Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6957">Sreto Perić</a>

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka

Govori

…i ne samo mene, nego i sve srpske radikale, što svest kod građana Srbije u ispunjavanju svojih obaveza raste sa jedne strane, a sa druge strane kao što nam je država zadužena, građani su još više zaduženi.

Izašla je sada gospođa Jelena Tanasković…
Zahvaljujem kolega Arsiću na razumevanju.
Hteo sam samo da zamolim gospodina ministra Đorđevića, kada bude rađen budžet Republike Srbije za 2020. godinu da proba da kao ozbiljan projekat ove države, uvrsti izgradnju tunela kroz Proslog kako bi obećanje predsednika Republike dato u Banjaluci i na mnogim mestima u Srbiji, dobilo svoju istinu da se uradi taj tunel kako bi Sarajevo, Beograd i ostala mesta bila bliže, a samim tim stvorili se bolji privredni uslovi i ambijent za razvoj tih delova. Hvala.
Gospodine ministre, mi, srpski radikali, nemamo problem sa teorijom zavere, ali imamo potrebu da naglasimo da Srbijom vršljaju mnogi, neki sa dobrim, a neki sa vrlo specifičnim namenama. Zbog toga smo i podneli amandman na član 2. da ukažemo na ozbiljnost ovog problema i predlažemo da se za presudnu saglasnot MUP-a na osnovu rezultata procene nadležnog organa po mestu dolaska stranca, rezultat procene državnog organa nadležnog za zaštitu bezbednosti Republike Srbije i svih prikupljenih operativnih saznanja vezano za određenu konkretnu ličnost proveri pre nego što se izda dalje saglasnost.

Vlada nije prihvatila amandman uz obrazloženje da je na decidan način regulisano šta će da uradi MUP. Mi predlažemo samo da sva saznanja do kojih mi dođemo proverimo pre nego što se izda saglasnost licu koje je tražilo dozvolu za boravak, odnosno za eventualno zasnivanje radnog odnosa.

Nama je poznato, a i vi to dobro znate, da je u jednom momentu i bravar bio doživotni predsednik države Srbije čija biografija nije bila potpuno jasna i čista. Tako isto danas, mnogo izraženije, nego u tom periodu, postoji mogućnost da neki sa krajnjim namerama dođu u Srbiju, navodno da bi se zaposlili, a onda rade protiv interesa Republike Srbije. Možete i sad da razmislite o prihvatanju ovog amandmana. Hvala vam.
Moje uvažene koleginice iz Srpske radikalne stranke koje su napravile kratak osvrt na ono što je Zorana Mihajlović uradila apsolutno su u pravu, ali nije jedini krivac za ove probleme samo Zorana Mihajlović, već svakako Ana Brnabić, kao predsednik Vlade. Gospodine Đorđeviću, i vi ste krivi, vi ste član Vlade, vi niste samo ministar za rad, boračka pitanja i zapošljavanje.

Čini mi se da se vrlo često ovi zakoni menjaju zbog želje i potrebe Evropske unije, 11 puta za vreme mandata gospođe Mihajlović, to je zaista preterano.

Ali, evo, vidite i sad zbog čega je ona najavljivala da treba menjati zakon, navodno da budemo malo praktičniji u oblasti izgradnje, pa se kaže - imovinsko-pravni odnosi će se rešavati do izdavanja upotrebne dozvole. A šta to znači?

Imamo jedan najbolji primer gde je jedan kapitalni objekat u pitanju - izgradnja mosta na Drini, popularno nazvan "Bratoljub". Izgrađen je zvanično i otvoren 2017. godine. Ja se sećam kad je visina razlika između mosta i pristupnog puta iz Republike Srpske, dakle, na levoj strani obale reke Drine, bila četiri metra i kad je u to vreme predsednik Republike, Milorad Dodik, trebao da podigne na ramenu gospođu Željku Cvijanović da bi mogla da zakorači, da bi se negde na sredini mosta, otprilike, srele dve delegacije, državno rukovodstvo Republike Srbije i Republike Srpske. Most otvoren, on ni dan-danas nije u funkciji.

