Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6998">Snežana Stojanović-Plavšić</a>

Govori

Reklamiram povredu Poslovnika, jer je povređeno dostojanstvo Skupštine. Dostojanstvo Skupštine je povređeno tako što je iz jedne parlamentarne stranke, čiji poslanici sede ovde ravnopravno sa ostalima, za našu stranku rečeno da je ona najveće zlo. Znači, smatram da je to dovoljan razlog da se javim za povredu Poslovnika.
Dame i gospodo, potpuno mi je jasno da neki imaju posebno zanimljive razloge da se ovako obraćaju stranci G 17 plus. Međutim, ne vidim razloga da se diže pritisak u ovoj Skupštini na tu temu. Pozivam da se lagano vratimo današnjem radu. O ovome o čemu se sada govorilo imam da kažem sledeće: nema nikakvih problema što se tiče funkcionisanja Vlade, stranka G 17 nijednog trenutka neće ugroziti funkcionisanje Vlade, nit je to spremna da radi.
Mislim da je ministar Dinkić juče vrlo jasno rekao ovde u Skupštini, i poslanici koji su prisustvovali mogli su to da čuju iz prve ruke, da je ono što on predlaže upravo poštovanje odluka koje su donesene u Skupštini ovde. Ono što ministar Dinkić predlaže, to je da se poštuje ono što je Skupština izglasala i što je Skupština donela, a to je potpisivanje sva tri sporazuma istovremeno.
Ukoliko postoje pokušaji da se to uradi drugačije, onda Narodna Skupština treba ponovo da da mandat Vladi da o tome raspravlja ili da o tome donese odluku. To je ono što je stav G 17 plus po ovom pitanju. Ne verujem da ima poslanika koji će se sada zalagati za nešto suprotno.
Podsetiću vas da smo u Skupštini Srbije više puta raspravljali i više puta donosili rezolucije, recimo, o Kosovu, svaki put kada bi se situacija promenila ili bivala drugačijom. Ukoliko se sada nešto menja u sporazumu koji treba da se potpiše, onda je potpuno jasno da Skupština o tome treba da bude obaveštena.
Takođe je predloženo da svi poslanici budu adekvatno obavešteni o tome kako su tekli pregovori i mi mislimo da je pravno na javnost rada i pravo građana da budu informisani o tome kako teku pregovori o ovim jako važnim pitanjima nešto što mi kao poslanici sigurno ne možemo da osporimo.
Dakle, hajte da pustimo da budemo informisani o tome šta se događalo na Vladi, sutra će najverovatnije biti sastanak dva odbora gde će prisustvovati oba ministra, poslanici će imati punu priliku da o tome budu informisani i da nakon toga eventualno ponovo razgovaramo o ovim sporazumima.
Nemojte, molim vas, da vičemo jedni na druge i da jedni druge optužujemo da neko potpisuje štetne sporazume. Na kraju ćemo videti ko je šta potpisivao. U svakom slučaju, ministar Dinkić nije spreman da potpiše nijedan štetan sporazum i nijedan sporazum državni koji izlazi iz mandata koji mu je dala Narodna Skupština. Da li ima poslanika u ovoj Skupštini koji će se usprotiviti tako nečemu i da li ima poslanika koji će osporiti pravo Narodnoj Skupštini da daje mandat Vladi…
(Predsedavajuća:Tri minuta i trideset sekundi.)
… da u njeno ime potpisuje državne sporazume?
PREDSEDAVAJUĆA. Narodni poslanik Ivan Andrić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1. Molim narodne poslanike da se jedni drugima obraćaju uz poštovanje odredbi Poslovnika, koji propisuje način i vrstu jezika i stila kojim se jedni drugima obraćamo.
Želela sam da dam jedno obaveštenje u vezi sa međunarodnim Danom osoba sa invaliditetom o aktivnostima koje će Skupština danas i sutra, između ostalih aktivnosti, preduzeti na ovom planu. Govorim u ime Odbora za smanjenje siromaštva koji se, baveći se pitanjem siromaštva, bavi i problemima osoba sa invaliditetom imajući u vidu činjenicu da ova populacija spada u one populacije koje su najugroženije siromaštvom u Srbiji.
Odbor za smanjenje siromaštva će zajedno sa još pet odbora koji se bave problemima siromaštva, a to su Odbor za zdravlje i porodicu, Odbor za prosvetu, Odbor za lokalnu samoupravu, Odbor za poljoprivredu, Odbor za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, organizovati tokom današnjeg i sutrašnjeg dana posetu Nišu i Leskovcu. U Leskovcu ćemo održati sednicu Odbora za smanjenje siromaštva sa temom "Ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom u najsiromašnijim sredinama".
Zašto ovo radimo? Zato što posao Skupštine nije samo da donosi zakone, već i da radi na njihovom sprovođenju, da kontroliše njihovo sprovođenje, a isto tako, da omogući učešće svih zainteresovanih građana da aktivno učestvuju u radu Skupštine i da kontrolišu njen rad.
Dakle, ideja, koju ćemo ostvariti, jeste da danas dvadesetak poslanika poseti Niš, gde će sa lokalnim vlastima, sa organizacijom osoba sa invaliditetom iz ovog grada, naravno i sa institucijama, razgovarati o tome koji su problemi osoba sa invaliditetom u Nišu. Sutra ćemo u Leskovcu imati veliko javno slušanje sa ovom temom, gde želimo da čujemo kako osobe sa invaliditetom iz najsiromašnijih sredina uspevaju da, zajedno sa lokalnom samoupravom, izgrade ili ne izgrade mehanizme kako bi obezbedili i obrazovanje, i pristup svim objektima i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Verujemo da je ovo značajna informacija. Pozivam sve osobe sa invaliditetom iz ovih gradova da nam se pridruže i da u neposrednom kontaktu sa poslanicima pruže mogućnost Narodnoj skupštini da obavlja i svoju zakonodavnu, i svoju participativnu i nadzornu funkciju. Zahvaljujem i izvinjavam se ako sam zloupotrebila vreme.
Sad, kolega, gde ste tu vi, to ćete vi dati odgovor na to pitanje, a ja želim da kažem gde sam tu ja.
Znači, ja sebe računam u građane prosečne inteligencije, što verujem da smo svi mi ovde, i na taj način reprezentujemo našu Srbiju, ali verujte, bilo mi je dosta teško da pratim sve ovo što je gospodin Todorović pročitao.
Naravno, reklamiram Poslovnik zbog toga što ne znam po kom osnovu je gospodin govorio 20 minuta i tražim da ova skupština pokuša da vrati dostojanstvo i da se vrati na poštovanje Poslovnika. Iznošenje svakojakih neistina i čitanje nekakvih pisanih sastava koje je neko napisao smatram grubim narušavanjem dostojanstva Skupštine. Ako mislite da ne možemo svi, koliko nas ovde ima, 250, da izađemo i da čitamo pisane sastave građana Republike Srbije, koji zaslužuju da se njihova reč u Skupštini čuje, onda se varate. Ali, kuda ćemo onda odvesti ovu Srbiju i ove građane?
Gospodinu Todoroviću, pošto on deluje tako involviran u celu ovu temu, preporučujem da napravi jednu špansku ili latinoameričku seriju; verujem da bi se u logiku tih serija fantastično uklopilo sve ono što je on pročitao. Ne zna se ko je kome majka, ko je kome brat i ko za koga radi, ali se zna samo jedno – da je sve to plod mašte i potpuna neistina. Kada to slušate, kao i kada gledate te serije, potpuno vam je jasno da se radi o izmišljenim stvarima.
Što se tiče stranke G17 plus, naših poslanika i mene lično, želim da kažem još jednom: u stranci G17 plus, kao i svi mi ovde, saglasili smo se, a i Vlada Srbije, da se svi slučajevi zloupotrebe u javnim preduzećima potpuno ispitaju, da uđe budžetska inspekcija, da uđe, ako treba, UBPOK i svako ko je krivično odgovoran da snosi punu odgovornost za ono što je radio. Niko neće biti zaštićen.
