Zahvaljujem, predsedavajući. Obično se retko izjasnim da u raspravi o nekom zakonu kao poslanička grupa kažemo da smo za ili protiv, ali ovde nisam imala dilemu, napisala sam da smo protiv ovog zakona.
Vi ste govorili o tri od pet koja su objedinjena. Niste pominjali Zakon o osiguranju i o preuzimanju akcionarskih društava. Neću ni ja stići, ali od ova tri, o kojima ste govorili, verujem da ću u ovih 20 minuta uspeti samo da otvorim neke probleme o prvom zakonu, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre.
Taj postupak agencijacije, koji je prihvaćen od 2005. godine i koji je bez izričitog ustavnog osnova počeo da bude jedna pomodna praksa u Republici Srbiji, a onda i 2006. godine Ustavom dobio neku osnovu, jeste jedna od najnegativnijih pojava sa kojom se susrećemo zadnjih sedam-osam godina.
Izmeštanje poslova državne uprave u tela koja nazivamo agencijama i koja su definisana na najširi mogući način, po definiciji koju ću citirati, dovela su do toga da poslovi koje je vršila državna uprava se izmeste kao poslovi u neku agenciju, gde se odgovornost sa ministarstva prenosi na agenciju. U ministarstvu ili državnoj upravi ostaju ljudi koji su te poslove radili, ovamo se zapošljavaju novi, a Zakon o javnim agencijama je stvorio takav prostor da direktor agencije, koji bi po pravilu trebao da se postavlja javnim konkursom, a onda ga imenuju, ta se praksa baš i ne poštuje, imao je definisana prava koja vi ovim zakonom čak hoćete da proširite. Odnosno, direktor hoće pravo Upravnog odbora da uzme za sebe i do sada je imao samo pravo npr. da radi sistematizaciju i nešto slično, a sada, i propise da donosi.
Trudila sam se da dam jedan u narodu prihvatljiv termin koji će da opiše šta znači Zakon o javnim agencijama za Srbiju u našem pravnom sistemu. Nazvala sam ga tornjem u Pizi koji tone. Da to nazovete grbavim zakonom, što bi bilo uobičajeno u nekom našem srpskom jeziku, grbavo je od prirode. Ako kažete – krivo drvo, i to je od prirode. Ovo su ljudi namerno stvorili građevinu koja je nakrivljena i koja tone. Sada se svi ostali, u pravnom sistemu, zakoni i poslovi usklađuju sa tim nakrivljenim tornjem koji tone, kako nam tone i zakonitost i postupanja u nadležnostima koje su po prirodi i definiciji državni poslovi.
Ono što meni posebno smeta jeste to što jednom loše napisan zakon o javnim agencijama, februara 2005. godine, ova vlada, prethodna vlada i vlast uopšte, sa takvom samozaljubljenošću u sopstveno, neću reći neznanje, ali u sopstvenu sebičnost i nepoštenje prema budžetu i građanima Srbije, tako dosledno primenjuje, da je to prosto neverovatno.
Koliko je napisano stručnih članaka o položaju regulatornih tela i agencija u pravnom sistemu Srbije, ali vama ni jednu od tih naučnih i stručnih dela nije bilo dovoljno ni da se zapitate, šta nije u redu sa tim zakonom koji, na primer ima, ovakvu definiciju.
Molim vas, kome nije zanimljivo, neka izađe i neka prošeta. Ova sala služi da se diskutuje.
Kaže – pravo osnivača u ime Republike Srbije vrši Vlada. To kaže Zakon o javnim agencijama.
(Predsedavajući: Izvinite, gospođo Tabaković. Gospodine Markoviću, nemate obavezu da sedite ovde, ali ako već sedite u sali, molim vas da ne ometate govornika. Hvala.)
Hvala vama. Ovde se trudim, misleći da se to čuje u prenosu, da pričam glasnije i onda ne ostavljamo dobar utisak kao skupština. Inače, mene to ne može da dekoncentriše.
