Ne znam zašto ste se iznervirali i naljutili, gospođo Kalanović. Nisam rekla da smo tražili ništa loše u vašoj biografiji i ne znam zašto je kontrola gume loša u nečijoj biografiji, ali, gospođo Kalanović, kažete da ceo Trstenik zna šta ste vi radili. Znam da ceo Trstenik i cela Poljna, to je vaše selo, zna da ste u vašem selu asfaltirali svaku ulicu, osim jednog malog sokaka gde živi predsednik mesnog odbora SRS-a.
Zaista nije lepo, kada ste celu Poljnu asfaltirali, trebalo je i ono malo sokače. Lično sam bila i videla. Hvala.

Dame i gospodo, znamo da je gospodin Milan Marković veoma ponosan na svaki predlog zakona koji u Parlament dolazi iz njegovog ministarstva i da vrlo zdušno brani predloge. Ima u tom smislu urednu komunikaciju s narodnim poslanicima, ali kada je u pitanju prihvatanje amandmana, tu baš nije pokazao da je široke ruke.
Podsećam, pretpostavljam da ministar sluša, na donošenje dva veoma važna zakona od pre nešto manje od dve godine, Zakon o lokalnim izborima i Zakon o lokalnoj samoupravi. Taj zakon je imao široku podršku u Paramentu. Mi srpski radikali nismo glasali za taj zakon, ali smo imali pozitivan stav o većini članova iz oba zakona i tada ste nas, gospodine Markoviću, ubeđivali da donosite zakone koji su za duži period, koji su dobri, i zaista jesu dobri i trebalo je da budu za duži period, ali vi ste, evo, ni dve godine nakon toga, dobili zadatak da te zakone menjate. Najavili ste promenu Zakona o lokalnim izborima. Ovim zakonom već u jednom delu menjate i Zakon o lokalnoj samoupravi.
U obrazloženju Predloga ovog zakona naveli ste na koje članove Ustava ste se pozivali prilikom izrade zakona, pa govorite o čl. 177, 189, 190. Moram da vam kažem, gospodine Markoviću, da ni u jednom od ovih članova nema pravnog osnova za donošenje ovakvog zakona. Ovi članovi govore o razgraničenju nadležnosti između Republike, autonomnih pokrajina i opština i govore u okviru nadležnosti opština, između ostalog, da je opština nadležna da uređuje oblast komunalne delatnosti.
Zato vam skrećem pažnju da je ovaj predlog zakona neustavan. Ne postoji nigde u Ustavu Republike Srbije pravni osnov da se policija vezuje za lokalnu samoupravu. Policija se vezuje isključivo za državu, isključivo za državnu upravu, a nikako za lokalnu samoupravu, kako ste predvideli ovim zakonom. Mi smo vas na to upozoravali kada se raspravljalo o Zakonu o glavnom gradu, jer je i tu, između ostalog, predviđena mogućnost postojanja ove policije. Kada bismo sledili analogiju ovog predloga, onda možemo da očekujemo da se Dragan Šutanovac ovde pojavi i predloži nam zakon kojim će biti predviđena komunalna vojska.
Gospodine ministre, mi imamo pravno uređenu komunalnu oblast u Srbiji. Lokalne samouprave i gradove i opštine imaju uređeno, svojim statutima, odlukama, na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi, postojanje komunalnih inspektora, komunalnih redara, i sve ono što je predviđeno da će raditi komunalna policija, sve je to već u nadležnosti ovih službi.
Da li one rade svoj posao i koliko rade svoj posao, to je stvar, pre svega, starešina tih organa, a dobrim delom i vas, kao resornog ministra, zbog komunikacije s lokalnim samoupravama, zbog vaše nadležnosti kada je u pitanju lokalna samouprava.
Zato ne može da se očekuje da će ovaj zakon i uvođenje komunalne policije doneti išta dobro ili išta bolje u odnosu na sadašnje stanje, kada je u pitanju komunalna delatnost.
Neko od kolega iz stranke koja će podržati ovaj zakon pominjao je buku u Beogradu, u Ulici Strahinjića Bana, koju, kao, do sada nisu mogli komunalni inspektori i komunalni redari da spreče, da uvedu u red, a ti komunalni inspektori imaju na raspolaganju policiju, redovnu, regularnu, školovanu policiju. Ako oni to nisu mogli, ili nisu hteli, onda zaista ne vidimo na koji način će to uraditi komunalna policija.
Sećate se, gospodine ministre, bili ste u to vreme narodni poslanik, kada smo raspravljali o zakonu koji je predviđao uvođenje poreske policije, pa neke privatne policije za održavanje reda na sportskim takmičenjima, mi smo vam i tada govorili da od tog posla nema ništa, da se donose zakoni koji su neprimenjivi. I, zaista, ti zakoni ni dan-danas tim svojim delovima nisu zaživeli i ne mogu da se primenjuju.
Kada sam čitala ovaj tekst zakona, obeležavala sam neke članove koje želim da komentarišem, pored nekih sam napisala "opasno", jer je zaista opasno da čoveku koji će biti komunalni policajac, a čulo se već šta sve mora da ispunjava ili ne ispunjava da bi taj posao mogao da obavlja, date nadležnosti iz ovog zakona i uz te nadležnosti mu date lisice i palicu i pustite ga da obavlja taj posao, bez prisustva prave, normalne policije.
Šta očekujete? Da li očekujete da će, kada dođe takav policajac u te kafiće u Ulici Strahinjića Bana, u 23.00 časa, uspeti da upotrebi lisice i palice, ili će sam dobiti batine? Da li mislite, kada dođe negde gde su ulični prodavci, koji su, po vašem mišljenju, na nedozvoljenom prostoru, da će ljudi mirno da čekaju i da gledaju da ih, okolo, svi ljudi gledaju kako ih ponižava, kako im stavlja lisice i upotrebljava palicu, bije? Mislite li da će ljudi mirno da sačekaju takvog komunalnog policajca?
Neće, gospodine Milane Markoviću, nije dobro ovo što radite. Dobro bi bilo, ako je nedovoljno sposobna komunalna inspekcija, komunalni inspektori i redari, da se ti ljudi osposobe, da se ti ljudi, ako treba, i brojčano povećaju, ali da rade svoj posao u saradnji s policijom, tamo gde im je policija potrebna.
Šta znači na pet hiljada stanovnika jedan komunalni policajac? Vi nam još ovde ispričaste kako će to biti naš policajac iz komšiluka itd.
Da li imate predstavu na kojoj površini živi pet hiljada ljudi? Taj jedan komunalni policajac, umesto da nekog bije palicom koju ste mu vi dali, samo može da dobije batine. Zaista, potpuno nenormalno i neprimenljivo.
Zamislite, kada ste u ovoj izbornoj kampanji za lokalne izbore uklanjali tezge u Zemunu ljudima koji su imali uredne ugovore s opštinom Zemun, da ste tada tim ljudima poslali ove vaše policajce, da ste imali regulisan, odnosno usvojen i već u primeni ovaj zakon. Šta biste uradili? Ljudima koji imaju uredne ugovore, zaključene s ovlašćenim licem i ovlašćenim organom, vi biste, naočigled svih drugih u okolini, stavljali lisice i tukli ih palicama.
Ne karikiram, gospodine ministre, govorim. Ubeđena sam da ste svesni da ovaj zakon jeste ovo što ja govorim i kada se setim na koji način ste govorili o Zakonu o lokalnoj samoupravi, ne mogu da verujem da je ovaj zakon, u ovakvom tekstu, vaša ideja.
Vi ste rekli, to je suština – zašto donosimo taj zakon. Zato što ovakav ili sličan, s tim nekim lokalnim šerifima imaju mnogi u belom svetu.
Gospodine ministre, u belom svetu svi imaju industrijsku proizvodnju, Srbija je nema, pa svi imaju domaće banke, Srbija ih nema, pa svuda pojeftinjuje gorivo, u Srbiji poskupljuje, pa svuda funkcionišu institucije sistema, u Srbiji ne funkcionišu. To su problemi koje bi trebalo zakonima da regulišete, da donosimo zakone od kojih će građani Srbije imati neke koristi, a ne ovakvi zakoni, od kojih ne da neće imati koristi, nego će još više zakomplikovati i život građana i život ljudi koji će raditi ovaj posao za neku platu koji vi budete ovde predvideli.