Ako mislite da ne možemo da pišemo sastave, recimo, o seriji koja se prikazuje u Leskovcu, a zove se "Momci iz Brazila", ili da ne možemo da pišemo sastave o nekim drugim raznim krivičnim delima, verujte da možemo, ali ne želimo da tim sastavima trošimo dragoceno vreme ove skupštine, jer mislimo da ona može i treba da se bavi ozbiljnijim stvarima.
Dakle, ukoliko vi na ovaj način želite da se bavite Skupštinom, to je u redu, ali reći ću vam šta ja predlažem...
(Predsednik: Vreme.)
Naravno, gospodin je govorio 20 minuta, a ja ću se ograničiti na četiri minuta. Predlažem da kada budemo raspravljali o Zakonu o izboru narodnih poslanika uvedemo jednu stvar, a to je da ne može da bude narodni poslanik, ne znam šta će pravnici na to reći, niko ko je krivično punopravno osuđivan. Za razne poslove u ovoj državi građanima traže potvrdu da nisu osuđivani. Hajde, dame i gospodo, da napravimo jasan princip i za Skupštinu Srbije: niko ko je osuđivan ne može da bude narodni poslanik. Ja nisam osuđivana. Da li ima ovde osuđivanih poslanika? Nemojte, molim vas, da mi se takvi koji su osuđivani za razna krivična dela, neki i višestruko, obraćaju nazivom kriminalac, jer ja nikada, niti iko iz G17 plus, nisam osuđivana.
Ja vidim da sam izazvala burnu reakciju mnogih poslaničkih grupa i jasno mi je, to je zato što mnogi, radeći zajedno, očekuju da će G17 plus ćutati i da će puštati da se oni jednostavno istutnje i da G17 plus ispadne ono što oni žele da ispadne – stranka koja ima najveće pretenzije na novac itd. Ja ću vam odmah reći – to je tačno. Mi smo se oduvek bavili novcem i ekonomijom i kada se G17 plus bavio novcem i ekonomijom u ovoj državi stanje je na tom planu bilo jako stabilno, kao što znate. Neću da ponavljam koji su sve rezultati G17 plus i da se G17 plus uvek, i sada, gospodine, zalagao za borbu protiv kriminala i korupcije, kako u svojim redovima, tako i u svim ostalim.
Nemojte sada da se međusobno prozivamo. Ja ću reći sve što znam. Ne mogu reći sve što znam, ali ću da kažem ono što sam htela da kažem prvi put. Nemojte me vi prozivati da ja to neću da kažem, ali nemojte mi, molim vas, ni vi držati predavanje. Znači, vaš predsednik stranke nije lik koji može da stane iza onoga što vi govorite. Vi možda jeste. Ali, znate li u čemu se razlikuju moj predsednik stranke i vaš predsednik stranke? Prvo u tome što predsednik moje stranke ima brojne rezultate koji su podigli nivo ekonomije ove države. Zbog toga što je on najbolji ministar finansija u svetu (žagor), zbog toga što je glasovima građana Srbije izabran kao neko ko je najviše doprineo ekonomskim reformama i zbog toga što je proglašen "Najevropljaninom" u jednoj godini na polju ekonomije. Nemojte da o tome sada pričamo vi i ja, ja vas molim, i nemojte da se otvara bezbroj afera, koje sigurno neki ljudi i u vašoj stranci i u mojoj stranci imaju na svojim plećima.
Što se tiče onih koji vode G17 plus, sigurno je da nije tako i sigurno je da se ovde radi o jednom teškom pokušaju da se jedan čovek i jedna stranka potpuno marginalizuju. Samo, to im neće poći za rukom, kao što nije nikada do sada pošlo za rukom.
Vama, gospodine, želim da postavim jedno pitanje. Želim da postavim i poslaničko pitanje: da li je tačno i na koji način je gospodin Todorović došao do stana i kuće u Ulici kneginje Zorke (bivša Ivana Milutinovića), koju je pokojni Marko Ristić zaveštao kao legat gradu Beogradu? Samo želim da postavim poslaničko pitanje da li je to tačno, ne tvrdim ništa.
Od vas tražim da ovde izađete pred nas i kažete da li ste osuđivani, pod broj jedan. Pod broj dva, da li se za druga krivična dela zaklanjate iza poslaničkog imuniteta?
Poštovani gospodine Batiću, što se tiče izbora, kada ste vi poslednji put izašli na izbore samostalno? Stranka G 17 plus izašla je na izbore 2003. i 2007. samostalno i, kao što znate, ovo je treći mandat u kome mi imamo poslanike u Skupštini. Mislim da je svim građanima Srbije jasno da je situacija u našoj zemlji bila vrlo specifična i to je jedini razlog zbog koga smo mi prvi put izašli na izbore zajedno na listi "Za evropsku Srbiju", a ne samostalno. Mislim da je svima u Srbiji jasno zašto je to u tom trenutku bilo jako važno. Vi niste bili na toj listi, znate zašto? Zato što vas niko  nije hteo na toj listi, gospodine Batiću. Dobro je, na vreme ste promenili stranu, dobili ste ambasadora, istrgovali i došli ste na pravu stranu. Dobro je da budete na pravoj strani. Što se G 17 plus tiče, vi niste dobrodošli, ali nismo mi jedini koji u ovom slučaju odlučuju.
Što se tiče poštenja, neću iskoristiti onaj drugi termin koji ste vi koristili, smatram da je to ružan termin i svoju decu učim da ne govore tako, što se tiče onih koji su pod sumnjom ili su optuženi za razna krivična dela, šta je sa vašim potpredsednikom stranke, šta je sa "aferom indeks", šta je sa... čini mi se da beše "Galenika"? Vi se sećate, gospodine Batiću, sigurno onog simpatičnog vica da glavni odbor održavate u Centralnom zatvoru. Pola vaše stranke je bilo tamo.
Prema tome, nemojte vi spočitavati G 17 plus poštenje, nemojte nam spočitavati rezultate izbora, ni u kom slučaju, jer mi ne samo da smo bili daleko iznad cenzusa svaki put kada smo izašli na izbore i sada u mestima gde smo izašli samostalno... Evo, reći ću za moj grad Leskovac: nismo bili na zajedničkoj listi, imali smo samostalne rezultate - 8%; u Loznici 24%, gde je naša koleginica Mira. Dakle, tamo gde smo izlazili sami imali smo odlične rezultate. U svakom slučaju, to su rezultati koji ne mogu da se porede sa vašima, jer vi prosto nemate rezultate.
Znate šta je meni jako zanimljivo kod vas, gospodine Batiću? Način na koji ste vi opsednuti ličnošću i delom Mlađana Dinkića. Razumem da je čovek harizmatičan i znam da zaista mnogi misle da je on čovek koji snažno sprovodi svoje ideje u delo i to uvek radi sa velikim uspehom, ali vi ste potpuno opsednuti njime, vi svaki dan dođete ovde i pričate samo o Mlađanu Dinkiću. To je meni simpatično, ali vi o tome treba da razmislite kao o svom velikom problemu. Hvala.
Poštovane dame i gospodo poslanici, zahvaljujem se pre svega koleginici i kolegi koji su mi omogućili da govorim pre njih, pošto nakon ovoga imam još jednu važnu obavezu ovde u Skupštini.
Poštovani gospodine ministre, poštovane kolege, molila bih da mogu da počnem da govorim.
Poštovani gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege, ministar je danas toliko hvaljen od poslanika da je meni prosto neprijatno da dodam još jednu pohvalu.
Naravno, činjenica da je ovaj zakon ušao u proceduru i da se našao na dnevnom redu zaslužuje zaista da uputimo pohvalu ministru koji je tome značajno doprineo, ali bih rekla da pohvalimo i parlament kao instituciju koja je spremna da ovaj zakon donese, imajući u vidu činjenicu da je najčešće kritike za nedonošenje ovog zakona povlačio parlament. Zato čestitam i vama koleginice i kolege što danas raspravljamo o ovom zakonu, jer je ovo jedan od važnih, rekla bih i sistemskih zakona koji uređuje jednu veoma značajnu oblast u našoj državi.
