Apsolutno, gospodine predsedniče, mislio sam...
Dr Vojislav Šešelj je svojevremeno rekao da narod koji ne ume da ceni svoju istoriju i tradiciju osuđen je na propast i nestajanje. Ako ne budemo čuvali i negovali tradiciju naših predaka, očeva, dedova i pradedova, nestaćemo kao narod. To građani Srbije veoma dobro znaju i daće svoj sud i o ovom zakonu i o mnogim drugim koji su na silu progurani ovde u Skupštinu.
Moram još nešto da kažem, u vreme svih ovih zbivanja o kojima govorim, ministar vojni bio je sadašnji predsednik Srbije – Boris Tadić, a za savetnika je imao, čini mi se, Vuka Jeremića koji ni armiju nije služio.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o poslovanju banaka i plasmanu, da li su rizični ili nisu, pokušaću da vam na najboljem primeru objasnim i uporedim neka ne tako davna vremena i ova današnja vremena gde, u stvari, nema rizika kada su banke u pitanju.
Godine 2000. Vojvođanska banka je davala kredite privredi, konkretno preduzeću u kom sam radio, a to je Brodogradilište u Apatinu, koje je imalo izvozni program od pet brodova za norveško tržište, znači izvoz je bio 100%. Kao prvo, nametnuli su nam da predsednik Upravnog odbora Brodogradilišta bude čovek jedan od direktora filijala Vojvođanske banke, koji je naravno radio za Vojvođansku banku, a ne za preduzeće u kom je bio predsednik Upravnog odbora.
Mi smo dobijali te kredite, jer smo tako jedino mogli da napravimo i uradili smo i predali četiri broda za pet godina norveškom tržištu, koji su bili vrednosti preko 100 miliona ondašnjih maraka. Mi smo dobili kredite od te banke po kamata mesečnim i do 15%, pa nas je onda ta ista banka uslovila da moramo da sav repromaterijal da kupujemo preko njihovih novootvorenih preduzeća u sklopu Vojvođanske banke, a to su bili i Vobing, i Vobturs, i Vobinženjering i razne te njihove firme, sav repromaterijal morali smo da kupujemo preko tih trgovinskih kuća pri Vojvođanskoj banci, bili smo uslovljeni, po čak 30% većim cenama nego što smo mogli da nađemo na slobodnom tržištu.
Tu su nas još više, da kažem, zakopali. Taj dug naš prema Vojvođanskoj banci je rastao iz dana u dan, bankari su dobri matematičari i oni to pedantno izračunaju, i u vreme tog embarga mi smo bili pod staklenim zvonom i u vreme bombardovanja, kada smo se požalili da li je moguće da se te kamate smanje, nisu hteli da razgovaraju sa nama.
Šta se dalje dešava? Taj dug sa kamatom je izrastao na 25 miliona maraka, kompletan jedan brod nerealnim kamatama Vojvođanska banka je uzela sebi.
Došlo je do ubrzane privatizacije brodogradnje, mi smo bili jedni od prvih. Tim stručnjaka iz brodogradilišta u kome sam bio, a radili smo procenu vrednosti kapitala brodogradilišta, dao je procenu na 44,5 miliona evra, sada ću pričati u evrima, pa smo posle angažovali jedan stručni tim iz Beograda, koji je radio nezavisno od nas procenu, u 5% smo se razlikovali.
Brodogradilište je prodato za 300.000 evra. Da li znate kome? Vojinu Lazareviću, s tim da je Vojin Lazarević preuzeo obaveze tih 25 miliona maraka, 30 miliona dinara po raznim osnovama, dobavljačima, i naravno investicioni program i sve ostalo što je po ugovoru stajalo. Naravno, već tri godine Vojin Lazarević nije ispunio ništa od ugovornih obaveza, nije čak odblokirao račun, a rade, otpustio je 300 radnika, nije izmirio obaveze, nije investirao.
Šta se desilo? Sada dolazimo do one sprege vlasti, države, banaka i ovih novih tajkuna i gazda. Vojvođanska banka, država ili ova vlada je otpisala, zamislite, Vojinu Lazareviću 12,5 miliona maraka, pričamo u markama, a oni drugih 25 što je preuzeo obavezu prilikom kupovine, dato mu je na 30 godina, sa grejs periodom pet godina. To je strašno. To je istina.
Voleo bih da me neko iz ministarstva demantuje, da proveri taj podatak, verujem da neće, jer pričamo priču ovu duže i na Odboru za privatizaciju, i nema niko snage da me pobije u mom izlaganju. Hteo sam samo da pokušam da objasnim kako banke sigurno plasiraju svoj novac. Naravno, banke plasiraju svoj novac i neće da reskiraju, isto kao što i sada ove strane banke, koje su dovedene ovde, gde vlasnici ili suvlasnici većinskim delom, plaćaju i spremni su da plaćaju više prilikom otkupa tih banaka od stvarne vrednosti, zato što znaju da će za godinu dana da ostvare ekstraprofit ovde kod nas u Srbiji. To je istina.
Samo jedan primer, a vezano je za poslovanje banaka i u ovom članu 24, a što je moj kolega Tihomir Đuričić podneo. Za sada toliko. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik SRS Bore Kutić podneo je amandman na ovaj zakon. Pokušaću na primerima da objasnim u stvari da svi ovi članovi nisu dobri i da ne pripadaju ovom zakonu, mada možemo povezati i ovaj član 37. sa ovim poslovanjem s povezanim licima. Mi iz SRS znamo ko je s kim povezan i mi to svakodnevno govorimo za skupštinskom govornicom ko je s kim povezan, tako da nam ne treba ovaj član. Zato smo, između ostalog, stavili da se ovaj član, kao i svi drugi, brišu, iz onih dobro poznatih razloga.
Kada govorimo o operativnom riziku i poslovanju sa povezanim licima i zabrani davanja kredita akcionarima, pravni poslovi s povezanim licima, sve to je obuhvaćeno sa jednom istinom ili neistinom. Koliko verovati ovoj vladi i resornom ministarstvu. Zašto to govorim? Kako mi da verujemo i kako da veruju građani Srbije? Žao mi je što je ovo doba noći, što se verovatno ne gleda onako kako bi trebalo, a najbolje vreme za govore.
Vidite, kako da verujem ministarstvu i kako građani Srbije da veruju. Projektovana inflacija za ovu godinu jeste bila onako kako je to ministarstvo iznelo u javnost da će biti ispod dvocifrenog broja, a ona je već sada negde oko 18%, a do kraja godine biće i 20%.