Možda to kolega Milija Miletić iz Svrljiga misli da je stvarno tako, jer piše ovde - čeka granični prelaz, most otvoren, a ljudi koji žive u Ljuboviji i okolini znaju da to nije tako. Kad ćemo jednom početi da do kraja neke stvari završavamo?

Zorana Mihajlović, ne samo da nije stručna, ona pokazuje krajnju dozu bezobrazluka za sve ono što započne da radi a ne dovede do kraja.

Ogromna sredstva su uložena za izgradnju tog mosta i nije most jedina investicija koju je država Srbija započela ili uložila velika sredstva, a da to na kraju još nije dobilo svoju upotrebnu vrednost. Do kad stvari završavati na pola?

Neistine su da srpski radikali imaju nešto protiv Zorane Mihajlović kao žene, taman posla, mi imamo protiv onih koji su nesposobni, koji ne rade u interesu građana Srbije, a moraju, to im je zadatak. Uostalom, zato su građani Srbije i ukazali poverenje. Hvala vam.
U hijerarhiji pravnih propisa, ukoliko se ne računa Ustav jedne zemlje, svakako zakon je na prvom mestu tih pravnih propisa. Ali, ako pogledamo, malo izvršimo analizu koliko često imamo predloge zakona iz Ministarstva građevine i infrastrukture ili kako god da ga nazovemo, a koje Ministarstvo vodi Zorana Mihajlović, videćemo da imamo i jednu inflaciju tih predloga izmena i dopuna. Onda se stiče utisak da ukoliko treba da se izgradi jedan objekat koji nije od značaja ni za jedno naseljeno mesto, a da ne govorimo za državu Srbiju, onda možemo očekivati predlog za izmene i dopune ili čak i možda predlog novog zakona. To je jedno, a drugi razlog zbog čega smo predložili promene ovog člana, odnosno da se u članu 7, u poslednjem stavu kaže - ministar bliže propisuje uslove za postrojenje žičare, stanice, stubove, temelje i drugu infrastrukturu.

Mi smatramo, a to je naš stav, principijelni stav, da ne ministar, nego ministarstvo, pogotovo kada je u pitanju Zorana Mihajlović. Nedavno je ovde kolega Đorđe Komlenski govorio o problemima rehabilitacije puta od Uba prema Obrenovcu ili obrnuto. On se malo našalio i rekao da bi to bilo kvalitetnije da on umesto one neke građevinske mašine, da je on utabao taj put. Slična situacija je i na delu puta ispred Lajkovca. Gde je taj ministar? Zašto prilikom izgradnje tih saobraćajnica ne obilazi, ne gleda kakvog kvaliteta su ti radovi, da ne bi kasnije imali višestruke štete? Ako neko ne plaća iz svog džepa, a nije odgovorna osoba, onda on i nema taj osećaj da treba da zaštiti narodne pare. Najbolji primer za to gde se rasipaju pare građana Srbije nekontrolisano, jeste Zorana Mihajlović. Tome neko u kraj mora stati gospodo iz skupštinske većine. Iz skupštinske većine inicirajte promenu takvog ministra. Mi lično ništa nemamo protiv, ali imamo protiv rasipanja para građana Srbije.
Uvođenje reda u sve sfere života, a posebno u oblasti prevoza u drumskom saobraćaju ima i te kako smisla, ali tu treba imati meru, pa u vezi s tim mi smo podneli amandman na član 8. koji se odnosi na član 160. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju koji vi predlažete da se menja. Taj član 160. govori ko ima sve pravo kontrole, pa je to sad, osim policije, i organi u lokalnoj samoupravi i organi u autonomnim pokrajinama, i saobraćajna policija, i komunalna policija i još neke druge inspekcijske službe.

