Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nisam rekao da građani bolje žive. To je ocena svakog pojedinačno kako živi. Ne kažem da se živi dobro, prosto rekao sam, Vlada Republike Srbije sve čini da bi građani bolje živeli, jer iskustva iz drugih zemalja koje su prošle tranziciju i reforme govore o tome. Vrlo jasno.
Sada mi dostojanstvo ne dozvoljava da se bavim različitim vrstama izraza i političkom polemikom. Zapravo, apelujem da nastavimo da radimo prema dnevnom redu. Neću posebno koristiti svoje pravo za repliku. Hvala.

Nije on mene isprovocirao, nego je isprovocirao građane Srbije, a pre svega penzionere. Imam pravo na repliku zbog direktnog pomena mog imena.

Kao i imena stranke G17 plus, u negativnom kontekstu.

Šta pokazuje Vlada Republike Srbije ovim zakonom? Pokazuje, pre svega, odgovornost države prema penzionerima.
Postavlja se ozbiljno pitanje, otkud taj dug penzionerima. Nije taj dug napravila ova vlada, niti je to omogućio ovaj skupštinski saziv. Ova vlada i ovaj skupštinski saziv omogućavaju vraćanje tog duga penzionerima. Ispravljanje nepravde iz prošlosti prema ljudima.
Važno je istaći, a čulo se i u prethodnih mesec dana kada je donet prethodni Zakon o penzijama, da će penzioneri primati manje penzije, pa su se stvorile različite vrste polemika u javnosti.
Danas imamo, a imaćemo i naredne godine, živi dokaz da će penzije biti veće. Imamo situaciju da su penzije redovne i plus država sebe obavezuje da isplati dug penzionerima, i to u kešu, u gotovom novcu, ono što oni najviše i žele.
Kada pričamo o tim dugovima, nije samo dug penzionerima nastao iz prethodnog perioda. Ima različitih vrsta dugova prema građanima Srbije, unutrašnjih dugova koje ova država uredno servisira. Sada je na dnevnom redu vraćanje duga penzionerima, ali uredno servisira i staru deviznu štednju, zajam za preporod Srbije i sve ostalo.
Na sreću, ovaj zakon omogućava još nešto dodatno, da i spoljni dugovi budu uredno servisirani. Otpisuje se 700 miliona dolara duga državi Srbiji delovanjem Vlade Republike Srbije i zakonima koje donosimo. Time omogućavamo da država uredno može da servisira i spoljne dugove koji su napravljeni takođe u nekom prethodnom periodu. To omogućava značajnu stabilnost za državu.
Možete videti i u svetskim merenjima koji kreditni rejting danas ima Srbija. On je na nivou BB minus, a uskoro, posle otpisa tog duga, doći ćemo na još viši nivo, u smislu kakav status naša država ima u svetu. Da ne govorimo o tome šta suštinski znači status naše države.
Svetska banka je uradila istraživanje i pokazala i nama i čitavoj svetskoj javnosti da zauzimamo vodeće mesto po reformama u svetu.
(Predsedavajući: Vreme.)
To sve omogućava napredak države, a to sve zajedno znači i boljitak svima nama sutra – građanima Srbije, penzionerima, svakom sloju društva.

Hvala, gospodine predsedavajući. Nešto su radikali nervozni jutros. Valjalo bi smiriti poslanike SRS da bih mogao da se obratim.
(Žagor.)

Gospodo, izgleda da ste nešto lošije spavali, pa ste malo nervozniji.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, važno je reći da je pre neki dan... (Žagor.)

