Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, amandmane na Predog zakona o visokom obrazovanju u ime poslaničke grupe G17 plus  podneli su Vladimir Homan i Miloljub Albijanić.
Moram vas podsetiti da je ovaj zakon povučen iz procedure, a tada su amandmane u ime poslaničke grupe G17 plus podneli članovi Odbora za prosvetu Nadica Momirov, Vesna Obradović i narodni poslanici Milka Silajev, Vladimir Homan i Miloljub Albijanić. Zbog tehničkih razloga ponavljanja amandmana na isti tekst zakona, sada su u ime poslaničke grupe potpisani samo Vladimir Homan i Miloljub Albijanić formalno, a amandmane na ovaj zakon obrazlagaće uvažene koleginice članice Odbora za prosvetu Nadica Momirov, Vesna Obradović i koleginica Milka Silajev. Mislim da je vrlo korektno sa skupštinske govornice to reći.
Žao mi je što Odbor za prosvetu i Vlada Repbulike Srbije određene amandmane nisu prihvatili. Mislim da još treba valjano obrazložiti i očekujemo do kraja rasprave da još neki amandmani, koji su dobri, budu prihvaćeni, a predloženi od strane poslaničke grupe G17 plus. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je vrlo ozbiljna i važna tema za državu Srbiju.
Vrlo često kada pričamo o reformskim zakonima u Skupštini dolazimo u situaciju da debatujemo na taj način da dolazi do sučeljavanja tradicije i modernog. U ovom slučaju mislim da je dobro za sve naše univerzitete i fakultete u državi Srbiji da iz naše tradicije izvučemo i sačuvamo ono što je dobro, a toga ima puno, i da na tim temeljima gradimo i stvaramo univerzitet i visoko školstvo u Srbiji kakvo nam dolikuje.
Jasno je da je 1905. godine donet prvi zakon o univerzitetu. Kralj je imenovao odbor od osam profesora koji će biti zaduženi da dalje dodeljuju doktorska zvanja svojim naslednicima. Mislim da je to vrlo značajno, jer ovo su ljudi koji su došli iz Velike škole i čija imena nesporno i ovde valja pomenuti. Prisetimo se, to su Simo Lozanić, Jovan Cvijić, Mihajlo Petrović-Alas.
Setite se da je prvi ministar prosvete bio Dositej Obradović. Setite se uvaženog ministra Stojana Novakovića, setimo se iz naučnih oblasti velikih imena kao što su Brana Petronijević, Slobodan Jovanović.
Zamislite kada bi sada nabrajali sva ta raspoloživa imena, šta to budi u nama i kakav to značaj i težinu ima kada govorimo o ovako važnoj oblasti.
Naravno, moramo reći da su u osnivanje univerziteta ušli filozofski, pravni i tehnički fakulteti, koji su imali svoj raniji status pre osnivanja samog univerziteta, i to i dan-danas na tim ustanovama za te ljude ima jako veliki značaj. Nakon toga, odlukom su pridodati medicinski i teološki fakultet.
Takođe, univerzitet kao riznicu slobodarske misli, treba pomenuti i 1968. godinu, 1974. godinu, treba pomenuti i demokratske procese u Srbiji 1990. godine, jer zapravo univerziteti u Srbiji, pre svega Univerzitet u Beogradu, jesu te preteče prave demokratske misli i u jednopartijskom sistemu ovde. Zato im treba odati priznanje, jer odatle su se pokretale i ideje, ali bogami i praktični protesti, i to ima nesumnjiv značaj za demokratske procese u državi Srbiji.
Ne možemo sve to posmatrati odvojeno i od onoga što su procesi čitave države, a to je da želimo da budemo članica Evropske unije, a to je da jesmo potpisnica Bolonjske deklaracije, ali treba nesumnjivo da znamo da u Evropskoj uniji taj proces se ne odvija brzinom kako bi određene zemlje želele, a i pitanje je kakvi su interesi tih zemalja, jer bolonjski procesi, Bolonjska deklaracija je dovoljno širok pojam da mi možemo prihvatiti osnovne elemente, uvažavajući naše najbolje osobine naših univerziteta i fakulteta koje imamo.
Jasno je da je osnovna ideja, osnovni postulat Evropske unije slobodan protok ljudi, roba, kapitala i usluga, i kada govorimo o slobodnom kretanju na univerzitetima jasno je da i mi želimo da i naši studenti iz naše države mogu nesmetano da se zaposle u drugim državama, da mogu završne godine studija da obave na drugim univerzitetima u Evropi i svetu, i to jeste nešto čemu svakako težimo i želimo da i ovim zakonom omogućimo i uradimo na najbolji mogući način za dobrobit tih mladih ljudi.
Nesumnjivo je da u proteklim godinama imamo i veliki odliv stručnih kadrova i najboljih studenata. Neko reče da je Matematička gimnazija u Beogradu kao srednja škola američka gimnazija, jer najveći broj ljudi tamo odlazi.
Ali, moramo stvoriti uslove u našoj državi da ti mladi ljudi, najbolji studenti koji završavaju ovde, da im obezbedimo adekvatne uslove, one minimalne da ostanu na univerzitetima i fakultetima u Beogradu, da ih motivišemo da sve ono što znaju i umeju, praktično realizuju u našoj državi.
Vratiću se sa osvrtom na konkretan zakon i reći nekoliko reči.
Zakon o visokom obrazovanju koji se nalazi pred nama ima nekoliko suštinskih promena u svom sadržaju i u vezi sa tim promenama moramo pažljivo da radimo, da one dobiju praktičnu realizaciju, ali ne narušavajući bitno ono što je najbolje na našim fakultetima i univerzitetima. Na koji način to uraditi?