Donošenje ovog zakona ima jednu čudnu istoriju. Oni koji su bili zainteresovani za donošenje ovog zakona imaju jedan ovako šaljivo sujeveran komentar na temu - kad god zakon uđe u skupštinsku proceduru, ta vlada koja ga je predložila padne.
Mi ćemo naravno razbiti to sujeverje, jer se prosto ne radi o sujeverju. Radi se o činjenici da najverovatnije ovaj zakon nije smatran dovoljno važnim da se pusti u skupštinsku proceduru i da bude na dnevnom redu na samom početku mandata jedne vlade, što se sada dešava. To je svakako garancija da će zakon, nadam se, biti i donesen, da će u mandatu ove vlade početi da se primenjuje i da će već pokazati dobre rezultate.
Stranka G 17 plus naravno podržaće ovaj zakon pre svega zbog toga što je jedna od osnovnih vrednosti i ciljeva G 17 plus izgradnja modernog građanskog društva. Građansko ili civilno društvo jako je važno za razvoj svake države i kada se u skorije vreme govori o civilnom društvu često se čuju i neke negativne konotacije.
Želim da podsetim šta je u stvari civilno društvo. Civilno društvo to je svaki građanin pojedinac ponaosob, to su naravno i mediji, i udruženja građana, i univerziteti, i sindikati i udruženja stručnjaka, znači sve ono što nije neposredno vezano za državu i njene institucije. Naravno, onda moramo imati visoku svest o tome da je jedan takav sektor jako važno urediti i ovoga puta ga mi uređujemo kroz jedan njegov segment, a to je - delovanje udruženja građana.
Civilno društvo nije izum modernog vremena, već je civilno društvo nešto što potiče iz antičkih vremena. Samo bih podsetila na jednu definiciju Tomasa Pejna, koji ovako govori o odnosu društva i države, jer često se postavljaju pitanja u našoj javnosti od strane naravno onih koji su nešto manje upućeni u ovo - šta će nam uopšte nevladine organizacije, udruženja građana, civilno društvo, ako imamo državu koja treba da kroz svoje institucije brine o građanima?
Naravno da država ne može sama da brine o svemu i naravno da država neke svoje nadležnosti i prenosi, i ima uvid u to da je prosto nemoguće prepoznati svaku potrebu svakog građanina na svakom delu teritorije Srbije i da je mnogo bolje kada građani sami doprinose tome da njihove potrebe budu kvalitetnije rešene.
Tomas Pejn 1776. godine rekao je ovako - društvo je proizvod naših želja, država naših mana. Društvo podstiče našu sreću pozitivno, ujednačavajući naša osećanja, država negativno, ograničavajuće razlike. Društvo štiti, država kažnjava. Zato je važno da društvo i država deluju zajedno u cilju najboljeg ostvarenja prava svih naših građana. Istorija razvoja udruženja građana u Srbiji je zaista dugačka, kako smo danas mogli čuti od mnogih, ali ne uvek kontinuirana. Mi smo imali periode, naravno, kada je udruživanje građana bilo intenzivnije i kada je ono bilo u punoj meri uključeno u aktivnosti društva, ali imamo i periode kada nažalost to nije bilo tako.
Kolege pre mene su već pominjale prve oblike udruživanja građana kroz mobe i zadužbine, ali i religijske i humanitarne organizacije. Već je pomenut zakon iz 1881. godine, zakon o slobodi udruživanja, a termin nevladine organizacije takođe nije nikako nov. To je termin koji se prvi put u Srbiji pojavio 1874. godine u tadašnjem glasilu koje se zvalo "Glas javnosti".
Zakon iz 1881. godine, slično ovom zakonu, regulisao je takođe registraciju udruženja, statut, principe rada. Registracija se tada obavljala u upravi grada Beograda, ali ju je odobravao nadležni ministar za unutrašnje poslove.
Međutim, u novijoj istoriji Srbije mi imamo jedan period posle Drugog svetskog rata kada su udruženja građana mogla delovati samo kao društvene organizacije i kako cenjeni ministar malo pre reče, one su bile politički obojene i bile su često vezane za državu ili partiju. Ukoliko su negovale te vrednosti, njihov rad je bio omogućen i dobrodošao, ukoliko nisu bio je sputavan i često sankcionisan i kažnjavan.
Imamo dobre primere i tradiciju delovanja strukovnih udruženja, kao što je Srpsko lekarsko društvo ili Advokatska komora, ali sa druge strane su se pojavljivala udruženja intelektualaca, građana, koja su imala različito mišljenje od tadašnjeg sistema i koja su bila grubo sankcionisana i onemogućavana u svom radu.
Tokom osamdesetih godina pojavljuju se civilne inicijative koje predstavljaju prethodnicu višepartijskog sistema. Devedesetih godina delovanje udruženja građana i civilnog društva karakteriše jak otpor postojećem režimu - organizacije koje se bave ljudskim pravima, mirovne organizacije, ali i humanitarne organizacije koje su pomagale našim građanima da lakše prežive teška vremena.
Nakon 2000. godine udruženja građana, nevladine organizacije, civilni sektor traže svoje mesto u društvu i postoji izvestan period u kome je primećeno izvesno nesnalaženje u novoj situaciji, ali polako se sektor prilagođava potrebama društva i pronalazi svoje mesto i ulogu u današnjem društvu.
Današnju situaciju karakteriše činjenica da do sada nije bilo adekvatnog zakonskog okvira, o čemu su takođe mnogi govorili, relativno slaba struktura sektora, slaba povezanost, nema kišobran organizacija koje bi mogle na neki način da objedinjuju rad udruženja. Ali, ovaj sektor ima prilično ujednačen sistem vrednosti i okvir vrednosti, koji je u duhu i srpskih tradicionalnih i današnjih vrednosti koje promoviše naša država, ali naravno i evropskih vrednosti. To su naravno i demokratizacija društva, i poštovanje ljudskih prava, i socijalna inkluzija i mnoge druge vrednosti.
Godine 1995. u Srbiji je bilo registrovano samo 174 udruženja, 2005. godine bilo ih je 1.935, broj registrovanih udruženja raste, ali naravno posle donošenja zakonskog okvira očekujem da će taj broj dodatno porasti i da će sektor dodatno jačati.
Ono što želim da vam kažem je da se u jednom istraživanju 47,1% građana izjasnilo da su članovi nekog udruženja građana, a ako se izuzmu stranke i sindikati, onda 32,7% građana pripada nekoj vrsti udruženja. To govori o jasnoj potrebi da se ova oblast uredi, imajući u vidu činjenicu da oko trećina građana na neki način participira i učestvuje u radu nekog od udruženja.
Nažalost, današnja udruženja imaju i slabosti, o tome naravno treba otvoreno govoriti. One same registruju kao svoje slabosti često elitizam koji postoji među njima, naravno da postoje i zloupotrebe. Često postoje tzv. "one man show" organizacije, kada jedan čovek praktično čini organizaciju i neretko uzurpira neka prava iz te oblasti kojom se bavi. Zašto su nam potrebna udruženja građana? Na ovom polju često možete čuti brojne predrasude. Jedna grupa poslanika, koja je pohađala i u kontinuitetu pohađa seminar za dodatnu edukaciju iz oblasti rešavanja problema siromaštva, imala je prilike pre nekoliko dana da sluša jedno veoma inspirativno predavanje prof. Čupića o formiranju predrasuda.
Mislim da bi zaista bilo korisno da to predavanje mnogi čuju, jer kada se govori o nevladinim organizacijama zaista postoje brojne predrasude i neke od njih mi smo imali mogućnosti i danas da čujemo.
