Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6960">Vjerica Radeta</a>

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka

Govori

Gospodine ministre Dragin, već tri dana vas upozoravamo da se neprilično ponašate i ophodite prema narodnim poslanicima. To ste i ovaj put uradili.
Znam šta govorim i ne morate da me upozoravate šta je krivično delo, ali kao narodni poslanik vas kao ministra i te kako mogu i obaveza mi je da upozorim šta je krivično delo. Krivično delo je, gospodine ministre Dragin, ono što se radi u kancelariji koja je otvorena u gradu Kosjeriću.
Tvrdim i sasvim pouzdano znam, informacije su nam apsolutno tačne, daju se krediti i uz zahtev za dodelu kredita, nekih pozajmica, možda nije pravi izraz, ali u svakom slučaju – neka pomoć od države, subvencija, evo dobacuju mi kolege koje se bolje u to razumeju, možda subvencija. U svakom slučaju daju se određena novčana sredstva, a traži se od svakog građanina sa teritorije opštine Kosjerić, koji to traži, da mora da popuni pristupnicu za stranku G17 plus.
Sada imam još malo više vremena, pa da objasnim – dođe čovek, kaže hoće to i to, službenik koji sedi u državnoj kancelariji kaže može, kako da ne, popunite ove obrasce, ali bilo bi poželjno i da se učlanite u stranku. Čovek kaže – u koju stranku. Pa, u G17. Pa onda taj čovek kaže – izvinite, mislio sam da je ovo državna kancelarija i da ovaj novac obezbeđuje država, a ne stranka G17.
Taj službenik tamo kaže – da, naravno, obezbeđuje ga država, ali je novac obezbedio Mlađan Dinkić. To je, gospodine ministre Dragin, krivično delo.
Upozoravam vas da ste očigledno saučesnik u vršenju krivičnog dela zloupotrebe položaja i krađe para građana Srbije. Vi tamo što se držite za glavu, moguće je da ste umešani u to, pa vas zato zabole glava.
Javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine. Gospodine Novakoviću, vi ste lepo malopre pokušali u odgovoru gospodinu Todoroviću da izvučete nekako situaciju zašto ministar nije primetio ovaj propust, zašto više ne reaguje na govore narodnih poslanika.
Rekli ste nešto što nije u skladu sa članom 104. Rekli ste da ste otprilike progledali kroz prste gospodinu Branimiru Đokić, s obzirom na njegov ugled itd. Naravno da je gospodin Đokić veoma ugledan čovek. Hvala što tako mislite. Svi poslanici SRS su ljudi od ugleda, veoma ugledni ljudi.
Molila bih vas sada da nam objasnite zašto ste u prepodnevnom delu izrekli opomenu gospodinu Draganu Živkovu, zato što je pitao zašto njegov amandman nije pročitan. Vi ste tada objasnili da je njegov amandman bio u jednoj od onih grupa amandmana. Smatrali ste njegovu reakciju provokacijom i rekli ste, to stoji u stenogramu, nešto vrlo interesantno - s obzirom na moju dobru volju izričem vam opomenu.
Dakle, nemate pravo da rangirate poslanike. Nemate pravo da procenjujete čiji je kakav ugled. Ugled svakog narodnog poslanika i svake političke partije mogu i procenjuju jedino građani na izborima i naravno mi, srpski radikali, veoma smo spremni na svaku takvu proveru građana Srbije. Molila bih vas, gospodine Novakoviću, da se zaista dosledno pridržavate Poslovnika. Hvala lepo.
Predložila sam brisanje člana 21. Predloga ovog zakona, a on se zapravo odnosi na član 61. zakona čije izmene i dopune danas raspravljamo.
U članu 61. zakona postojećeg zakona je stajalo da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može dati na korišćenje bez plaćanja naknade obrazovnim ustanovama, školama, stručnim poljoprivrednim službama i socijalnim ustanovama, pa u kojoj površini, da ne gubim vreme, fakultetima i naučnim institutima opet u većoj površini.
Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može se dati na korišćenje bez plaćanja naknade pravnim licima u državnoj svojini registrovanim za poslove u oblasti šumarstva.
Stav SRS je da je ovo bolje rešenje nego ono koje vi predlažete, gde kažete da se izuzetno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može dati na korišćenje uz naknadu pravnim i fizičkim licima za nepoljoprivrednu proizvodnju, naftne bušotine, vetrenjače i slično, pa onda kažete da to rade jedinice lokalne samouprave uz saglasnost ministarstva, pa onda da Vlada propisuje bliže uslove.
Sad nije ni ministar, ni ministarstvo, već je to Vlada. Očigledno od situacije do situacije menjate svoje stavove i svoj odnos prema Zakonu o državnoj upravi i prema Ustavu Republike Srbije.
Rekli ste da ne prihvatate ovaj amandman, gospodine Dragin, nadam se da ste pročitali obrazloženje koje su vaše službe napisale, iz razloga što se u ovom slučaju poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koristi u nepoljoprivredne svrhe. Zar su naftne bušotine i vetrenjača poljoprivredne svrhe?
Gospodine Novakoviću, niste zaključili raspravu o Predlogu ovog zakona u skladu sa Poslovnikom. Nigde ne stoji da nakon ministra narodni poslanici, koji imaju potrebe, obrate se upravo na osnovu ministrovog izlaganja.
Blagovremeno sam se javila, jer ministar očigledno nije razumeo ono što su govorili poslanici SRS, a verovatno nije ni zapamtio, zato što u toku rasprave o Predlogu ovog zakona ministar, zapravo, nije učestvovao u raspravi sa narodnim poslanicima, što je zaista iznenađujuće, obzirom na činjenicu da je ministar, kada smo o prethodnim zakonima raspravljali, komentarisao gotovo svaki amandman narodnog poslanika.
Podsećam vas da sam mu juče, recimo, skrenula pažnju na jedan amandman koji je ukazivao da jedan član zakona nije u skladu sa Ustavom i ministar je to prihvatio, prihvatio je moje obrazloženje.
Zbog čega sam se, zapravo, javila i šta ministar nije razumeo u obraćanjima poslanika SRS?
Kada je reč o lokalnim samoupravama i o ovome što ste vi, gospodine ministre, rekli - šta se tu prenosi na državu Srbiju, odnosno na Vladu Republike Srbije … Gospodine ministre, molim vas, vama se obraćam.
Dakle, neke nadležnosti u ovom zakonu su i dalje ostale u okviru lokalne samouprave i verovatno niste, gospodine Dragin, čuli šta sam sve u međuvremenu rekla, jer ste razgovarali sa gospodinom Novakovićem.
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, prošlo je dva minuta.)
Ali nisam uspela da pitam, jer ste mi vi uzeli vreme ćaskajući sa ministrom.
Član 49. Predloga ovog zakona odnosi se na kaznu za odgovorno lice za prekršaj, ako na zahtev nadležnog organa ne isporuči potrebnu količinu reproduktivnog materijala koja je potrebna za korišćenje obavezne licence.
Kao i u prethodnom članu, predložili smo da se kazne koje su predviđene u Predlogu zakona smanje. Predloženo je, naime, da najniža kazna bude 10, a najviša 50.000 dinara za ovaj prekršaj, a naš predlog je da to bude najniži iznos pet, a najviši 25.000 dinara.
Ovde je interesantno obrazloženje Vlade Republike Srbije, pretpostavljam i gospodina Dragina, zbog čega nije prihvaćen amandman. Kažete – amandman se ne prihvata iz razloga što su novčane kazne za prekršaj odgovornog lica u pravnom licu u ovom članu odmerene u skladu sa zakonskim rasponom koji je propisan Zakonom o prekršajima, prema kojem najmanja mera novčane kazne koja se može propisati za odgovorno lice iznosi 500 dinara, a najveća 50.000 dinara.