Dakle, ovde kao ono glavno jezgro, kao telo koje će se baviti najvažnijim pitanjima na univerzitetima i fakultetima u Srbiji, jeste Nacionalni savet. S obzirom da imamo iskustvo koje se tiče Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, formiranja nacionalno-prosvetnog saveta, te trajanje i problemi koji se tiču samog konstituisanja i naknadno funkcionisanje, odnosno sama primena zakona, svakako da ovde treba razmišljati o tome da će primena zakona imati svoje poteškoće i treba svakako već unapred formirati tim i ekipu koja će na valjan način ići ka primeni samog zakona.
U okviru Nacionalnog saveta, a to je član 10, po izboru članova, 10 članova se bira iz reda redovnih profesora, vrhunskih naučnika, odnosno umetnika, sa međunarodno priznatim radovima ili osvedočenim doprinosom nacionalnoj kulturi, vodeći računa o zastupljenosti obrazovno-naučnih, odnosno obrazovno-umetničkih polja. Mislim, a i veliki broj univerzitetskih profesora i javnost se slaže da, kada se nešto definiše u zakonu, mora biti preciznije obrađeno i ne može se reći, vodeći računa, već se može reći po dva iz svakog obrazovno-naučnog, odnosno obrazovno-umetničkog polja.
Dakle, da mi možemo sa jasnoćom imati uvid u kasniji sastav takvog tela, koje će u mnogim pitanjima igrati najznačajniju ulogu u primeni ovog zakona.
Ono što je takođe važno, to je član 11, nadležnosti Nacionalno-prosvetnog saveta. Važno je, s obzirom da i sadašnji Zakon tu ima izvesnih nedostataka, mada je taj član ovde 64. sada prepisan o uslovima za izbor u zvanje nastavnika. Kaže se da Nacionalni savet daje preporuke o bližim uslovima za izbor u zvanje nastavnika. Nešto što se zove preporuka nije čvrsto definisano i nije obavezujućeg karaktera za univerzitete i fakultete u Srbiji.
(Predsedavajući: Oprostite, da li koristite i sledećih 10 minuta?)
Moliću da nastavim. Mislim, dakle, da nivo "preporuka" mora da se preinači u "utvrđuje bliže uslove za izbor u zvanje nastavnika", jer vidite i sami, kakva je situacija u Srbiji danas. Mi imamo situaciju u kojoj se otvaraju privatni fakulteti, a ide se i ka formiranju privatnih univerziteta, što će dodatno otežati funkcionisanje sistema i kontrolu nad čitavim sistemom.
Dakle, čini mi se da sve ovo treba podići na jedan čvršći osnov, sa jasnim naznakama kakve rezultate će primena toga biti.
Što se tiče Komisije u članu 13, jer Komisija za akreditaciju je jako važna, ona se definiše u članu 13, i važno je da javna recenzija ne bude tajna, jer ovde piše da je zagarantovana tajnost i onda šta je tajnost. Kod nas na žalost tajnost uvek ima neki predznak korupcije ili nečega što je sumnjivo, što je iza kulisa, za šta ne znamo ko, na koji način, pod kojim uslovima je dao dozvolu, licencu i odgovarajuće papire za nesmetani rad.
Čini mi se da u tim stvarima javnost mora da postoji u ovom periodu i da se zna kada su uslovi i kriterijumi propisani, da je Komisija, recenzenti su doneli takvu odluku o ispunjenosti istih kriterijuma.
Jako je važno ovo, zato što, podvlačim, danas u Srbiji imamo otvaranje privatnih univerziteta i fakulteta, i to treba da se dešava, ali taj proces mora biti kontrolisan da bismo imali kvalitet i nivo obrazovnog procesa, onakav kakav želimo na studijama. Naravno, važno je za mene istaći činjenicu da na fakultetima, na univerzitetima treba da ostane nešto što je jako važno, a to je naučno-istraživačka delatnost.
Sve ovo što radimo je dobro za obrazovni proces, dobro je za ona praktična znanja koja ljudi treba da steknu da bi sutra podizali i državu i privredu u celini. Ali, zavidan nivo naučno-istraživačke delatnosti danas na univerzitetima postoji i toga ne smemo da se odreknemo.
U to moramo da ulažemo i to moramo da razvijamo, jer to je nešto, ako pogledamo kako sam diskutovao na početku i pričao o tome šta univerzitet za državu u Srbiju i srpsko nacionalno biće znači, onda je jasno da ono što je najbolje u tom periodu jeste zapravo izlazilo sa univerziteta. Mi to moramo da gajimo i da nastavimo da tako bude i dalje.
Jasno je da nešto od tog naučno-istraživačkog rada u našoj državi nije dovoljno isplativo ili neće imati posebnu praktičnu primenu, ali ne sme samo to da bude cilj, ne sme samo da bude cilj radno mesto čoveka koji će završiti, da praktično radi u privrednoj delatnosti. Moramo u izvesnoj meri održati nivo našeg naučno-istraživačkog rada.
Ono što je za mene takođe bitno, a to je član 18; radi koordiniranja rada, utvrđivanja zajedničke politike, ostvarivanja zajedničkih interesa i obavljanja poslova utvrđenih zakonom osniva se Konferencija univerziteta. I ovde je došlo u univerzitetskoj javnosti do značajne polemike o izboru članova te konferencije univerziteta. Čini mi se da imamo značajan broj ljudi koji ističu važnost da se doda i formula koja broj članova bira i na osnovu broja studenata na univerzitetima u Srbiji.
Smatram da se do te formule može doći.
Mi nemamo tačno predložen amandman, osim jednog amandmana koji sam video da na 5.000 studenata, što je pitanje da li je dovoljno fleksibilna formula, posmatrajući univerzitete u Srbiji, jer ta formula značajno uzdiže Beogradski univerzitet, ali sasvim sigurno do kraja načelne debate mi možemo zajednički doći do formule i sastaviti je, jer danas po novom Poslovniku Skupština Srbije može da predloži amandman, odnosno nadležni odbor može da predloži amandman na određeni član zakona i do toga zajednički možemo doći i zajednički izračunati.