To je na jednoj strani i to je stvarno istina. Cela Srbija zna da je konkretno ministar Dinkić pričao, kada smo razmatrali budžet za ovu godinu, da će sigurno inflacija biti devet i nešto posto. Cela Srbija zna da to nije tačno.
Žao mi je što sada ministar nije ovde, jer je na Odboru za finansije, jer sam i sam govorio po pitanju neverice u ono što je projektovano. U toj Evropi, u koju ova vlada stremi da ide po svaku cenu, ponavljam po svaku cenu, znamo ako inflacija pređe 1% od onog što je projektovano i ministar i guverner i kompletna vlada bi dali ostavku. Kod nas je prešla ne 1% nego 100%. Ministar i dalje sedi zajedno sa ovom vladom i naravno da narod nema poverenja u ovo ministarstvo, kao i u ovu vladu.
Danas sam dobio, gospodin Vučić je rekao da nas građani Srbije svakodnevno zovu, pa i danas stižu dopisi i telefonski pozivi, a upravo na to nepoverenje. Nepoverenje građana u ovu vladu, pa zato se obraćaju nama, poslaničkoj grupi SRS. Konkretno, iz opštine sam Apatin, ali do mene je došla jedna neverica i jedan zahtev oštećenih poljoprivrednih proizvođača opštine Plandište. Ono je adresirano na Narodnu skupštinu i na poslaničku grupu SRS.
Zahtev se odnosi na isplatu štete od poplava pretrpljenih u opštini Plandište u 2005. godini. U opštini Plandište, koju je zadesila poplava u ovoj godini, Komisija za procenu pretrpljene štete, formirana od predstavnika Vlade Republike Srbije, Pokrajinske vlade, opštine Plandište i svake mesne zajednica, sačinila je spisak poljoprivrednih proizvođača koji su pretrpeli štetu i ta nadoknada je bila direktno uplaćivana na namenske račune proizvođača. Veliki broj poljoprivrednih proizvođača nije dobio sredstva za pretrpljenu štetu iz nepoznatih razloga.
Oni su se obraćali Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i, gle čuda, to je opet resor koji pripada G17 plus. Neverica ovih ljudi u Vladu, a ostalo im je samo da nama veruju. Kada već govorimo o ovoj temi i o tim bankama, mogli bi da pričamo zaista ne celu noć, nego i celu nedelju, dan i noć, kao što i radimo.
Strane banke, a opet, kažem, žalim što ministar nije ovde, jesu donele kapital u Srbiju, ali ga, dame i gospodo narodni poslanici, plasiraju građanima Srbije po papreno visokoj ceni ili kako bi naš narod rekao, pozajmljuju ali deru. To je istina. Činjenica je i sledeća, za godinu i po dana strani bankari su kod nas plasirali preko 60 milijardi dinara, po podacima koje mi iz SRS imamo. Svaki zajam obezbeđen je deviznom klauzulom na jednoj strani, a na drugoj kamate dostižu čak i do 19% na kredite građana.
Obrazloženje je da je veliki rizik ulagati u ovo trusno područje kao što je Srbija.
Mi iz SRS tvrdimo da su u stvari oni našli zemlju Srbiju i raj u njoj za sticanje ekstraprofita za kratko vreme. Narod, građani Srbije, pa i privrednici dugo nisu bili u prilici da uopšte dođu do kredita. Znamo svi da su i privreda i građani gladni tih kredita, a to je u stvari jedan mamac. Mnogi dižu kredite, znaju da su nepovoljni i jednostavno da bi preživeli i da bi se prehranili i da bi kupili zimnicu, ogrev i da bi iškolovali decu, primorani su.
Jedan zaključak bi mogli da izvedemo, nije teško ga izvesti, da je to u stvari sve omogućeno planski, a znamo ko je to omogućio. Strane banke nigde u svojoj Evropi ne mogu da ostvare takav profit kao kod nas. Imamo situaciju, a i znamo da te banke koje su došle na naše tržište ne mogu da ostvare takav profit ni u zemljama u okruženju, a što je interesantan podatak, a takođe su siromašne, takođe su u tranziciji ili su siromašnije od naše zemlje.
Da je ministar tu, znam šta bih odgovorio; kako su strane banke donele kapital i oživele kredite. Ali, dame i gospodo, novac po tim kamatnim stopama, najvećim u čitavoj regiji, a to su zvanični podaci koje ja ovde iznosim. Veoma je interesantan podatak, vezan za bankare koje posluju na našem tržištu, da su se uglavnom banke sa većinskim stranim vlasništvom protivile iskazivanju efektivne kamate, kamatne stope, odnosno da prevedem, ukupne cene kredita, i pored upozorenja da to moraju da čine na transparentan način, pošto to pravo važi i u drugim zemljama i one su obavezne u svojim zemljama to da iznose. One to izbegavaju i ne snose nikakvu posledicu. Neko je jednom prilikom, iz Ministarstva finansija, mislim da je čak guverner, izneo to u javnost.
Strane banke, po nekim podacima do kojih smo došli za ovo kratko vreme kada je ovaj zakon došao do ove rasprave, moraju da ulažu više sredstava u kapital svojih banaka kod nas radi sigurnosti zbog poslovanja i to je logično. Ukoliko te banke hoće da vode politiku, a ne da se kreću oko onog minimalnog cenzusa od deset miliona.
Banke sa većinskim stranim vlasništvom uglavnom plasiraju novac zadužujući se u svojim matičnim bankama i naravno da je u zadnje vreme potražnja za kreditima sve veća, ali je primećeno njihovo aktivno angažovanje na našem tržištu, kako bi dali što više kredita po tim nepovoljnim uslovima.
Kada analiziramo činjenično stanje i uspešnost poslovanja tih banaka na našem srpskom tržištu, zaista dolazimo do poražavajućih podataka. Recimo, neću da imenujem koja je to banka, ali banka koja je 2003. godine ostvarila neto profit dovoljan da pokrije nasleđene gubitke i da zabeleži neto pozitivan rezultat za prvu godinu poslovanja. Bilansna suma je na kraju 2003. godine bila jedanaest puta, a pred kraj prošle godine čak 32 puta veća nego na kraju 2000. godine.
Ta ista banka je prošle godine udvostručila svoj kapital i povećala ga za skoro 50 miliona evra. Pitamo se, čijih para.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, izgleda da nam je ostalo samo da se građanima obraćamo, jer iz poslaničke većine sede samo četvorica zajedno sa predsednikom i mislim da je interesantno da to građani čuju. Mi ćemo to ponavljati.