Predloženo smanjenje propisanih kazni moglo bi dovesti do veće zloupotrebe zaštićenih sorti na štetu prava oplemenjivača, kojima bi se time mogla naneti velika ekonomska šteta.
Vaše obrazloženje, gospodine ministre, ne odgovara činjeničnom stanju, jer ovo što ste sami naveli da je raspon kazni u Zakonu o prekršajima od 500 do 50.000 dinara je takođe sadržano u našem amandmanu.
Vi ne morate da prihvatite amandman, ali je bilo korektno da kažete – mi zavlačimo građanima ruku u džep u svakom momentu, mi punimo budžet i kaznama i doprinosima, sve na štetu građana, a u korist Vlade Republike Srbije.
Član 12. je jedan od članova koji su u odeljku sa naslovom – Subjekti u oblasti zaštite zdravlja bilja, koji se upisuju u registar proizvođača, prerađivača, dorađivača, uvoznika, skladištara i prometnika bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata. Stav 3. govori ko može da se upiše u ovaj registar i kaže – uz zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi se i dokaz da odgovorno lice za zdravlje bilja ima radno iskustvo od godinu dana na poslovima zdravlja bilja.
Predložili smo da se napiše da je to iskustvo od najmanje godinu dana, što je Vlada potvrdila svojim odgovorom zbog čega ne prihvata amandman, jer kaže Vlada da se amandman ne prihvata iz razloga što odgovorno lice za zdravlje bilja može da bude i lice koje ima iskustvo više od godinu dana.
Upravo iz tog razloga smo napisali da treba da stoji – najmanje godinu dana, a vi ste u zakonu fiksirali da je to iskustvo od godinu dana. Ovo je zaista pravno-tehnička i nomotehnička redakcija ovog člana, kao i naša intervencija koju inače često kroz amandmane naglašavamo, da tamo gde se ministar određuje zakonom da propisuje nešto, neke podzakonske akte, to je u stavu 5. ovog člana, mi uvek predlažemo da to bude ministarstvo. Sada ću da kažem zašto mi to radimo.
Član 85. govori o informacionom sistemu i kaže da ministarstvo uspostavlja i održava informacione sisteme u oblasti zdravlja bilja. U 2. stavu, na koji je podnet amandman, govori se o referentnoj laboratoriji, a mislimo da to treba da se zameni rečima "državni organi".
Obrazloženje ovog amandman ću ilustrovati jednim pismom koje smo jutros u poslanički klub faksom dobili od jednog gospodina, da bismo skrenuli pažnju na osnovu ovog što smo dobili u ovom pismu, kako neodgovorno rade i državni organi, a tek kada su to neke referentne laboratorije itd, pitamo se i pitanje je kome oni uopšte odgovaraju?
Molila bih vas, gospodine ministre, da vi i vaši saradnici, prepoznaće se neko o kome se radi, saslušate šta nam je faksom jutros poslao gospodin Stanojlo Marković iz sela Duboka kod Jagodine.
Kaže da je poljoprivrednik. Sa celom porodicom živi od toga. To mu je osnovna delatnost i opredelio se za povrtarsku proizvodnju, jer poseduje osam plastenika, koje je platio 120 hiljada dinara, a za to, prema postojećem zakonodavstvu ima pravo na subvenciju od 40 hiljada dinara i kaže da to do dana današnjeg nije dobio, iako je republički inspektor bio na licu mesta, napravio zapisnik i u tom zapisniku konstatovao da ispunjava te uslove.
Gospodin Stanojlo Marković iz Duboke kaže da kao poljoprivrednik posećuje mnoge prezentacije, da je bio na jednoj prezentaciji u vezi sa registrovanim domaćinstvima i da je tu prezentaciju vodio, kaže ovako, zamenik ministra Dragina, imena mu se ne sećam, ali sedi u Skupštini do samog ministra Dragina, i kaže da je na njegovo pitanje oko bušotina i te subvencije da je rekao da mu ostavi broj telefona, podatke itd. i ni do danas nije dobio nikakav odgovor, ali kaže da je na toj istoj prezentaciji pitao tog gospodina, on kao i ostali učesnici, postavio mu je pitanje vezano za semensku pšenicu.