Vrlo je važno pomenuti sledeće. Sistem bodovanja jeste uveden ovim zakonom i to jeste jedan od nespornih načina koje viđamo na mnogim univerzitetima u Evropi i svetu. Taj sistem bodovanja omogućava studentima, a mi sve ovo radimo nadam se zbog studenata, da oni mogu na fleksibilniji način da imaju čist pregled na koji način će završavati svoje studije, i to njima na izvestan način olakšava putovanje kroz studiranje.
Ali, ono što je jako važno, to je da se ovim zakonom višim školama omogućava da postanu visoke strukovne škole, dakle, trogodišnje visoke strukovne škole, a mi danas imamo fakultete četvorogodišnje i petogodišnje. Sada sistem bodovanja, čini mi se, jeste takav da naš, recimo primer jednog fakulteta koji ima pet godina studiranja daje nešto što bi ličilo na master diplomu, ali nije jasno u samom zakonu, u konceptu zakona, šta će biti sa četvorogodišnjim studijama.
Ministar je završio Filološki fakultet, on je četvorogodišnji, ja sam završio matematiku koja je četvorogodišnja, mene interesuje status tih fakulteta u ovom prelaznom periodu. Da li će to biti formula 3+1+1 ili 4+1, da li će se specijalizacija dodati na ove četiri godine osnovnih studija, da bi imali jaku master diplomu koja lični na nemački model?
Nama jeste prihvatljiv nemački model, jer ta diploma diplomiranog inženjera u Nemačkoj ima status koji i mi želimo da ovde diplomirani inženjer ima. To je suština i to je ona osnovna temeljna priča. Dakle, nama što se tiče studija jeste približan nemački model, jer on na taj način razlikuje dve vrste diploma. Ne može diploma sa trogodišnjih strukovnih visokih studija biti istovetna sa diplomom visokih studija fakulteta, koji imaju sada četvorogodišnje ili petogodišnje školovanje. To je jako važno.
Ono što naravno stvara probleme višim školama da prerastu u visoke strukovne škole jeste i nedostatak kadra, nedostatak odgovarajućih uslova, ali one će se suočiti sa uslovima koji se nalaze u ovom zakonu.
Ono što se tiče samog zakona kao celine, on jeste prema smernicama Bolonjske deklaracije, on jeste u određenom procentu i na osnovu zakona koji je bio ranije predložen, ali mi moramo sasvim izvesno znati u toku rasprave, očekujem da će se Odbor za prosvetu sastati, da jasno i Vlada i ministar, i Odbor za prosvetu kažu koji amandmani su prihvaćeni.
Sada imamo situaciju da su određeni amandmani na ovaj zakon usmeno prihvaćeni od strane Vlade, ali očekujem konačnu realizaciju, da Odbor za prosvetu i ministar potvrde koji su amandmani ušli u sastavni deo, da bismo imali jasne vizije kakav konačan zakon usvajamo. To je vrlo bitno i za skupštinsku većinu i za sve narodne poslanike.
Ono što jeste važno i što želim na kraju da kažem, to je da mi svi treba da brinemo o budućnosti države, o budućnosti visokog školstva, jer to su naši važni temelji. Treba da brinemo i o studentima. Reći ću vam jedan podatak, a to je da je na predlog G17 plus i ministra finansija Vlada Republike Srbije osnovala Fond za mlade. Naravno da treba da podstičemo mlade ljude, dobre studente, koji treba svoj doprinos da daju dodatno razvoju države Srbije.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pomenuta je stranka G17 plus, a ja sam šef poslaničke grupe G17 plus. Ne, prethodni govornik, a vi ste se javili po Poslovniku.
Što se tiče Vlade Republike Srbije i ministara iz G17 plus u toj vladi, odgovorno vam kažem da je Vlada odlučno nastavila reforme u privredi, reforme u ekonomiji, a jedna od važnih činjenica jeste restrukturiranje javnih preduzeća. A da je pre urađeno, kada je vreme bilo, bilo bi još bolje.
Jasno je da prilikom restrukturiranja javnih preduzeća osnovna delatnost, bazična mora da se odvoji od sporednih delatnosti i da sporedne delatnosti idu u privatizaciju, ali i da se reformiše ona bazična, osnovna delatnost, da vrlo jasno odvojimo šta je to bitno i suštinski važno za javna preduzeća i za državu Srbiju u tim javnim preduzećima.
Prema tome, ne znam zašto se to nekome spočitava ili se Vladi Republike Srbije spočitava spremnost da uredi stvari na dobrobit građana, da javni servis, javne službe, javna preduzeća budu još više na dobrobit građanima i da rade još bolje, da država od toga ima više vajde. To je suština čitave priče.
Vrlo često se događa, a znamo valjda kome koji resori pripadaju, da za određene stvari nama pripisuju neke kritike, a da suštinski ministri iz G17 plus i potpredsednik Vlade nisu resorno zaduženi za te stvari. Molim vas da o tome vodimo računa, ali da vodimo računa i o Vladi Republike Srbije u celini, jer ona zaista pruža maksimalne napore da uradimo ono što je moglo i pre nekoliko godina na jedan lakši način da se obavi, jer su uslovi bili bolji.
Naravno da mi moramo, u punoj saradnji sa međunarodnom zajednicom i MMF-om, određene stvari i da ispunimo, a to je danas teže nego što je bilo juče. Ako sačekamo sutra biće još teže. Zato, spremnost, hrabrost i odlučnost karakteriše ova vladu, koja mora da afirmiše i dokrajči taj posao reforme u državi Srbiji. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, amandmane o kojima smo imali priliku da čujemo danas tzv. objašnjenja, kao i ovaj amandman, treba bez razmišljanja odbiti.