Ovde je meni posebno interesantno u stavu 2. ovoga člana, gde se kaže da komunalna policija ima pravo da zaustavlja putnička vozila, ne ona vozila koja vrše javni prevoz, nego putnička vozila, ukoliko oni procene da ponašanje vozača u putničkom vozilu nije adekvatno ili bi moglo da upućuje na neke neregularnosti. Kako i na koji način sad komunalni policajac procenjuje šta tu nije u skladu sa njegovim mišljenjem, valjda? Malo nam je to nelogično i mislim da to može da predstavlja velike zloupotrebe u stvarnosti, u životu.

Konkretan amandman se odnosi na to da na tablici koju poseduje komunalna policija ne mora da stoji - STOP komunalna policija, dovoljno je - STOP, pošto je ovaj član tačno regulisao kako treba da izgleda ta palica, njene dimenzije, lična osvetljenost. Dovoljno je da postoji - STOP i onda će vozač na koga se to odnosi razumeti poruku službenog lica, a na osnovu, ako treba, njegovog legitimisanja, na osnovu uniforme koju poseduje, će prepoznati da se radi o službenom licu, gde on mora da sarađuje, odnosno mora da se ponaša onako kako se u datom momentu od njega i očekuje.

Čini mi se da dosta ovde postoji mogućnosti za zloupotrebu od strane službenih lica. Uostalom, kao što ih ima i danas.

Potrebno je malo više savesti, potrebno je puno više odgovornosti prilikom upravljanja motornim vozilima, ali potrebno je i od strane službenih lica da strogo poštuju zakonske propise, kako ne bi došlo do njihove zloupotrebe. Trauma nam je dosta i od strane javnih i privatnih izvršitelja, zar sad treba da imamo traume, odnosno građani Srbije, i od službenih lica koji na osnovu nekih važećih propisa imaju određena prava i ovlašćenja. Hvala.
Gospodine predsedavajući, jedan kolega iz skupštinske većine je malopre pokušao da objasni kako je ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o upisu u katastar nepokretnosti i vodova nasušna potreba. Čak je naveo određen broj projekata infrastrukturni koji su realizovani ili je realizacija u toku.

Ali, mi radikali ne nasedamo na te priče. To uopšte nije sporno. Ne mora čovek da poznaje ministra za građevinarstvo, saobraćaj, infrastrukturu, dovoljno je da pogleda predloge zakona koji dolaze u skupštinsku proceduru i da vidi dinamiku predlaganja izmena i dopuna tog zakona i da zaključi da ministar koji vodi ovo ministarstvo ne gleda duže od metar unapred.

Pretpostavljam da gospođa Aleksandra Damjanović ima jedan problem, malo je sada nezgodno što pominjem to ime, ona nema mogućnost da odgovara, ona ima kontinuitet u ovom ministarstvu, od Velimira Ilića, Olivera Dulića, sada gospođe Mihajlović i verovatno je i vama više muka od ovih naglih promena naprečac koje ne daju nikakav rezultat.

Niko ne spori bilo koji projekat. Pogledajte, pogledajte Bratoljub premostio Drinu sa tunelom, Beograd bliži 50 km. Vi se pitate zašto ja danas već drugi put pominjem ovo i ne zavidim nego mi je čak drago kada čujem da u pojedinim delovima Srbije se otvaraju nove fabrike, grade infrastrukturni objekti, a ovo je mesto gde je sedam godina SNS na vlasti, ni jedan jedini objekat, ne računajući ovaj most, nije urađen, ni jedna fabrika nije još ni na vidiku da se otvori. Ovaj most koji je u građevinskom smislu potpuno završen mnogo bi značio ne samo građanima Ljubovije nego kompletnom tom delu i dve države bi povezao, to je Republika Srpska, Srbija, Bosna i Hercegovina i onda bi sa izgradnjom tunela put do Beograda bio kraći do 50 km. Možda bi nekim investitorima u tom slučaju ova destinacija, kako se to često kaže, bila interesantna i zanimljiva.