Gospodin zamenik ministra, ako je u pitanju zamenik ministra, kaže da je odgovorio – piši kukuruz, šifra 108, pokazao da čak nije ni saslušao šta mu čovek kaže, a pogotovo nije imao nameru da bilo šta ozbiljno uradi.
Vidim da svi vrtite glavom, ali evo čovek je jasno i glasno napisao svoje ime i zamolio da ga pročitamo, pa bih zamolila, gospodine Dragin, da vaši saradnici ovo provere, jer ako čovek ima pravo da dobije subvenciju od 40.000 dinara da je dobije, a vama evo ovaj faks radi podataka.
Član 12. govori o načinu upisa u vinogradarski registar. Stav na koji sam podnela amandman kaže da rešenje ministra iz stava 4. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Vi ste, gospodine ministre, uvažili pravničko mišljenje da član 136. Ustava Republike Srbije u drugom stavu kaže da poslove državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave određeni zakonom.
Ministarstvo je državni organ, ministar je starešina državnog organa i da bismo bili jasniji u obrazloženju ovog amandmana evo, pitam vas, ministre, kada vi donosite rešenje u Ministarstvu da li u zaglavlju ili u uvodu rešenja piše ministar Saša Dragin ili piše Vlada Republike Srbije, Ministarstvo to i to, broj taj i taj.
Vidite, kao amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, u zaglavlju lepo stoji Republika Srbija, Narodna skupština, poslanička grupa SRS i nakon dispozitiva i obrazloženja amandmana stoji ime i potpis narodnog poslanika.
Potpuno identična situacija je i kada su u pitanju ministarstva, ministarstva su deo Vlade Republike Srbije i zaista vi ste malopre prihvatili amandman na jedan od prethodnih zakona koji je bio iste sadržine kao i ovaj amandman i mi veoma često svojim amandmanima skrećemo pažnju na jednu nelogičnost i neustavnost samog Zakona o ministarstvima, i mislim da bi iz čisto pravno-tehničkih i nomotehničkih… (Predsednik: Hoćete trošiti vreme poslaničke grupe?) samo jedan sekund, završavam, dakle iz pravno-tehničkih i nomotehničkih razloga ovaj amandman je neophodno prihvatiti.
Lepo je to, gospodine ministre, što se javljate da govorite posle svakog, odnosno da komentarišete obrazloženje svakog narodnog poslanika, ali način na koji to radite nije primeren i nije u skladu sa članom 104. Poslovnika Narodne skupštine.
U obavezi ste da se s poštovanjem obraćate narodnim poslanicima, a vi to na taj način ne radite. Nemate nikakvu superiornost u odnosu na narodne poslanike. Malopre ste rečenicom koju ste izgovorili hteli da ostavite utisak da poznajete to što kažete, ali pre pola sata ste prihvatili amandman i tad ste bili u pravu, tad niste imali neke instrukcije.
Gospodine ministre Dragin, radi se o tome da su zakoni o kojima ste malopre govorili, čije ste nazive ovde pročitali, u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, članom 136. stavom 2. To je ono na čemu poslanici SRS redovno insistiraju.
Nismo mi u uverenju da ste spremni da prihvatite ovako zaista, pre svega, ustavne amandmane. Ovo govorimo i zbog zapisnika. Sve ovo što ovde kažemo i vi i mi ostaje trajno zapisano, a pre svega, zbog javnosti, i najpre zbog pravničke javnosti, da skrenemo pažnju da vi i donosite i primenjujete neustavne zakone.
Kao iskusan pravnik i član SRS, koja se uvek i istinski zalaže za zakonitost i ustavnost, insistiram na primeni člana 136. stav 2. Ustava Republike Srbije prilikom izrade predloga zakona koji dolaze u ovaj parlament.
Ova moja primedba bi možda bolje mesto našla ako bi bila upućena Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, jer je prosto neverovatno da, pored tog sekretarijata, mogu da pred narodne poslanike dođe neustavne odredbe nekog predloga zakona.