Zaista je bilo iluzorno očekivati da će dolazak stranih banaka automatski dovesti do pada kamatnih stopa. U to su nas ubeđivali tzv. eksperti. Setimo se toga kada govorimo o ovom zakonu, jer moramo spomenuti i kamatne marže. Prisetimo se kraja 2002. godine, one su bile ekstremno visoke, iznosile su 16,70% procentnih poena, da bi već sledeće godine bile smanjene na 12,70%. Dakle, prošla godina 11,67%. Poredimo se sa Hrvatskom, često se za ovom govornicom poredimo sa zemljama u okruženju, tamo je prošle godine iznosila 7,5% procentnih poena.
Dame i gospodo poslanici, u zemljama evrozone ovaj iznos je maksimalno 0,85%. Sve ovo pokazuje da su strane banke nakon ulaska na naše tržište iskoristile dvostruku povoljnost u ostvarivanju ekstraprofita: kroz nametanje niske kamate na depozite, na jednoj strani, i visoke kamatne stope na zajmove ili kredite, kako hoćete, kako narod bolje razume.
Na kraju da završim, sve ovo što sam ispričao, sve je to u uslovima ogromne tražnje za kreditima građana Srbije, a i privrede. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, koji se odnosi na član 50. gde se posle tri stava dodaje stav 4. koji bi trebalo da glasi: "Ministarstvo je dužno da odluku po zahtevu iz stava 1. i 2. donese u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva."
Još jedan u nizu amandmana koje smo podnosili, koji nešto precizira i, ako ste primetili, cela diskusija o ovom zakonu u načelu i pojedinostima govori o nečemu što treba precizirati.
Princip i stav Srpske radikalne stranke jeste da sva merila i propisi što više treba da se stave u zakon, u zakonska akta i tako bi trebalo i ovaj član staviti.
Potrebno je utvrditi rokove u kojima će Ministarstvo donositi odluke po zahtevima.
Ako govorimo o članu 50, u 1. stavu kaže se: "Lice koje tokom perioda na koji se odnosi postupak ispitivanja nije na teritoriju Republike uvozilo, odnosno izvozilo robu koja podleže antidampinškoj dažbini, a koje nije povezano sa licima koja na teritoriju Republike uvoze, odnosno izvoze robu koja podleže ovoj meri, ili sa proizvođačima te robe, može da zahteva od Ministarstva da bez odlaganja razmotri opravdanost primene antidampinške dažbine na robu koju uvozi, odnosno izvozi, kao i da utvrdi odgovarajuću antidampinšku dažbinu na robu tog lica, odnosno da izuzme robu tog lica od obaveze plaćanja antidampinške dažbine.
Drugi stav: "Lice čija roba podleže kompenzatornoj dažbini ali koje nije učestvovalo u postupku ispitivanja, osim zbog odbijanja saradnje, može da zahteva od Ministarstva da bez odlaganja utvrdi posebnu kompenzatornu dažbinu na robu koju uvozi, odnosno izvozi".
Potrebno je utvrditi rokove pod kojima će Ministarstvo donositi odluke o zahtevima.
U stavu 3. tačka 2) kaže se: "Ministarstvo može da zahteva polaganje jemstva radi obezbeđenja naplate antidampinške, odnosno kompenzatorne dažbine."
Znači, Ministarstvu je samom ostavljeno da procenjuje kome će da uzme to jemstvo a kome ne. To je taj princip koji mi iz Srpske radikalne stranke nećemo dozvoliti da Ministarstvo samo sebi da slobodu da odlučuje o mnogim stvarima koje nisu zakonski propisane.
Kada govorimo o narušavanju tih dobrih poslovnih običaja i uzansi u celom ovom zakonu, najveće je urušavanje konkurencije, ukoliko se neko od učesnika u tom procesu nađe u povlašćenom položaju, znači da li će neko dobiti kvotu, neće dobiti dozvolu ili će dobiti umanjenu.
Da bi se ovo izbeglo, mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da, radi transparentnosti, na koju se i vi iz Vlade pozivate u ovom svom obrazloženju Predloga zakona, pored obaveze Vlade da u skladu sa članom 6. tačka 2) objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije" spisak roba koje podležu raznim ograničenjima, tako i u ovom delu Ministarstvo treba da dodeli, na osnovu javnog poziva, sve ono što je javno, kvote, dozvole i da unapred izađe sa nekom listom jasnih stvari, ako je to moguće.
Zašto to govorim? Ako Ministarstvo na osnovu javnog poziva dodeljuje kvote, a setimo se člana 17. tačka 1) i u skladu sa članom 29. tačka 1) Ministarstvo vodi evidenciju o izdatim dozvolama, predlažemo da u skladu opet sa članovima koji postoje u vašem predlogu, član 29. tačka 2) – Vlada propiše bliže uslove za vođenje evidencija, dozvola, pa se onda kaže – kroz dostavljanje mesečnog izveštaja nadležnom odboru Skupštine, kako bi se konstantno mogao kontrolisati postupak dodele i korišćenje raznih dozvola i kvota. Ova mogućnost je data u članu 71. stav 1.
Znači, mogućnost postoji i pored toga što je u članu 11. tačka 1) i 2) rečeno da se pribavljeni podaci smatraju službenom tajnom i da se ne mogu objavljivati i saopštavati trećim licima. U tački 2) se kaže – osim ako je nadležni organ obavezan da to učini u skladu sa ovim zakonom. Tu moramo nešto da pojasnimo.
Tajnost se odnosi na konkretne ugovore i ugovorne odnose između učesnika u spoljnotrgovinskom poslovanju. Dakle, odnos je kupac - prodavac i u tom delu treba da bude tajna, ali ne odnosi se na podatke o korišćenju kvota i dozvola.
Zato mislim da bi ovaj pregled u nekom mesečnom izveštaju, koji bi neki skupštinski odbor trebalo da dobija...
Imamo već taj primer u praksi; konstatovali smo da je jako loš Zakon o javnim nabavkama na snazi, međutim, mi iz Odbora za finansije mesečno dobijamo izveštaje o poništenim javnim nabavkama ili delimično poništenim javnim nabavkama, gde je sve objašnjeno do detalja zašto su poništene, zbog čega su poništene delimično ili kompletno.
Meni i poslaničkoj grupi SRS bliska je ideja da bismo i u ovom zakonu mogli nešto slično da napravimo, da dobijamo mesečne izveštaje – poslanici ili neki nadležni skupštinski odbor, kako bismo mogli da pratimo kompletno sve ovo što je vezano za ovaj zakon u raznim članovima. Hvala.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 17. Predloga zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, gde posle stava 1. smatramo da treba dodati novi stav 2. koji treba da precizira neke rokove.