Glavni krivac zbog čega, ovo je izjavio sadašnji predsednik Republike Srbije pre pune dve godine u Banjaluci, jedini krivac za sada zašto ovo nije u funkciji jeste Zorana Mihajlović, a to je ono kada ona kaže – mi ćemo sada da rešavamo imovinsko-pravne odnose tako što je dovoljno, odnosno ući ćemo u početak gradnje, a biće dovoljno da to rešimo do upotrebne dozvole. Pitanje je da li će to i do tada da se reši, ovo pitanje ako još nije rešeno, onda nisam siguran da bilo šta što ona obeća biće rešeno u nekim predviđenim rokovima. Ne treba da nas ubeđujete kako su infrastrukturni objekti i fabrike našim građanima potrebni. To je zaista činjenica, to je nešto što svaki normalan čovek može samo da poželi. Hvala vam.
O zakonu o izmenama i dopunama Zakona o založenom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar je u najtešnoj vezi sa Duing biznis listom.

Vi ste rekli da je Srbija bila na 157, pa 47 mestu uopšte, a na 11 mestu kada je u pitanju izdavanje građevinskih dozvola. Moram da vas upozorim, drage kolege i vas, gospodine ministre, usporite malo, otići ćete u minus. Ovo kako je krenulo, kojom brzinom idete, to baš vrlo brzo ćete biti ispod nule, a onda je to već malo ozbiljniji problem.

Nije tačno, kolege, da je Srbija toliko poštovana koliko vi ističete. Ne kažem da određenih pomaka nema i niko kao srpski radikali ne može da se raduje uspehu koji bilo koji pojedinac ili neki državni organ ostvari u Srbiji, kao što smo to mi, a kada vam kažem da nije tačno da je Srbija toliko poštovana, ja moram na jednu činjenicu koja meni ne prija… Setite se samo za Savindan, određen broj paketića koji je bio u pokušaju da se podeli deci koja žive na KiM, a srpskog su porekla. Oteli su im. Oteli su im šiptari i da Srbija uživa neki ugled koji vi mislite, neko bi intervenisao. Nije niko intervenisao. To je jedna istina i mi moramo to da prihvatimo, što ne znači da konkretna individualna, pojedinačna saradnja, kada god imamo mogućnost da sa nekim napravimo, da to ne treba i da radimo.

Zbog čega strane kompanije i strani investitori se pojavljuju u Srbiji? Isključivo i samo zbog svog interesa. Nikada ništa u korist Srbije. Kažete – ko bi drugi radio drugačije. Eto, da prihvatimo i tu činjenicu. Sećate se kada nam je u gostima bila zvanična delegacija Indije, da je predsednik Aleksandar Vučić rekao – otiđite u bilo koju drugu zemlju i ako vam ponude bolje uslove od Srbije, vi se vratite, mi ćemo vam ponuditi još bolje uslove. To je ono što privlači verovatno strane investitore – najbolji i najpovoljniji uslovi. Hvala vam.

(Veroljub Arsić: Replika.)
Gospodine Marinkoviću, da sam malo strašljiviji, ja bih se uplašio. Ja kolegu Arsića poznajem dve decenije i znam da je miroljubiv čovek i ne znam zbog čega je sada ovoliko podigao ton.

Kada je u pitanju saradnja sa Ruskom Federacijom, Kinom, Indijom, Brazilom i sa mnogim drugim zemljama, pa SRS tokom tri decenije svog postojanja insistira na tome da se sa ovim i nizom drugih država uspostavi najbolja moguća saradnja.

