Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan važan sistemski zakon i debatu o njemu bih počeo tako što bih rekao da osnovne vrednosti Evropske unije jesu poštovanje ljudskog dostojanstva, poštovanje ljudskih prava, poštovanje manjinskih prava, pravda. Kada to sagledamo i kada se setimo raznih stvari koje su se događale u našoj državi, a vezane su za policiju i njeno delovanje, onda možemo konstatovati da su mnogi od ovih segmenata vrednosnog sistema srušeni.
Šta je cilj ovog zakona o policiji? Cilj je, između ostalog, da se afirmišu vrednosti Evropske unije. Cilj je i naše države da zapravo vrednosni sistem napokon izgradimo na najbolji mogući način. Da bi imali pravi sistem, funkcionisanje zakona o policiji, neophodno jeste da policija u suštini bude podvrgnuta mehanizmu kontrole. Videli smo i čuli od ministra da i zakon predviđa nekoliko vrsta kontrola, ali ona najvažnija kontrola, suštinska kontrola, jeste kontrola koja se sprovodi u parlamentu, u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Jeste, postoji ovde Odbor za bezbednost. Taj Odbor za bezbednost usvaja godišnje izveštaje, sasluša s vremena na vreme izveštaje, postavlja određena pitanja i dobija odgovarajuće odgovore, ali taj Odbor za bezbednost mora imati suštinski važnu ulogu, a to znači da narodni poslanici iz sastava Odbora za bezbednost mogu da imaju pristup informaciji više u policiji, mogu da dobiju odgovor više od nadležnih struktura u policiji, jer kako će drugačije sprovoditi svoju zakonom predviđenu obavezu kontrole ako ne znaju šta se u kom slučaju konkretno dešava.
To je srž. To je ono što za sada imamo na papiru ili što formalno pokušavamo da sprovedemo, ali suštinski Odboru za bezbednost mora biti omogućena čvršća saradnja sa Ministarstvom unutrašnjih poslova da bi imali uvid i u određena dokumenta i u određene procese radi mogućnosti da daju svoj sud o tome.
To ne znači da narodni poslanici, imajući saznanja o određenim stvarima, ta saznanja iznesu u javnost. Ne, naprotiv, ali to znači da su bolje suštinski upoznati sa delovanjem policije.
Unutrašnja kontrola je važan segment jer on zapravo omogućava da i službenici u policiji moraju imati neki kodeks ponašanja koji moraju da poštuju i ako prekrše određeno ponašanje, moraju imati određene sankcije. Neko mora da radi tu vrstu posla, da se vidi da li oni profesionalno obavljaju svoje poslove. Takođe smo čuli da će postojati interna finansijska kontrola, što jeste dobro, a budžetska kontrola inače postoji.
Kad vidite šta je težnja, šta se pravi - polako ali sigurno izbija na videlo da profesionalizam dobija svoje mesto i ulogu u policiji, što je jako dobro, jer taj profesionalizam je važan. Zašto? Danas kada mi pričamo o policiji i šta je u javnosti, a u javnosti su uglavnom pojedinačni slučajevi koji se dešavaju i o kojima se građani obaveštavaju, ti pojedinačni slučajevi uglavnom su vezani za neke posebne situacije, za nešto što javnost može burno da proprati.
Ali, u suštini policiju, u najvećem svom broju, čine profesionalci koji rade svoj posao, ozbiljno, odgovorno, stručno, sve ono što mi od njih tražimo, a pojedinci koji se pojave u javnosti nadvladaju čitavu tu situaciju. Tako ovim zakonom taj profesionalizam biće afirmisan i to je dobro.
Vidimo da neki segmenti, kao što su direktor policije, pomoćnici ministra, budući da će biti birani konkursom, treba pažljivo odraditi da stvarno ljudi koji su profesionalno iskazani u službi dobijaju odgovarajuća mesta, tj. da dobiju odgovornost da rukovode u Ministarstvu. To je jako važno. To će biti signal za sve ove profesionalce o kojima sam pričao.