On glasi: "Rok za podnošenje zahteva za dodelu kvota ne može biti kraći od 15 ni duži od 30 dana od dana objavljivanja javnog poziva za dodelu kvota". Samim tim, ako bi se ovaj amandman prihvatio, postojeći st. 2, 3, 4, 5. i 6. postali bi st. 3, 4, 5, 6. i 7. Mislim da je dobro nešto precizirati.
Više puta sam ranije govorio, ispred SRS, o drugim zakonima, o nekim preciznostima, iz prostog razloga što mislimo da treba ministarstvima i onima koji odlučuju dati što manje prostora, kako ne bi moglo doći do nekih malverzacija.
Upravo je ovaj amandman vezan za to. Zašto to kažem? Najveći izvor zloupotreba, korupcije i mita u spoljnotrgovinskom poslovanju je bilo u oblasti raspodele kvota, kontigenata i dozvola.
Setimo se samo onog šećera, setimo se pšenice i niza drugih primera, upravo vezanih za te zloupotrebe.
I pored toga što se u članu 3. u tački 1) kaže da je spoljna trgovina slobodna i bez ograničenja, u članu 4. se uvode dozvoljena ograničenja. I to je u redu, ukoliko, kako se kaže u tački 4) ne smeju da imaju za cilj ili za posledicu narušavanje konkurencije između učesnika u spoljnoj trgovini.
Mislim da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti, s obzirom da se i u članu 17, gde se govori o raspodeli kvota, u stavu 6. kaže da Vlada može da propiše bliže uslove za raspodelu kvota, a ne kaže se koje uslove i zbog čega. Mislim da bi bilo dobro precizirati to, jer ništa ne remeti koncepciju zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o Predlogu zakona o turizmu ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na deo zakona koji govori o nautičkom turizmu, o jednoj mladoj delatnosti koja je u ekspanziji, ali odmah u startu nailazimo na velike probleme kada govorimo o nautičkoj delatnosti ili nautičkom turizmu.
Podneo sam amandman na član 116. gde se dodaje stav 3. Ako se u članovima 99, 101, 102. i 115. jasno vidi da je definisano sve što je potrebno za donošenje i određivanje kategorija ili konkretne kategorije, onda sam mišljenja da za nepoštovanje odredaba iz gorepomenutih članova zaista treba u članu 116, koji ima dva stava, dodati treći stav koji sam definisao amandmanom, a on glasi: "Ako je u objektu nautičkog turizma u periodu važenja akta o određivanju kategorije drugi put u roku od dve godine izrečena kazna u smislu ovog zakona″, i spomenutih članova 99, 101, 102. i 115. ovog zakona, ″kao i zbog nepoštovanja dobrih poslovnih običaja i uzansi, ministarstvo može smanjiti ili oduzeti kategoriju, za period od tri meseca do dve godine."
U obrazloženju stoji da je dobro precizirati u kojim slučajevima ministarstvo može da oduzme kategoriju. Preciziranje je, dakle, dobro i za jedne i za druge – i za one koji daju usluge i za one koji koriste usluge.
Promena kategorije je vezana za neke nepravilnosti samom činjenicom ako se oduzima postojeća kategorija, pa je upravo zbog toga potrebno, na čemu insistiram, precizirati tačno neke stvari. U slučaju onoga ko je potencijalni davalac usluga, a da pravi neki prekršaj, verovatno bi se obazirao na već unapred poznatu kaznu, pa bi manje pravio te prekršaje. Unapred bi znao da će mu biti oduzeta kategorija, da će biti oduzeta u vremenu od - do. Jednostavno mislim da bi to preciziranje bilo u redu.
Nameću se još neka delikatna pitanja vezana za Predlog zakona o turizmu: koja lica, sa kojim kvalifikacijama i kojim iskustvom su ta koja odlučuju o aktima i kategorizaciji, ko su oni uopšte, kome se oštećeni može žaliti da bi ostvario svoja prava itd.
Upravo zbog ovoga o čemu sam pričao potrebno je nešto precizirati, kako ne bismo dovodili u dilemu onoga ko traži da ostvari svoja prava.
Dame i gospodo narodni poslanici, tvrdim da se gomila ljudi nalazi na mestima u resornim ministarstvima, a ima ih više, vezanim za ovaj deo zakona, koji ne znaju jednostavno da upute onoga ko hoće da investira na pravi put, a pogotovo kada se radi o objektima na vodi za davanje usluga u delu nautičkog turizma.
Ovo vam govorim iz ličnog iskustva. Potrebno je dobiti niz dozvola i projekata da bi se samo počelo sa izgradnjom nekog objekta, vezano za ovaj deo zakona. Imam to lično iskustvo, dve godine sam bio zainteresovan da ulažem u nautički turizam. Dolazim iz Apatina, jedne bogate opštine, i verujte da su mnogi zainteresovani jednostavno odustali u startu. Tražili su od mene neke savete, jer gde god su išli jednostavno niko nije imao stručnosti da im objasni odakle da krenu, kakve dozvole da traže.
Ako hoćemo da razvijamo taj deo turizma i da ga dignemo na visoke grane, moramo taj deo administracije i papirologije uprostiti i ubrzati. Na ovaj način, kako je sada, nećemo zaista privući zainteresovane ulagače da ulažu u onaj deo nautičkog turizma, vezano za Predlog ovog zakona. Da bi se dobile te dozvole potrebno je niz vrata otvoriti, jedno ministarstvo, drugo ministarstvo, pa onda prelazimo sa republičkog na pokrajinsko ministarstvo, pa razna preduzeća koja gazduju vodama, lokalima, lokalne uprave i da bi se ti papiri skupili potrebno je u današnjim uslovima sigurno dve godine. Govorim vam iz ličnog iskustva.
Ako se to ne promeni, mislim da za ovaj deo Predloga zakona koji govori o nautičkoj delatnosti i turizmu neće biti puno zainteresovanih, pogotovo stranih ulagača koji bi da ulažu u taj deo. Problemi su prisutni baš kod tog dela nautičkog turizma.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o ovim zakonima moram da primetim niz problema koji će da prate primenu ovih zakona, a nastalih u ranijem periodu.
Poslanička grupa SRS je upozoravala i ranije na probleme koji će nastati upravo sada kada govorimo o ovim zakonima. Setimo se diskusije poslanika SRS kada je donet Zakon o PDV-u. Poslanička grupa SRS nije bila protiv donošenja tog zakona, ali je govorila da ga treba dobro obraditi, kako bi on u stvari zaživeo.