Važno je reći da je pre neki dan bio dan tolerancije i zanimljivo je na koji način mi obeležavamo ovde u parlamentu tako nešto.
Baš ljudi koji na razne načine pokušavaju da naruše dostojanstvo ovog parlamenta, da nas ponize kao narodne poslanike, izrazima i terminima koje koriste, pokušavaju da isto prebacuju drugima.
Baš sa te sednice o kojoj se ovde govori, upotrebljene su reči kao što je razbojnik, razvratnik, lažov, lopovi, kriminalci, duge cevi, čarape, ulica, opet lopovluk itd. To su vaše reči koje nisu primerene za ovo skupštinsko zdanje.
Baš hoće ljudi, misleći da nećemo izaći za skupštinsku govornicu da to kažemo, da nekom drugom govore o ponašanju u ovom parlamentu, a sami svojim primerom sve govore. Sada imamo situaciju, od Srbije do Tokija, od toga da smo pobedili ceo svet, preko toga drž`te lopova i da vam je ostalo samo drž`te lopova.
Recimo, ako neko upotrebi prikladan termin, a vi baš upotrebljavate loše termine, loš rečnik, loš način komunikacije, onda pokušavate sa – drž`te nekog drugog koji upotrebljava neku daleko blažu reč nego ovog puta što sam izgovorio.
To građani treba da znaju. Treba da znaju šta je civilizovan način, šta je korektnost, dostojanstvo, šta je podizanje ugleda ove institucije, za šta se zalažu poslanici G17 plus i drugi poslanici u ovoj skupštini, a vi povedite malo računa o rečima koje za skupštinskom govornicom koristite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, o stilu i načinu sam rekao nešto malopre.
Jasno je ko kakav rečnik upotrebljava u Skupštini Srbije. To je svim građanima jasno. Ono što sam rekao ponoviću, da je pre neki dan bio dan tolerancije i ljudskih prava i evo kakav odgovor mi dajemo.
Tolerancija jeste trpljenje, jeste korektan odnos da saslušate sagovornika, da imate razumevanje za drugačije mišljenje, ali nije za upotrebu ovakvih termina, kao što to čini SRS. To je nešto sa čime se ne slažem, sa čim se ne slaže poslanička grupa G17 plus, niti vladajuća koaliciona većina upotrebljava tako nešto za skupštinskom govornicom.
To je jasno, kao što je jasno da ne možemo umanjiti doprinos Narodne skupštine u ovom sazivu, on je najbolji i ostaće takav zabeležen u istoriji. Ovaj skupštinski saziv do sada je doneo 200 zakona. To je više nego u prethodnih 10 godina za vreme svih saziva. Sklon sam da kažem da će biti više i od budućeg delovanja Narodne skupštine.
Takođe, čujem da postoje komentari da Vlada nije bila na proveri. Vlada je bila šest puta na proveri u ovom sazivu parlamenta. Tri puta kada se glasalo o budžetu, dva puta o rebalansu budžeta i jednom kada je bila rekonstrukcija Vlade. Šest puta za ovo kratko vreme Vlada je imala svoju proveru.
Ono što je jasno jeste da je ovaj skupštinski saziv bez obzira na način i polemike unapredio određene odnose. Loša je najava da radikali neće učestvovati u skupštinskim odborima. Kakve sada veze ima polemika o međusobnoj toleranciji u odnosima sa skupštinskim odborima i radom skupštinskih odbora. Ako su već počeli da rade i ako su unapređeni odnosi u odnosu na prethodni mandat i saziv Skupštine, logično je da se tako i nastavi.
Moram istaći da jesu ova skupština i vlada reformske, proevropske. Svi dokumenti govore o tome – i Studija izvodljivosti i početak pregovora o pridruživanju sa Evropskom unijom, pa i ocene Svetske banke i drugih značajnih institucija o reformama koje se sprovode u našoj zemlji. To jeste težinski jasno svima u Srbiji da je ovaj saziv Skupštine doprineo napretku naše države, da smo zacrtali evropski put, uradili veliki posao i ne treba ovakvim polemikama, ovakvim načinom rada da zamagljujemo suštinu iza koje svi, nadam se, stojimo. Hvala.

Prekršeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Gospođo Nestorović, pokrijte se po glavi i vi i onaj nesrećni Dušan Petrović.
Čekali smo da vidimo ko će da se javi posle čitavog slučaja i, eto, javiše se Ljiljana Nestorović i Dušan Petrović. To znači da ste direktno učestvovali u krađi mandata ili ste bili posrednici između vašeg šefa Bogoljuba Karića i Skupštine Srbije u kupovini i trgovini mandatima. Zbog toga treba da se pokrijete po glavi i zbog mnogih drugih stvari. Na primer, da li ste i vi za novac prešli kod Bogoljuba Karića ili ne? Vi niste ovde opozicija u Skupštini Srbije.
Ozbiljno se sada postavlja pitanje da li vi učestvujete u kriminalnim radnjama kupovine poslanika? To bi policija trebalo da istraži i utvrdi i u vašem slučaju. Zar je moguće da ste toliko naivni, nevešti, da se odmah otkrijete sutradan. Kako je to moguće? Moguće je zato što ste, zajedno sa svojim šefom, ogrezli u jednoj iracionalnosti i mislite da se sve može kupiti u Srbiji. Ne može i to smo vam pokazali. Nisu poslanici na prodaju.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pošto je za objedinjene tačke dnevnog reda ovlašćena koleginica Milka Silajev i ona je govorila o svim zakonima, želeo sam da budem govornik i da se osvrnem na jedan od predloženih zakona, a to je zakon o srpskoj enciklopediji.
Pre nego što pređem na diskusiju o samom zakonskom predlogu, želeo bih, pre svega, da se zahvalim gospodinu predsedniku Skupštine, Markoviću, gospodinu ministru Aleksandru Popoviću i prof. dr Radošu Ljušiću, zapravo oni su deo ovog projekta, jer je ideja od njihovog međusobnog razgovora i potekla za ovaj veoma značajan projekat za našu državu.
Šta za nas znači srpska enciklopedija? Za nas i našu zemlju srpska enciklopedija znači isto što i Britanika za Veliku Britaniju, Ruska enciklopedija za Rusiju, Francuska enciklopedija za Francusku i u tome se ne razlikujemo, osim što u našoj državi još uvek ne postoji srpska enciklopedija.
Za nas ona znači kulturnu potku i jezgro budućeg srpskog obrasca. Zašto kažem budućeg? Zato što će u sebi da sadrži sintezu čitavog stvaralaštva našeg naroda i u njoj će zapravo biti predstavljeno srpsko nacionalno biće. Šta je sve to? Pa i narodno predanje, i umetnost, i kulturni spomenici, spomenici kulture, i arhitektura, i ukupno stvaralaštvo našeg naroda, i crkve, i manastiri, ali i prostor u kome smo živeli i živimo; istorijska razdoblja kroz koja smo kao narod prošli i prolazimo, kao i procesi koji su uticali na integraciju srpskog naroda, ali i procesi koji su uticali na dezintegraciju. Sve će se to naći u budućoj srpskoj enciklopediji.
U enciklopediji će se naći i imena Srba, dostignuća, pojmovi u okviru naše države i drugih država, ali i imena i pojmovi svih nacionalnih manjina u okviru naše države i naroda u našim susednim državama, jer ovaj prostor nije sam za sebe. Mi smo imali odnose i sa našim susedima, koji su uticali i na nas same.
Morate mi dozvoliti da ipak neka imena moram da pomenem. Pa i sami danas znate da mi slavimo, u okviru svih škola u Srbiji, školsku slavu Sveti Sava. Kako za prosvetu ne pomenuti Svetog Savu? Kako u okviru etnologije ne pomenuti Jovana Cvijića, filozofije Branu Petronijevića, u okviru nauke Milutina Milankovića, Nikolu Teslu, Mihajla Pupina, u okviru književnosti tolike bisere srpske književnosti smo imali, Crnjanski, Selimović, Andrić, Dučić, Nastasijević, Dis i već koliko, a nemoguće je pomenuti sve, istoričar Stojan Novaković, a kako da ne pomenem i Vladiku Nikolaja Velimirovića, Vuka Karadžića, Njegoša - i koliko treba da nabrajam?
Za to služi buduća srpska enciklopedija da svo bogatstvo našeg naroda i države uđe unutra.
Ali, matematičar sam i dužnost mi je da pomenem i matematičare, kao što su Mihajlo Petrović Alas, Jovan Karamata, Đuro Kurepa, a pitam se da li naši ljudi u Srbiji znaju da je, recimo, u današnjici pisac i udžbeničke literature za srednju školu, i univerzitetske literature u Zagrebu Svetozar Kurepa.
Dakle, svo to bogatstvo naći će se u srpskoj enciklopediji. Šta prethodi srpskoj enciklopediji? Ne mogu, a da ne kažem da su Jovan Skerlić i Slobodan Jovanović između dva rata pokrenuli veoma značajan Srpski književni glasnik. On je, zapravo, preteča ovoga što će se naći u srpskoj enciklopediji.
Zar je moguće da smo među retkim zemljama u svetu a da enciklopediju nemamo. Šta zapravo može još da posluži kao deo materijala? Imali smo mi, Stanoje Stanojević je zaslužan za Narodnu enciklopediju, ali ona je bila srpska, hrvatska i slovenačka, napisana u četiri toma. Postoji i Enciklopedija Jugoslavije, izdata u Zagrebu. Postoji i Mala prosvetina enciklopedija, prilično ideološkog karaktera. Takođe, moram da kažem da Srbija nema leksikografski zavod, a Hrvatska tako nešto ima.
U našoj zemlji Zavod za izdavanje udžbenika otvorio je Leksikografsko odeljenje, koje trenutno radi na školskoj enciklopediji i maloj srpskoj enciklopediji. To jeste osnova ili početak da sutra donesemo novi zakon i stvorimo srpski leksikografski zavod.
Izrada srpske enciklopedije trajaće najmanje deset godina. Izvršni izdavač je Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, on će predstavljati servis i podršku da se ovaj projekat realizuje, a uređivački odbor čine članovi Srpske akademije nauka i umetnosti i Matice srpske.
Kao važno moram reći da je bitan i predsednik uređivačkog odbora. Zašto? Zato što o tome moramo voditi računa da bude ličnost koja će u kontinuitetu pratiti realizaciju čitavog projekta, a on će trajati više od deset godina. Treba istaći da prvi tom očekujemo 2007. godine, teško je očekivati ga u 2006. jer u toj godini treba da se dovrši azbučnik, tj. sve odrednice koje će u enciklopediju ući.
Sredstva izdvaja Vlada Republike Srbije. U okviru toga, poseban podračun i namena za srpsku enciklopediju. Imao sam potrebu o ovome posebno da diskutujem, jer G17 plus će glasati za set pomenutih zakona, ali ovo je jako važno za našu budućnost. Hvala lepo.