Znači, definicija u Zakonu o javnim agencijama je sledeća – pravo osnivača u ime Republike Srbije vrši Vlada. Onda ide jedan zarez i najčudnija rečenica koju sam ikada u zakonu pronašla, u nastavku, glasi ovako – ako posebnim zakonom što drugo određeno. Prvo mi je zanimljivo ovo "nije što drugo", ne liči mi baš na neku formulaciju našu, takvu prečansku i srpsku, ali nema veze. Član 8. Zakona o javnim agencijama u ovom delu – ako nije posebnim zakonom što drugo određeno, pruža onakvu širinu kao što zakon obično kaže, sve što nije izričito zabranjeno, dozvoljeno je.
Kako se sada to koristi kod javnih agencija i posebno kod vas, to je nečuveno. Ako mislite da preterujem i da dramatizujem, samo kada vas pitam pred javnošću Srbije, odakle vam pravo da Agencija za privredne registre, pod bazom podataka koju dostavljaju fizička i pravna lica, smatra sebe proizvođačem podataka koji ima pravo vlasništva nad tom bazom?
Gospodine, klimate glavom. Javni registar je poput registra matičnih knjiga. O čemu i na čemu danas država Srbija dokazuje svoj suverenitet u sporu sa samoproglašenom nezavisnom državom Kosovo? Upravo nad javnim registrom koji se zove matične knjige.
Način na koji ste vi doživeli mogućnost da Zakon o javnim agencijama vam dozvoli sve, te čak tražite i da vam se obrazloženi zahtev dostavi, da bi dali neki podatak koji vi, navodno, proizvodite a mi vam ga dostavljamo, građani, pravna lica, previše je.
Da li po Zakonu o dostupnosti informacija, onaj koji traži informaciju, treba da obrazloži svoj zahtev? Ne. Dobijamo mnoge informacije. Vi čak i od drugih državnih organa, mimo zakona i pravnog sistema, kažete – mogu da dobijaju podatke od vas. Može da se koristi, ali to ne znači vašu obavezu da im dostavljate.
Zaista znam i pratim, smetalo mi je kada je još 2008. godine, kada smo prvi put raspravljali o Zakonu o klasifikaciji delatnosti,31. oktobra 2008. godine, je stigao zakon, gde je bila očigledna namera da se od Zavoda za statistiku napravi beznačajan organ koji će se kasnije ugasiti i gde vi kao Agencija za privredni registar, preuzimate čak i klasifikaciju, da je namera da se u jednom trenutku dođe do ovakvog rešenja. Ali, ovaj stepen drskosti nekoga ko je osnovan parama Republike Srbije, po zakonu, Vlada Republike Srbije kao osnivač vam daje prostor, zgradu, sredstva iz budžeta, zgradu ako ima sa pravom na korišćenje. Sada vi kažete da ćete sami određivati naknadu za podatke koji se od vas budu tražili. Neki su javni, a neki će se tražiti.
Tada ste, kada smo statistiku onako posredno davili, onako nežno gušili 2008. godine, podneli poprilično amandmana, gde smo molili da makar imate minimum korektnog odnosa prema građanima Srbije, gde kada pogrešite, kada razvrstate neko privredno društvo, da po zakonu imate obavezu da primite žalbu i da to ispravite. Ma kakvi, vi ste odbili sve amandmane.
Vi ste uzeli da bude pretežna delatnost ona koju ćete da upišete. Kada smo vam govorili – kako ćete ih odrediti? Ta pretežna delatnost donosi najveće prihode, u smislu pretežnosti. Ma kakvi, to se ništa ne prihvata.