Kada se ovde kaže termin "depolitizacija" - ova konkretna rešenja u smislu konkursa i određenih stvari na određenom nivou predstavljaju neki put depolitizacije.
Ali, da se razumemo, među ljudima se to zna ili među ljudima u policiji, da kada se menjaju vladajuće strukture dolazi do situacije da se određeni ljudi prilagođavaju novoj vlasti, pa često čujemo da određeni načelnici ili neki ljudi u policiji menjaju političke boje i tako se prilagođavaju novoj upravljačkoj strukturi.
Moramo imati otklon od takve politizacije, od takvih pojedinaca. Rekao sam da je čitava služba sastavljena od profesionalaca. Dakle, tih pojedinaca se moramo osloboditi, jer to su obične političke ulizice i oni ne služe na čast čitavoj službi.
Ono što je takođe važno, to je da konačno imamo jedan pregled šta je to policija u Srbiji.
Ako smo nekada slušali ove ili one primedbe, nismo imali situaciju da dobijemo odgovor na pitanje koliko ima policajaca. Znači, jedna obična struktura može biti dostupna javnosti. Nije to nikakva tajna u čemu se sastoji jedna policija i koliki je njen broj. Da li će naša pohvala da nas ima više učiniti policiju efikasnijom ili brojka da nas ima manje: neće. Prosto, to je struktura koja normalno funkcioniše u jednoj državi.
Postoji još jedna važna stvar koju čini mi se svi zaboravljamo, to je preventiva. Dakle, policija se bavi svojim poslom, ali uglavnom se ne bavi preventivom. Izgubila se, nažalost, u normalnom funkcionisanju društva i države činjenica da jedan policajac treba da reguliše saobraćaj na pravi način ili da kontroliše kakvo je kretanje na Ibarskoj magistrali recimo, a svelo se na to da prestupnici čekaju iza nekog ćoška, snimaju itd.
Naravno, svi mi moramo poštovati zakon, ali istovremeno se traži da mnogi budu upozoreni na određene stvari i način ponašanja itd. Dalje, recimo ono što se izgubilo nekada, a bilo je to da pozornika svi znaju u svom kraju, u određenoj ulici, a da on zna kakva je situacija u čitavom kraju.
Takođe, u smislu profesionalnosti, u smislu onoga što sam čuo - policija obavi svoj deo posla, preda slučaj sudu i nakon toga često čujemo da je taj i taj čovek pušten, iako je policija odradila svoj deo posla. To nisu dobre stvari. Tu mora da postoji jasniji odnos, da se zna zbog čega se tako dogodilo, jer to stvara nezadovoljstvo i u samoj službi. Ako su profesionalci odradili svoj posao i predali sudu, čovek pušten, onda kažu - šta smo mi pogrešili, o čemu se tu zapravo radi?
Jedna bolja i čvršća saradnja je potrebna, da se uvidi da li nedostaje u samom policijskom postupku određenih stvari ili je nešto drugo u pitanju, pa da vidimo gde stvari treba dograditi.
Takođe, što se tiče odnosa prema javnosti, moram reći da često, a to jeste osetljiv teren jer odnos prema javnosti jeste osetljiv teren, zbog možda namernog ne davanja određenih informacija javnosti dolazi do špekulacija, prepričavanja da li ovako ili onako ili zašto se određene stvari nisu saopštile. Ta priprema i taj odnos prema javnosti mora biti zaista visokoprofesionalan, u smislu da one informacije koje mogu biti dostupne građanima budu jasno saopštene i prenete.
Dakle, na pragu smo usvajanja jednog važnog sistemskog zakona. Često čujem da je to uslov za evropske integracije, za Savet Evrope, ali zapravo ovo je zakon koji je potreban nama da reguliše policiju kod nas na najbolji mogući način. To što on istovremeno predstavlja zakon koji nas približava EU, to je zapravo dobitak više.
Poslanička grupa G17 plus podržaće zakon o policiji, a pozivamo i druge poslaničke grupe da nam se pridruže. Zahvaljujem.