Međutim, nevladine organizacije potrebne su ne samo zbog onoga što je ministar istakao, zbog principa slobode udruživanja koja se jemči našim Ustavom, ali naravno i mnogim evropskim konvencijama, nego zato što i države, sve savremene države, prepoznaju ograničenu funkcionalnost same države da rešava i preuzme odgovornost za baš sva pitanja u društvu. Tako da se pojavljuju nevladine organizacije koje deluju i u oblasti socijalne zaštite, i u oblasti obrazovanja, i u oblasti zdravstva, održivog razvoja, zaštite životne sredine, ljudskih prava, ali i mnoge mirovne organizacije.
Šta danas rade nevladine organizacije i udruženja građana i na koji način one mogu da pomognu našem društvu?
One neretko učestvuju, i treba da učestvuju, u kreiranju politika, ali isto tako i u prevođenju politika u praksu, što je, rekla bih, problem naše države i gde postoji jedna praznina u kojoj je jako dobrodošlo delovanje udruženja. One grade partnerski odnos sa državom, a i međusobno. Takođe, one su naravno dobrodošle kao konstruktivni kritičari države, ali mogu da rade i na podizanju opšteg nivoa svesti u nekom problemu i mogu takođe biti i direktan pružalac nekih usluga, recimo u oblasti socijalne zaštite, zdravstva ili nekih drugih oblasti.
Koje su komparativne prednosti nevladinih organizacija u odnosu na državne institucije? Pre svega fleksibilnost, brže prilagođavanje potrebama i prepoznavanje potreba građana na terenu, znači, u samoj lokalnoj zajednici u okruženju, u komšiluku; zatim mnogo brži i efikasniji sistem odlučivanja, odnosno sistem donošenja odluka bez administrativnih barijera.
Dalje, njihova komparativna prednost je sigurno i dobro poznavanje kompjuterskih tehnologija, ali isto tako i tehnologija pristupa evropskim fondovima i načinima na koji oni funkcionišu, tako da oni tu takođe i državi, a pogotovo lokalnoj samoupravi mogu biti značajan partner u budućnosti. Šta država u tom partnerskom odnosu treba da radi i kako treba da ga gradi? Pre svega građenjem zakonodavnog okvira, odnosno donošenjem ovog zakona o kome mi danas govorimo. Hrvatska je 2001. godine donela zakon i danas ima registrovano 23 hiljade organizacija.
Naravno, mislim da država treba da odvaja izvesna budžetska sredstva kako bi pomogla funkcionisanju udruženja građana i to je ovim zakonom mislim dobro regulisano zato što, kao što sam rekla, nevladine organizacije ne bi trebalo da rade u svoju korist nego u korist građana, i potpuno je uredu da država kroz jedan transparentan, vidljiv proces i proces koji se može pratiti, odvaja budžetska sredstva kako bi finansirala ne nevladine organizacije, nego programe i aktivnosti kojima se one bave. Država treba da uključuje, kao što je bio slučaj i sa ovim zakonom, nevladin sektor i udruženja građana u donošenje politika, strateških dokumenata, ali i konkretnih zakonskih rešenja.
Želela bih da navedem par dobrih primera koje je naša država već imala u ovoj oblasti. To je pre svega Strategija za smanjenje siromaštva, koja je donesena uz aktivnu participaciju nevladinih organizacija i udruženja građana koji su se bavili problemima pojedinih, posebno siromaštvom pogođenih grupa, ali i Fond za socijalne inovacije, Ministarstvo za socijalna pitanja, koje je imalo posebna sredstva kojima je pomagalo rad udruženja osoba sa invaliditetom, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo omladine i sporta, koje je u jednom transparentnom i otvorenom procesu tokom prethodne dve godine preko konkursa omogućilo rad oko 200 udruženja mladih.
Zatim, Ministarstvo za omladinu je takođe sarađivalo sa nevladinim sektorom u procesu izrade strategije za mlade.
Pri Vladi postoji tim za smanjenje siromaštva koji aktivno sarađuje sa udruženjima građana i nevladinim sektorom, ali dozvolite mi da pohvalim i nas kao Skupštinu, koji smo poslednjih godina postali posebno otvoreni za udruženja građana. Kroz uvođenje prakse javnih slušanja uspeli smo da dovedemo veliki broj udruženja građana u Skupštinu kako bi smo sa njima razgovarali o pojedinim predlozima zakona, a takođe u okviru odbora za smanjenje siromaštva imali smo čak u jednom trenutku i formiran forum svih partnera koji se bave problemom siromaštva, pa su tu bili i lokalni partneri, i poslodavci, i sindikati i nevladine organizacije. Verujem da su to primeri dobre prakse.
Što se tiče samog zakona, on je naravno neophodan i nužan i u velikoj meri dobro koncipiran. Naravno, već su moji predstavnici rekli da su do sada na snazi bila dva zakona koja su uređivala ovu oblast. To je Zakon o društvenim organizacijama i o udruženjima iz 82. godine, republički zakon, i Zakon o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije iz 1990. godine, koji je bio zakon na saveznom nivou. Postojalo je šarenilo u predloženim rešenjima, čak i u registraciji, pa su organizacije birale po kom će se zakonu registrovati.
Ono što su bile slabe tačke ovih zakona su da su oni pravili razliku između udruženja građana, odnosno nevladinih organizacija, kako ih popularno zovemo, i društvenih organizacija, da nije bilo neformalnih oblika udruživanja, da nije bio rešen status stranih organizacija, da strana fizička lica nisu mogla biti osnivači, kao ni pravna lica, da je bio predviđen dosta visok broj potrebnih osnivača za osnivanje udruženja i da su postojala velika diskreciona ovlašćenja u gašenju udruženja. Prednosti ovog novog predloženog zakona su pre svega načelo dobrovoljnosti upisa, zatim mali broj lica koji se predviđaju kao osnivači, tri lica. Moram da vam kažem da je ovo u potpunoj saglasnosti sa zakonima iz Evrope i okruženja.
Danska, recimo, i Italija nemaju nikakvo ograničenje u broju osnivača, a većina zemalja, recimo poput Francuske i Nemačke, ima dva lica potrebna kao osnivači, dok je negde prihvaćen standard da to budu tri lica, pri čemu je naš zakon potpuno usklađen sa ovim evropskim zakonodavstvom.
Ono što je takođe prednost ovog zakona, to je da se statutom daje široka sloboda udruženjima građana da uređuju sopstvene odnose i sopstvenu delatnost, zatim uvođenje mogućnosti bavljenja privrednom delatnošću, pri čemu organizacije nemaju pravo da ostvarenu dobit dele među svojim članovima, već ga vraćaju u udruženje, odnosno u obavljanje onih aktivnosti koja rade u interesu građana. Dakle, to je veoma jasno definisano i ne pruža mogućnost zloupotreba.
Zatim, pohvalila bih javne konkurse za dodelu budžetskih sredstava. Mislim da je tu možda mogla da se stavi jedna odredba kojom će se pratiti faze sprovođenja tog programa kako bi smo bili sigurni da se sredstva dobro koriste, mada zakon predviđa povraćaj sredstava ukoliko ona nisu adekvatno korišćena.
Takođe pohvaljujem ovaj zakon zato što je probao da definiše šta su to organizacije od javnog interesa, odnosno šta je to javni interes i koje su to oblasti u kojima postoji poseban javni interes, kako bi se budžetska sredstva izdvajala za finansiranje tih programa.
Zatim, razlozi za zabranu su restriktivno propisani i u duhu su evropskih konvencija, uređuje se jasno postupak likvidacije, reguliše se i legalizuje rad stranih udruženja, ali takođe se reguliše i pravni status dosadašnje društvene svojine, što je takođe veoma značajno.
Ono što sam registrovala kao slabosti zakona, već sam rekla, smatram da je trebalo uvesti jasnu proceduru praćenja programa koji dobijaju budžetska sredstva. Takođe, verujem da su kao predlagači za zabranu sprovođenja zakona mogli da se uvedu i zaštitnik građana i građani svojim potpisima, kako bi se to na neki način izuzelo samo iz oblasti države.