Kad budem govorila pojedinačno, skrenuću vam pažnju na neke odredbe zakona koje su međusobno u koliziji. Neverovatno je da smo tako nešto dobili, uopšte, u Predlogu. Mi smo naše amandmane, koje smo podneli u popriličnom broju na ovaj zakon, koncentrisali u dve grupe.
Dakle, da ne bude zabune, mi smo apsolutno protiv donošenja ovog zakona, pre svega, iz razloga što je neustavan, zatim je neprimenjiv i sve ovo što sam rekla i što ću da kažem, ali smo podneli amandmane, pošto znamo da ćemo usvojiti ovaj zakon ovakav kakav je; rekli smo da sve ono što radite u gradovima morate da radite i u opštinama, bar kad je u pitanju komunalna delatnost.
Zašto neki grad na pet hiljada stanovnika može da ima ovog vašeg policajca, a opština ne može? Posebno, gospodine ministre, da se prisetimo, kada smo raspravljali o bivšim opštinama i prevođenju opština u gradove, koliko je bilo rasprava, koliko je bilo amandmana iz vladajuće koalicije; neke ste i usvojili, tamo gde vam je zavisila lokalna vlast od tog amandmana. Nažalost, to su vam bili kriterijumi i to nije dobro i ne može biti dobro.
Više kolega je danas govorilo o tome da je uvođenje komunalne policije još jedan ''namet na vilajet'', odnosno da će, u ovoj eri ekonomske krize, gde se stalno apeluje na štednju, ovaj zakon proizvesti još više troškova u državnoj kasi.
Vi ste rekli da to nije tačno, a u obrazloženju zakona kažete – za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Ovo je zaista neverovatno. Dalje kažete – u budžetima gradova i grada Beograda potrebno je, međutim, obezbediti dodatna sredstva za obrazovanje, početak rada itd.
Odakle će ta sredstva uzeti grad Beograd i budžeti gradova, ako neće iz budžeta koji dobijaju iz Republike? Ne mogu, valjda, ovo da finansiraju sa komunalnog računa, gospodine ministre? Pretpostavljam da vi to znate i da znate da je to nemoguće, da bi to bio prekršaj za onog ko bi to radio sa komunalnog računa.
Morate svi vi iz Vlade Republike Srbije potpuno jasno i glasno da kažete šta podrazumeva zakon koji nama predlažete i koliki su troškovi u pitanju, jer nismo zaboravili vaš entuzijazam kada ste ovde pričali kako će se smanjiti broj zaposlenih u lokalnim samoupravama, na osnovu one vaše famozne ideje, fascinantne, kako će ljudi da trče, da jure predsednike opština – dajte mi dve ili tri hiljade evra i ja sa 30 godina radnog staža odoh da živim sa 3.000 evra do kraja života, ili do penzije, još 20 godina. Tada smo vam govorili – nema od tog posla ništa. Gospodine Markoviću, vi ste i u medijima i ovde i kada smo razgovarali s vama, stalno tvrdili da će taj projekat biti do kraja realizovan. Vidite, nije ni započeo. Isto će vam biti i s ovim zakonom.
Ovaj zakon kaže, u članu 3 – ljudstvo komunalne policije. Kakvo ljudstvo, gospodine ministre, valjda se kaže ''sastav komunalne policije''? Samo ste pokazali da ste imali lošeg prevodioca za ovaj zakon. Naravno, i dalje mislimo da je neprihvatljivo ono što je u članu 3. predviđeno, između ostalog, da komunalna policija može koristiti i određena sredstva prinude. Kada dođemo na ta sredstva, već sam govorila o tome, govorio je i kolega Avramović, to je apsolutno neprihvatljivo.
U članu 4. govorite o pomoći u izvršenjima, odnosno asistenciji. Ovde dolazimo do onoga kada će vaš komunalni policajac, s palicom i lisicama, da traži onog pravog policajca, takođe, s palicom i lisicama i još i s pištoljem.
Nadam se da nikada neće biti potrebe da u obavljanju komunalne delatnosti bilo ko koristi oružje, ali vi ste, između ostalog, i to predvideli, pogledajte na koji način. Da ne čitam ceo član, da ne gubim vreme, ali govori se o pomoći u izvršenju kada, po oceni nadležnog organa grada ili ovlašćene organizacije, postoje pretpostavke da sprovođenje njihove izvršne odluke neće biti moguće bez prisustva komunalne policije ili upotrebe sredstava prinude.
Šta znači – postoje pretpostavke? Ko ceni postojanje pretpostavki? Znate da na ovaj način intervenišemo svaki put kada nemamo koncizne i precizne zakonske odredbe.
Gde god zakon ostavlja neku mogućnost, da neko može, da neko procenjuje, da neko pretpostavlja, to ne može biti zakon koji će se realno primenjivati i koji će biti jednak za sve i gde će svi građani biti isti pred zakonom. Za ovaj član ću kratko da se vratim i na ono što su govorile kolege, vezano za mandatnu kaznu. Zamislite, vi ostavljate mogućnost gradovima da oni određuju mandatnu kaznu. To je, prosto, neverovatno. Da li to znači da će za isto delo, pošto ne znam kako bi se nazvalo ovo što će da radi komunalni policajac, jer vi u zakonu to niste naveli, prekršaj nije, jer se ne tretira po Zakonu o prekršajima, za isto kršenje te komunalne discipline u Beogradu i Loznici, razlika u mandatnoj kazni iznositi pet puta, zato što ste vi rekli – neka im, neka sami određuju mandatne kazne.
Kod primene mandatnih kazni, mi smo skoro menjali Zakon o policiji, između ostalog, i zbog toga da bi se ukinulo kažnjavanje na licu mesta, zato što je to najpodložnije sitnom podmićivanju, gde opet građani dolaze u situaciju da se službeni organi ne ponašaju jednako prema svakom građaninu. Dakle, ovo vam, gospodine ministre, nije dobra ideja i nije dobro rešenje.
Govorite u članu 16. o vrstama ovlašćenja komunalne policije, pa kažete – komunalna policija može da izrekne upozorenje, pa usmeno naređenje, tu će stvarno neko da se prepadne, pa proveru identiteta. Šta ovo znači – dovođenje? Pregled lica i predmeta, privremeno oduzimanje predmeta, video-nadzor, upotreba sredstava prinude, i to fizičke snage, službene palice i sredstava za vezivanje. Šta znači fizička snaga? Znači da vi zakonom ovlašćujete komunalnog policajca da pesnicama, šakama, nogama, rukama, bije čoveka koji je postavio tamo na kartonu nešto da prodaje da bi preživeo, na mestu koje nije predviđeno za takav posao.
Pregledanje lica i predmeta. Pa, kako zamišljate, gospodine ministre, da ovaj vaš komunalni policajac pregleda fizičko lice na otvorenom prostoru? Šta će, da mu skida garderobu, da ga pipka? Tamo negde ste rekli da će taj pregled vršiti lica istog pola kakvo je i lice koje se pregleda. Prosto, ne razumem na koji način mislite, ili će da ga strpa u njegov auto, pa će da ga tamo pregleda, ako ima auto? Ako nema, da li će pored tezge da pregleda lice? Ovo je potpuno neprimenljivo, da ne koristim neke grube izraze.
Prilikom obavljanja, u članu 21, zakonom utvrđenih poslova, komunalni policajac može izvršiti pregled lica zatečenog u kršenju propisa iz delokruga komunalne policije, vozila i predmeta koji su u neposrednoj blizini. Opet, može, a šta ako neće? Na osnovu čega procenjuje da to treba ili ne treba da uradi? Nije dobro, zapravo, rešenje člana 21. kojim se ovo šire obrazlaže još više cementira lošu ideju iz ovog zakona.
Predviđate u članu 23. video-nadzor. ''Kada je to potrebno radi sprečavanja kršenja propisa iz delokruga komunalne policije, određeni prostor i objekat može se obezbediti video-nadzorom''. Da li možete, gospodine ministre, da nam kažete, na osnovu čega je, ako ovaj zakon još nije usvojen i nije stupio na snagu, postavljen video-nadzor u podzemnom prolazu na Zelenom vencu? Naravno, nemamo ništa protiv što je postavljen, ali hoću da vam kažem da ta mogućnost već postoji, ne treba vam novi zakon za tako nešto. To već možete da radite gde god mislite da postoji potreba za tako nečim, i treba to da se radi, nije sporno, ali to sve može da se radi bez ovog zakona i bez komunalnog policajca s palicom i lisicama.
