Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu. Za sve članove zakona, kojim se obustavlja bezakonje u ovoj oblasti, amandmani su isti i glase – briše se.
To je rezultat namere da se spreče promene i pokušaj da se u ovoj oblasti zadrže zakonska rešenja koja su vezana za prethodni period i zbog čega je zemlja dovedena u dužničku krizu. Više puta je ovde pomenuto dužničko ropstvo. U tu dužničku krizu i u takvo stanje jeste dovela vlast u kojoj ste vi učestvovali.
Prema tome, pozivam sve poslanike kojima je zakon i red na prvom mestu, a protiv su nerada, na račun para građana Srbije, da u danu za glasanje odbace ovako besmislene amandmane.
Nekoliko stvari je ovde pomenuto. Dužnost mi je da kažem sledeće: gospodin Dinkić je pomenut više puta i ja kažem da je to čovek koji je zaslužan što je vraćeno poverenje u nacionalnu valutu – dinar.
Ono što je važno, a tiče se stanja oko javnog duga, javni dug je sa 14 milijardi evra smanjen na 9 milijardi evra. Ako prosto pomnožite koliko to iznosi po glavi stanovnika, shvatićete da je manje, dakle, ako ne razumete da je devet manje od 14. To je stvar za jedno malo razmišljanje, ukoliko ste u takvoj mogućnosti.
Ono što je takođe jako važno, to je da je država u prethodnom periodu, pre 5. oktobra 2000. godine, građanima na jedan nezakonski način oduzela staru deviznu štednju, a država sada, i Vlada Republike Srbije kao odgovorna, vraća tu staru deviznu štednju građanima. Jasno je da ne može odjednom, iako je to neko ljudima uzeo odjednom, vraća se onako kako država smatra da je moguće u ovim trenucima. Neko je uzeo zajam za preporod Srbije i ja se pitam gde su efekti i rezultati tog zajma, šta je napravljeno. Danas je država, pod punom odgovornošću, otpočela vraćanje zajma za preporod Srbije.
Ono što sam napomenuo i rekao, to je da je reforma u bankarskom sistemu najbolje urađena, da danas imamo štednju od milijardu i 500 miliona evra u bankama, a ranije te štednje nije bilo. Zaposleno je više ljudi u bankarskom sistemu, nego ranije. Počeli su krediti, što poljoprivredni, što kratkoročni i dugoročni, što stambeni; naravno da mi nismo zadovoljni u kojoj se meri i količini to danas radi, ali svakako, to su dobri signali da će država, stvarajući takve fondove i garancijske mogućnosti, u budućnosti moći da proširuje kreditne kapacitete, a time da se kamatne stope smanjuju.
U vezi sa onim što je više puta pomenuto, ja moram da kažem sledeće: u ovoj državi se istinski uvodi red i smanjuje se siva ekonomija. Otkud ta siva ekonomija? Siva ekonomija je napravljena najviše u deceniji pre 5. oktobra. Nije lako državi da uvede red i smanji sivu ekonomiju danas, jer su ljudi to temeljno vodili, zahvaljujući vama. Ono što je vrlo važno, to je da se red uvodi i smanjuje siva ekonomija na različite načine, a jedan, Ministarstvo finansija to sprovodi, jeste fiskalizacija i uvođenje PDV-a.
Takođe, uvodi se budžetska disciplina i sada se zna tačno u zakonu i propisima kako se raspolaže državnim prihodima i koje su to rashodne stavke i vrlo se jasno i domaćinski njima raspolaže.
Ono što je vrlo bitno reći, to je da postoji štednja u državnoj kasi, da imamo započeto smanjenje administracije, dakle, 2005. godine to je deset posto. Uvodi se efikasna i jeftina administracija, a time i država manje troši.
Ono što je takođe važno, to je da je budžetski deficit 2003. godine iznosio 45 milijardi dinara. U 2004. godini iznosio je 22, a 2005. godine suficit iznosi tri milijarde dinara.
Dakle, jednom rečju, stvaraju se uslovi u državi da pravi i zdravi rade i zarade, a država pomaže onima kojima je pomoć neophodna, bolesnim, siromašnim itd.
Ono što je jako važno za ovu godinu, 2005, to je da je u prvih šest meseci u odnosu na isti period prošle godine izvoz veći za 50%.
U Srbiji se ove godine očekuje dve milijarde dolara stranih investicija, što je najviše od oktobra 2000. godine.
Kada pokušamo da sumiramo kako ti rezultati izgledaju, kako izgledaju rezultati Vlade Republike Srbije, a razume se, zahvaljujući ministru i potpredsedniku iz G17 plus, to izgleda ovako: Srbija je, zahvaljujući radu Vlade, ministrima iz G17 plus i potpredsedniku Vlade, dobila pozitivnu ocenu Studije izvodljivosti. Postignuti su sporazumi sa Svetskom bankom i MMF-om, održana je uspešna godišnja Skupština Evropske banke za obnovu i razvoj, čime smo pokazali da smo dostojni domaćini da održimo jedan takav skup. Dobili smo status povlašćenog trgovinskog partnera sa SAD; napominjem da su te sankcije uvedene 1992. godine i da danas 4.000 proizvoda može da se nađe na američkom tržištu, možemo da izvezemo bez carine.
Posle devedesetih godina prvi put je potpisan sporazum o tekstilu sa Evropskom unijom. Pariski klub poverilaca je odobrio pauzu u isplaćivanju duga na osnovu dogovora sa MMF-om. Odobrena je makrofinansijska pomoć Srbiji od Evropske unije.
Vlada Srbije je, na predlog gospodina Labusa i gospodina Dinkića, formirala Fond za podršku i finansiranje mladih talenata. Ima čitav niz pozitivnih stvari i čitav niz mera koje služe da se ovde napravi ambijent za privredni razvoj zemlje. Mi to svi želimo i svi hoćemo da napravimo, jedan dobar sistem koji je istovetan sa sistemima Evropske unije. Zašto? Da bi građani bolje živeli.
Zato, gospodo poslanici, svaka vam čast što ste strpljivi da slušate objašnjenja za amandmane koji glase – član zakona briše se. Jasno je da će se ova prazna priča koju smo slušali do sada nastaviti i dalje, ali zarad građana Srbije mi moramo jasno reći o čemu se tu radi.
Radi se o tome da konkretnih predloga nema, ima samo povratak na staro. U državi Srbiji nema povratka na staro, na ono staro koje je bilo 90-tih godina.
Mi se borimo, i uspećemo u tome, da zemlja konačno postane sastavni deo porodice evropskih naroda. To se vidi u samoj Skupštini i na osnovu diskusija. To treba da znaju i građani Srbije.
Vidi se na koji način diskutuju poslanici vladajuće većine i vidi se na koji način diskutuju poslanici SRS-a, jer je to jasna razlika u namerama i načinu na koji se danas u Srbiji radi. To je suština našeg odgovornog načina rada.
Zaista čestitam poslanicima vladajuće većine na strpljenju da mogu da slušaju besmislena objašnjenja za amandmane koji kažu – briše se. Jasno i nedvosmisleno građani treba da znaju da sve što sledi jeste prazna priča.