Gospodine predsedniče, javio sam se za reč zarad dostojanstva Narodne skupštine, a istovremeno da podržim Miloša Aligrudića i šefove poslaničkih grupa za sve što su rekli za ovom govornicom, a da podignu dostojanstvo Narodne skupštine. Imali smo priliku i na sastanku i posle sastanka da izjavljujemo određene stvari, ali taj kupoprodajni odnos se dogodio ili se bar desio transfer kod Karića posle najava u novinama o kupoprodaji narodnih poslanika.
Ova skupština ima pravo da ne učestvuje u takvom političkom blatištu i da kaže svoj stav. Ne pristajemo na tako nešto. Ova skupština je podigla i dostojanstvo i način rada i na tome ćemo raditi i dalje. Jesmo se dogovorili da se donesu izmene i dopune zakona i taj stav treba podržati. Dakle, nećemo mi da pristanemo na takav način i to je suština, jer ovde imamo pravo da iskažemo javno ono što međusobno prepričavamo, ono što se međusobno čuje i u tom smislu mislim da i ovaj glas koji će sutra biti prenet u štampi ima svoj smisao i svoje značenje.
Ono što je važno i pomenuto je da treba da deluju nadležni državni organi. Naravno, ako se radi o kupovini, o mitu, korupciji, policija mora po zakonu da deluje i da hapsi i da ti koji tako nešto čine pred sudom odgovaraju. To je naš glas da pozivamo nadležne državne organe da tako i rade. Tada sam izjavio da se nadam da u ovoj skupštini nema više nečasnih poslanika koji će tako nešto uraditi. I dalje verujem da više nema nečasnih poslanika i mislim da izjave šefova poslaničkih grupa, da osećaj narodnih poslanika u ovom trenutku to i govore. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, povreda Poslovnika, član 104, dostojanstvo Narodne skupštine i narodnih poslanika.
Slušali smo čitav dan, ne želim da ulazim u polemiku, niti bilo koga za nešto da okrivim, ali molim sve da se ovom domu sa uvažavanjem obraćaju, pre svega ne koristeći argumente da se omalovažavaju ličnosti koje su na čelu određenih institucija. Te institucije su najvažnije institucije u našoj državi.
Posebno se ne mogu upotrebljavati argumenti tipa da je neko kupio određeni stan ili kuću na kredit, a znamo da je u nekom prethodnom periodu, da su se dobijali stanovi i neću koristiti taj argument da navodim imena lica koji su dobijali.
Valjda je danas došlo vreme, a želimo da izgradimo takvo vreme, da možemo na kredit, kao što se to u drugim razvijenim zemljama čini, da dobijemo odgovarajuću stambenu jedinicu na korišćenje i vraćamo kredit po tržišnoj vrednosti. Dakle, razlika je u jednom normalnom rasuđivanju ranije i danas.
To je jako važno da na taj način ne pokušavamo da pojedine ličnosti, koje imaju stručnu težinu u Srbiji, omalovažavamo, jer na taj način se urušava jedna značajna institucija. Ne bih voleo da se takvim jezikom razgovara i zbog toga sam se pre svega javio, ne ulazeći sada u neke druge detalje omalovažavanja koji nisu primereni za ovaj dom.
Mislim da može i na drugačiji način da se kritikuje zakon, ako je to cilj, ali da se ne ulazi u omalovažavanje jedne ličnosti.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika član 104.
Gospodine predsedniče, kada vi kažete da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine, ovde se to različito shvata.
Dakle, poslanička većina shvata suštinski i misli da treba poštovati Poslovnik Narodne skupštine, voditi računa o rečniku, tako se i ponašamo, tako se i prema ovom visokom domu zaista i ponašamo. Međutim, očigledno je da za SRS to ne važi.
Ako vi u jednom javljanju po Poslovniku imate kršenje Poslovnika u više navrata, želeo bih da ipak taj poslovnik počnemo da primenjujemo. Da gospodin Krasić ne govori sedam minuta, a sada imam priliku kao član vladajuće većine da govorim tri minuta. To nije isto.
I da pojedini poslanici izgovaraju sledeće reči: jadnik, bednik, kriminalac, lopov, dno dna, lažov, prevarant, špijunčina, izbacimo nekoga, ustaška televizija itd. To ovom visokom domu ne priliči, bez obzira na kog se narodnog poslanika odnosi. Kada čovek priča o drugome na takav način, iznoseći takve kvalifikacije, on zapravo govori gledajući sebe u ogledalu. To građani Srbije treba da znaju.
I još šta treba da znaju. Treba da znaju da ovde amandmani glase "briše se". Da se iscrpila neka moguća kritika zakona koje nije ni bilo, ali da sada ljudi žele da se ovo pretvori u našu međusobnu debatu. Više se neću javiti za reč. Očekujem uvrede, nema problema, neću se više javljati za reč po Poslovniku, ali je očigledno namera da sada uđemo u polemiku druge vrste, da pričamo o nečemu što nije bitno u ovom trenutku, nego da se mi uhvatimo u tu zamku međusobnih optužbi i ovog nivoa rečnika. To u mom slučaju neće biti.
Nadam se da ćemo od sada poštovati Poslovnik, kao što i postavljam pitanje, a izgleda da je taj uzrok bio, čujemo za ministra određene kvalifikacije, a neko je aplicirao za kredit baš u tom ministarstvu, u nadležnosti tog ministarstva. Ima li tu morala i razloga za te priče. Nisam ja taj koji je aplicirao za tu vrstu kredita.
Nisam pričao o nekim ljudima koji su dobijali, i opet neću pominjati imena onih koji su dobijali besplatno, stanove u nekom vremenu, a danas kritikuju nas koji bi eto da na normalan način rešimo stambeni kredit koji je Vlada Republike Srbije omogućila ljudima da mogu da reše stambeno pitanje. Budite iole dostojanstveni. Voleo bih da sada Skupština pređe na izlaganje po dnevnom redu. Isteklo mi je tri minuta, zahvaljujem se i neću se više javljati za reč.