Upotreba sredstava prinude regulisana su članom 24. Po mišljenju SRS-a, ovo može da radi samo i isključivo policija, koja je u nadležnosti Ministarstva policije, i to je jedino u skladu s Ustavom.
Gospođo Čomić, izvinite, molim vas, samo da ide vreme, da bih mogla da se orijentišem, ne vidim koliko govorim.
Kontrola upotrebe sredstava prinude. ''O upotrebi sredstava prinude komunalni policajac podnosi pisani izveštaj načelniku komunalne policije, odnosno licu koje načelnik ovlasti da ocenjuje opravdanost i pravilnost upotrebe sredstava prinude.''
Šta ovo znači? On je već primenio prinudu, on je nekome stavio lisice, on je nekog isprebijao palicom, i onda obaveštava, i onda treba neko da procenjuje da li je to bilo ili nije bilo opravdano. Bojim se da je malo kasno.
''U slučaju neopravdane i nepravilne upotrebe sredstava prinude, načelnik komunalne policije preduzima zakonom predviđene mere radi utvrđivanja disciplinske, prekršajne, odnosno krivične odgovornosti.''
Da li će on to da uradi ili neće i šta ima od toga onaj ko je dobio batine, a nije trebalo da ih dobije, i dobio ih je od neovlašćenog lica, to je posebna priča, pogotovo ovaj poslednji stav, koji kaže da se ocena iz stava 1. ovog člana daje i mere iz stava 3. preduzimaju bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja izveštaja o upotrebi sredstava prinude. Ovo je neprimeren rok. Ako već ovo radite, onda je ovo zaista neprimeren rok.
''O upotrebi sredstava prinude načelnik komunalne policije obaveštava nadležnu policijsku upravu najkasnije u roku od 48 časova od upotrebe sredstava prinude.'' Kad vi njemu zakonom dajete mogućnost da koristi prinudu, zašto on obaveštava policijsku upravu? Zaista, potpuno nepotrebno.
Opredelite se, ili ćete, u skladu s Ustavom, da ovo radi policija, ili će ovi vaši komunalni policajci da rade kako je njima po volji.
''Ako prilikom upotrebe sredstava prinude'', još uvek član 28, ''nastane telesna povreda ili nastupi smrt lica, načelnik komunalne policije podnosi o tome pisani izveštaj nadležnoj policijskoj upravi.'' Dakle, ono što sam govorila kad ste se smeškali dok sam pričala da neko nekog može da prebije, nisam htela da budem gruba, pa da kažem i da ubije, ali vi ste u članu 28. predvideli da u obavljanju najobičnije komunalne delatnosti može da nastupi smrt i onda će, lepo, dobiti policija pisani izveštaj o tome. Ovo je previše.
Gospodine ministre, znate da nemamo ništa protiv da se uvede maksimalno red, koliko je to moguće, ali vi znate koliko ste ljudi ostavili bez posla, koliko ljudi prodaje na tezgama na nedozvoljenim mestima, i sada ćete tim ljudima da šaljete komunalne inspektore, pa u članu 28. predviđate da u njihovoj intervenciji može da dođe i do smrtnog slučaja. Mislimo da ovo nikako nije dobro.
Uslovi za obavljanje poslova, da ima psihofizičke sposobnosti potrebne za obavljanje poslova komunalne policije, da ima položen ispit za obavljanje poslova i primenu ovlašćenja komunalnog policajca, to je posebno interesantno dalje u razradi, da nije osuđivan na kaznu od najmanje šest meseci, da mu nije ranije prestao odnos zbog teže povrede dužnosti itd.
Moraju da postoje neki kriterijumi, jasno je meni, pošto ste se vi za ovo opredelili, moraju da postoje neki kriterijumi, ali vi danas imate komunalnu inspekciju, komunalne redare, i svi su oni polagali državni ispit, ispit za rad u organima uprave. Polagali ste ga i vi, polagala sam ga i ja i svi mi koji smo radili u organima uprave smo polagali taj ispit. Da ne podsećamo sad koji se sve predmeti tu polažu i šta je bitno za te ljude.
Dakle, ne vidim kakav će to biti poseban ispit, osim ako ih nećete učiti kako da udaraju ljude i kako da stavljaju lisice.
Vi ste ovde negde predvideli, sad mi se izgubi taj član, ali nije bitno, znam sadržinu, da će ministar da određuje i da lekarima preporučuje koje su to psihofizičke sposobnosti potrebne za obavljanje ovog posla, i to ne ministar zdravlja, nego ministar državne uprave i lokalne samouprave.
To je, zaista, neverovatno, gospodine Markoviću. Vi kao ministar ćete preuzeti odgovornost da propišete lekarima kako i šta sve da pregledaju tom čoveku koji će da nosi palicu i lisice, da bije nedužne ljude koji čine neke, da kažemo, prekršaje iz oblasti komunalne delatnosti?!
Recimo, mi smo danas, sasvim slučajno se potrefilo, dobili pismo gospodina Vojina Kršljanina iz Bulevara oslobođenja iz Krnjeva kod Velike Plane.
On je dobio opomenu po nalogu za plaćanje doplatne karte za navodno pogrešno parkiran svoj auto, smederevske registracije, da ne čitam registarski broj, a čovek niti je bio u Beogradu, niti je bio na tom mestu; čovek ima ''peglicu'', jeste ovo registarski broj te stare peglice koja može samo po Krnjevu da se vozi. Moguće je da je, recimo, bilo vozilo somborske registracije, pa onaj tamo nije dobro video, pa je zamenio, ali ovaj čovek je, bogami, platio 1700 dug, pa troškove opomene – 300 dinara, 2000 dinara.
Zamislite da je ovaj koji je to radio tada bio komunalni policajac, pa nema čoveka kod auta, pa on onda može, ovaj zakon mu dozvoljava, da otvara auto, da pregleda auto, ako ne može da ga otvori, možda može da ga razbije, da bi mogao da otvori s unutrašnje strane, pa da vidi šta ima autu, ako je auto parkiran na pogrešnom mestu. To ovaj zakon dozvoljava.
Kažete da komunalni policajac u obavljanju službene dužnosti ima status službenog lica i da uživa krivično-pravnu zaštitu propisanu zakonom. Volela bih samo da nam kažete – kojim? Koji zakon kaže – komunalni policajac se smatra službenikom koji obavlja službenu dužnost i neki zakon ga štiti?
Dakle, opet imamo istu priču koja je prisutna devet poslednjih godina, da jedan zakon, koji bi trebalo da bude usklađen s onim, vi to kažete – ''krovnim zakonom'', ne znam šta to znači, bude usklađen s osnovnim zakonom.
Vi najpre donosite ove, da kažem, male zakone i onda na osnovu njih donosite, recimo, krivični zakonik. Valjda ste mislili da će u krivičnom zakoniku biti regulisano ovo što ste predvideli članom 44. Predloga ovog zakona.
Gospodine ministre, vrlo je interesantno, stvarno ne znam na koji način mislite da se sprovedu ovi članovi od člana 45. do 50. prelaznih i završnih odredaba. Ne znam da li ću imati vremena sve da komentarišem. Recite mi, molim vas, koliko mi je još minuta ostalo.
(Predsedavajuća: Osam minuta.)
Hvala. Dakle, član 50. kaže: „Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a počinje da se primenjuje po isteku od šest meseci od dana stupanja na snagu, izuzev čl. 45, 46. i 47. koji se primenjuju od dana stupanja na snagu ovog zakona“.
Gospodine ministre, član 45. kaže da propise iz čl. 30, 32. i 35. donosi ministar nadležan za lokalnu samoupravu, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, a ove druge, iz čl. 39. i 41, u istom roku doneće skupština grada. I ovo može da se uklopi ukoliko budete zaista to uradili u roku od tri meseca, da se ovaj član primenjuje.
Ali, član 46. kaže da će akta o obrazovanju i unutrašnjem uređenju komunalne policije, u skladu s ovim zakonom, gradovi doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Valjda će sačekati da donesu ove akte iz čl. 41. i 39, pa će onda da donose akt o unutrašnjem uređenju.
Dolazimo do člana 47: „Ispitnu komisiju iz člana 35. stav 1. ovog zakona, ministar nadležan za lokalnu samoupravu“, i ovo sami obrazujete, ma, vi ste genije, „obrazovaće u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona“.