Mislim da je trebalo i programe za mlade navesti kao javni interes. I, naravno, najveća zamerka je ona o kojoj su mnogi već govorili, to je član 76, koji faktički ostavlja imovinu u posedu društvenih organizacija. Mislim da se time diskriminiše druge organizacije.
Na samom kraju, evo moje vreme je već isteklo, želim da navedem neke ne vladine organizacije sa kojima smo da sada sarađivali u Skupštini. To su, recimo, Snaga prijateljstva ''Amiti'', Duga iz Ade, Udruženje studenata sa hendikepom, Grupa 484, Centar za prava deteta kao ekspertska organizacija, Centar za samostalni život invalida, Udruženje paraplegičara iz Leskovca, Autonomni ženski centar, Centar za unapređenje pravnih studija, Romski informativni centar iz Kragujevca i mnogi drugi.
U ime svih ovih organizacija, svih njihovih aktivista, svih građana za čiju dobrobit oni rade i svih onih sa kojima G17 plus deli viziju moderne, pravedne, uspešnije, bolje države, G17 plus će podržati ovaj zakon i glasaće za njega. Zahvaljujem.
Poštovane dame i gospodo, poštovana predsedavajuća, zahvaljujem se na datoj reči, želim da govorim o povredi Poslovnika, član 104. Smatram da je svaki put kada se iznesu neistine ili grube klevete u Skupštini to na neki način povreda njenog dostojanstva, ali i povreda dostojanstva građana Srbije koji prate prenose ove skupštine.
Poštovane koleginice i kolege, izvesno vreme nisam bila u Skupštini i očekivala sam, to je moje realno očekivanje i u životu i u politici, da se parlamentarna demokratija u Srbiji unapređuje i da svi mi na neki način izrastamo iz nekih ograničenja koja smo imali ranije. Nažalost, dolaskom u Skupštinu vidim da se stvari nisu promenile i da postoji jedan manir da se izađe za skupštinsku govornicu, da se iskoristi vreme koje imamo kako bismo izneli stavove na slobodnu temu.
Slobodna tema u ovom slučaju bila je – kako jedan poslanik zamišlja kriminal i šta sve on misli da se pod tim može podvesti. Upozoravam vas da sledeći put kada pominjete stranku G17 plus i potpredsednika Vlade i ministra Mlađana Dinkića imate u vidu da treba uvek da iznesete istinu; na istinu možemo reagovati, a pre svega tu istinu koju smatrate kriminalom možete prijaviti tužilaštvu. Vaša je obaveza, i kao građana i kao političkih aktera u ovoj državi, da sve ono što smo smatrate kriminalom prijavite, ukoliko imate za to dokaze. Ukoliko postoje dokazi za to, naravno da će tužilaštvo pokrenuti odgovarajuću istragu.
Koliko je meni poznato, do sada takvih istraga nije bilo. Ukoliko ih je bilo, Mlađan Dinkić se, kao odgovoran građanin ove države, odazivao na pozive, za razliku od mnogih drugih u ovoj državi. Odazivao se na pozive i dobio je mnoge sudske sporove koje je pokretao zbog kleveta upućenih njemu. To ćemo raditi i ubuduće. Molim vas da svaki put pažljivo odmerite reči, jer sve što ste ovde rekli obična je kleveta. Osim toga, očekujem da budete malo inventivniji, jer taj kiparski novac, Nacionalna štedionica i čega se sve nećete setiti toliko je staro da zaista više nikoga u ovoj državi ne može interesovati.
Dakle, molila bih vas da sada pričamo o mogućnostima kako ćemo dalje razvijati Srbiju, kao što je radila stranka G17 plus, i Mlađan Dinkić, onda kada je obezbedila da dinar bude stabilan, onda kada je obezbedila da devizne rezerve budu stabilne, onda kada je reformisala bankarski sistem tako da u ovom trenutku kada je svetska ekonomska kriza naši građani i njihovi štedni ulozi budu stabilni i bezbedni.
Znači, to je ono o čemu možemo pričati, a te insinuacije o upadima, o paljevinama i tako dalje ... Podsetiću vas, poštovane kolege, da se 2000. godine dogodila revolucija, da 5. oktobra 2000. godine nije ustala grupa, šačica ljudi koji šetaju ulicama i blokiraju saobraćaj, nego je ustala cela Srbija. O tome ste mogli da gledate pre dve večeri na televiziji...
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Jednostavno, toga dana stvari su se promenile i toga dana Srbija je krenula napred. Vi ste ostali tamo negde iza i tu činjenicu ništa neće promeniti i to su vam građani Srbije rekli na poslednjim izborima.
Zahvaljujem se, pozivam se, naravno, na član 104 – povreda dostojanstva. Kao što sam maločas objasnila, iznete su notorne neistine i potpuno pogrešna tumačenja nekih istina. Ovim završavam svoju diskusiju i nadam se da ću time dati doprinos nastavku rada, konstruktivnog rada ovog parlamenta danas. Zaista ne mogu da pređem preko ovoga o čemu je gospodin govorio, jer se radi o potpunim neistinama ili dezinformacijama i nepotpunim informacijama ili slobodnoj interpretaciji onoga što se zaista dešavalo.
Pre svega, govorim o periodu od pre tri, četiri, pet godina, moram da kažem da od jeseni 2006. godine, od oktobra 2006. godine, gospođa Ivana Dulić-Marković nije ministar poljoprivrede. Dakle, možemo da govorimo o onom periodu pre 2006. godine.
Moram da kažem još jednu stvar. Više puta smo o tome ovde raspravljali i zato sam vas maločas molila da se ne vraćamo na rasprave koje smo vodili pre pet ili deset godina. Ali, evo, na trenutak ćemo se vratiti, na još dva minuta koja imam, na tu raspravu i ja se više neću vraćati na to. Zaista želim da Srbija ide napred i da pričamo o onome što treba tek da se dešava u Srbiji, ali, eto, vi nas ponekad povučete unazad.
Šta se dešavalo kada je gospođa Dulić-Marković bila ministar poljoprivrede? Ako se sećate, tada je utrostručen budžet za poljoprivredu i to je zaista bio veliki pomak za poljoprivredu i poljoprivrednike. Tačno je, utrostručen je budžet za poljoprivredu 2004. godine. Tada je prvi put odobren veliki broj kredita za podsticaj poljoprivredne proizvodnje za proizvođače.
Šta se dešavalo sa tim kreditima? Krediti su deljeni po maksimalno transparentnoj proceduri. Ja vam ponovo kažem da nisam stručnjak za poljoprivredu, ali silom prilika sam morala da budem upućena u to.
Ja ću vas ovde podsetiti da smo tada upravo SRS i ja raspravljali o tome i da smo se saglasili oko toga, vaš tadašnji predstavnik, odnosno predsednik Odbora za poljoprivredu, da je Odbor za poljoprivredu imao kontrolu i uvid u ta dokumenta, da je komisija Odbora išla u Ministarstvo i da je mogla da dobije na uvid tu dokumentaciju. Vi sada možete da kažete, jer ste se posvađali međusobno, pa više ne znate ko šta priča. Tako je bilo. Komisija Odbora je imala uvid u te kredite. Krediti su deljeni po transparentnim procedurama.
Osim toga, napravljen je ogroman napredak u prilagođavanju naše poljoprivrede zahtevima evropskog tržišta. Za godinu, dve, tri ili pet, nadam se ne više, Srbija će biti u EU, a naši poljoprivredni proizvođači moraju biti spremni za tu utakmicu. To je ono što je gospođa Dulić-Marković najozbiljnije radila, kao ministar poljoprivrede. Kao obezbeđenje onima koji nisu spremni da prate tu tržišnu utakmicu, surovu, moramo da priznamo, ali takva je i mi smo deo nje, obezbeđena su sredstva za nekomercijalna poljoprivredna domaćinstva kako bi se pomoglo najugroženijima i najsiromašnijima. To su zaista dobri koncepti. Donesena je i Strategija razvoja poljoprivrede, prvi put u ovoj zemlji.
Mislim da sam dovoljno rekla i da nema potrebe dalje da polemišemo o ovome. Šta god, čega god se setili dalje, ja na to više neću odgovarati.