Ali ne samo to, vrlo je jasna namera na koji način SRS pokušava da obrazlaže svoje amandmane koji uglavnom glase: "Briše se". Zašto tako amandman glasi? Zato što ne znaju kako drugačije da ga napišu i zato što na takav način kada ga napišu žele da Srbiju vrate u ono mračno vreme u kome su nekada vladali i doveli zemlju na rub propasti. To je ideja i to je namera, i danas čujem reč "opozicija".
Kakva ste bili vlast u to vreme, neodgovorna, loša, upropastili Srbiju, a takva ste danas i opozicija. Ne možete biti bolji, to ste vi i vi svaki dan pokazujete građanima Srbije vaše pravo pravcato lice. Kada kažete lutanja, za vas je mrak osnovno odličje i vi ste ti koji u tom mraku i dalje lutate, ne znate da su se u Srbiji dogodile demokratske promene i da mi Srbiju vodimo u EU i budućnost kakvu zaslužuje, a ne kakvu ste vi želeli da joj date.
Vi ste danas za govornicom pomenuli i pokušali, a to već činite nekoliko puta, valjda da građani Srbije ili neko od vaših pristalica pomisli da je to istina. Kažete - Sajentolozi, G17 plus je sekta. Način na koji vi radite, način na koji vi želite da urušite dostojanstvo Skupštine, zaista liči na funkcionisanje neke sekte.
Ako ste na to spali da ovde u Skupštini funkcionišete tako, na taj način, kao neka sekta, nemojte to pokušavati da stavite nekom drugom na teret. Ovde je pomenuto za skupštinskom govornicom, obrazlažući amandmane, tobož da je put u Japan nešto strašno, a Japan je jedna od sedam najrazvijenijih zemalja sveta. Pa još neko spočitava zašto se na put ide, Bože, sa Piksijem.
Zašto su uz normalnu Srbiju danas i sportisti, i umetnici, i kulturni radnici, i pisci i sve ono intelektualno što Srbija danas ima. Zašto? I to vam smeta. Morate se zapitati zašto nisu sa vama takvi ljudi u Srbiji. Zato što vam onaj mrak i dalje danas smeta.
Vrlo često za govornicom, obrazlažući tzv. amandmane koji glase "briše se", kažete - moć Mlađana Dinkića. Postao je moćniji i od premijera, postao je ovo ili ono. Znači li to vašu nemoć, znači li to da vi zapravo i nemate nikakvih rešenja i predloga, osim da nekome dodajete još više moći? Verujem da to gospodinu Dinkiću imponuje, ako mu se pripiše još malo više moći nego što zaista ima.
Što se tiče platnog prometa, čuj obrazloženja da je platni promet iz SDK prešao u banke, a što je normalno i uobičajeno u savremenom svetu, i što je ovde izvršeno, i pored vaše želje da ne bude kako valja, jer vi valjda o svemu diskutujete tako, i kada bi bilo gore to je za Srbiju bolje. Nemojte tako raditi, to je potpuno pogrešan put i pogrešan način. Dakle, platni promet za vrlo kratko vreme uspešno je prenet u banke.
Imam 15 minuta pravo da govorim o amandmanu. Za G17 plus reči kao što su - ubili, nikako ne pripada, a vi ovde vrlo često kada izađete, posebno vi, gospodine Nikoliću, za govornicu, vi kažete - ubili ste poslovnik, ubili ste ovo, ubili ste ono. Malo vaš rečnik, a valjalo bi za dostojanstvo ovog doma, da izmenite, pa da se mi oslobodimo takvih reči, takvih bivših vremena nekada u ovoj državi, a zahvaljujući bogami i vama, to su bila teška vremena...
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Pazi sada šta pričaš, sada je opasno.)
Hoćete li, predsedavajući, da umirite gospodina Nikolića?

To su bila teška vremena za državu u kojoj je došlo do građanskog rata na teritoriji bivše SFRJ. Dolazilo je i do ubistava, mnogih loših stvari. Nemojte više da nas vraćate u to vreme, nemojte, jer ovde se politika promenila. Bezbednost je okrenuta ka miru, ka nekim drugim vrednostima života i rada u ovom regionu.
Pitate li se ovde, obrazlažući tobož amandman koji glasi "briše se", to visokoumno delo napisati amandman koji glasi "briše se" da li ima tog fakulteta koji može određene stvari da obrazlaže? Odgovoriću vam, ima, ima mnogih fakulteta, ima mnogih ljudi ovde u Skupštini Srbije koji se ozbiljno pripremaju za zakone, iščitavaju ih, ali nisu kadri na tako niskom nivou da napišu amandman "briše se", jer on ništa i ne znači. Čuo sam ovde za skupštinskom govornicom...

... i to baš od Tomislava Nikolića, da ovakvim načinom rada dolazi do pada morala. O, gle čuda da oni ljudi, gde ste i vi učestvovali, tzv. srpski radikali, i uništili vrednosni sistem u Srbiji u potpunosti, i mi se sada borimo, a to je daleko teže nego uništavati vrednosti izgrađene u jednoj zemlji, mi se sada borimo da taj vrednosni sistem na bilo koji način, a teško ide, uspostavimo kako valja u našoj državi. Borimo se i da dostojanstvo ovog parlamenta podignemo.
Vi nama da pričate o moralu? Pogledajte sebe, osvrnite se na prošlost, pa ćete videti šta su sve moralne vrednosti koje su uništene.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Šta ti to nama zameraš, đubre jedno?)

Hoćete li gospodina Nikolića da opomenete dok pričam, molim vas, da ne dobacuje.

Šta ne može da prođe? Molim vas i dalje da opomenete poslanike SRS koji dobacuju dok sam za skupštinskom govornicom.

Ono što je jako važno, to je da skupštinska većina, one stranke koje čine vladajuću koaliciju u Vladi, sa strpljenjem, a ne želeći da ulaze u nepotrebne polemike niskog karaktera, ne želeći da se spuštaju na taj nivo diskusije, pokušavamo da radimo za dobrobit Srbije, tako što ćemo što više, što kvalitetnije i što brže raditi.