Znamo mi da vi ove zakone uglavnom prepisujete ili loše prevodite, ali to vas ne oslobađa obaveze da i to što prepisujete i dobijete odnekle morate da uskladite sa Ustavom Republike Srbije.
Zamislite situaciju iz člana 10. stav 5, na koji sam ovaj put intervenisala amandmanom, a on glasi da ministar propisuje uslove koje mora da ispunjava akreditovana laboratorija u pogledu tehničke opremljenosti i profesionalne osposobljenosti, a odnosi se na kontrolu kvaliteta etanola.
S obzirom da je ministar politička funkcija, teoretski je potpun o moguće da ministar bude profesor istorije. Zamislite da profesor istorije kao ministar propisuje uslove za akreditovane laboratorije u pogledu tehničke opremljenosti i profesionalne osposobljenosti kada je u pitanju kontrola kvaliteta etanola. Valjda bar to bi trebalo da dopre do vaše svesti da shvatite da su naši amandmani pre svega pravno tehničke prirode.
Član 4. Predloga zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode govori o uslovima u vezi sa dozvolama za rad javnog skladišta.
U stavu 1. člana 4. se kaže da se skladištenjem poljoprivrednih proizvoda u javnom skladištu, u skladu sa ovim zakonom, može baviti pravno lice koje je registrovano u registar privrednih subjekata i koje je upisano u registar javnih skladišta koje vodi, ovaj put je to dobro napisano, ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, ali amandmanom koji sam u ime SRS, odnosno naše poslaničke grupe podnela, stoji da ovim skladištenjem može da se bavi pravno lice koje je upisano u registar.
Nije prihvatljivo obrazloženje Vlade Republike Srbije koje kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što je posebnim propisom regulisano da se privredni subjekti registruju u registar privrednih subjekata, kod Agencije za privredne subjekte, a ne upisuju se.
Insistiramo da, kao što ste mogli da primetite, većina ovih amandmana na ovaj set zakona vezanih za poljoprivredu su nomotehnički i pravno-tehnički i očigledno vam je valjda da nam je namera zaista da poboljšamo tekst zakona, da ne dođemo u situaciju da kroz nekoliko meseci moramo ponovo ovde da trošimo vreme, da radimo izmene i dopune ovih zakona.
A uostalom, priča o agencijama je najbolji primer za to, ali ću to u okviru nekog drugog amandmana, da ne trošim vreme kolegi Krstinu.
Poslanička grupa SRS zapravo je kroz ove amandmane na Predlog zakona o genetički modifikovanim organizmima prenela stav SRS koji stoji u obrazloženju svih amandmana da u Republici Srbije ne treba i da se ne sme dozvoliti upotreba genetički modifikovanih organizama.
Mi smo svojim amandmanima predlagali brisanje svih članova Predloga zakona, jer je to poslovnički jedina mogućnost da zapravo jasno kažemo da nam ovakav zakon ne treba, da nam ovakvi rizici po zdravlje i živote građana Srbije ne trebaju.
Kažete vi, gospodine ministre, odnosno Vlada Republike Srbije, da se amandman ne prihvata iz razloga što se iz obrazloženja ne vide razlozi koji upućuju na neophodnost usvajanja predloženog amandmana.
E, pa bogami, gospodine ministre, niste ni vi nas ubedili na potrebu usvajanja, odnosno neophodnost usvajanja predloženog zakona. Čuli ste niz argumenata poslanika SRS i čućete ih do kraja rasprave još, jer mi smo upravo i predložili veliki broj amandmana da bismo i vama pokušali da objasnimo neke stvari i da bismo upozorili građane Srbije na veliku opasnost koja građanima preti od Vlade Republike Srbije. Pored svih nedaća u kojima se nalaze građani Srbije, u kojima se nalazi cela država, samo nam još fale genetički modifikovani organizmi.