Jer, svedoci smo da mi ovde, u Skupštini, u stvari poslanička većina, donosi zakone koji nisu dobri i koji ne mogu da zažive i da se primenjuju. Znači, žurili smo sa donošenjem ovog zakona o PDV-u, a i ovih zakona, i sada dolazimo u situaciju da je teško uskladiti sve prateće zakone, kao i ovaj zakon i Zakon o PDV-u.
Zakon o PDV-u će da zaživi 1. januara 2005. godine i to je činjenica. A vidite, kada govorimo o transfernim sredstvima, kriterijumi po kojima su određuju i obračunava transferna sredstva apsolutno nisu dobri, i to smo znali svi, to je znao i ministar, a mi sada opet žurimo da donesemo taj zakon, koji nije dobar.
Ministar se sam složio sa činjenicom da ti kriterijumi nisu dobri. Pred sobom imam primer metodologije obračuna transfernih sredstava, uzeti su primeri Beograda, Aranđelovca i Iriga, a između ostalog, obračun transfera prema jedinstvenim kriterijumima, pa se naglašava da su ulazni parametri itd.
To su neki kriterijumi koji su postojali ranije, ali bih sada samo apelovao - mada smo se mi složili da ćemo te kriterijume svi zajedno da popravimo, da ćemo doneti neke realne kriterijume do 31. marta 2005. godine - da u te kriterijume moramo da stavimo još nešto, veoma važno za mnoge opštine: ti kriterijumi moraju da sadrže, pored ostalih postojećih, i obavezno broj prognanih i izbeglih lica.
Imamo mnogo opština koje u svojoj sredini već dugi niz godina imaju veliki broj izbeglih i prognanih lica, i oni sami, pored privrede koja ne radi, jednostavno nemaju nikakvih primanja, opterećuju opštinu i samo opština ima velike probleme što se tiče prognanih i izbeglih lica.
Drugo, same elementarne nepogode, jer smo i tu svedoci da su mnoge opštine u Srbiji sklone elementarnim nepogodama, recimo kada je reč o zemljotresima, trusna područja, nepogode, pa bi jedan od kriterijuma morao da bude za te opštine - elementarne nepogode, odnosno da one uđu u ovaj kriterijum prema jedinstvenim kriterijumima.
Treće, područja koja su bombardovana u NATO agresiji, svedoci smo da su to razorena područja, da je razorena infrastruktura, privreda uništena, i evo već duži niz godina nema nikakvog napretka, da su te opštine u jako lošoj situaciji i sigurno su siromašne, a po obračunu iznosa transfera one će biti takođe oštećene. Jer, po ovom sistemu velike opštine će imati odakle da nadomeste taj porez, a ove male, nerazvijene nemaju, jer im privreda i ne radi.
Šta bih još mogao da kažem? Pa, ako ovi kriterijumi ne budu uzeti u obzir mnoge opštine u Srbiji će biti oštećene obračunom. Svi smo se složili da je zakon nov, nedorečen i da će stvarno stanje tek da se pokaže za dva-tri meseca. Verovatno je zato i predviđeno, i sam ministar je predvideo, zato što je znao da ovaj zakon nije dobar, predvideo je 200 miliona dodatnih budžetskih sredstava, iz budžetskog fonda, upravo za te male, siromašne opštine.
Tih 200 miliona će da nadomesti iz poreza od igara na sreću. Kažem, ta sredstva su i planirana budžetskim fondom i poslanička grupa SRS zbog te nesigurnosti, zbog tog nametanja nekih zakona za koje znamo da nisu dobri, a mi ih donosimo, jednostavno se plaši i sumnja da će doći do zastoja i problema oko transfera tih sredstava.
Sada ću otvoreno da kažem da administracija, ne samo ministar i prateće službe, nego i administracija u ministarstvima jednostavno ne radi svoje poslove. To se odnosi i na Ministarstvo finansija. Zato i sumnjamo da će doći do zastoja oko transfera tih sredstava i povraćaja u opštine.
Zašto ovo kažem? Pa, sporost administracije je evidentna, bez obzira na drastično povećanje broja zaposlenih u državnom aparatu, a znamo da je u zadnjih tri - četiri godine, sa nekih 8.000 to povećanje došlo na dvadeset i nešto hiljada. Toliko drastično povećanje, a tolika neefikasnost službi i administracije u raznim ministarstvima, kao i u Ministarstvu finansija.
Ta sumnja kod nas srpskih radikala je sigurno opravdana. Kada smo nedavno raspravljali, setimo se, o zakonu i garancijama vezanim za stambeni fond, bilo je toliko hvale u tom zakonu, setite se - stambeni krediti, krediti za adaptaciju, mladi bračni parovi moći će da dižu te kredite itd.
A šta se u stvari danas dešava? Dešava se sledeće, da mi u poslaničkoj grupa SRS dobijamo svakodnevno pisma, telefonske pozive, faksove u kojima se apeluje da pitamo gospodina ministra - zašto se ne daju jasna uputstva poslovnim bankama kako da trenutno plasiraju dugoročne kredita upravo za stambenu izgradnju, za te stambene kredite i adaptacije.
Banke se jednostavno plaše naknadne kontrole, jer im nisu data jasna uputstva za postupanje, pa se čak već i odobreni krediti ne realizuju. Mogu da vam navedem niz banaka, a najsvežiji primer je jutrošnjeg razgovora i Rajfajzen banke.
Gospodin ministar nije tu, ali hteo bih da uputim jedno pitanje i da dam jednu konstataciju. Na osnovu svega ovoga logično je da se veštački zadržavaju plasmani za te kredite radi očuvanja kursa dinara i inflacije. To su činjenice, to je logika.
Sa druge strane, imamo demagošku priču u kojoj se insistira na tržišnoj ekonomiji. Sama neefikasnost, ponoviću to, administracije, odnosno navešću primer opštine Apatin, koja je, igrom slučaja, u povoljnom položaju u odnosu na mnoge druge opštine, zato što je zadržala jedan deo privrede, recimo te Apatinske pivare i još neka preduzeća, ali postoji jedno nerazumevanje administracije kada smo tražili da Apatin postane centar za administriranje PDV-a.
Apatin je u ovoj godini ubrao poreza preko šest milijardi. Pripadali smo opštini koja je tri puta veća od nas, ali je preko 30% manje ubrano poreza i pripali smo kao opština njima. Jedna treća opština, koja je takođe duplo veća, zajedno ne ubira porez kao sama opština Apatin.