Gospodine Arsiću, da nije bilo predsednika SRS, prof. dr Vojislava Šešelja, nakon povratka sa svog službenog puta, fabrika, odnosno Železara u Smederevu pitanje je ko bi njom danas gazdovao. Sećate se vi dobro, nego posle nekoliko održanih konferencija za štampu prof. dr Vojislava Šešelja onda se krenulo u drugom pravcu, u drugom smeru i mi nismo protiv saradnje, nego ja vama kažem, i nismo za to da nemaju svoje interese, pa neće niko i niko nas ne voli toliko preterano da bi došao ovde bez svog interesa, ali postoje zemlje koje su prirodni prijatelji Srbije i srpskog naroda i sa njima mi ponajpre treba da uspostavimo saradnju i sigurno nas nikada neće prevariti i sigurno neće gledati samo svoju i isključivo svoju korist, dok neke druge zemlje to rade.

Nemojte se mnogo zaklinjati i objašnjavati strahovit uspeh Srbije na ovoj listi, pa sećate se vi bar da je Mlađan Dinkić bio proglašen za najministra finansija u Evropi. Pa, kakve su finansijske posledice bile i za državu Srbiju i za građane Srbije? Sad kad se kaže da smo 11 po izdavanju građevinskih dozvola, da li to možda nije ono na crnom vrhu, pa negde oko 1.000 kvadrata onog objekta nije moglo da dobije dozvolu, a negde oko 40 kvadrata koji pripadaju opštini Raška dobilo dozvolu za izgradnj? O čemu se tu radi? Da li nas je to možda kvalifikovalo sa 157. mesta na 11. mesto kada je u pitanju brzina izdavanja građevinskih dozvola?
Još jednom u toku današnjeg dana da ponovim, ako se ne računa Ustav, zakon je najviši pravni akt u sistemu jedne države. Njegovom predlaganju treba pristupiti veoma oprezno, obazrivo, studiozno i pokušati sagledati stvari koje se neće morati promeniti, neće morati, podvlačim još jednom, bar za neko relativno kraće vreme, a ne ovako dva, tri puta godišnje. Nije slučaj to sa ovim zakonom, ali mnogi zakoni jesu. Jer da ozbiljno pristupate predlozima ovih zakona, mi ne bi imali situaciju da slobodni poslanici u ovom sazivu Narodne skupštine po broju ugroze parlamentarnu stranku koja je druga po snazi, to je SRS posle SNS, a prva kao opoziciona stranka. Mi danas imamo grupu slobodnih narodnih poslanika koji imaju samo jedan mandat manje nego SRS. To ukazuje o načinu na koji mi pristupamo i donosimo ove zakone.

Sada malo da kažem vezano za ovo založno pravo nad pokretnim stvarima. Još je poznato kao tzv. ručna zaloga, za razliku od hipoteke koja se pojavljuje kod nepokretnosti. To nije nešto što u praksi ima neki veliki značaj.

Dešava se, naravno, i ono se ulaže tamo da bi se obezbedilo neko potraživanje i to je strogo formalan pravni posao, jer za njegovo postojanje je potreban pisani ugovor. Ne može drugačije, ne može usmeno ili dogovorno.

Rekli ste šta je suština i osnov donošenja. Ima nešto što je između vas i onog bivšeg režima, kako vi kažete, zajedničko, ima više stvari naravno, kad je neko na vlasti mora i neki kontinuitet da sprovodi, jeste onaj put ka EU. I oni i vi, i bivši Tomislav Nikolić, da danas nije i on otišao, da li je i on otišao u ovu delegaciju? Jeste? Pa, ne bi se za njega ni znalo da nije, eto, danas nešto tu se pojavio. Ne znam da li je opravdano ili neopravdano, to sad nije ni važno. On je rekao, govorio je to i tada Aleksandar Vučić, tad kao opozicioni političar, da isto to, put ka EU će i SNS, ne znam da li je Arsić bio tad u toj stranci, čini mi se da nije, nisam siguran, da će isto to sprovoditi, samo većom brzinom. Evo, vratio se Arsić. Dopalo mi se ono kad ste rekli, kolega Arsiću, skinuli ste dosmanlije. Oni su vam pomogli da se napravi ta stranka, to zna i kolega Martinović, bio je kada je predsednik onog Administrativnog odbora bio Nenad Konstantinović, u kom pravcu je to sve išlo.