Pročitaću stav 1. člana 19. koji govori o klasifikaciji stepena rizika. Čini mi se samo tekst ovog stava člana 19. zakona da će biti dovoljan da svi koji prate rad ovog parlamenta razumeju koliki rizik i kakvu opasnost predstavlja ovaj zakon o genetički modifikovanim organizmima.
Taj član 19. kaže: „Upotreba u zatvorenim sistemima klasifikuje se u četiri stepena rizika: 1) upotreba uz zanemarljiv rizik - prvi stepen; 2) upotreba uz mali rizik - drugi stepen; 3) upotreba uz značajan rizik - treći stepen; 4) upotreba uz veliki rizik - četvrti stepen.“
Postavlja se pitanje, gospodine Dragin, šta će se desiti ako se, ne daj bože, u praksi primene ovog člana desi ta upotreba uz značajan rizik trećeg stepena ili uz veliki rizik četvrtog stepena, ako znamo, a čuli ste od poslanika SRS, ljudi koji se stručno i naučno razumeju u ovu materiju, da je i ovaj zanemarljiv ili mali rizik dovoljno opasan po zdravlje i po život građana Srbije.
Mi, srpski radikali, u okviru svog političkog delovanja izuzetno se brinemo o zdravlju stanovništva Srbije, što očigledno nije slučaj sa Vladom Republike Srbije ni sada, ni ovih prethodnih mandata. Naravno, s obzirom da je uvek bio isti ministar zdravlja, nije ni nikakvo čudo.
Član 33. govori o odgovornosti za štetu kojom se prouzrokuju štetne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu u vezi sa GMO.
Gospodine ministre, kada se dese štetne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu, onda vam je kasno da preduzimate bilo kakve mere i kasno je da tada proglašavate nekoga odgovornim za takvu štetu.
Vi ćete biti, gospodine ministre, odgovorni ukoliko ovaj zakon ne povučete. Jasno ste rekli na Odboru za poljoprivredu, danas ste ovde izneli vaš lični stav, da se protivite genetski modifikovanim proizvodima.
Zašto onda to ne smete da kažete i zašto morate da pratite trag Ivane Dulić-Marković i njene prijateljice, čijeg imena ne mogu da se setim, koja je bila pomoćnik za sanitarni nadzor u Ministarstvu zdravlja, znam samo da je gospođa bila iz Zagreba i da su zajedno radile sa firmom "Monsanto".
Vi ste i malopre rekli da osam godina posle imate problema i pričate koliko ste površina sa genetski modifikovanom sojom uništili, koliko ste kontrola izvršili.
Nemojte da dozvolite, gospodine Dragin, da u narednim godinama ili decenijama o vama pričamo kao što danas pričamo o gospođi Ivani Dulić-Marković, pogotovo što ste jasno rekli da ste protivnik genetski modifikovanih proizvoda i umesto da kažete da je to u Srbiji zabranjeno, vi članom 33. određujete ko će biti odgovoran za štetu koja može nastati po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Upravo o tome mi, srpski radikali, danas celo popodne govorimo.
Reklamiram član 113. Poslovnika, koji kaže da se odredbe ovog poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuju i na sve druge učesnike na sednici, pored narodnih poslanika, a shodno se primenjuje na sednicama odbora i drugih radnih tela Narodne skupštine.
Gospođo predsedniče Narodne skupštine, ova malopređašnja opaska gospodina Dragina, koga niko od narodnih poslanika SRS, već dva dana raspravljamo o zakonima koje on ovde predstavlja, ni na jedan način i nijednom insinuacijom nije uvredio.
Razgovaramo stručno, oni koji se razumeju u tu struku, pravnički, oni koji su iz te oblasti. Nema nikakvog razloga da se ministar Dragin i ceo dan danas se tako obraća narodnim poslanicima SRS.
Meni je žao što vi to ne primećujete i što niste primetili malopre na koji način je rekao kolegi – on se ne druži sa takvim ljudima, a s kim se vi družite, to neka vam služi na čast. Neka služi na čast i vama i gospodinu ministru ovakav način komunikacije sa poslanicima. Hvala.