Obratili smo se ministarstvu, ali nismo dobili odgovor. Hteli smo da Apatin postane centar administriranja. Pre četiri godine zgrada za poreske uprave je završena, u dobrom delu pokrivena, struja razvedena, a već četiri godine stoji i propada. Obratili smo se i tu ministarstvu, da zajednički dovršimo tu zgradu, koja će da postane deo i vlasništvo Ministarstva finansija, i ujedno da postanemo centar za administriranje PDV-a. Još nismo dobili nikakav odgovor. Nova godina je blizu, zakon se primenjuje i upravo zato sam ovu kritiku usmerio na tu sporu administraciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja ću veoma kratko o ovom amandmanu. Jednostavno, kada sam podnosio ovaj amandman na Predlog zakona o privrednim društvima, ispred poslaničke grupe SRS, trudio sam se da ovim amandmanom nešto probam uprostiti i skratiti. Znači, ovim amandmanom sam hteo da uprostim i skratim objašnjenje, kada govorimo o uslovima i posledicama prenosa u članu 128, da ne bude preširoko; mišljenja sam da treba da bude kratko i jednostavno, da to objašnjenje u stvari skratimo.
Predložio sam da se u stavu 1. člana 128, koji se odnosi na uslove i posledice prenosa, druga rečenica briše. Ta rečenica glasi: "Za prenos udela nije potrebna izmena osnivačkog akta društva sa ograničenom odgovornošću, osim ako je tim aktom drugačije određeno". Mislim da tu drugu rečenicu treba izbrisati i da ostane prva koja definiše i jasno govori da se udeo prenosi ugovorom u pisanoj formi sa overenim potpisima prenosioca i sticaoca. To je definisano.
Stav 2. definiše neke stvari i govori: "Prenosilac udela i sticalac udela obavezni su da bez odlaganja prijave društvu sa ograničenom odgovornošću prenos udela, promenu člana i vreme promene, radi upisa u knjigu udela."
Stavio sam primedbu da se stav 3. menja i da glasi: "Sticalac udela postaje član društva sa ograničenom odgovornošću", i ništa više. Bespotrebno je da ta jedna rečenica definiše to; možda je tehničke prirode, a stav 4. ostaje – prenos udela na naslednike ima pravno dejstvo u skladu sa aktom o nasleđivanju.
Mišljenja sam da je i ovaj zakon trebalo usvojiti pre nego Zakon o radu i Zakon o privatizaciji. Mislim da je to sve povezano. Zašto to nije urađeno? Mi smo to kao poslanička grupa predložili krajem januara, Zakon o privatizaciji, a zašto nije na dnevnom redu mogu i da pretpostavim - zbog silnih problema. Nije bilo ministra, ali možda se nekima ranije nije ni žurilo da to rade, jer puno problema oko privatizacije ima. Toga smo svesni.
Zašto govorim o Zakonu o radu, koji je povezan i sa zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova. Navešću vam jedan primer, pošto nisam imao prilike da obrazlažem. Recimo, u Brodogradilištu u Apatinu firma je dovedena u situaciju da bude privatizovana. Novi vlasnik, gazda koji potiče iz centra moći, to tvrdim, jednostavno je preuzeo obaveze koje nije ispunio ni u jednoj tački ugovora. Svi zaposleni u Brodogradilištu (nekada je bilo zaposleno blizu 800 ljudi) tužili su novog gazdu, poslodavca, zbog neispunjenja ugovornih obaveza koje se odnose na neisplaćene lične dohotke i izmirenje po osnovu raznih doprinosa itd.
Da bih skratio ovu diskusiju ja ću vam reći da od toga ništa nema. Čak je i Agencija za privatizaciju dolazila na reviziju; od toga ništa nema, pa neće nikada ni biti. Zbog čega? Zato što je taj gazda gospodin Vojin Lazarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo, izvinjavam se zbog promuklosti moga glasa, ali se nadam da ćete me razumeti u ovom mom obraćanju i izlaganju.
Član 35. i naslov iznad člana 35. jasno govore o nadležnostima poverenika. Ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman da se taj član i naslov iznad člana brišu, iz prostog razloga što sam čitajući ovaj zakon došao do saznanja, a uz ostale amandmane koje je Srpska radikalna stranka podnela, da je jednostavno puno toga vezano za nadležnost i ostale stvari poverenika.
Znamo svi da je SRS generalno protiv gomilanja tih institucija, u vidu, recimo, ove institucije, a i raznih agencija koje je do sada skupštinska većina izglasala. Ovaj amandman se odnosi na nadležnost poverenika. Kada ovo kažem, odmah mislim na te agencije i čini mi se da niste morali prepisati baš sve, ili kako to naš narod kaže – pretabati, iz nekih drugih zakona.
Meni se čini da je ovaj zakon prepisan iz zakona Slovenije ili ima dosta dodirnih tačaka, možda i grešim, ali čudi me nešto drugo. U obrazloženju Vlade kaže se da se amandman ne prihvata zato što se menja koncepcija zakona. Tačno je, koncepcija se menja, a mi i hoćemo da se ona menja, da se tim menjanjem u stvari poboljša kvalitet ovog zakona.
Mi hoćemo da se koncepcija menja, da se ukine institucija poverenika sa njegovim nadležnostima, i da ta ovlašćenja imaju neka druga tela koja već postoje i ne moraju da se formiraju nova. Iz iskustva nas iz SRS-a siguran sam da bi se ubrzo svi pitali, svi ovde prisutni a i cela javnost Srbije, kako i zašto taj novoizabrani poverenik za informacije koji bi, siguran sam, što reče gospodin Nikolić malopre, pripadao nekoj političkoj grupaciji, selektivno primenjivao i pravdu i zakon i, naravno, selektivno davao te informacije od javnog značaja.
Kada kažem selektivno mislim na privilegije nekih koji su dobri sa Vladom, a odmah mi padaju na pamet i one čuvene nevladine organizacije koje mogu da dobiju informacije, da ih zloupotrebe, konačno i da ih dobro unovče itd.
Moja namera je zaista bila iskrena, kao što su iskrene i diskusije svih poslanika poslaničke grupe SRS, i u načelu i davanjem ovih amandmana. Da ponovim još jednom, SRS je za donošenje ovog zakona, ali ga treba urediti i prilagoditi vremenu u kome živimo. Ovim amandmanima smo mi to i pokušali, ali koliko vidim, nema dobre volje da se ijedan amandman SRS usvoji. Nemoguće je da baš nijedan nije dobar. Možda se radi o nečemu drugom.