Sa druge strane, svima je jasno i vidljivo da neki žele da radimo što lošije, što sporije, što nekvalitetnije i da se vratimo na neka stara vremena. To ne da neće biti dopušteno, nego vladajuća većina će sasvim sigurno, kao što joj dolikuje i kao što rezultati rada u domaćoj i međunarodnoj javnosti to pokazuju, zemlju voditi u napredak.
Nije lako posle svega onoga što se ovoj zemlji dogodilo, ali danas ti rezultati, bez obzira što je neko u toku diskusije, obrazlažući amandman koji glasi "briše se", rekao da je toliko i toliko dana prošlo od Studije izvodljivosti. Kako vi možete da govorite o Studiji izvodljivosti? Za Studiju izvodljivosti, koju su dobili građani Srbije, zaslužna je vladajuća većina u državi Srbiji. Takođe, za ovu vladajuću većinu jeste značajna činjenica da su skinute poslednje sankcije nametnute u vašem periodu, za vreme vaše vladavine.
Dakle, trgovinski odnosi sa SAD konačno su uspostavljeni. U tom duhu, u tom stilu će vladati i raditi koalicija ovde u Skupštini Srbije. To su odlike koje ima G17 plus, to su odlike civilizovanih, normalnih ljudi, koji žele dobro državi Srbiji.

Povreda Poslovnika, član 104. dostojanstvo Narodne skupštine.
Maločas rekoh da za mene i za stranku kojoj pripadam - G17 plus nije uobičajena reč "ubiti", a vi ovde ponovo gazite dostojanstvo ovog doma i kažete "zaštektati". To opet podseća na loša vremena i na lošu situaciju.
Nisam za skupštinskom govornicom napadao vas. To je potpuno netačna tvrdnja. Ovde sam govorio isključivo istinu, govorio sam kakvi stvarno jeste, jer ste vi u toku čitavog popodneva i čitavog dana napadali G17 plus, bez razloga, bez činjenica, bez naročitog povoda, jer niko ovde nije želeo da se na takav način debatuje o članovima zakona. Ali, pošto nemate objašnjenje, jer amandman glasi "briše se", morate da nalazite neke druge stvari da bi pričali prazne priče u toku čitavog dana.
Poštovani narodni poslanici, ne sećam se da je nekada SRS bila u opoziciji. Možda se tako zvala, ali ako je neki režim 90-tih godina od strane DB napravio jednu takvu stranku, ne može se ona zvati opozicijom, makar na momente delovalo da to jeste.
Što se tiče poplava i nevremena koje je napravilo štetu u državi Srbiji, Vlada Republike Srbije je, kao odgovorna vlast, spremila sredstva i obnoviće kuće ljudima onako kako je obećano.
Što se tiče SRS, ili se uozbiljite ili se podelite, kao što već činite po lokalnim opštinskim skupštinama, pa da vidimo koji su to koji su rešeni da zaista Srbiji bude bolje, a koji su ti koji zaista hoće u onaj mrak Srbije, ili nešto treće uradite. Radite šta god znate, ali nemojte na uštrb građana Srbije da to radite, nemojte na uštrb odgovornog posla ovde u Skupštini Srbiji koji činimo da to radite.
Čudi me, gospodine Nikoliću, maločas rekoh nešto o moralu, ali me čudi sada činjenica da vi smete da prozovete nekoga ko je kupio stan ili kuću na kredit i od zarađenih para otplaćuje uredno svoje rate, a vi ste dobili stan od države Srbije, od poreskih obveznika i građana Srbije. Kako vas nije sramota da na taj način držite moralne pridike? O tome dobro razmislite.
Što se tiče Studije izvodljivosti, što se tiče evroatlantskih integracija, interes ove države jeste da bude članica i EU, i Partnerstva za mir, i NATO, ako baš hoćete. Znamo mi da postoje određeni uslovi koje država Srbija treba i mora da ispuni. Hvala.

Član 104. Poslovnika.
(Tomislav Nikolića, sa mesta: To si već prigovarao.)
Jesam, ali vi u svakom trenutku morate da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine. Hoću da vam kažem sledeće - niste vi najbolji, i to svaki dan dokazujete svojim načinom rada u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To građani vide i to će građani na sledećim izborima i potvrditi. Ali, jesu najbolje stranke koje čine većinu u Srbiji, među njima jeste G17 plus.
Jesu najbolje stranke demokratske orijentacije, koje čine većinske stranke u Srbiji, i svojim načinom rada, i svojim zajedničkim delovanjem to pokazujemo građanima svaki dan. Građanin kada glasa ima pravo da pogreši, ali sada pozivam građane da svaki dan posmatraju na koji način SRS radi u Skupštini Srbije, na koji način želi da uruši parlamentarizam ovde. Pogledajte samo jedan primer, a to su zakoni i postoje amandmani koje vi dostavite na zakon i svi glase - član zakona se briše. Onda neka saslušaju obrazloženje koje nema nikakve veze sa samim zakonskim rešenjem.
Vide oni da vaša prazna priča ne vodi nikuda. Još nešto. Dakle, postoji u demokratiji koaliciona sposobnost da se stranke udruže, posebno stranke demokratske orijentacije, ono što i građani žele, i da odgovorno i odlučno vrše vlast. Šta je sa SRS? Neće niko sa njima.
Poštovani građani, pa zapitajte se kakvi su oni sa kojima neće niko u saradnju i koaliciju. Oni pripadaju bivšim vremenima i procenite to na budućim izborima. To je suština. Što se tiče Kosova i Metohije, kad takve reči izgovarate za skupštinskom govornicom, morate da se prisetite da su atributi državnosti na Kosovu i Metohiji zahvaljujući vama izgubljeni.
Ono što se može u ovim trenucima uraditi, popraviti i u saradnji sa međunarodnom zajednicom napraviti, to se sada u državi Srbiji i čini.