Nadam se nenamerno, dovodi se u negativna kontekst G17 plus  u Užicu. Želim da kažem, a to sam izjavio i na TV-5 u Užicu, Poreska uprava u Užicu je na prvom mestu po efikasnosti rada u Srbiji. U tom smislu treba reći da ljudi koji su prošli proceduru dolaska u Poresku upravu na određena mesta, da su to učinili posle testova koje su polagali.
Voleo bih da vidim i u drugim državnim organima da se pre svega stručnost meri, a zatim da se ljudi postavljaju na određena mesta. Dakle, voleo bih da raspravljamo stručno i argumentovano. Zna se kada se neko zapošljava da se zapošljava po konkursu, da u određenom roku treba da položi stručni ispit, sve je to sastavni deo zakonske procedure.
Mislim da valja obratiti pažnju i ne dovoditi u vezu G17 plus za svaki pojedinačni slučaj.
Takođe i pomenuti gospodin Bošković, koji je izuzetan operativac u Poreskoj upravi.
Mislim da treba slediti primer Poreske uprave kako se vrši reorganizacija državne uprave. Ono što se tiče čitave reorganizacije, to je da je u toj službi najviše ljudi i ostalo kao višak, jer je restruktuirana sama služba.
Neki članovi G17 plus na isti način su ostali bez posla. Neki članovi G17 plus su smenjeni sa mesta rukovodilaca Poreske uprave baš zato što su urađeni testovi na osnovu kojih je stručna kvalifikacija govorila na kojoj poziciji treba da se nalaze. Tim principima mi ćemo se rukovoditi.
Ne bih želeo da u to mešamo G17 plus, jer se ovde radilo o jednoj stručnoj analizi i stručnoj vrsti posla. Dakle, G17 plus je jedna stvar, a rad nadležnih državnih organa je nešto drugo. Odgovori koje ste ovde predstavili neka ministar pogleda. Hvala.