Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u ovoj objedinjenoj raspravi ovih tačaka, malopre smo čuli, što jeste tačno, da su ovi zakoni podeljeni što se tiče železnice na dva tehnička i dva finansijska.
Kada su finansije i zaduženja u pitanju, naravno da su svi poslanici oprezni kada diskutuju, iz jednog prostog razloga što sledi još jedno novo zaduženje.
Možda je taj aranžman kreditni dobar, možda su ti uslovi dobri, međutim, ako ti koji nam daju kredite uslovljavaju, pa kažu da moramo od njih da kupimo repromaterijal, da će njihovi stručnjaci da rade taj posao na rekonstrukciji železnice itd, nama ostaje samo da vraćamo taj kredit, a nikakve koristi od toga nema, jer nećemo zaposliti svoje ljude i nećemo repromaterijal, proizveden u Srbiji, da ugradimo u rekonstrukciju železnice.
Mislim da je to osnovno kada govorimo o ovom paketu zakona finansijskih.
Gledajući ove predloge zakona, i ako ih čitamo nekome ko zaista nije upućen i ne zna šta oni predstavljaju u stvarnosti, stiče se utisak da naša bajna Vlada, sa bajnim rukovodstvom Železnica Srbije i sa direktorom Železnica Srbije, koji je, da kažem, prošle godine, čini mi se, proglašen za menadžera godine, da imaju sjajnu razvojnu politiku, u stvari politiku koja predstavlja model za ostale zemlje kako se radi, a u stvari to nije tačno. Znamo kakvo je stanje u železnici.
Ako se malo zainteresujemo i pročitamo ove predloge, ulazimo u zaduženja. Kako ćemo ih vratiti, ne znam, a ishod svega može biti fatalan po državu, i po Srbiju, i po preduzeće Železnice Srbije, i to pre svega u smislu gubitka najatraktivnijih železničkih pravaca, kao i u smislu gubitka prateće infrastrukture.
Svima je poznato koliko svakom regionu znači frekventnost, odnosno mogućnost eksploatacije samog železničkog prevoza i kolika je zainteresovanost, pre svega, privatnih preduzetnika koji železničko središte uzimaju ne pitajući za cenu, jer znamo koliko je ono atraktivno ako se nalazi pored železničke stanice.
Sve ovo bi mogli da povežemo sa Zakonom o železnici i sumnjamo da postoji ipak nešto drugo u samim ovim zakonima. Nameće se automatski dosta pitanja. Zašto ne kažemo građanima Srbije šta je to do juče sa onim kolegama radnicima koji su ostali bez posla i kakvo je stanje u železnici. Zašto ne kažemo da se, preko svojih špijuna i doušnika pravilno raspoređenih širom železnice, puštaju pretnje i priče o zatvaranju pruga i zatvaranju pojedinih stanica?
Zašto ne kažemo građanima Srbije da je korupcija na železnici tolika da se ne može rečima opisati, pa makar koliko to neki iz Vlade negirali? Zašto ne kažemo da veliki broj radnika preraspoređenih putuje i preko 50 km na posao, a Ministarstvo ili preduzeće Železnice redukuje im putne troškove i pravi im probleme? Hiljadu zašto.
Ministarstvo izbegava da kaže da su na najodgovornija mesta postavljeni neki ljudi po partijskoj liniji, u stvari u izmišljenim sektorima, kakvog su kvaliteta, to je vreme pokazalo i pokazaće. Ponavljam, isključivo po partijskoj liniji.
Želimo samo da vas upozorimo, i vas, gospodine ministre, a i javnost Srbije, da mi u SRS imamo apsolutno sve podatke, počevši od imena i prezimena gospode koja su do juče pijana i uneređena na radnom mestu bili predmet podsmeha i sprdnje. Neću sad da ih imenujem, ali danas prezentuju i vas i vaše Ministarstvo i Železnice Srbije. Nekada je, u vreme kraljevine, ministarstvo železnice bilo odvojeno, bilo je posebno i kao takvo je u ono vreme bilo uspešno i dobro organizovano. Da vas podsetim, poštovani narodni poslanici, da je na čelu tog ministarstva bio gospodin Mehmed Spaho, deda poslanika SRS Sulejmana Spahe.
Što se tiče sporazuma o uspostavljanju mreže visoke performanse u jugoistočnoj Evropi, mogu reći da to ne predstavlja ništa drugo nego samo nadgradnju i usavršavanje već postojećih sporazuma i vidova saradnje, dok se našoj javnosti to predstavlja kao neki sporazum decenije koji je, kao fol, ova vlada uspela da ostvari i pripiše kao svoj uspeh. Toliko slatkorečivo stručan i lažljivo utanačen podseća neodoljivo na ideju koja se zasigurno krije iza cele priče.
Opet će nekome iz Nemanjine broj 6 pasti na pamet da, radi pravilnog sprovođenja nečega što faktički odavno postoji, primi desetak savetnika ili običnih administrativnih radnika po partijskoj liniji, koji će imati samo jedan jedini cilj, da podržavaju Ministarstvo i ministra i da primaju platu.