Ovamo, jedan deo poslova završavate u roku od tri meseca, pa onda ovde u roku od šest meseci, a uzajamno su povezani poslovi, pa sad ne znam šta je pravi rok, a zaposleni u komunalnoj policiji dužni su da polažu ispit za obavljanje posla i primenu ovlašćenja komunalnog policajca najkasnije u roku od godinu dana od dana donošenja propisa iz člana 35. stav 2. ovog zakona.
Kako vam se to uklapa u ovaj rok, gospodine ministre, s obzirom na ove prethodne, tri meseca, šest meseci za donošenje ovih akata?
Pokušala sam da sabiram, oduzimam, nikako nisam videla na koji način može ovaj posao da se završi u roku predviđenim članom 50, jer ste rekli da se ovaj zakon primenjuje po isteku, sada zanemarujem članove 45, 46. i 47, koje ste izuzeli, ali se zakon, dakle, u celosti primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu. Kako će se primenjivati u roku od šest meseci, ako ovaj planira da bude komunalni policajac u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona, odnosno donošenja ovih propisa? To je godina i tri meseca, odnosno godina i šest meseci, on tek tad polaže ispit. Šta će biti u ovom međuvremenu od godinu i po dana? Taj period vam treba da bi ovo lice položilo taj ispit i da bi moglo da obavlja taj posao.
Ovo je zaista neverovatno. Da li to znači da će godinu dana komunalni redari i komunalni inspektori obavljati poslove komunalnog policajca, možda u uniformi, sa i bez lisica, sa i bez palice? To zaista ne može jednostavno da se objasni. Gradsko veće, na predlog načelnika komunalne policije, doneće prvi strateški plan komunalne policije najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Šta sad znači ovo – strateški plan, u roku od dve godine? Zašto ovaj član stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku“, a počinje da se primenjuje po isteku šest meseci?
Ne znam da li primećujete, gospodine ministre, da su ovi članovi u apsolutnoj koliziji? Možda ste vi zamislili da sve to tako bude, ali ovo, ako će biti u skladu i s ovakvim zakonom, lošim zakonom, ne može, jednostavno, neće moći da se primenjuju ove odredbe i neće moći da se poštuje ovaj zakon.
Mi smo uvereni da neće doći do primene ovog zakona, da ćete vi u međuvremenu da shvatite da niste spremni, kao ministar i kao pravnik, da stojite iza zakona koji nema uporište u Ustavu Republike Srbije, jer valjda je osnovno da svaki zakon mora da ima uporište u Ustavu Republike Srbije.
Doduše, vi ste ovde, već sam vam to rekla, naveli neke članove koji nemaju veze s tim, ali ste skrenuli pažnju da istovremeno govorite o odeljenju za zakonsko regulisanje komunalne policije, da je saglasno sa članom 190. tačka 1. Ustava.
Zaista moram to, radi javnosti, da pročitam. Stav 1. tačka 1. člana 190. Ustava kaže da opština, preko svojih organa, u skladu sa zakonom, uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti. Gde piše da postoji policajac? Ne piše. Mora da postoji, mora da se zna da postoji još neka policija osim policije iz delokruga Ministarstva unutrašnjih poslova. Mogli ste da kažete o komunalnoj žandarmeriji, o komunalnom SAJ-u. Isto ne piše u Ustavu striktno, ali mogli ste to da kažete.
Kažete, dakle, da se to uređuje zakonom. „Uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalne delatnosti''. Istovremeno, ovo ovlašćenje nije protivno ustavnom pravu gradova i grada Beograda na samostalno uređivanje svojih organa, niti istom pravu utvrđenom u stavu 6. Evropske povelje u lokalnoj samoupravi iz 1985. godine.
Pričali smo, neke kolege su i karikirale ''lokalne šerife'' itd., ali ja vrlo ozbiljno govorim o ovom zakonu, koliko god se vama povremeno činilo da to nije tako, možda to jeste usklađeno, zapravo, jeste usklađeno s tom poveljom, ali je problem Ustav Republike Srbije, problem su okolnosti u kojima bi se, eventualno, ovaj zakon primenjivao, problem je ogroman broj građana koji su ostali bez posla i svakog meseca i dalje ostaje 10.000 građana bez posla.
Vi ste danas, ministre, prisustvovali, tako su novine najavile, prvoj elektronskoj sednici Vlade. Lepo je da mi pratimo savremenu tehnologiju...
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.)
Evo, samo da završim rečenicu. Dakle, lepo je da mi pratimo sve te moderne trendove, ali bi bilo dobro da Vlada bude svesna da vlada zemljom.

Kolega Stanimiroviću, dozvolite da vas obavestim da Srbija nije u EU i to što ste čitali možda bude jednog dana, a možda ne bude ni tad. Kao što znate, ne daju nam ni belu šengen listu, a kamoli to o čemu vi pričate. I sa tog aspekta, rekli ste mnogo toga što ne odgovara činjeničnom stanju.
Razumem da kao poslanik vladajuće koalicije, evo, vidite, jedva ste čekali da pročitate na brzinu to i da idete, da branite Vladine predloge, ali bi bilo dobro da sa malo više realnosti gledate na predloge Vlade i da upravo vi, kao poslanici vladajuće većine, pokušate da utičete na Vladu da, kada nam daje predloge zakona, ti predlozi budu zaista u interesu svih građana Srbije i u nacionalnom interesu države Srbije.
Ovaj zakon je samo jedan od uslova koje je doneo Bajden u Srbiju. Očigledno je da je počelo otvaranje ''poklona''. Ovo je jedan od tih poklona koje je Boris Tadić najavio pre Bajdenovog dolaska; nekoliko dana pre najavio je ustavne promene, upravo u smislu regionalizacije Srbije.
Ovo kako ste vi zamislili kroz ovaj zakon o regionalnom razvoju, odnosno zasad još uvek Predlog zakona, to je upravo put u tu regionalizaciju, i to na jedan veoma opasan način.
Mi smo vas danas upozoravali da je ovo opasno za Srbiju i da će tek kroz nekoliko godina biti očigledno da ono što danas govorimo jeste u interesu građana Srbije, a da ovaj zakon to nije. Uostalom, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu je danas jasno rekao, u intervjuu u jednim novinama, da ovo jeste uvod u regionalizaciju, a vi već devet godina pričate građanima Srbije o decentralizaciji, o ravnomernom regionalnom razvoju. Naravno da to veoma primamljivo zvuči, ali je problem što se to ne dešava u stvarnosti.
Vi ste u ovih devet godina napravili nekoliko novih opština. Svuda gde u izbornoj kampanji čujete neku inicijativu neke grupe građana da žele da se jedan deo opštine odvoji, da se napravi nova opština, vi to obećate i na osnovu tog obećanja dobijete vlast u tom delu opštine i onda, da biste tu vlast zadržali, stvarno napravite tu novu opštinu i napravite još više problema građanima koji žive u tim novonastalim opštinama.
Podsetiću vas na slučaj od pre nekoliko godina, kada ste od opštine Zemun izdvojili opštinu Surčin. I dan-danas građani Surčina imaju velikih problema zato što nemaju ni zgradu opštine, nemaju ni dom zdravlja, ni srednju školu, nemaju odeljenje katastra za nepokretnosti, o bolnici da i ne govorim.
Od jedne normalne i poprilično razvijene opštine, odnosno od dela razvijene opštine, vi ste napravili jednu nerazvijenu opštinu, bez obzira na to što imamo statističke podatke da su na teritoriji opštine Surčin najveće plate. Naravno, jesu, zato što su zaposleni jedino ljudi koji rade u opštini Surčin i što tamo imaju plate znatno veće od ostalih delova, odnosno od ostalih opština na teritoriji Republike Srbije.
Kakav je odnos vas iz Vlade, ne samo vas sad, nego i u onim prethodnim vladama, prema, kako volite da kažete, ravnomernom regionalnom razvoju?
To nema nikakve veze s vašim iskrenim namerama da se Srbija ravnomerno razvija, nema veze s tim ni ovaj predlog zakona, već se sredstva građana Srbije raspodeljuju, i dosad su se raspodeljivala, a sad se raspodeljuju upravo prema stranačkoj pripadnosti ljudi koji su na vlasti u određenoj opštini.
Vi ste danas, gospođo Kalanović, pokušali da na nekoliko primera pokažete kako to nije tako, ali, evo, kolega Stevanović vam je iznosio niz primera iz opštine Surdulice, iz perioda kada je SRS vršila vlast u Surdulici.