Mislim da bi trebalo drugačije da razmišljamo, da svi zajedno donesemo jedan ovakav zakon, zato što je nov i prvi put ga primenjujemo. Mi iz SRS-a imamo dobro volju da sarađujemo sa vama i da donesemo ovaj zakon. Zato smo i podneli ovoliki broj amandmana, kvalitetnih amandmana. To znači da smo dugo radili na ovom zakonu, čitali ga pažljivo, ali da nema dobre volje da se amandmani SRS-a prihvate.
Kažem, u ovom zakonu ima dobrih stvari, ali ima i puno nelogičnosti. Hajde da ne žurimo i da zajedno napravimo nešto što će biti dobro za ovaj narod i ovu zemlju. Zato, gospodo, kada budete glasali, setite se naših amandmana i ove naše priče, moje i svih predhodnika i ovih par što će biti posle. U stvari, usvojite amandmane SRS, jer će zakon sigurno biti bolji.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je podnela Narodnoj skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, osvrnuću se najviše na taj zakon, sa predlogom da se, saglasno članu 157. Poslovnika Narodne skupštine, donese po hitnom postupku.
Dodao bih da je, čini mi se, ovo superhitan postupak, jer je ovo Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja. Ako radimo po ovom superhitnom postupku, pitam se kako će postupak da se zove kada budemo radili vanrednu sednicu.
Kada pričamo o ekspertima, lično iznosim svoje mišljenje i ne volim reč "eksperti", zato što se nameće odmah pitanje ko je taj da oceni i proceni ko je ekspert a ko nije. Kako bi onda zvali tu ličnost? Neki ekspert nad ekspertima ili tako nešto.
Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, sa predlogom Vlade da se donosi po superhitnom postupku, ne možemo da se ne prisetimo i primetimo šta je sve prethodilo svemu ovome i vraćanju ovih zakona na ponovno razmatranje od strane Vlade Srbije. Siguran sam da do ovoga ne bi došlo da je gospodin ministar Dinkić drugačije pristupio obrazlaganju svih ovih zakona, pa i ovog Zakona o akcizama.
Očito da se nekome žurilo i da je došlo do nekog preračunavanja prilikom glasova, što je pokazalo da nije bilo dobro ono kako ste glasali, da se niste dobro sinhronizovali i dogovorili. Ali, dame i gospodo iz skupštinske većine, to je vaš problem i ostaće dok god ste u toj apsolutno neprirodnoj koaliciji.
Shvatam da je akcizna politika sastavni deo poreske politike, ali proširenje spiska proizvoda na koji se plaća akciza sigurno je da će dodatno opteretiti kućni budžet, tj. fizička i pravna lica, naročito pravna lica, i povući za sobom mnoga poskupljenja, a to se najviše odnosi na povećanje akcize za dizel gorivo.
Pre nego što obrazložim ovo što sam rekao, ukratko ću da dotaknem u sadržinu zakona, u član 3, koji kaže da se plaćanje akciza oslobode kako domaća, tako i uvozna vina, medicinska vina, medovina, a sve to u cilju sinhronizacije, opet sa nekim propisima Evropske unije. Rekao bih da je u tehnologiji proizvodnje naših proizvođača vina nedostatak sirovine i da uz tu tehnologiju ide i uvoz rinfuznih vina iz Rumunije, Makedonije, Bugarske i okolnih zemalja, koji treba i mora da bude oslobođen akciza, a prirodna uvozna vina ne bi trebalo da budu oslobođena. Tako bi se zaštitili domaći proizvod i domaći proizvođači.
Posle akciznog aditiva od tri dinara po litru za motorni benzin, pretpostavljam da ćete usvojiti ove zakone i da će dizel tamo negde od juna biti skuplji. Dizel gorivo dodatno će koštati vozače više za 1,5 dinar, a Naftnu industriju Srbije i privatne prometnike za 1,40. Ovaj prihod od akciza na dizel, kaže se, uslov je ne samo za popunu državnog budžeta, već i novog arnžmana sa MMF-om. To su reči ministra Dinkića.
Deo tog novousvojenog nameta, verovatno će biti usvojen, preuzeo bi na sebe i NIS, ali i drugi prometnici goriva, a ostatak bi poneli vozači. Mislim da Ministarstvo ovog puta veoma insistira na dizel akcizama, odnosno, nedonošenjem ovih akciza, neusvajanjem, budžet bi bio kraći za 3,5, možda i više, to je procena, možda i više milijardi dinara, koliko bi se do kraja kroz pomenutu akcizu novaca slilo u budžet.
Ovaj prihod, znači od 3,5 milijardi dinara, kako je rekao ministar Mlađan Dinkić, jedini je uslov za zatvaranje tog aranžmana sa MMF-om. Popuna budžeta akcizama od dizela i prihod je uslov, ali to niko nije spominjao za ovom govornicom kada govorimo o ovom zakonu i akcizama na dizel, to je uslov MMF-a za dobijanje nove tranše kredita.
Zar nas to ne asocira na sledeće: izostane li sledeća kreditna pomoć MMF-a, može se očekivati da do kraja godine paritet dinara i evra bude jedan evro - 80 dinara. Kada ovo govorim, ne pričam napamet, ovo su mišljenja mnogih profesora sa ekonomskih fakulteta, neću ih nazvati ekspertima, jer ću pobiti ono što sam malopre rekao.
Pitamo se, posle svega ovoga, dokle je granica izdržljivosti naše privrede i pogotovu onih koji se direktno bave proizvodnjom i prodajom dizela, a mislim da je ona na izmaku. Mislim da oni koji se bave prodajom dizela na benzinskim pumpama, to je konkretno, posle ovoga ako se usvoji moraće da se bave nekim dodatnim radnjama, možda nekom sivom ekonomijom, prodajom nekih sporednih stvari kojima se bave u prodavnicama koje imaju na benzinskim pumpama ili restoranima i da bi od tih para imali veću zaradu nego od prodaje goriva.
Još nešto, pomenuo sam malopre da bi NIS preuzela jedan deo na sebe, koliko znam, u NIS-u je novo rukovodstvo koje ste postavili, ne vi konkretno, ali nova Vlada, i date su mnoge ambiciozne izjave da će se poslovati tržišnije nego u prethodnom periodu, i da će biti modernizacija proizvodnje, i da ćemo dobiti bolje i kvalitetnije gorivo, da ćemo se približiti Evropi.