Pošto smo mi političari, a nismo glumci, kolega Arsiću, ako vi saznate i ako uspete da ove iz EU dovedete na tanak led, javite nam, probićemo taj led ne bi li upali, tu ćete imati našu punu podršku, u drugom slučaju ne može, ne možemo se do te mere folirati i izigravati prijatelje nekom ko ne želi da nas prihvati za prijatelja. Tu je samo puk interes, i kompanije te koje dolaze. Tu je smo puki njihov interes, ne sporimo mi to njima. Tako treba imati odnos prema svojim firmama, prema svojoj državi, ali da trčimo za njima, da sebe ubeđujemo kako su nam to poželjni prijatelji, to ne možemo i nećemo. Hvala.
Hvala vam.

Biće sad malo nezgodno, zato što će ovo biti neki miks, više diskutanata posle usko stručne rasprave na amandman koji sam podneo na ovaj zakon.
Ništa vi ne brinite, vi ste čovek onako sa velikim slobodama i dozvolićete da poslanik iznese i ono što on smatra da treba da kaže.
Kaže jedan kolega - zakasnili ste, u Kini je već predsednik države. Jel to kraj sveta i veka? Mene to malo brine, ako je tako, a ja se sećam da su oni tadićevci, đilasovci, pajtićevci vas pitali, da li ste vi nešto uradili? A, oni su uradili. Onda kada nam je narod ukazao poverenje vi ste dobili priliku nešto da uradite. Tako će jednog dana i SRS zadobiti poverenje građana Srbije i pokazaće šta ume i treba ili ne ume, pa će građani ponovo to oceniti.
A kada je u pitanju rezultat utakmice Srbija – EU, evo draga gospodo da vas ja obavestim koji će to biti rezultat. Biće nula – nula, pa ćemo onda koleginice Vjerica biti u neizvesnoj situaciji. Nećemo znati da li je to nula - nula zato što smo mi dali sve od sebe da tako bude ili mi srpski radikali sa jednim delom građana Srbije ili zbog toga što EU nije htela Srbiju u svojim redovima. Rezultat će biti nula – nula, oni nas neće, mi takođe nećemo. Ali, naši prijatelji koji ne dozvoljavaju, odnosno dozvolili su da se uvede 100% takse na proizvode iz Srbije koji treba da odu na Kosovo i Metohiju, pre svega građanima srpske nacionalnosti, kakvi su to prijatelji?
Kakvi su to prijatelji, kakva je to EU koja ne želi da kaže da se formira zajednica srpskih opština na severu Kosova i Metohije? Do kada više te koji nam zaista nisu prijatelji da nazivamo tako?
Profesor dr Vojislav Šešelj ono što je rekao, pokušao da se ponaša državnički, da bi zaštitio teritoriju Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, on je još i tada znao da od toga nema ništa i on je ovaj rezultat nula – nula predvideo mnogo pre nego i vi i ja.
Evo, na ovaj način smo hteli da pokažemo da izmene i dopune ovog zakona, apsolutno nije bilo ni potrebe, nema ni smisla. Koleginica Vjerica Radeta je već obrazložila šta je mnogo bolnije za građane Srbije.

Gospodine Đorđeviću, vi pošto je u Vladi bila pokrenuta inicijativa, odnosno pričalo se, a to je uradila, ako se ne varam, Jelena Deretić. Ona je pomoćnik ili državni sekretar u Ministarstvu pravde i ona je za nas srpske radikale i za građane Srbije koji pate od te bolesti privatnih izvršitelja, najavila da će krajem ali već sada prošle 2018. godine biti pokrenute izmene, odnosno biće usvojen predlog izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju u Republici Srbiji. To znači da vi imate puno pravo a i obavezu da prenesete na Vladu Republike Srbije da se pokrene ta inicijativa.