I sami ste, kada je on govorio o nekim projektima koji su tamo realizovani, s mesta vrteli glavom i rekli – ne, ne, to nema veze s Vladom. Naravno, nema veze s Vladom, zato što nije moglo da se desi da Vlada uloži neki dinar građana Surdulice u Surdulicu u periodu kada su u Surdulici bili na vlasti srpski radikali.
Kolega Stanimirović ovde govori da neko ko je protiv ovakve regionalizacije, koja znači uvod u dalje rastakanje države Srbije, ko nije za to, da je za feudalizaciju. E, pa, feudalizacija u Srbiji postoji danas onako kako ste vi podelili, gospođo Kalanović, feude u Vladi Republike Srbije; to se tako odslikava i na nivou lokalnih samouprava.
Kažite, ali građani Srbije to znaju, da li negde direktor uprave prihoda u Srbiji može biti neko ko nije član G17 plus? Ne može.
Nije smešno, zaista, a nepristojno je da se kao ministar smejete kad govori narodni poslanik, to je, čak, suprotno članu 104. Poslovnika. Nažalost, sada ste leđima okrenuti prema gospođi predsedniku Parlamenta, pa to ne vidi, možda bi i reagovala.
Iako je Zakon o lokalnoj samoupravi dao određene nadležnosti u smislu decentralizacije lokalnim samoupravama, to nema šanse da zaživi u onom smislu u kom je to zakon predvideo.
Da li u nekom domu zdravlja u Srbiji može da se postavi direktor, iako lokalne samouprave imaju, po Zakonu o lokalnim samoupravama, tu ingerenciju, da li može da se postavi neki direktor doma zdravlja a da ne dobije saglasnost ministra iz G17? Nema šanse.
Da li može da se postavi neki direktor škole a da ne dobije saglasnost ministra prosvete? Nema šanse. Upravo, kako ste podelili feude u Vladi Republike Srbije, tako se to radi i na nivou lokalnih samouprava.
Evo da vam iznesem i jedan meni lično i nama u SRS-u izuzetno poznat primer vezan za opštinu Zemun. Za ovu budžetsku godinu, opština Zemun, verovali ili ne, ima dva i po puta manji budžet od budžeta opštine Vračar, a Vračar je bar četiri-pet puta manji od Zemuna i po površini i po broju stanovnika. Dakle, gde je tu logika, osim u činjenici da su u to vreme u opštini Zemun na vlasti bili srpski radikali?!
Na koji način vi iz DOS-a od 2000. godine, do dana današnjeg, maltretirate građane Zemuna, zapravo, 12 godina to traje, pogotovo građane onih rubnih delova, naselja Plavi horizont, Grmovac, Busije, zato što su se tamo ljudi naselili na placevima koje im je 1997. i 1998. godine parcelisala opština Zemun, u vreme kada je Vojislav Šešelj bio predsednik opštine. Tamo su ljudi izgradili kuće, tamo su napravljena divna naselja, tamo je, između Zemuna i Batajnice, napravljena, zahvaljujući idejama Vojislava Šešelja, industrijska zona, koja je najatraktivnija danas na teritoriji Srbije, industrijska zona koja jedina radi.
Prođite, gospođo ministar, tim putem, pa da vidite koliko je tamo zaposlenih ljudi i koliko je u tom delu industrijske zone aktivnih objekata, za razliku od drugih po Srbiji, koji su samo napravljeni i zvrje prazni.
Na koji način ste vi maltretirali i maltretirate građane Zemuna, pogotovo ove ljude koji su došli kao izbegla i prognana lica i koji su, u međuvremenu, postali državljani Republike Srbije, imaju imovinu u Republici Srbiji, u ova tri naselja na teritoriji opštine Zemun? Tako što nije bilo nikakve mogućnosti i nikakve šanse da Skupština grada Beograda donese planove regulacije za ova naselja.
Naselja su građena apsolutno planski, s ulicama širokim po 12 metara, sa zelenom površinom sa svake strane ulice od po još četiri metra; svaka kuća je građena tačno na građevinskoj liniji četiri-pet metara od kapije, od početka parcele, u skladu sa svim najsavremenijim urbanističkim uslovima, ali problem je u tome što skupštinskoj većini u Skupštini grada nije palo na pamet da donese planove regulacije, iako je imala konkretne predloge od opštine Zemun. Vi ste taj narod maltretirali, da biste tim ljudima, na svoj način, objasnili da su oni u tim problemima zato što im je SRS, odnosno Vojislav Šešelj, kao predsednik opštine, omogućio da stvore krov nad glavom.
Sada, u toku ove izborne kampanje, Đilas je počeo da radi po Zemunu naprasno, počeo je da pravi trotoare, da se slika. Doduše, ispljuvaše ga građani, dva dana uoči izbora, na Keju i rekoše mu – dolazite ovde samo kada su izbori, što je tačno. Nikada nikom od vas iz vlasti nije palo na pamet da pitate kako se troše ta sredstva iz budžeta, iz NIP-a, da li taj Dragan Đilas za te svoje radove ima projekat, da li ima građevinsku dozvolu, da li za sve ulice koje se grade u toku izbornih kampanja imate građevinsku dozvolu? Nemate, naravno da nemate.
Da bi zaista bio ravnomeran regionalni razvoj u Srbiji, najbolje bi bilo za građane Srbije da na svaka dva meseca raspisujete lokalne izbore. U tom periodu, dok traje kampanja za lokalne izbore, ima sredstava, onda ne tražite građevinsku dozvolu, onda radite i gradite. Kada se završe izbori, mašine se sklanjaju i pare naprosto nestaju i više nema mogućnosti da se gradi.
To je vaše viđenje ravnomernog regionalnog razvoja. To je suština načina na koji vi vladate i na koji upravljate državom i lokalnim samoupravama. Ovaj zakon je samo šarena laža, koja je suprotna Ustavu Republike Srbije i ovo nije jedini zakon koji je suprotan Ustavu Republike Srbije. Prosto je neverovatno da se usudite, vi kao članovi Vlade, odnosno Vlada Republike Srbije...
(Predsednik: Vreme.)
Samo da završim rečenicu.
...da narodnim poslanicima nudite neustavne zakone i da u ovom zakonu opet predviđate razna nova paratela, paraministarstva, koja će građane Srbije koštati ko zna koliko, a u obrazloženju kažete da za ovaj zakon nisu potrebna nikakva dodatna sredstva. Još jedna velika laž i obmana građana Srbije. Hvala.

Gospođo Kalanović, lepo bi bilo to sve što ste ispričali da vas slučajno ne slušaju i građani Srbije,, pa i meni je drago, naravno, što slušaju mene, odnosno predstavnike SRS-a, koji najbolje znaju kakav je odnos Vlade Republike Srbije prema lokalnim samoupravama i odlično znaju kakav je odnos kada su u pitanju ne samo postavljenja za direktore. Pa, lekar ne može da se zaposli, a kamoli da se postavi direktor doma zdravlja ili bolnice ako nema saglasnost Ministarstva zdravlja i ministra zdravlja.
Smeškajte se vi koliko god hoćete, ali ovo je istina, koja je, nažalost, tužna istina, zato što ne vodite računa o tome da li je neko zaista kadar u pravom smislu reči, ili je samo kadar G17.
Pominjao je danas ministar Dinkić kako ste dobro prošli u Kosjeriću. Sedi ovde čovek koji je došao u tu kancelariju gde su delili kredite za poljoprivrednike. Došao je da popuni, da podnese zahtev za taj kredit, i žena koja je tamo sedela rekla mu je – da, evo vam obrasci, ali, znate, treba da se učlanite u stanku. U koju stranku? U G17. Čovek kaže – čekajte, ja sam mislio da te kredite deli država, da to dolazi iz Vlade Republike Srbije, a ne iz stranke G17. Kaže – naravno, država, ali to je gospodin Dinkić obezbedio za članove stranke. To je radila svojevremeno Ivana Dulić-Marković.
Znate, niste vi meni interesantni, ne pominjem vas zato što ste vi bitna stanka, ne mislim na vas lično, mi znamo da iza regionalizacije, da iza ovog predloga za promenu Ustava, za ono što čeka građane Srbije, a to je cepkanje Srbije, stoji Boris Tadić i DS. To je problem građana Srbije, što Boris Tadić igra po muzici koju mu svira Bajden. Bajden kaže – pet regiona, Boris Tadić nacrta, samo nije gospodin Dinkić objasnio.