Sve ono što ste vi loše uradili, potpisali kapitulaciju, jedan deo zemlje svojom neodgovornom politikom otuđili, sada mi odgovornom politikom pokušavamo, u saradnji sa međunarodnim institucijama, da povratimo. I to je suština i to je način, saradnja sa celim svetom je neophodna, započeta posle 5. oktobra, i ako hoćete, ne postoji drugi put osim saradnje ove države što u regionu, što u EU, što sa Amerikom i čitavim demokratskim svetom.
To je put za koji se zalaže G17 plus. Žao mi je ako se vama taj put za dobrobit i budućnost ove države, da stvorimo one atribute državnosti koje ste vi upropastili, ali šta da radimo, ako vama nije do toga. Ako govorite o tim stvarima, morate da govorite dostojno i da se prisetite šta ste sve loše uradili u prethodnom periodu. Hvala.

Po Poslovniku. Dakle, gospodine Anđelkoviću, vi kao predsedavajući ne bi trebalo da komentarišete posle naših replika o čemu mi razgovaramo.

Dakle, gospodin Nikolić ponovo ugrožava dostojanstvo Narodne skupštine. Ja sam to u nekoliko navrata danas upozorio. Prvi put, dakle, termin - ubiti, drugi put - zaštektati, a sada ipak ste se malo uljudili, smanjili termine, sada su u pitanju poplava i mulj. Ovaj visoki dom ne dozvoljava obraćanje na tako nedostojan način.
Što se tiče događanja o kojima smo govorili, bili ste u vlasti i nemojte od toga da bežite. Onog trenutka kada je nas NATO napao svojom agresijom, vi ste bili u vlasti i vrlo značajno doprineli atmosferi pre tog čina da do toga dođe. To je suština.
Vi ovde pominjete Vojislava Šešelja, a ja sam čovek koji je dostojan i ne želim, dok je neko u Haškom tribinulu da izgovaram njegovo ime, ali vi izazivate i vi sad spočitavate meni da ja izazivam vama replike. Potpuno je obrnuto. Dakle, vi ovde pokušavate nekim napadom, a ja vam kažem da ste se zalagali za granice velike Srbije - Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica i svojim delovanjem učinili da na stotine hiljada izbeglica napusti krajeve tih granica za koje ste se zalagali.
Ne smete tako neodgovorno danas prema tim ljudima da se ponašate. Znate li kakve sudbine ljudi su doživeli tako što su morali da napuste svoje domove? Da ste vodili odgovornu politiku, odgovornu prema međunarodnoj zajednici – zajedništvo, saradnja, regionalna saradnja, da vidimo kako na miran način da razrešimo određene probleme – do svega ovoga ne bi dolazilo.
Ali, ako vodite ratno-huškačku politiku i građane navodite na takve stvari, onda naravno da danas osećamo posledice svega toga što se dešavalo.
Što se tiče mene lično, nikada nisam bio u drugoj političkoj stranci do u stranci G17 plus. Jesam se borio 10 godina za promene u Srbiji kao običan građanin i na to sam imao pravo, borio sam se protiv takvih koji su državu Srbiju u prethodnoj deceniji upropastili. To je suština.
Sada i vi imate demokratske vrednosti, zahvaljujući 5. oktobrom, svim građanima u Srbiji koji su većinski uspeli da zbace autokratsku vlast. Vi sada ovde, koristeći te demokratske tekovine, pokušavate da taj stari način vratite u skupštinsku salu. To vam neće poći za rukom. Morate se uljuditi, to je suština.
Što se tiče Ustavnog suda, naravno da postoji procedura izbora i da će predsednik Srbije predložiti sudije koje će ovaj parlament izabrati. U čemu je tu problem? Vi već unapred mislite da postoje neki problemi ili bi želeli probleme da iskonstruišete. Dakle, za vas se vezuju samo loše stvari, problemi. Okrenimo se dobroj budućnosti ove Srbije.
Ko je demokrata, a ko nije? Prvo, vi ste moralno urušili ovu državu i naravno da se morate ograditi od prošlosti kojoj ste i sami pripadali da bi mogli iole da dobijete taj demokratski prefiks u budućnosti. To je vaša suština.
Dakle, vi morate nekoliko stvari da uradite i da se odreknete nekih stvari u kojima ste i sami učestvovali da bi mogli na jedan normalan način i neopterećeni da učestvujete u parlamentarnom životu u budućnosti. To je suština i tu se vidi razlika između ljudi koji žele da grade, da stvaraju, da dovedu do boljitka ove države i ljudi koji žele da senke prošlosti uvuku u parlamentarni život. Hvala lepo.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, najvažniji zakon iz Ministarstva finansija, iz Vlade, jeste Zakon o budžetu i rebalansu budžeta. Za Vladu Republike Srbije to je najveći ispit i taj ispit je Vlada polagala nekoliko puta za vreme ovog mandata. Odmah po formiranju Vlade usvojili smo u rekordnom roku budžet za 2004. godinu, a sredinom godine bio je rebalans budžeta. Naravno, u zakonskom roku doneli smo budžet za 2005. godinu.
Podsetiću vas, vidim da se vodi velika polemika oko deficita i suficita, ali treba statistike radi reći da je u 2003. godini deficit iznosio 45 milijardi dinara, u 2004. to je bilo znatno manje 22 milijarde, a u 2005. godini imamo uravnotežen budžet i suficit u iznosu od tri milijarde dinara.
Zakonom o budžetskom sistemu izmenjen je način obračuna suficita, pa je obračun usklađen sa računovodstvenim standardima razvijenih zemalja Evrope i sveta, pa se otplata glavnice javnog duga knjiži na drugačiji način i po tom obračun suficit iznosi 32 milijarde, ali ako stvarno posmatramo paralelu između 2003, 2004. i 2005. godine sada suficit iznosi tri milijarde dinara.