Zahvaljujem. Htela bih ovu diskusiju malo da vratim u neke normalne tokove. Zaista mislim da ovakvim burnim emocijama nema mesta. Vraćati se ponovo na to ko je izdajnik, a ko patriota, to smo valjda ostavili iza sebe, davno, pre desetak godina i mislim da to zaista nije nešto što u ovom trenutku Srbiji treba.
Srbiji u ovom trenutku, pogotovu po pitanju Kosova, treba zaista malo više mira i racionalnosti. Molila bih vas da to pitanje ne spuštamo na nivo na kome je govorio prethodni govornik.
Javila sam se, u stvari, na repliku gospodinu Dačiću, jer je zaista na ružan način govorio o mojoj stranci. O čemu se radi? Mislim da ovo pitanje, o kome je govorila gospođa Petković, zaista nije političko pitanje. Dakle, kada se radi o G17 plus, želim da podsetim gospodina Dačića da politika G17 plus i politika SPS-a nemaju ništa zajedničko među sobom i mislim da je to na zadovoljstvo i SPS-a i G17 plus.
Zašto je G17 plus bio u Vladi, a zašto je SPS podržavao tu Vladu? Želim da podsetim da G17 plus nikada nije pregovarao sa SPS-om i nikada nije tražio podršku SPS-a. G17 plus bio je u Vladi i sada ću vas podsetiti zašto.
Zato da bi dinar bio stabilan, da bismo uveli PDV koji niko pre toga nije imao hrabrosti da uvede, da bismo uveli fiskalne kase koje niko nije uveo, a sve to zbog toga da bi budžet bio stabilan, da bi penzioneri primali penzije, a da bi zaposleni u zdravstvu, prosveti i ostalim službama primali plate.
Zato da bi se u Srbiji ponovo stvorio srednji sloj, da bi lekari dostojanstveno radili svoj posao, da bismo svi kao pacijenti imali pristojne bolnice u koje možemo da odemo i aparate koji su potrebni za dijagnostiku našeg stanja, zato da bismo vratili staru deviznu štednju ... ne, moram da vas podsetim jer je pitanje zašto. Zato da bismo vratili čak i onaj zajam za preporod Srbije, ako ga se sećate, zato da bismo uveli poljoprivredne kredite, stambene kredite ...
To je sada sve normalno, ali moram da podsetim zašto je G17 plus učestvovao u Vladi i šta je sve uradio. I zašto je sada G17 plus u Vladi? Zato što želimo da start-ap kreditima podstaknemo preduzetništvo u Srbiji, da ljudi budu manje siromašni, da bude manje nezaposlenih, zato što želimo više šanse za mlade, zato što želimo da se Srbija ravnomerno regionalno razvija. Da li SPS to podržava ili ne – to je njihova politika.
Što se tiče gospođe Stojanke Petković, to apsolutno nije političko pitanje. Ugrožena je bezbednost i život jednog poslanika i njegove porodice. Da li zaista smatrate da ovde, u ovom parlamentu, treba politizovati to pitanje ili treba zaista svi da stanemo iza svakog od nas kome je bezbednost i porodica ugrožena? Razmislite o tome. Hvala.
Poštovane dame i gospodo, iskoristiću zaista jako malo vremena, jer sam već razmišljala o tome da odustanem od ovog javljanja, imajući u vidu da mi se na trenutak učinilo da će se diskusija zaista vratiti u tokove kojima svi težimo, a to su oni tokovi koji nas vode jednom normalnom, razumnom radu i raspravi o onome što je na dnevnom redu i što je naš posao.
Juče sam, poštovane koleginice i kolege, u nedelju, zajedno sa više koleginica, predstavnica ovog parlamenta, prisustvovala jednom skupu na kome smo jako ozbiljno pokušavale da razgovaramo o tome kako da Srbija što pre uđe u Evropu i koji su to načini da građanima Srbije, što jasnije i na što prihvatljiviji način, objasnimo koje su to prednosti onog puta koji je Srbija, podsećam vas, koji smo mi ovde u parlamentu izabrali, a to je evropski put.
U interesu naših građana sigurno jeste bezbednost, sigurno jeste mir, sigurno jeste bolji životni standard, stabilna ekonomija i sigurno jeste razmena iskustava sa svetom, sa svim našim prijateljima u svetu i sa ljudima čija tendencija jeste da žive normalno i zadovoljno u svojim zemljama, naravno, uz očuvanje nacionalnih identiteta, a to je ono što Evropa zapravo nudi.
Zaista vas pozivam da danas, kako reče moj kolega Nikola Novaković, i svojim ćutanjem na neki način pokažemo da mi jesmo za taj put, da ne treba ponovo da ga biramo, jer smo ga jednom već izabrali i da smo spremni da dajući doprinos najobičnijim načinom, a to je rad zbog koga smo svi danas ovde, da prosto svojim radom damo šansu miru i da damo šansu evropskom putu razvoja Srbije.
Zaista vas pozivam da što pre završimo raspravu po amandmanima i da pređemo na raspravu o zakonima koji nas očekuju, a koji će našim građanima i pre svega naučnim radnicima, ljudima koji imaju zdravstvenih problema, ljudima čije su porodice razdvojene, koji će mladima Srbije omogućiti da putuju, da se druže sa ljudima u svetu, da se druže sa našim prijateljima u Evropi i da na taj način još jednom potvrde da Srbija jeste deo Evrope i da za Srbiju ne postoji drugi put.
Zaista vas pozivam da u ime ovog cilja koji je, uverena sam, zajednički, jer je to cilj u interesu svih građana Srbije, damo doprinos današnjem radu i da omogućimo, pre svega, kolegama koji su konstruktivno podneli amandmane na ove zakone dođu do reči, da mogu da objasne i da onima koji smatraju da ti amandmani ne treba da budu usvojeni pružimo šansu da daju svoje argumente.
Zahvaljujem se. Ja se, u stvari, javljam na repliku, kao zamenik šefa poslaničke grupe, jer je pomenut predsednik stranke G17 plus. Ustupila sam pravo prof. Mićunoviću iz najdubljeg poštovanja, ali vi ste bili u obavezi, naravno, da reč date meni.
Gospodine Batiću, što se tiče funkcionisanja Saveta za borbu protiv korupcije, potpuno se slažem sa vama da Savet treba da bude telo koje će se baviti svim problemima koji se tiču korupcije. Međutim, moram da vas podsetim da Savet od trenutka kada je osnovan ima problema u funkcionisanju, i to od trenutaka kada ste vi bili član Vlade. Sećamo se svi toga da je bilo brojnih problema i da je nekoliko predsednika Saveta podnosilo ostavke, upravo zato što nisu imali minimalne uslove za rad, niti bilo kakvu saradnju sa tadašnjom Vladom, čiji ste vi član bili. Ja ću da vas podsetim da je Savet imao izveštaje i u to vreme, a da nije počeo da ih piše 2004. godine, od kada ste vi valjda počeli da ih čitate, jer više niste bili ministar.
Što se tiče brojnih optužbi koje ste izneli na račun Mlađana Dinkića, mogu da kažem samo jedno. Sretala sam u životu mnogo ljudi koji su bili fascinirani energijom i snagom koju ima Mlađan Dinkić, ali da budu do te mere fascinirani njegovim likom i delom kao što ste vi, zaista do sada nijednog čoveka nisam srela.
Što se tiče svih optužbi koje ste izneli, na njih se može pojedinačno odgovarati. Ja sam spremna, ako hoćete, tokom celog dana da odgovaram na njih, ali mislim da ovo nije mesto za to.
Gospodine, kao vrstan pravnik, vi valjda dobro znate gde je mesto da se optužbe iznose i da se na njih odgovora. Ali, problem je što vi to niste radili u vreme kada je to bila vaša poslovna obaveza, kada ste bili ministar pravde.