Molim vas, evo, pokušajte vi, ko je zadao kriterijume Zavodu za statistiku i ko je dao nalog Zavodu za statistiku da priprema te regione, da deli opštine pre nego što je u ovom parlamentu usvojen ovaj zakon?
Danas je vaš predsednik stranke, ministar Dinkić, rekao, u repliciranju s gospodinom Velimirom Ilićem, da on mnogo toga nije znao kada je bio ministar na nekim drugim funkcijama, a danas zna.
Jadna je država, jadan je narod koji čeka da ministri uče posao na ministarskim funkcijama.

Ukazujem na član 100. Poslovnika Narodne skupštine, na stav 8.
Gospođo Đukić-Dejanović, Poslovnik služi da bi se primenjivao, a vaše pravo, kako ga vi nazivate - diskreciono, treba da bude pravo, a ne zloupotreba prava.
Ovo nije prvi put da vi zloupotrebljavate svoje pravo, koje vam zaista u tom delu daje Poslovnik.
Znam da ne smem da govorim o nečemu što se dešavalo, recimo, juče, a nema načina da pomenemo ono što ste juče uradili kada ste obmanuli narodne poslanike – obećali ste da ćemo o one dve tačke dnevnog reda juče da govorimo odvojeno, pa ste nam onda dali spisak gde su pomešane i jedna i druga tačka dnevnog reda.
Ne javljam se sada zbog toga, ali moram to da pomenem, jer nema drugog načina, pošto ste zabranili da se u tom danu kada ovde sede ministri pominje povreda Poslovnika. Tada može slobodno neko nekoga ovde da upuca, i onaj drugi ne sme da kaže da je povređen Poslovnik, dostojanstvo, zakon, bilo šta.
Šta kaže stav 8? „U slučaju iz stava 7. ovog člana predsednik Narodne skupštine, odnosno predsedavajući, dužan je da vreme koje je narodni poslanik koristio zloupotrebljavajući pravo iz stava 1. ovog člana oduzme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi u pretresu po tekućoj tački dnevnog reda, ukoliko je njegovoj poslaničkoj grupi preostalo vremena za pretres“.
Dakle, nakon izlaganja gospodina Dragana Todorovića vi ste mogli da konstatujete da ste mu slučajno dali reč, a namerno je trebalo da mu date, da je on po vašem mišljenju zloupotrebio to svoje pravo i da ta dva minuta oduzmete od vremena koje je poslaničkoj grupi ostalo na raspolaganju.
Dakle, gospođo Đukić-Dejanović, toliko kršite Poslovnik iz dana u dan, iz sata u sat, da ovo nije bilo ni u najcrnje vreme u parlamentarizmu, za koje smo mislili da je bilo od 2000. do 2003. godine.

Gospodine Novakoviću, očekivala sam da ćete kolegi Aligrudiću da odgovorite, odnosno da kažete da li prihvatate ovaj njegov predlog. Javljam se na osnovu člana 149. Poslovnika.
Kolega Aligrudiću, ipak postoji čak i poslovnička obaveza, jer član 149. kaže da su predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni da pre sednice Narodne skupštine razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
Dakle, ne insistiramo, naravno, da se ovo uradi pre sednice Narodne skupštine, jer je to sada i nemoguće, ali u svakom slučaju, pre razmatranja amandmana. Videli ste već od samog početka u kom pravcu ide ova rasprava. Očigledno je da sve poslaničke grupe iz opozicionih stranaka insistiraju na amandmanima vezanim za predlog ovog zakona.
Pogotovo što ovde nemamo adekvatnog predstavnika Vlade Republike Srbije, moralo bi da se postupi po članu 149. jer bi od odluke nadležnog odbora svakako zavisio i dalji tok rasprave i dužina rasprave. Jer, može da se desi da se na Odboru prihvate svi amandmani, da ih u ime Vlade prihvati gospođa Dragutinović i da više nemamo osnova da raspravljamo o ovim amandmanima. Veoma je bitno da mi ovde ne pričamo u prazno ukoliko neki amandmani budu prihvaćeni. Dakle, moramo da se ponašamo u skladu sa članom 149, gospodine Novakoviću.

Član 27. stav 1. tačka 3, do sada se niko na to nije pozivao, da mi ne biste izrekli opomenu. Dakle, vaša obaveza je da poštujete Poslovnik, gospodine Novakoviću, kada sedite na tom mestu. Zaista sam više nego iznenađena da vi kao diplomirani pravnik na taj način, odnosno na način kako vam je neko rekao, tumačite Poslovnik. Verujte, s obzirom da imate advokatsku kancelariju, da vam to nije nikakva reklama za taj deo vašeg posla.
Niste komentarisali član 149. na koji sam se malopre pozvala, a bili ste u obavezi. Sada vas još jedanput molim da prokomentarišete gde u članu 149. ne postoji obaveza nadležnog odbora, a ja tvrdim, naravno, da postoji. Zapravo, to ste vi propisali u Poslovniku, protiv kojega smo mi, srpski radikali, glasali.
Dakle, ja sam u svom obrazloženju, u onom prvom javljanju, rekla da bi eventualno prekidanje sednice i da sačekamo da Odbor završi svoj posao moglo da uštedi vreme u radu parlamenta ukoliko bi Odbor prihvatio neke amandmane, a vi ste veoma drsko rekli da bi prekidanje sednice dovelo do nerada.
Ne znam da li ste možda mislili na onaj dan od prekjuče, kada smo morali sat vremena ovde da čekamo i da napravimo pauzu pre samog početka zato što nije bilo dovoljno poslanika vladajuće većine. I danas ih je ovde svega petnaestak, juče ih je bilo u jednom momentu osam.
Evo i sada, zarad javnosti, Odbor nije održan, odložen je zato što vladajuće većina nije obezbedila kvorum. Šta god, molim vas da se u Danu za glasanje Narodna skupština izjasni…

Gospodine ministre trgovine i usluga, žao mi je što vas je predsednik Vlade odredio da budete kurir ministru spoljnih poslova, ali moraćete da mu prenesete neke poruke odavde. Jer, član 3. na koji sam podnela amandman odnosi se bukvalno na ministra. Dakle ne na Vladu, ne na bilo koji organ, ne na Ministarstvo, nego na ministra.
Zato očekujem da ćete da ispunite tu svoju kurirsku obavezu i da ćete ministru, kad se vrati sa tenisa, da kažete koje su primedbe poslanika na predlog ovog zakona.
Kada je u pitanju član 3. stav 1, na koji sam podnela amandman u ime poslaničke grupe SRS, moram da kažem, pre svega radi nekih koji su ovde, očigledno neuki i nedovoljno obrazovani, komentarisali ovaj amandman nazivajući ga besmislenim, da on i te kako ima smisla, zato što svuda u svetu, u svim zemljama sveta, ministri spoljnih poslova imaju određena ovlašćenja, koja su postojala i u članu 42. sadašnjeg zakona čije izmene se ovde predlažu, ali je pitanje na koji način se to radi, ko to kontroliše i u kojem obimu ministar to može da radi.
Suštinski problem ovog ministarstva i ovog zakona jeste diktatura koja je uvedena u Srbiji i partijska država na svim nivoima i u svim segmentima. To što će ministar Jeremić, jer je sad on taj ministar, da bira neke saradnike van konkursa neće imati nikakve razlike u odnosu na to što će Mlađan Dinkić i Ivica Dačić da biraju u DKP svoje saradnike na osnovu konkursa. I oni će da biraju svoje stranačke kadrove, kao što će on ovde da bira svoje stranačke kadrove. To je suštinski problem.
Takođe bih skrenula pažnju na, to je bilo još poodavno, jedan deo diskusije tog istog poslanika, takozvanog poslanika, koji je pokušao da skrene pažnju da su problemi KiM najvažniji i da ne treba da se raspravlja o ovom zakonu dok postoje ti problemi. Tačno je, problemi koji postoje na KiM jesu najvažniji problemi u Srbiji, ali to nikako ne bi mogao da govori neko ko je u februaru rekao da Euleks nije dobro rešenje, ali da ne sme mnogo protiv toga da se priča jer iza Euleksa stoji SAD.