Pitam se, dame i gospodo, ako dodatno bude opterećena NIS za 1,40 dinara, kako će doći do novih ulaganja, mislim na NIS, jer mislim da su ta razmišljanja i obećanja brzo ohlađena.
To bi bilo otprilike to što sam spremio za ovo, da ne prekoračim kao juče. Završiću; na kraju, meni je jasno da je SRS, koju toliko mrzite i ne volite, koju kritikujete, udružujete se protiv nje, svoju predizbornu kampanju počela mitinomg u Novom Sadu, to je bio veličanstveni miting, počela 9. maja, na Dan pobede, zar vam to nešto ne govori?
Ovu rečenicu sam izgovorio i namerno sam ostao ovde da pogledam da li neko reaguje na ovo što sam rekao; retko ko me je saslušao, gospodo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, posle ovih žučnih rasprava vratili smo se konačno na ono zbog čega smo ovde. Odmah bih zapazio primedbe koje ste vi dali, kako SRS ne želi da učestvuje i opstruira rad parlamenta, što apsolutno nije tačno i smešno je. Evo, ja se prvi put javljam i mislim da je red da kažem da dolazim iz Apatina kao narodni poslanik SRS; izlazim prvi put za govornicu i zaista bih molio da me saslušate, jer vidim da mnogi opet izlaze, opet kvoruma nema, opet za to optužujete, kompletno svi, poslanike SRS.
Kažem, dolazim iz Apatina, kako novinari a i mnogi ovde od vas u skupštinskim kuloarima kažu – najbogatijeg grada u Srbiji, što apsolutno nije tačno. Nije tačno, a moglo bi da bude, jer upravo loša i, da kažem, nikakva vlast koja je tamo nije uspela da to uradi, a mogla je.
Možda ću nekom drugom prilikom kada budem izlazio malo više o tome reći, a sada ću da se vratim na ono zbog čega sam izašao, a to je amandman koji sam podneo, u skladu sa članom 141. Poslovnika Narodne skupštine, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama.
U članu 5. predloga Vlade stoji da se u članu 13. stav 2. Zakona o javnim nabavkama, važećeg zakona, znači iz 2002. godine, broj "6.000.000" zamenjuje brojem "12.000.000".
U stavu 2. tog člana Zakona kaže se da konkursnu dokumentaciju za javne nabavke dobara i usluga čija je vrednost veća od 6.000.000 dinara, odnosno za javne nabavke radova čija je vrednost veća od 120.000.000 dinara, naručilac priprema i na stranom jeziku koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj trgovini.
Ovaj amandman sam podneo iz prostog razloga što smo već imali praksu da u skladu sa procenom povećanja indeksa rasta cena u Republici Srbiji za 2003. godinu primenimo taj metod. Ovim amandmanom predlažem da to povećanje ne bude kako je Vlada predložila – sa ovih 6.000.000 na 12.000.000, nego da bude srazmerno procentu povećanja indeksa cena u Republici Srbiji, a pošto se procenat povećanja indeksa zna, to statističari dobro izračunaju i objavljuje se u Službenom listu, da bude povećanje sa 6.000.000 na 7.000.000. Taj milion dinara se uklapa u tu procenu indeksa rasta cena. Moj amandman bi se odnosio na to, umesto da bude 6.000.000, da bude 7.000.000, a ne 12.000.000 kako je Vlada predložila.
Vidite, pošto sam prvi put izašao, moram da podsetim, imam tu obavezu zbog građana Srbije, na sledeće: nije dobro što smo set ovih ekonomskih zakona koje razmatramo u paketu spojili u zajedničku raspravu. Gle čuda, opet je taj predlog o zajedničkoj raspravi potekao od G17.
Nekome se žuri da donese te zakone što pre i primećujem, evo za ovo vreme otkako sam poslanik, kada se radi o setu zakona vezanih za Ministarstvo finansija i za gospodina Dinkića, poslanička grupa G17 plus je veoma aktivna. Kada se radi o nekim drugim zakonima, neaktivni su i kao da ne učestvuju u raspravi i u radu ovog parlamenta.
Siguran sam da se slažete još sa jednom konstatacijom, svi kompletno koliko vas ima ovde – da donošenje tih važnih zakona ili izmena i dopuna zakona ne treba da se radi u paketu. One moraju da idu u raspravu pojedinačno, studiozno, detaljno, a pre svega stručno, zbog samog kvaliteta donošenja tih zakona. To je naša obaveza, a ne da žurimo.
Narod to sve gleda pomno i prati i on će brzo da da svoj sud o tome. Taj isti narod puno puta zna da kaže - čemu žurba, a sve što se na brzinu donese, u preši - kratko traje. Tako će i ove izmene i dopune zakona koje razmatramo kratko da traju. To nije dobro za građane Srbije, i narod i birače koji to gledaju pomno. Verujte, svoj sud donose polako.
Još jedna nelogičnost tu postoji, predlog Vlade o izmeni i dopuni seta ovih zakona jeste da se dopunjuju amandmanima.
Amandmane koje dajemo mi iz poslaničke grupe SRS-a su sigurno kvalitetni i apsolutno je nemoguće da nijedan amandman od gomile amandmana koje smo dali nije prihvaćen. Znam da neće biti prihvaćen ni ovaj amandman, kao što nije ni na Odboru za finansije prihvaćen, ali naša obaveza je da učestvujemo...
(Predsednik: Vreme gospodine.)
... u ovoj raspravi i ne može niko da nas optuži da ne učestvujemo i da opstruiramo rad parlamenta.
(Predsednik: Vreme, vreme, vreme gospodine Škrbiću, sedam minuta je već, završite, molim vas.)
Oprostite mi, gospodine predsedniče, prvi put se javljam...
(Predsednik: Izvolite, po tom principu sam i produžio vreme. Izvolite.)
Puno amandmana na ovaj zakon i one prošle upravo ste dali i vi iz većinske koalicije u ovoj skupštini. Juče sam imao u ruci i amandmane Vlade; Vlada koja je dala Predlog zakona dala je i amandmane. Čini mi se da se nekome žuri, ili je nešto drugo u pitanju. U pitanju je, rekao sam deset puta da bi to narod čuo, ne zbog tebe gospodine, nisam rekao kako se zoveš, čini mi se da su mentori sa zapada pročitali kasno taj zakon i vi morate sa vašim amandmanima da unesete odredbe koje su oni naveli.
Završiću, hvala vam, gospodine predsedniče, na strpljenju.
(Predsednik: Zahvaljujem, osmi minut ističe. Hvala.)
Biće prilike.