Ako posmatramo politiku kako to radi Vlada Republike Srbije i ministar finansija, to je samo jedan nastavak ozbiljne politike koju je vodio kao guverner Narodne banke Jugoslavije i Narodne banke Srbije i vratio poverenje u nacionalnu valutu dinar, tako sada odgovornom finansijskom politikom u zemlji, budžetskom politikom, omogućava da se domaćinski posluje narodnim parama, jer je jako važno voditi računa o novcu svih građana Srbije.
Dakle, ovako odgovornom politikom omogućeno je da se isplaćuju stara dugovanja kao što su stara devizna štednja i zajam za preporod Srbije, ali bilo je dugovanja i u drugim segmentima i drugim ministarstvima, pa recimo jedno od većih jeste dugovanje putarima koje je na ovaj način izmireno i na taj način se obezbeđuje mogućnost za dalju izgradnju puteva i infrastrukture uopšte.
Rebalansom budžeta omogućena su dodatna sredstva i, ako pogledamo strukturu gde su ta sredstva raspoređena, onda je jasno kakva se politika vodi. Dodatna sredstva idu u Fond PIO, Penzionom fondu zemljoradnika, Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza, kao subvencija za stambene kredite, za program razvoja gradova kao što su Kragujevac, Bor, Vranje, naknade za socijalnu zaštitu, dodatna sredstva Koordinacionom centru, socijalna davanja zaposlenima itd.
Ono što takođe mogu reći to je da dodatna sredstva idu za oficire u vojsci, ali i ovaj budžet i ovaj suficit omogućavaju da u narednoj fiskalnoj godini uvedemo stimulativne podsticaje za privredu, smanjimo porez na plate, što je bilo jedno od predizbornih obećanja.
Podsetiću vas, s obzirom na ozbiljne rezultate koje imamo u Vladi Republike Srbije, pre svega u Ministarstvu finansija, na ključne tačke koje su urađene u prethodnom periodu.
Odmah po formiranju Vlade i stupanju na dužnost podsetiću vas da je po nalogu ministra finansija poreska uprava na osnovu zakona naplatila ekstraprofit Astra banci, i to je dobar potez. U istoj godini, sećate se dobro, aktiviran je plan Ministarstva finansija TR 84 za suzbijanje šverca cigareta. Takođe, iz Ministarstva finansija potekla je ideja da se obezbede sredstva za održavanje Belog dvora. Sredinom 2004. godine rešena su dugovanja i potraživanja Srbije prema Ruskoj federaciji i o tome je potpisan memorandum.
Zatim, stupio je na snagu Zakon o ukidanju poreza na fond zarada, neke akcize ukinute, a određene smanjene. Uspešno je obavljena fiskalizacija, a u julu 2004. godine doneli smo Zakon o PDV-u, koji je uspešno pripremljen i stupio na snagu početkom 2005. godine i koji je dao izuzetne rezultate u fiskalnoj politici i smanjenju sive ekonomije.
U avgustu 2004. godine počela je isplata dugovanja po osnovu zajma za privredni preporod Srbije. Nakon jasno vidljivih reformskih poteza Ministarstva finansija u 2004. godini, Srbija po prvi put u svojoj istoriji dobija kreditni rejting B plus, a u 2005. to je poboljšano na BB minus. Dobijanje pozitivne ocene studije izvodljivosti je logična posledica reformskog kursa koji drži Vlada Republike Srbije i podsećam vas još jednom šta u toj studiji piše.
Neko je pomenuo za skupštinskom govornicom banke, a ovde se jasno kaže da je u Srbiji sprovedena temeljna provera i klasifikacija svih banaka. Početkom 2002. godine sve nesolventne banke su likvidirane ili je nad njima sprovedena procedura bankrota. Ovde se prvenstveno misli na četiri najveće banke i kao rezultat sada u Srbiji imamo 42 banke, od kojih je osam stranih u vreme pisanja Studije izvodljivosti, a danas ima 10 ili 11 stranih banaka.
Privatizacija većih banaka u javnom vlasništvu se nastavlja. Tri banke su ponuđene na tendersku prodaju tokom 2004. godine, a očekuje se da će taj broj u 2005. godini, što je ministar i rekao za skupštinskom govornicom, biti još veći. Zatvaranje i stroga kontrola problematičnih banaka i dolazak stranih banaka su povećali poverenje građana u bankarski sistem, što jasno ovde piše.
Takođe, i oko poreske politike: "U Srbiji je značajno smanjenje broja poreza, kao i ukidanje većine poreskih izuzetaka poboljšalo ubiranje poreza.
Druga generacija poreskih reformi je bila usmerena ka podsticaju razvoja privatnog sektora, ulaganja i zapošljavanja. Srbija je takođe usvojila zakone o porezu na dobit preduzeća i porezu na dohodak fizičkih lica sa ciljem smanjenja poreskog opterećenja, kao i Zakon o akcizama, ograničavajući upotrebu akciza na svega nekoliko proizvoda. Ključna preostala promena je uvođenje PDV-a u januaru 2005. godine, kao deo šireg poreskog paketa čiji je cilj veći nivo fiskalne decentralizacije".
Dakle, u aprilu 2005. godine imali smo priliku da sumiramo prve rezultate uvođenja PDV-a. Tri meseca nakon uvođenja PDV-a značajno je smanjena siva ekonomija, dok su budžetski prihodi značajno povećani i za oko 50% veći u odnosu na prihode koji su ostvarivani po osnovu poreza na promet. Odgovornom državnom politikom uspeli smo da pokrenemo program nagrada i stipendija za mlade talente i studente.
Obezbedili smo redovnu isplatu penzija, svih socijalnih davanja i plata u javnom sektoru. Sećate se dobro da su u 2004. godini nešto povećane plate lekarima, medicinskim sestrama i tehničarima, a u 2005. godini taj trend je nastavljen sa prosvetom, kulturom i ustanovama socijalne zaštite za oko 30%.