Sada, gospodine, ne znam više kome da se obraćam jer ne smatram da ste kompetentni za ovo, ali, evo, narodne poslanike i javnost Srbije podsećam na period kada je Goran Svilanović bio ministar spoljnih poslova, kada je iz tog ministarstva otpustio 500 ljudi koji su bili i stručno i iskustveno obrazovani za te poslove. Tada je Goran Svilanović rekao da on zna da su ti ljudi i stručni i da imaju iskustva u diplomatiji, ali da se on ne brine za njih upravo iz tog razloga, što će oni da se snađu i negde se lako zaposle. Ne znam da li je mislio da će možda da se zaposle u ministarstvu spoljnih poslova Albanije, Hrvatske... Gde će, ako ih je on isterao iz našeg?
Želim samo takođe nešto da poručim našem Ministarstvu spoljnih poslova da postoji jedan problem o kojem nikad ovde nije govoreno, niti uopšte na nivou države. Problem se odnosi na imovinu ljudi koji su državljani neke od članica SFRJ. S obzirom da je država Srbija pravni sledbenik SFRJ, bilo bi interesantno i neophodno da se preko UN ustanovi, da se inicira od strane srpske vlade i srpskog ministarstva međunarodna obaveza.
Kada se desi da umre, recimo, u Nemačkoj, Čikagu itd. neko ko je rođen na teritoriji Republike Srpske Krajine, ako nema naslednika u tom inostranstvu gde je živeo i umro, onda država u kojoj je umro takav građanin obaveštava sadašnju Republiku Hrvatsku i tamo mu traže naslednike. Ako ih nema u Hrvatskoj, onda Republika Hrvatska postaje vlasnik te zaostavštine.
Mislimo da treba da se insistira da se upravo Srbija, pre svega kao pravni sledbenik SFRJ, a s druge strane je logično da neko ko je iz Republike Srpske Krajine, a umre negde u inostranstvu, ima naslednike i srodnike na teritoriji Srbije, pa bih molila da se na ovu temu porazgovara i da naše ministarstvo interveniše da ovo postane međunarodna obaveza.

Samo jednu rečenicu da kažem nekome ko zaista još mora da uči i da čita, najpre da čita, pa da uči. Posle SFRJ postojala je SRJ kao pravni sledbenik, zatim Državna zajednica Srbije i Crne Gore kao pravni sledbenik i na kraju, kao pravni sledbenik svih njih, posredno od SFRJ pa nadalje, jeste država Republika Srbija.

Gospodine Novakoviću, obavestili ste nas (i dobro je, radi javnosti, da ste to učinili) da smo već dobili od Vlade Republike Srbije obaveštenje o povlačenju predloga ova dva zakona, ali vas molim da, u skladu sa članom 27. Poslovnika, s obzirom da se starate o primeni Ustava i primeni Poslovnika, dobijete informaciju od sekretara koji sedi pored vas (pošto je on odličan u tom izračunavanju) i da javnost obavestite kolika je šteta napravljena građanima Srbije zato što smo potrošili dva radna dana raspravljajući o ovim zakonima u načelnoj raspravi, zato što je za sve narodne poslanike bio odštampan materijal predloga ovih zakona, zato što su odbori raspravljali o amandmanima, zato što su amandmani štampani i zato što sve to mora da se radi još jedanput, jer će ovi zakoni, naravno, da se vrate u proceduru.
Suština zašto su povučeni jeste što ste se, danas vam je gospodin Todorović to rekao, preračunali kada ste planirali ovaj dnevni red. Javnost mora da zna da je to urađeno zato što skupštinska većina ne bi uspela da do 30. maja, kada ističe redovno zasedanje ovog parlamenta, izglasa sve ono što ste stavili na dnevni red, a stavili ste 65 tačaka računajući da ćete sve to da pretrčite.
Sad, kada ste se našli u cajtnotu, napravili ste u dogovoru s Vladom, ili Vlada u dogovoru s vama, potpuno je svejedno, ali građani Srbije moraju da znaju i zamolila bih medije koji su se ozbiljno bavili troškovima zajedno sa gospodinom… (isključen mikrofon)

Gospođo Đukić-Dejanović, prekršili ste i član 27, a pogotovo član 113. Poslovnika Narodne skupštine. Ovaj poslovnik se odnosi na sve učesnike u radu Narodne skupštine, pa i na ministre i predsednika Vlade.
Vi ste pustili gospodina Cvetkovića da govori tri minute posle 19.00 časova. Nemam ništa protiv. Ali, ako mogu ministar i Vlada da prekorače ovaj rok do 19.00 časova, koji je strogo po Poslovniku, onda nemate nikakvog osnova da je ne date i ostalima koji su na spisku prijavljeni da učestvuju u radu. Pogotovo da ne dozvolite gospodinu Krstinu da bar koristi dva puta po pet minuta i ona tri minuta, kao što su koristili svi. A pogotovo s obzirom na činjenicu da ste prvom govorniku dali reč a da nismo imali formiran spisak, da ste dva puta u međuvremenu menjali spisak, da je poslednja promena bila pola sata pre završetka ovog dela rada ove sednice, a trebalo je, ako se neko naknadno prijavi, da ga lepo upišete na kraju, pa ako dođe na red, dođe.
Dakle, najgrublje ste prekršili Poslovnik. Pored toga, ovo je i jako, jako nekorektno. Takav odnos prema poslanicima SRS-a, toliko očigledan animozitet, gospođo Đukić-Dejanović, neka vam služi na čast.

Ovaj put reklamiram član 104. jer, gospođo Đukić-Dejanović, ne vodite računa o dostojanstvu Narodne skupštine. Ne možete vi tako ironično i licemerno da komentarišete simpatije ili nesimpatije i izraze lica narodnih poslanika.
Naravno da nisam imala ništa protiv da gospodin Krstin govori, naprotiv, zamerila sam vam što ste ministru dozvolili da govori posle 19.00 časova. Jer, ne radi se o tome da li smo mi potrošili tri sata, nego da se ova sednica odvija poslednjeg četvrtka u mesecu od 16.00 do 19.00 časova. Ministar je govorio posle 19.00 časova i tim pre niste imali osnova da gospodinu Krstinu ne dozvolite da koristi vreme koje inače po Poslovniku koriste poslanici koji govore na ovakvim sednicama.
Ponavljam, osim što kršite Poslovnik, ponašate se izuzetno nekorektno. Ne znam da li je i vama žao što je u Novom Miloševu SRS bila najjača na tim izborima za mesnu zajednicu, pa ne želite da se o tome govori. Nekima znam da jeste, onima koji nisu prešli cenzus. Nisam mislila da ste na njihovoj strani, mada ste danas i suviše simpatija pokazali, što nije u skladu sa Poslovnikom.

S obzirom na to da smo ustanovili da nema svrhe da se javljamo po Poslovniku (naravno, javljaću se u budućnosti, ali danas nisam imala nameru), hoću da vas pitam, gospođo predsedniče Narodne skupštine, zašto nas blagovremeno niste obavestili da je u 19.50 časova prekinut direktan prenos. Ne zbog nas, nego zbog građana kojima je sasvim sigurno ova tema vrlo interesantna i trebalo je da čuju da će prenos biti odložen. Ali dobro, vi radite takve stvari u suprotnosti sa i ovako lošim Poslovnikom, da to nije nikakvo čudo.
Pre nego što počnem da govorim o ovom amandmanu, kolega Radovanoviću, najlepše bih vas zamolila da ne obmanjujete narodne poslanike, kao što ste pokušali kod amandmana i Gordane Pop-Lazić i Dušanke Plećević, ne možete da kažete – vaš amandman je prihvaćen, kad lepo stoji - amandman nije prihvaćen. Šta ste vi iskombinovali, to je vaša stvar, ali je činjenica da amandmane SRS, osim dva, niste prihvatili i nemojte da širite tu priču kako ste prihvatili većinu naših amandmana.
Član 4. Predloga zakona, čije brisanje predlažemo, moram da citiram, interesantan je, kaže: "Zabranjuje se proizvodnja, umnožavanje, skladištenje, prezentacija, širenje ili na bilo koji drugi način upotreba simbola kojima se vrši propagiranje ili opravdanje ideja, radnji i postupaka lica optuženih ili osuđenih pred Međunarodnim krivičnim tribunalom, ili lica osuđenih ili optuženih pred domaćim sudovima za krivična dela ratnih zločina''.
Ovaj član je, najpre, pravnički potpuno nepismen. Ovo, moram da kažem, može da napiše samo neka potpuna pravnička neznalica i nealfabeta. I tačno je da je potpuno diletantski ceo ovaj zakon, a pogotovo ovaj član. Mi smo u obrazloženju vrlo kratko napisali da ovo predloženo rešenje ne poštuje odavno poznatu i priznatu prezumpciju nevinosti i da se predlogom zapravo želi promeniti volja građana Srbije u odnosu na Haški tribunal. A šta to sad šire znači?