Podsetiću vas da se sve o čemu ste govorili, i Nacionalna štedionica, i ZOP, i Kipar, dešavalo u vreme dok ste vi bili ministar pravde. Imali ste direktnu odgovornost da sve ove tzv. afere, kako ih vi nazivate, isterate na čistac. Ne da ste imali obavezu, nego je to zaista bio vaš posao, za koji vi sada priznajete da ga niste radili. Ukoliko je bilo osnova za gonjenje, zašto niste pokretali prijave, zašto tužilac nije pokrenuo postupak protiv Mlađana Dinkića? Iz prostog razloga što tada, kao ni sada, nikada nije bilo dovoljno osnova da se takav jedan postupak pokrene.
Vi sada koristite u političke svrhe nekakve priče koje nemaju apsolutno nikakvu osnovu. Zašto to koristite u političke svrhe? Iz jednostavnog razloga, gospodine Batiću – jedan jedini put kad ste izašli na izbore, 2003. godine, bilo je više nevažećih listića nego što je bilo glasova za stranku koju ste vodili.
Naravno da vam je sada potreban neko ili nešto na čemu ćete pokušati da ponovo gradite neki svoj politički rejting koji je nepovratno izgubljen, ako je ikada i postojao.
Što se tiče suđenja i dokaza na sudu, vi sigurno bolje nego ja znate kako ste svedočili, između ostalog, na Kipru. Tako da je vaše svedočenje okarakterisano, kaže - gospodin Batić je predstavio svoje uopšteno shvatanje načina na koji je vršeno pranje novca i nije dao apsolutno nikakav dokaz u korist tvrdnji koje je iznosio. Znači, vi gospodine Batiću, ne samo ovde pred nama, nego i na sudu dajete svoje shvatanje pravde i istine. To zaista nije ono što je relevantno na sudu, a moram da vam kažem da više nije relevantno ni u javnosti Srbije. Zaboravite, jednostavno, takve ideje i mogućnosti kojima se bavite.
Naravno, postoji još jedna stvar koja vas boli, a to je odnos stranke G17 plus prema tajkunima, zato što smo se mi dosledno borili protiv njih. To smo i pokazali na primeru Karića, koga ste vi podržali iz žalosti što on nije značajan politički faktor na sceni Srbije; podržali ste ga u nadi da ćete i dalje sa njim imati saradnju kakvu ste imali. Za G17 plus saradnja sa tajkunima koji oštećuju državu jednostavno nije nešto što je deo njihovog programa, za razliku od vas.
Na kraju, gospodine Batiću, možete iznositi svakojake insinuacije na račun G17 plus i na račun gospodina Mlađana Dinkića, no, stoji jedna činjenica, Srbijom kruži vic da se glavni odbor vaše bivše stranke održava u Centralnom zatvoru. Sve insinuacije o našim vezama sa tajkunima ili ljudima koji imaju elemenata za krivično gonjenje su samo vaše, kako ovi na Kipru rekoše, slobodne insinuacije.
Ono što se sa vašim istaknutim članovima i saradnicima dešava, to je da se oni nalaze u zatvoru, okrivljeni za afere "indeks", okrivljeni za "Geneks". To su vaši najviši funkcioneri i najbliži saradnici, koji očigledno i te kako imaju stvari zbog kojih ih treba krivično goniti.
Molim vas da se okanete G17 plus. U protivnom, i dalje ćemo vam odgovarati. Ne bismo želeli ovu skupštinu da pretvorimo u to, ali vas pozivamo da na sudu, gospodine Batiću, date sve potrebne dokaze. Podsetiću takođe da je Mlađan Dinkić dobio proces protiv "Kurira" koji je objavljivao brojne neistine o njemu, kao što ste i vi pisali, opčinjeni njegovom ličnošću, knjige o njemu. Sve su to neistine i svi sudski procesi su to do sada dokazali i to će se dokazivati ubuduće. Sad vas molim da Skupštinu pustimo da radi svoj posao.
Na repliku imam pravo svaki put kada neko pomene moju stranku, kao zamenik šefa poslaničke grupe. Dakle, gospodine Batiću, dobro smo se mi razumeli, odlično smo se razumeli. Pozivali ste se na neka dela koja su navodno učinjena 2001, 2002. i 2003. godine. Bili ste ministar pravde, ali čekajte, kada je formirana Nacionalna štedionica? Podsetiću vas da je Nacionalna štedionica formirana uz punu podršku Vlade Zorana Đinđića i uz njegovo lično učešće, a i vaše kao člana te Vlade. ZOP, kada se to dogodilo? To je bilo 2002. i 2003. godine, takođe kada ste vi bili ministar pravde.
Dakle, gospodine Batiću, vrlo smo jasno govorili i ja sam vrlo jasno govorila o tome da ukoliko je bilo elemenata za gonjenje, vi ste kao ministar pravde imali nadležnost da preduzmete nešto po tom pitanju. Niste to uradili. To činite sada, to je prazna priča i od toga vi ne možete da pobegnete.
Što se tiče vaših odnosa sa PSS-om, neću u to da ulazim. Vi ste bili gost na njihovoj skupštini, a za mene je to značajan podatak koji govori o tome da ste povezani sa tom strankom ili makar da podržavate delovanje te stranke. Niko ne seiri ni nad čijom nesrećom, nego se jednostavno radi o čoveku koji je pokušavao da novac građana Srbije prisvoji, a to je nešto protiv čega smo se mi borili i uspešno izborili.
Što se tiče vaših članova koji su u zatvoru, ne možete da pobegnete od toga, jer to su neki visoki funkcioneri vaše stranke i ja sada neću čitati njihova imena iz poštovanja prema njihovim porodicama, a ne prema vašoj stranci. Što se tiče izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, gospodine Batiću, ja imam kod sebe neke od izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije koji govore o privatizaciji u 2002, 2003. itd. Recimo, tu je Veterinarski zavod Zemun, 30. 10. 2003. godine, ima zaista puno preduzeća, "Transport" Kragujevac, "15. septembar" Valjevo itd.
Dakle, izveštaj tog istog saveta na koji se vi pozivate, ako ćemo to raditi i ako ćemo danas zamarati ceo dan građane i Skupštinu, čitajući izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije... Mislim da nećemo nikuda stići ako se međusobno na bilo koji način optužujemo.
Ono što je činjenica, to je da ste vi bili ministar u toj vladi, da ste imali sve ingerencije da to sprečite i mislim da dalje o tome ne treba pričati. Uz puno poštovanje onoga što bi Savet za borbu protiv korupcije trebalo da radi, ne možete da poreknete činjenicu da ima puno njihovih izveštaja koji se tiču vremena u kome ste vi bili ministar pravosuđa.
Sve međunarodne organizacije su reforme u Srbiji ocenile kao dobre i značajne, osim reformi koje su postignute u pravosuđu. Da li treba da govorimo o broju zastarelih slučajeva, o stečajnoj mafiji, o sudijama koje su u to vreme, pod vašim pokroviteljstvom, radile? Nećemo o svemu tome govoriti.
Neću se više javljati povodom ovoga, iz poštovanja prema građanima Srbije i vremenu koje Skupština treba da koristi da bi se bavila svojim poslom.
Još jednom kažem, o ovome ćemo razgovarati na sudu, gospodine Batiću.
Dame i gospodo, narodni poslanici, gle čuda, mogu biti žene. Dakle, ja sam narodna poslanica Snežana Stojanović-Plavšić. Javila sam se zbog povrede Poslovnika, članova 104, 105. i 106.
Neću davati kvalifikacije o optužbama koje su iznete, jer ako neko govori o nekakvim perikama, noćnim lutanjima itd, to može biti samo njegov lični problem, ali to nije nešto o čemu Skupština ozbiljno treba da raspravlja.