Sve je veći broj građana Srbije koji ni krivi ni dužni plaćaju ceh privatnim ili tzv. „javnim izvršiteljima“. Nije mali broj slučajeva da javni izvršitelji ali naravno sa bliskim povezanim licima osnuju agencije za otkup dugova, a onda kasnije otkupljuju te dugove i kasnije oni vrše izvršenja, kao što i njihova povezana lica, da li rodbina, prijatelji, kumovi ili slično, pojavljuju se na aukcijama za otkup nepokretnosti koje u poslednje vreme u Srbiji sve češće se javlja u 2017. godini. Za 2018. godinu nisu još gotovi svi podaci.

Bilo je blizu tri i po hiljade prodatih stanova, kuća ili drugih stambenih objekata vrlo često, ne ispod tržišne cene za malo, nego nekoliko puta u odnosu na tržišnu cenu. A da problem bude veći, potraživanja od strane izvršnih poverilaca koja iznose i pet hiljada evra, prodavali su se stambeni ili drugi objekti koji vrede i blizu sto hiljada evra.

Obaveze koje su, odnosno zaradu koju su imali privatni izvršitelji, naravno sve je to povezano sa, vrlo često sa bankama, poslovnim i komercijalnim bankama, su često bile nekoliko puta veće od samog osnovnog duga, čak uključena je i kamata.

Ima još jedan problem, znači predviđeno je oko 308 izvršilaca u Srbiji, a ima ih sad i popunjenost je 2017. Mi u SRS smatramo da je puno i jedan koji radi posao na ovakav način, ali ako se postavi pitanje zbog čega to nije popunjeno do kraja, stvar je jednostavna. Više su spremni ovi koji su već ušli u taj posao da plate, nego oni koji bi trebali da budu postavljeni.

To pomalo liči i na ono kada su kolegu carinika, ovo je naravno šaljivo, htele njegove kolege da časte pa su ga pitale šta bi voleo da mu poklone za poklon, a on je rekao - naravno jednu smenu. E takva je situacija i sa privatnim izvršiteljima. Hvala.
Gospodine ministre, sa modernizacijom naše pravne regulative vezano za zapošljavanje stranaca, vi bi trebali intenzivnije da razmišljate i o načinu kako da se naši građani koji su otišli u inostranstvo što pre i pod što povoljnijim uslovima vraćaju u svoju otadžbinu. I vi ste sigurno više puta čuli kako je 60-ih godina prošlog veka iz Srbije odlazila uglavnom nestručna radna snaga. U poslednje vreme, posebno je to izraženo sa početkom 21. veka, sve više odlazi stručnih ljudi, reklo bi se i najstručnijih. Zbog čega? Iz razloga što nemaju ovde uslove koje imaju obezbeđene u inostranstvu. I sad, regulisati oblast zapošljavanja stranaca, to je i te kako potrebno.

Protiv toga nemamo ništa, čak možda i ono što vi idete u nekom pravcu obezbeđivanja nekih uslova za njih, i to može da se prihvati, ali ima jedna situacija koja je praktična i ona se pojavljuje u opštinama u Srbiji, pored reke Drine, možda i u drugim mestima. Meni je poznato Bajina Bašta, Ljubovija, Mali Zvornik, Loznica, Krupanj, Bogatić, Šabac, možda Sremska Mitrovica. Tamo građani Republike Srpske imaju potpuno isti status i tretman kao stranci iz zemalja članica EU, a vi ste u jednom delu ovog zakona na poseban način i regulisali, i istakli, i naznačili kako i pod kojim uslovima će moći da dobijaju radne dozvole, odnosno da se reguliše zapošljavanje stranaca iz tih zemalja.