Kada je u pitanju prezumpcija nevinosti, u Haškom tribunalu, koji maksimalno krši ljudska i procesna prava, koliko-toliko se, bar formalno, priznaje ta prezumpcija, a vi ovde uvodite da se i onima koji su optuženi za neko krivično delo ne smeju, da sada ne ponavljam sve, na bilo koji način propagirati njihova dela i imena.
Ovakav član može da napiše samo neko ko je isključivo fašistički orijentisan. Ovo je čist fašizam, ovaj član 4. predloga ovoga zakona. Zaista ne mogu da verujem da ste pod ovakvim naslovom mogli da napišete ovakav član.
Znate da je Haški tribunal neomiljen među građanima Srbije, znate kakve su presude izricane u Haškom tribunalu. Naravno, vama to ne smeta, ali vam smeta kada se SRS organizuje pa promoviše knjigu svog predsednika dr Vojislava Šešelja, kada poslanici, odbornici, članovi stranke nose bedž sa likom predsednika stranke, kada na skupovima nosimo zastave sa likom predsednika naše stranke. I vi mislite da postoji mogućnost da nam to zabranite.
Vidite, ja vam sad, kao diplomirani pravnik koji zna da treba i da moraju da se poštuju zakoni, kažem u ime svih radikala da nema zakona koji to može da nam zabrani. Možete da nas hapsite, možete da nas zatvarate, možete da nas ubijate, ali ono što pretekne, nosiće bedž sa likom Vojislava Šešelja. Dopalo vam se to, ne dopalo, to je zaista vaš lični problem. Ne mislim lični, mislim na predlagača zakona.
Šta je ironija? Da ovaj zakon predlaže čovek koji je hteo da veša Slobodana Miloševića. To je rekao javno, svi mediji su preneli, dakle nije parafraziranje. Rekao je na neki kandelabr, je l' tako, Momo? Da. Čovek koji je tražio da se zabrani SRS, čovek koji je rekao - igrala se deca pa napravila kalendar Vojvodina republika, čovek koji je lomio tablu RTS-a takođe u direktnom prenosu. Sećate se svi koje je psovke tada izgovarao i na koji je način to radio. Takav čovek predlaže ovakav zakon.
Pošto ste nabrajali ko sve potpada pod ovaj zakon, ne znam, gospodine Radovanoviću, da li pod ovaj zakon spadaju i oni, ako ih nađete, koji po Vojvodini pišu parole. A viđala sam te parole – ''dok je Like, nema republike''. Možda ćete i takve da hapsite i da budu kažnjavani po ovom zakonu.
Pročitala sam u poslednjem broju "Pečata" jednu pravničku i političku analizu predloga ovog zakona. Uvaženi akademik prof. dr Kosta (uvaženi, da, gospođice Jerkov) Čavoški, koji nije nekakav magistar nekih evropskih nauka za koje niko živi ne zna šta zapravo predstavljaju, pod naslovom ''Mali Čanak predlaže veliki zakon'', pored jedne sveobuhvatne analize ovog predloga zakona je, između ostalog, napisao da u ovom članu 4. samo nedostaje slika Vojislava Šešelja, da je očigledno da se zakon donosi zato što je vama nepodnošljivo, odnosno kako je on napisao – malom Čanku je nepodnošljivo da mu se Vojislav Šešelj smeje sa plakata, sa svih zidova gde je moguće postaviti plakate.
Samo se ne bih u ovom delu složila sa gospodinom Čavoškim, jer mislim da to više smeta malom Borisu. Ovde je mali Čanak samo produžena ruka. Zato demokrate ne raspravljaju o ovom zakonu. Oni će samo da se šćućure i da glasaju. Glasaće verovatno i socijalisti, iako su rekli da neće ako se nešto ne promeni, verovatno su zaboravili da je Čanak tražio vešanje Slobodana Miloševića, i verovatno ćete vi sklepati neku većinu koja će doneti ovaj zakon.
Ali reći ću vam samo da donošenjem ovog zakona, ako usvojite ovaj zakon, vi izazivate mržnju i sve ono što je posledica mržnje. Sada čak čujem da ste usvojili amandman pa se to ne odnosi više na optužene, nego samo na osuđene. General Lazarević je osuđen, ali nikada general Lazarević za mene, niti za srpske radikale, neće biti ratni zločinac. I nikada ga nećemo tretirati kao ratnog zločinca, bez obzira što ga je ratnim zločincem proglasio onaj isti sud koji je rekao da Haradinaj i Orić nisu ratni zločinci.
Ako vam to ništa ne govori, gospodo, ne samo vama predlagačima, nego svima koji ćete da glasate za ovaj zakon, onda zaista, pogotovo jednom delu vladajuće većine, neka je na čast ako im padne na pamet da pritisnu za, ne znam koji broj se pritiska, ovakav zakon.

Zaista vam se divim, gospođo Đukić Dejanović, da vi čak pretpostavljate da se narodni poslanici javljaju po istom osnovu. Javljam se na osnovu članova 79. i 149. Poslovnika Narodne skupštine, na osnovu kojeg je narodnim poslanicima podnet izveštaj Zakonodavnog odbora.
U tom izveštaju Zakonodavnog odbora napravljene su ove neke grupe amandmana o kojima vi ne dozvoljavate da mi govorimo i ne dozvoljavamo da ne dozvoljavate da objasnimo da to ne može biti istovetno.
Moje pitanje, molim vas da nam odgovor da predsednik Administrativnog odbora, kojeg danima nema u sali, ali nekako ga nađite, navatajte ga negde, ili neka vam gospodin sekretar, kao diplomirani pravnik, objasni gde u članovima 79. i 149. Poslovnika Narodne skupštine piše da Zakonodavni odbor može na bilo koji način da grupiše amandmane. Nažalost, pošto ste sada ovim poslovnikom toliko onemogućili narodnim poslanicima da govore i po Poslovniku i po amandmanima, nemam vremena da pročitam ova dva člana Poslovnika, to ne može da se pročita u ovom roku od dva minuta, ali ako ni to pročitala onda bi celokupna javnost čula da ne postoji pravni osnov u ova dva člana Poslovnika da se na bilo koji način grupišu amandmani.
Tačno je da ste vi ovim članom na koji se pozivate predvideli mogućnost grupisanja istovetnih amandmana, ali, nažalost, loši su vam pravnici radili predlog, niste predvideli ko može da odredi te grupe.

Već su kolege koje su govorile o članu 64. a i o nekim članovima ranije govorili o upotrebi jezika u Predlogu ovog zakona, zapravo o upotrebi srpskog jezika. Ovih dana smo kao narodni poslanici dobili Predlog zakona o upotrebi jezika i pisma.
Nažalost, nisam još stigla da ga pročitam, ali se plašim s obzirom na izraze koje koristite u ovom zakonu i u većini predloga zakona koji nam dostavljate da ćete nam uvesti i zvanično ovaj novogovor koji ne razumeju ljudi koji su odgajivači riba, teško da znaju šta znači bavljenje akvakulturom, ali da ste napisali da se bave gajenjem riba, onda bi i te kako znali.
Opominjala sam više puta ministre da imate loše prevodioce, pošto znamo da se ovi zakoni ne rade u Srbiji, već da se dobijaju iz belog sveta.
Sada ću na jasnom srpskom jeziku da objasnim jedan slučaj iz ove oblasti, a odnosi se, gospodine ministre, na opštinu Kosjerić, gde su inače raspisani lokalni izbori za 7. jun.
Juče ste govorili kada sam vas pitala zašto su zaustavljeni krediti u Kraljevu, pa ste objasnili da je to stvar komercijalnih banaka, ali u Kosjeriću je otvorena kancelarija vašeg Ministarstva. Tamo potpuno otvoreno, jasno i glasno, kada dođe čovek da se raspita, tamo su obrasci koji se popunjavaju da bi se dobio kratkoročni kredit od države, ne od komercijalnih banaka, i jasno i glasno ljudima kažu da mogu da dobiju kredit ukoliko uz taj obrazac za kredit popune pristupnicu za stranku G17 plus.
Ljudi su se pitali, mislili su da te kredite daje država. Rečeno je – da, daje država, ali ih je obezbedio Mlađan Dinkić.