Znači, tu širinu, tu diskrecionu sveobuhvatnost koju vi sada sebi kao direktor, trenutno, na tom mestu želite da pristvojite, ja to smatram neprimerenim jer država je država. Neki ljudi u ime države vrše nadležnosti, ali granice države se znaju i ne mogu ih regulatorna tela koja postoje svuda u svetu i treba da ih bude nekoliko, telekomunikacija, radiodifuzne agencije, energetiku itd, da se i u oblasti javnih registara ponašaju tako kao da su potpuno nezavisni, da mogu sad da određuju naknada kakve hoće i da, mimo onoga što zakon predviđa, da se agencija osniva za razvojne, stručne i slične poslove, vi sebi uzmete pravo i da iz toga izvučete osnov i da se osnujete, odnosno proširite delatnost kao agencija koja u stvari vodi sve registre koji postoje, gušeći statistiku, bez klasifikacije koju mi malo stariji pamtimo, pa znamo da se ni jedno preduzeće nije moglo registrovati dok nema šifru delatnosti, pa ste mogli da znate ko trguje, ko proizvodi, ko mešetari ili ko je tašna, mašna preduzeća koje je spremno da uđe u pravni promet, da napravi prevaru i da se izgubi. Umesto da se bavite vašim osnovnim poslom gde kao Agencija za privredne registre treba da vodite računa da se ne osnivaju privredna društva koja sa prevarnom namerom ili ne ili zapadnu teškoće pa ostave, izdaju menice, uđu u kredite, zaduže se, a vašim propisima ste im omogućili, pod izgovorom brzog osnivanja i pravo na bankrot, da prebace na novo preduzeće kome menjaju samo jedno slovo, imovinu, da na onom drugom ostavljaju dugove i vuk pojeo magarca. Kako da se naplate?
Čula sam da postoje dva čoveka koja su tako promenila imena, da bi svoje obaveze prema komunalnim preduzećima, bankama, rodbini ili ostalima izbegli, jer su sad oni nova pravna lica, za dva neka čudna izuzetka. Vi ostavljate da to bude pravilo u pravnom prometu Srbije gde reči "sigurnost i predvidljivost" svima nama su neophodne, odzvanjaju kao zahtev iz Evrope, a vi, umesto da se bavite proverom, verodostojnošću podataka koje dobijate, ne u smislu sudskog organa, nego da vam se dokumentuje ispravom koju će onaj ko potpiše da garantuje kada prevari, slaže ili dostavi lažni prospekt privatizacije, sećate se i vi toga, da odgovara i da bude kažnjen, a ne da se nekažnjavanje zločina nastavlja u formi registracije privrednih društava. Ne, vama je interesantno da se bavite poslovima vođenja svih registara mimo Ustava, mimo zakona, čak i ovako lošeg i najlošijeg kojeg imamo, kao Zakona o javnim agencijama. Što je mnogo, mnogo je.
Velika Britanija je npr. imala 90-tih godina to takvo bujanje agencija i sada se bave ukidanjem tih agencija. Pre dve godine Velika Britanija je ušla u sistem smanjivanja i ukidanja broja agencija. Zar mi moramo da prođemo kroz taj put osnivanja agencija za sve i svašta, gde državu razvlašćujemo, a od države tražimo samo novac, gde građanima ne pružamo ni kvalitet usluge, ni minimum garantovanih ljudskih prava, a da s druge strane, tek kada se tako istrošimo i tako pred svojim građanima, bukvalno mogu da kažem, obrukamo i uverimo ih da ne treba da imaju poverenja u državu i organe koje ona osniva kao agencije, tada ćemo se setiti da ponovo krenemo nazad sa ukidanjem suvišni agencija ili svođenjem postojećih agencija u okvire neophodnih poslova. Pametni ljudi se uče na tuđim greškama. Zašto bi se mi učili na sopstvenim greškama, pogotovo ako znamo da su danas sa najvećim primanjima upravo agencije koje za jedan papir za koji nije uloženo apsolutno nikakvo znanje, nego podatke dostavljaju građani, oni ih samo obuhvataju svojim registrima i kada izdaju jednu jedinu potvrdu, traže norme, sume novca da se to naplati. Do koje mere takva postupanja brukaju državu? Nećete mi verovati, zato sam odštampala papir, a ja nisam verovala kada sam malo čas dobila dokument.