Ovde bi trebalo napraviti jedan iskorak i omogućiti isto našem narodu da se zapošljava pod uslovima koji to čine i građani Republike Srbije. Poneke fabrike, privredni subjekti su prinuđeni zbog nedostatka radne snage, adekvatne, da angažuju i zaposle one koji su iz Republike Srpske, ali ne mogu biti prijavljeni ako nemaju državljanstvo Republike Srbije. Mogu biti angažovani na privremene i povremene poslove, ne ide im radni staž, a obaveze su sve kao da su zaposleni, kao da imaju stalno zaposlenje.

Da li se vi sećate, gospodine ministre, a morali biste se setiti, jer je to bilo na Vladi kada je bio u pitanju Zakon o turizmu, da lica koja su iz zemalja EU, a ispunjavaju druge uslove, u smislu struke, mogu biti zaposleni kao i građani Srbije, a nigde ne piše tamo da Srbin iz Republike Srpske imaju isti taj status? Ukoliko bi nešto uradili na tom planu, verovatno građani bi bili zadovoljni, odnosno bilo bi im lakše da regulišu svoj radno-pravni status. Hvala.
Zakon o izvršenju i obezbeđenju nalazi se pod stalnom analizom stručnog tima pravnika SRS, iz prostog razloga što upravo ovaj deo koji se odnosi na tzv. javne izvršitelje u narodu poznati kao privatni izvršitelji, nanosi ogromnu štetu građanima Srbije.

Predsednik naše stranke, prof. dr Vojislav Šešelj, nakon povratka sa službenog puta, jedna od prvih političkih izjava koju je dao jeste i da će se aktivno SRS, pa i on lično boriti protiv ukidanja javnih izvršitelja. Kako je vreme prolazilo sve je više bilo razloga za tako nešto.

Poznato je da je Zakon o izvršenju, u vreme komunista, donet 1978. godine i on je imao 11 izmena i dopuna, sve do 2001. godine, ali ni jedne izmene i dopune tog Zakona nisu prenosile tu mogućnost na nekog drugog osim na sudske izvršitelje.

U poslednje vreme, u praksi se da primetiti da je sve veća sprega između nekih sudskih organa, između banaka i privatnih izvršitelja, prosto, mafijaška sprega postoji, pa je tako u 2017. godini prodato oko 3.736 stanova i drugih stambenih jedinica.

Analize su pokazale da od tog broja, skoro ni jedan izvršni dužnik nije imao još jednu stambenu jedinicu, a izvršni poverenici, odnosno lica koja su to kupovala, moglo se primetiti da im je to peti, šesti, osmi, ko zna možda i deseti stan.

Upravo zbog toga, mi smatramo da ovaj deo nadležnosti treba vratiti sudskim izvršiteljima. Jednom je bila i izjava od strane Ministarstva pravde da je to preneto na javne izvršitelje, iz razloga efikasnosti i zbog toga što nema posebnog troška za državu. U ovakvim situacijama ne sme se postaviti pitanje koliko košta, važno je da to izvršenje bude pravično i da bude sa najmanjom mogućom štetom za izvršnog dužnika.

Evo, nedavno je bio slučaj da je baš sasvim slučajno sin jednog javnog izvršitelja, od drugog kupio stan, a da pravo preče kupovine, gospođa Snežana Aksentijević nije imala, sasvim slučajno je ovaj i saznao i sasvim slučajno došao u situaciju da on kupi stan pre nekog od koga je taj stan nasilno otet, a i danas ćemo u raspravi u načelu imati neke teme koje treba ovo da omoguće, odnosno da spreče.

Ovaj zakon, ovakav je uveo Boris Tadić, odnosno većina koju je on obezbedio, a prihvatio ga je 2016. godine sa nešto izmenjenim sadržajem i Aleksandar Vučić. Veliki broj građana Srbije se protive ovakvom načinu izvršenja i mislim da bi ovaj put trebalo glasati za ovaj Predlog zakona, inače mi već šesti put podnosimo ovaj predlog i nećemo odustati sve dok se izmene i dopune Zakona o izvršenju ne stavi van snage. Hvala.