Dok sa druge strane, ljudi koji zaista vole železnicu i koji od nje žive, računajući tu čitave generacije, žive u strahu za svoju egzistenciju i sa prezirom gledaju u tu gumenu zgradu, kako je posprdno nazivaju, Upravnu zgradu Železnice, u Nemanjinoj broj 6, gde je zaposleno više hiljada ljudi, od kojih iskreni i pravi poznavaoci prilika na železnici dobijaju ospice i ne mogu im ništa, jer pod vašom vlašću, partijska knjižica predstavlja nešto što je jače od struke i od iskustva, a to nije, svedoci smo, slučaj samo na železnici.
Šta reći o izmenama Konvencije o međunarodnom železničkom prevozu ili kako već glasi skraćenica COTIF.
(Ministar Velimir Ilić dobacuje sa mesta: KOTIF. Ne znate kako se kaže.)
Gospodine ministre, ne možete me zbuniti, možete pričati koliko hoćete, mene za govornicom ne možete zbuniti. Ako hoćete, mogu i ja da budem šaljiv. Pre svega, to bi trebalo malo uprostiti i reći običnim narodnim srpskim jezikom, evo kada me već provocirate, pošto se ta konvencija piše na tri jezika, engleskom, nemačkom i francuskom, svaka država članica prevodi je na svoj službeni jezik i svoje potrebe, pa me ne bi iznenadilo da Vlada samo zbog ovoga donese odluke da jedan od pomenuta tri jezika bude službeni, samo za ove potrebe, jer ako vam to budu prevodili gospodin ministar Velja Ilić i njegovi saradnici, ko zna šta na kraju može pasti i ispasti.
Posle njihovog prevoda bi moglo biti da umesto da se kaže stvarno šta je bilo do sada, a to da pomenuta konvencija ima pravnu snagu i nju ratifikuju vlade država članica, pošto je reč o međunarodnom ugovoru, možemo doći u situaciju da posle prevoda Veljinih stručnjaka dobijemo iznenadnu mogućnost da odluku o tome donese SO Čačak, a tada znamo šta nas čeka.
Možda ne bih ni ovo rekao, a evo gospodine ministre, dobacujete mi, a to govori o vama.
Jednobrazna pravila u ugovoru o međunarodnom železničkom prevozu za sve zemlje članice u prevozu robe, putnika, prtljaga je u stvari najprostije rečeno COTIF.
Niko danas o COTIF-u nije pričao konkretno.
(Ministar Velimir Ilić dobacuje sa mesta: KOTIF. Ne znate kako se kaže.)
Cotif, tako piše. Gospodine ministre, ispričaću vam posle jedan vic, vezan je za vas.
Kada već pričamo o ovome, zasigurno treba reći koliko je veliko interesovanje gospodina ministra Velimira Ilića za granične prelaze i u koju svrhu oni njemu služe. Tako na primer imamo jedan granični prelaz koji je otvoren uz veliku pompu, sasvim slučajno u jeku predizborne kampanje, a do danas tim prelazom nije prošao ni jedan voz, pa mi recite da i to nije tačno. Radi se o prelazu Bogojevo, prelazu sa Hrvatskom.
Iako smo obavešteni, ima jedan nagoveštaj da je skoro trebalo da prođe taj jedan, ali to je bio bezuspešan pokušaj. Nećemo u detalje, jer nema potrebe da vam dokazujemo da smo maksimalno informisani i vi to vrlo dobro znate.
Kada se taj granični prelaz otvarao, opet je glavni junak bio, niko drugi, nego, zamislite, gospodin ministar, i to u svom stilu, sav sretan što se most otvara, kasnio je svega dva i po sata, a predstavnici zemalja ambasada Norveške i Belgije na velikom minusu, jer je bila zima, čekale su strašnog ministra. Zašto da ih Velja poštuje, kada je već uzeo pare od njihovih vlada za sanaciju mosta i tog graničnog prelaza koga sam spomenuo.
Puno toga bi mogli reći, ali, gospodine ministre, možete odmahivati glavom. I na kraju moje diskusije ipak rekao bih da, pored dve formalnosti, imamo u tom ministarstvu ruski rulet sa dva metka, koji će Ministarstvo za infrastrukturu, zajedno sa Vladom i vama koji predstavljate skupštinsku većinu, usvojiti, a mislim na ugovor o garanciji i odnos železnica - Vlada, kao i odnos Vlada - Evropska banka, zavrteće se i opaliti.
Prvi metak će zasigurno pogoditi radnike Javnog preduzeća Železnice Srbije, a onda ostaje još jedan.
Pitamo se koga će pogoditi taj drugi, kada radnici skoče i počnu da traže krivca.
To je istina i tako treba u oči govoriti. Ja već znam, a vi razmislite, dame i gospodo narodni poslanici, za koga je spreman taj drugi? Hvala.