Povećali smo agrarni budžet tri puta, poljoprivreda beleži rekordni rast proizvodnje. Za godinu dana je registrovano 120 hiljada poljoprivrednih proizvođača. Važno im je ponovo reći da je registracija, pre svega, namenjena da stimuliše poljoprivredne proizvođače u različitim stvarima i da to njima samima znači. Podeljeno je 20 hiljada kratkoročnih kredita i nekoliko hiljada dugoročnih kredita za poljoprivredu. Nije dovoljno, ali je svakako pozitivna mera koju valja nastaviti.
Projektovani rast društvenog bruto proizvoda za 2005. godinu je 4,5%. Sećate se i otpisa prema Londonskom klubu poverilaca za 62%. Obezbedili smo nastavak trogodišnjeg aranžmana sa MMF. Srbija danas ima po prvi put u poslednjih 50 godina suficit u budžetu.
Neko je pomenuo restrukturiranje javnih preduzeća. Moram ovog trenutka da vam kažem da bih se i sam složio sa jednim od prethodnih govornika, ali da je izneo jasne i tačne činjenice. Najbolje je, u periodu kad raste javna potrošnja, a to je period negde od 2001. do 2003. godine, odlučno krenuti u restrukturiranje javnih preduzeća. Zajedno sa rastom javne potrošnje, taj posao je lakše obaviti.
U saradnji sa MMF i potpisanim sporazumom i zbog ozbiljne politike Vlade Srbije u taj proces se krenulo, na žalost, sada, nije pre, ali evo prilike da Vlada Srbije obavi taj posao.
Svima je jasno, makar onima koji se bave ekonomijom, da su sada uslovi teži nego što su bili između 2001. i 2003. godine, jer MMF traži smanjenje javne potrošnje, s jedne strane, i restrukturiranje javnih preduzeća, s druge strane. Treba ljudima jasno i nedvosmisleno reći da se radi sada u težim uslovima, ali postoji ozbiljna spremnost i u taj proces se ozbiljno i ušlo.
Ono što je jasno, to je da je u Srbiji uspešno uveden PDV, što sam već rekao, po stopi koja je 2% niža od poreza na promet. U Srbiji ima preko 160 hiljada fiskalnih kasa, svi moraju da plate porez.
Osnovali smo Nacionalnu korporaciju za osiguranje stambenih kredita, koja je po prvi put, nakon 15 godina, omogućila da banke počnu da odobravaju stambene kredite. Nisu uslovi dovoljno povoljni da široki krug ljudi ima mogućnost, ali je dobra nova mera Vlade Republike Srbije - 1.000 stanova za bračne parove do 45 godina, po još povoljnijim uslovima. Sve to jesu mere koje imaju cilj da utiču i da država garantuje da banke smanje kamatne stope.
Narodna skupština je do danas usvojila preko 150 zakona u ovom mandatu. Dobili smo pozitivnu ocenu Studije izvodljivosti.
Dakle, u prilici sam da zaključim i objedinim ovo što sam do sada ispričao. Zahvaljujući Vladi Republike Srbije, u celini, potpredsedniku Vlade i ministrima iz G17 plus, Srbija je dobila pozitivnu ocenu Studije izvodljivosti, postignute sporazume sa Svetskom bankom i MMF. Vi dobro znate da je domaćin godišnje skupštine Evropske banke za obnovu i razvoj bio ministar finansija, gospodin Dinkić, i kakav je to odjek izazvalo u javnosti, kakav odjek ima na investicionu klimu u Srbiji.
Takođe, dobili smo status povlašćenog trgovinskog partnera sa SAD. Preko 4.000 proizvoda možemo da izvozimo na tržište Amerike bez carine. Posle devedesetih godina prvi put je potpisan sporazum o tekstilu sa EU. Pariski klub poverilaca odobrio je pauzu u isplaćivanju duga na osnovu dogovora sa MMF. Odobrena je makro finansijska pomoć Srbiji od strane EU. Vlada Republike Srbije je, na predlog gospodina Labusa i gospodina Dinkića, formirala Fond za podršku i finansiranje mladih talenata.
Dakle, kad sve ovo saberemo, možemo i da napravimo jedan zaključak, a on može čak i da se iskaže u jednoj rečenici, da je G17 plus garant Srbije u plusu, sa nama je Srbija uvek u plusu, tako i ovaj suficit. Dakle, državna kasa Srbije je prvi put posle pola veka u plusu, u plusu smo i kao država i kao narod.
Usvajanjem rebalansa budžeta za ovu godinu, G17 plus je ispunio još jedno svoje predizborno obećanje, a to je domaćinsko upravljanje narodnim parama i približavanje Srbije evropskim standardima.
Takvu politiku smo imali u vreme prve vladavine kneza Miloša, do 1839, pa onda za drugog namesništva od 1868. do 1872. i u prvoj deceniji 20. veka, kada je ministar finansija bio Lazar Paču. Samo se tada dešavalo da državni prihodi nadmaše rashode. Dakle, knjaz Miloš, pa Ristić, pa Paču, pa Dinkić.
Cena dobre finansijske politike u Srbiji jeste štednja. Upravo su građani Srbije doneli suficit. G17 plus ih je samo pokrenuo da se izbore sa svojim manama iz prošlosti. Odgovornim upravljanjem novcem građana Srbije, G17 plus stvara štedljivu i efikasniju državu, u kojoj zakon važi jednako za sve. Time ćemo smanjiti državni dug i razočarati sve pesimiste koji površnim analizama plaše javnost dužničkom krizom. Radićemo na povećanju našeg izvoza i povećanju poreza na plate iduće godine. Strane investicije se uvećavaju, što će obezbediti više posla za naše građane.
Pozivam i druge poslaničke grupe da zajedno sa G17 plus podrže rebalans budžeta i izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu. Hvala vam.