Što se tiče Srpske radikalne stranke, želim da vas podsetim da vas je G17 plus na sudu dobio za klevetu. To će se dešavati svaki put ubuduće kada budete na ovakav način govorili. Dakle, poslanik SRS je osuđen za klevetu gospođe Ivane Dulić-Marković. Znači, kada god budete potezali reči poput "lopov", možete da dodajete slobodno, svaki put budite spremni da to dokažete na sudu, jer kada se nađete na sudu povodom takvih kleveta, onda se, drage moje kolege i koleginice, pozivate na poslaničke imunitete, sklanjate se od suda, nedostupni ste sudu, ne pojavljujete se po pet-šest puta na ročište. Ko? Gospodin Cvetanović, vaš poslanik.
(Predsedavajući: Molim vas, nemojte dobacivati poslaniku.)
Molim vas, ja ne dobacujem poslaniku.
(Predsedavajući: Ne kažem vama.)
Dakle, da se vidimo na sudu povodom svake od ovih kleveta, ali se pojavite na ročištu, kažite u svoju odbranu šta imate i sud će reći šta ima, kao što je rekao i u slučaju o kome sam govorila.
Međutim, nisam se javila zbog toga, javila sam se, gospodine predsedavajući, zbog toga što zaista postoji potreba da se zaštiti dostojanstvo Skupštine. Molim vas, ukoliko poslaniku koji se uvredljivo izražava o drugim poslanicima, o ministrima ili iznosi optužbe koje su apsolutno van pameti, kažete "ja vas molim da to ne radite, ja vas molim", a on nastavi, to je nešto što zaista ugrožava dostojanstvo Narodne skupštine.
Nije čudo što građani nemaju poverenja, ako potpredsednica Skupštine može da izađe i da kaže da je neki poslanik verovatno popio nešto i zbog toga govori tako.
Koliko je meni poznato, gospodine predsedavajući, poslanici ne piju na radnom mestu. Nisam do sada videla nijednog kolegu, niti koleginicu da su pripiti, da su nešto popili ili da u takvom stanju rade.
Dakle, molim vas da svi zajedno čuvamo dostojanstvo Skupštine, kako bismo mogli da radimo, kako bi građani imali poverenja u nas, a verujem da velika većina nas to i zaslužuje. Zato vas molim da koristite svoje poslovničke mogućnosti i ovlašćenja i da u takvim prilikama izreknete opomenu ili kaznu poslanicima koji se na takav način ponašaju.
Zahvaljujem, ali imam malu ispravku, po Poslovniku se javila poslanica psiholog Snežana Stojanović-Plavšić.
Da, ja sam se javila vezano za temu o kojoj je govorio gospodin Miša Petronijević. Ubeđena sam da on, kao član prethodnog Odbora za smanjenje siromaštva, zna da ovi podaci koji su izneseni juče u novinama nisu nikakva novost, da su to podaci koji su poznati još od vremena ispitivanja siromaštva 2003. godine i da su to podaci koji su sadržani u Strategiji za smanjenje siromaštva.
Strategija za smanjenje siromaštva u ovoj državi postoji od 2003. godine i ona nije vlasništvo nijedne vlade; ovo je već treća vlada koja sprovodi Strategiju za smanjenje siromaštva. Naravno da je veoma zabrinjavajuć podatak da u Srbiji oko 14% dece živi na liniji ili ispod linije siromaštva, i to je podatak kojim svi treba da se bavimo.
Ono što želim da kažem, to je da mislim da su svi poslanici dobili već drugi izveštaj Tima za smanjenje siromaštva, koji funkcioniše pri Vladi Srbije, pa bih volela da svi taj izveštaj pročitamo.
Mislim da se u njemu može jasno videti da siromaštvo u Srbiji ne raste. Ono jeste bilo i još uvek je na zabrinjavajućem nivou, ali siromaštvo u Srbiji ne raste.
Dakle, želim da kažem da se siromaštvo ne može gasiti nekim jednokratnim merama, niti je moguće samo socijalnim merama zbrinuti siromašne.
Da bi Srbija bila manje siromašna zemlja, ona, pre svega, mora da se ekonomski razvija i mora da brine i o mnogim drugim aspektima koji utiču na povećanje ili smanjenje siromaštva.
I Strategija za smanjenje siromaštva govori da, pre svega, moramo da se bavimo ekonomskim reformama, kako bismo jačali ekonomiju Srbije i kako bismo podstakli zapošljavanje, a samim tim smanjili siromaštvo.
Dakle, svi makroekonomski pokazatelji u prethodnim godinama pokazuju da se siromaštvo Srbije kao zemlje smanjuje i da bruto nacionalni dohodak raste.
Druga stvar kojom se moramo baviti je bojazan od porasta novog tranzicionog siromaštva, koje nastaje usled tranzicionih procesa. To je, takođe, nešto što smo do sada uspešno radili, imajući u vidu da se siromaštvo nije povećavalo. I, naravno, tek treći aspekt su socijalna davanja i briga o socijalno najugroženijima, gde svakako stradaju i deca o kojima je gospodin Petronijević govorio.
Ono što mislim da je jako važno i što mi kao Skupština treba da uradimo, a, nažalost, nismo uradili, to su dve stvari. Prvo, ja sam se već godinama zalagala za to da se u Skupštini formira poseban odbor koji će se baviti decom i dečijim pravima, što, nažalost, svim izmenama Poslovnika nije bilo moguće, pa će Srbija ostati zemlja koja nema u Skupštini telo koje će se posebno baviti decom i njihovim problemima.
Druga stvar je kontradiktornija. Naime, Skupština ima Odbor za smanjenje siromaštva, ali moram, sa žaljenjem, da konstatujem da u ovom sazivu Odbor za smanjenje siromaštva ne funkcioniše. Zato pozivam i vas, gospodine predsedniče, a i sve one koji su odgovorni za ovo, da ovu situaciju promenimo što je pre moguće kako bismo Odbor za smanjenje siromaštva ponovo stavili u funkciju i kako bismo bili u prilici da se kao Skupština aktivno uključimo u sve procese, da aktivno pratimo sve procese koje država sprovodi sa ciljem da smanji siromaštvo svih građana Srbije, a posebno siromaštvo najugroženijih grupa, u koje, svakako, spadaju i stari, i izbeglice, i samohrani roditelji, i osobe s invaliditetom, ali, nažalost, i deca.
Zahvaljujem.
Dobro je, to je zato što se u stranci G 17 plus žene nalaze na visokim položajima, pa nije lako popamtiti sva njihova imena. Ja sam Snežana Stojanović-Plavšić i nisam doktor, nego sam psiholog, a moja koleginica, šefica Poslaničke grupe je Suzana Grubješić.
Izašla sam zbog toga što je pomenuta stranka G 17 plus povodom pitanja o kome se govorilo.
Stavovi stranke G 17 plus u pogledu zaštite ženskih prava i rodne ravnopravnosti potpuno su jasni. Naravno da podržavamo sve ono što je koleginica Milena danas rekla i naravno da smatramo da Javni servis, svojim primerom, treba da pokaže kakav je odnos prema ženama u Srbiji. Potpuno je neprihvatljivo promovisanje bilo koje vrste nasilja.
Juče sam imala konferenciju za štampu, stranačku, na kojoj sam govorila. Juče je, za vašu informaciju i informaciju građanki i građana Srbije, bio Dan nenasilja i ja sam čitavu konferenciju za štampu posvetila pitanjima nasilja. Nažalost, to nije dobilo nikakvog odjeka u medijima, jer to nisu klasična politička pitanja koja interesuju našu javnost.
Ponoviću, nisam smatrala da je neophodno za skupštinskom govornicom o tome govoriti, da se stranka G 17 plus zalaže protiv svih vrsta i oblika nasilja, protiv nasilja u porodici, protiv nasilja nad decom, protiv vršnjačkog nasilja, protiv nasilja na ulicama, koje je, nažalost, eskaliralo u poslednje vreme, i posebno protiv organizovanih grupa koje promovišu nasilno i netolerantno ponašanje.
Stranka G 17 plus, kao građanska stranka, zalaže se za individualna prava i slobode i, u tom kontekstu, i za potpunu slobodu žena i svih ostalih. Kako se stranka G 17 plus zalaže za pitanje žena? Ona pokazuje, ne samo u svojim javnim nastupima, nego pokazuje...