenje nekog krivičnog dela koje bi proizvelo velike materijalne ili neke druge štete.

Treba imati u vidu i činjenicu da je određen broj privatnih izvršitelja tražio izmene i dopune ovog zakona. Znate li zbog čega su oni tražili? Oni su nezadovoljni opet činjenicom da nemaju svi podjednak broj predmeta za izvršenje, pa samim tim ne mogu se svi obogatiti za vrlo kratko vreme, kao što je to slučaj sa nekim, prošli put sam rekao, da je jedan izvršitelj za godinu dana prijavio dobit od milion i 700 hiljada evra. To su basnoslovno velike sume koje obični, pošteni građani ne mogu nikada da zarade.

Problem je i kod privatnih vlasnika stanova ili stambenih jedinica ako je korisnik njihovog stambenog prostora bio podstanar i nije izvršavao neke svoje obaveze, a u toj stambenoj jedinici postoje stvari koje su u vlasništvu vlasnika tog stana. On mora da dokazuje da je to njegovo jer i to može da postane predmet izvršenja. Zaista moramo što pre ovaj zakon staviti van snage.

Gospodine ministre, za nas je veoma važno pitanje Jedinstvenog biračkog spiska. Mi smo to govorili i prethodnim ministrima, govorimo sada i vama.

Samo da vas podsetim da je Milan Marković u svoje vreme rekao da je najuređeniji, najbolji birački spisak upravo onaj kada je on bio ministar za lokalnu samoupravu.

(Milorad Mirčić: I član DS.)

Tako je kolega Mirčiću.

To je potvrdila sa svojom izjavom i sadašnji premijer Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić u aprilu 2017. godine, da je najažurniji birački spisak upravo u to vreme, kada je ona bila ministar za državnu upravu.

Vi ste takođe nedavno izjavili da je on sada najažurniji. Mi smo jutros imali nekoliko razgovora sa, da kažem uslovno činovnicima koji vode jedinstvene biračke spiskove. Pomaka je bilo, ali mi insistiramo na jednoj drugoj stvari. Ne znam zbog čega bi bio problem, mi nemamo nikakav strah, nikoga ne plašimo, ali za nas je ovo što vi u Vladi Ane Brnabić volite da kažete – alat u rukama građana, Jedinstveni birački spisak, jer se uslovno rečeno na svake četiri godine predaju sudbine, predaju životi režimu i vlasti koja će doći. Ako se i napravi greška, hajde barem da nam ti jedinstveni birački spiskovi budu ažurni i uredu.

Ima jedna stvar koju bih apelovao, da sprovedete kontrolu što je više moguće. Fiktivne prijave posebno dolaze do izražaja u vreme sprovođenja vanrednih ili lokalnih izbora koji se ne poklapaju sa terminima opštih izbora. Imamo masovno prijavljivanje u određene lokalne samouprave u kojima se sprovode izbori, u mesta gde na tih lokalnih izbora. Mislim da tu ima posla i za policiju.

Čitajući obrazloženje ovog zakona, pomislio sam da ovaj zakon predlaže ministar Trivan, zato što je rečeno tamo – uštedećemo kiseonik, uštedećemo šume i slično. Mi imamo vrlo ozbiljan odnos prema ekologiji, prema zaštiti životne sredine, ali mnogo ovog papira možemo da uštedimo ako ne bude na kraju ili u prilogu zakonskih predloga pisali da li smo iz uskladili sa propisima EU ili nismo. Ponekad, zakonski predlog ima i blizu 1.000 strana, a od toga je deset do dvadeset maksimalno vezanih za sam predlog zakona, a sve ostalo je pozivanje na propise EU.

Mislim da je ovo dobar amandman i da treba da ga prihvatimo.