Poreska uprava nije agencija. Koliko govori ulaganje u softvere i koliko govori o ozbiljnosti države, ja ću vam reći primer. Novi Sad je postao vrlo zanimljiv grad po tome što se građanima za poreze npr. dostavljaju obaveštenja, a ne rešenja, pa ne mogu da se žale za obaveze pre 10 godina neosnovane itd, a najnovije je obaveštenje jednoj našoj uvaženoj sugrađanki da treba da plati porez na stan čiji ona vlasnik nije. Inteligentna novinarka se doseti, pa poreskoj upravi pošalje molbu, odnosno ponudu da im pokloni stan koji su joj dodelili. Kaže – zahvaljuje se na poklonu, ali pošto ne zna da li je uslovan, na kojoj adresi, nisu zakazali primopredaju ključeva, ne zna ko će da sazove pres konferenciju itd, evo, ona bi da vrati, ali da gospoda kojima ona poklanja taj stan, koji nema, da oni uzmu sebi za obavezu da plate porez na prenos apsolutnih prava, ali se pita nešto što nije šala – da li ona, da ne bi platila porez na stan koji nema, da bi napisala žalbu, treba zaista da plati 320 dinara? Koliko je ljudi dobilo ovakve papire u Novom Sadu ili negde drugo? Da plati 320 dinara takse na žalbu, da joj skinete sa glave obavezu koju ona u stvari nema. Ako se žali, moraće da plati trošak. Ako se ne žali, može neko da dođe na vrata i da kaže – zašto se niste žalili, vi ste dužni, teče vam kamata na obavezu koju nemate.
Ta inventivnost koju ima ovaj organ, inventivnost koju vi pokazujete, ovo nije karikirano, ovu su dokumenti, može da zumira kamera, ovo je jedno rešenje poreske uprave stiglo u Novi Sad. Šta vi kažete? To se vama ne dešava. Desiće vam se, gospodine direktore, jer kad kažete da vodite sve registre, zalutah pre neki dan na vašu prezentaciju, umesto da odem na "skockajte budžet", jer je to bio panel državni istog dana kad i vaš, odnosno deo tog panela i vi rekoste – mi ćemo voditi sve registre o subvencijama. Setili ste se kada je potrošeno blizu šest milijardi evra uredbama, a ne zakonom, i rekoste – mi ćemo imati zbirne podatke. Šta nama znači informacija da građani u proseku jedu sarmu ako neko stalno jede kupus, a neko stalno jede meso, a mi ne znamo šta u tom džaku, kao zbirnom podatku ima, ali tražite od finansijera građana da vam se plati da vodite te registre, da organizujete panele i da to promovišete kao neki nov i izuzetno značajan posao.
Zaista ne znam na čiju blagonaklonost računate, na čije neznanje računate ili računate na 126 ruku onih koji nisu u prilici da ovo pročitaju i da čuju, jer želim da mi kažete koja je korist od ovog osnivanja i preuzimanja poslova koje je neko već vodio, gde nismo imali problem da nismo imali podatke. Imamo samo problem da i danas ne znamo koliko ima agencija. Znali smo koliko ima udruženja i političkih stranaka i privrednih društava itd, ali ne znamo ko nas vara, da li stvarno ima preduzeće ili je vama elektronski prijavio da ima imovinu ili tako lako može da ode u stečaj i da zato ne odgovara, ne znamo da li ima 136 agencija, koliko ih je prebrojao gospodin Šabić, ali nemamo ni odgovore na nekoliko najznačajnijih pitanja. Ako su osnovana parama države ta preduzeća, da li su oni direktni ili indirektni budžetski korisnici? To znači za građane koji ne moraju da znaju šta je konsolidovani račun trezora i indirektni i direktni budžetski korisnici, da li kupuju po Zakonu o javnim nabavkama, gde se vode njihovi tekući računi, da li kod nekih poslovnih banaka, da li kod Narodne banke, da li oročavaju viškove para, da li uplaćuju viškove prihoda budžetu ili ne, to su prava pitanja za taj broj agencija za koje ne znamo koliko ih ima. Vi želite da vodite kao agencija registre o svima ostalima.
Ono što je zanimljivo …
(Predsedavajući: Zahvaljujem. Vreme za ovlašćenog predstavnika je isteklo.)
Zahvaljujem, javiću se u nastavku.