Zahvaljujem. Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da ćete me podržati u težnji da ovu diskusiju vratimo u nešto mirnije tokove i da se vratimo na temu o kojoj pričamo.
Kada se nađete u prilici u kojoj se sada nalazim, da govorite o stvarima koje su opštepoznate i o kojima su mnogi drugi pre vas već govorili, može vam se desiti da priliku pretvorite u nepriliku i zapadnete u neke od zamki. Naime, možete postati neizrecivo dosadni, ako ponavljate sve ono što su vaši prethodnici rekli, a može se desiti i da u pokušaju da objasnite nešto što je već svima jasno, na neki način, dovedete svoje slušaoce u poziciju da budu povređeni ili da imaju utisak da ste ih potcenili.
Trudiću se da izbegnem obe zamke, ali ću vas unapred zamoliti za izvinjenje ukoliko do toga dođe.
U tom smislu, možda upravo zbog toga, želim da sa vama podelim jedan lični doživljaj, a to je moja prva asocijacija na reči koje se ovde, danas, najčešće spominju, kao i ovih dana, a to je pre svega reč – porez. Ova asocijacija vezana je za moje dugogodišnje profesionalno iskustvo psihologa praktičara i ona se odnosi na jedno pitanje koje je sadržano u jednom, mogu da kažem, najkorišćenijem testu inteligencije za decu, a pitanje glasi – zašto je potrebno da se plaća porez?
Ovo je jako teško pitanje za decu mlađeg uzrasta i za decu niže inteligencije, zbog toga što oni prosto ne znaju na koji način funkcioniše društvo.
Zatim, nisu u stanju da apstraktno misle, znači malo dugoročnije i, na kraju, nisu u stanju da prevaziđu fazu egocentrizma u kojoj se nalaze. Već za nešto stariju decu, inteligentniju, osnovnoškolce, ovo nije teško pitanje. Oni sa lakoćom odgovaraju da je potrebno da se porez plaća da bi se finansirali zajednički troškovi, da je potrebno da funkcionišu bolnice, škole, da se grade putevi.
Uverena sam da ni za jednog starijeg građanina Srbije, a svakako i za nas ovde, to pitanje nije teško i da se mi svi oko njega slažemo.
Znam koje je pitanje za nas teško. To je ono prvo sledeće pitanje. To je pitanje poreske politike. Ali, već ovaj jedan stepenik nas vodi do jako složene rasprave o tome šta je ispravna poreska politika i do rasprave koju kvalifikovano mogu da vode samo uskospecijalizovani stručnjaci, i ja ću se izviniti nekima što ću upotrebiti reč koju oni ne vole, koju mogu da upotrebe samo eksperti.
U tom smislu, u punoj meri predstavljam građane Srbije, jer kao i oni jako malo znam o ovim pitanjima i ostaje nam da verujemo ekspertima. Kao obrazovani laik verujem ekspertima i poštujem svaki dan koji su posvetili učenju ove jako složene problematike. U tom smislu, zaista verujem svim znanjima koja poseduje i gospodin Božidar Đelić, i gospodin Mlađan Dinkić i ovde prisutan gospodin Vlahović, i mnogi drugi stručnjaci, profesor Labus i drugi.
Međutim, nažalost, često dođemo u situaciju, našim građanima poznatu, kada dva stručnjaka imaju tri mišljenja. Šta onda raditi, dame i gospodo?
U ovoj situaciji preostaje nam samo poverenje. Možemo ga imati u jedne ili druge stručnjake. Vi, naravno, znate kojim stručnjacima verujem. (Glasovi: Tema.)
Tema, naravno, jeste poverenje i jeste poverenje u poresku politiku koju vodi jedna ili druga grupa. Mislim da sam to dovoljno razložno objasnila za one koji pažljivo slušaju.
(Predsedavajuća: Molim vas da ne dobacujte.)
Dakle, dame i gospodo, vraćamo se na temu poverenja. Tema poverenja takođe ima dva aspekta. Ima jedan koji je iracionalan, neko vam je prosto simpatičan ili nije, i ima onaj drugi koji je racionalan, a vezan je za prethodno iskustvo. A, šta govori prethodno iskustvo građana Srbije?
Dame i gospodo, moram na ovom mestu da vam kažem da ne spadam u branitelje bilo čijeg lika i dela. Naprotiv, zalažem se za demokratske, nasuprot autoritarnim obrascima u društvu. Dakle, ničiji lik ne nosim na reveru, a u srcu nosim samo likove svoje dece, porodice i svojih prijatelja. Ali, ovo što ću reći...
(Predsedavajuća: Molim vas da se malo vratite na temu.)
... je istina, ona je objektivna i to je ono što je realno. Građani Srbije veruju Mlađanu Dinkiću. Oni veruju aktuelnom ministru finansija, kao što su verovali guverneru Mlađanu Dinkiću. Zašto? Zbog prethodnog iskustva. Zato što su monetarnu politiku koju je on vodio osetili na svom džepu. I, ma koliko smišljali i fabrikovali afere, ma koliko se trudili da one budu maštovite, one to, nažalost, nisu. Poseduju nedostatak kreativnosti i svoje promotere čine smešnim.
Građani Srbije Mlađana Dinkića vezuju za stabilan dinar i zato mu veruju. A, zašto treba verovati aktuelnom ministarstvu finansija? O tome smo govorili pre nešto više od mesec dana, kada smo usvajali budžet. Oni su predložili budžet za koji su mnogi tvrdili da je nerealan.
Predložili su poresku politiku koja jeste tema, složićete se, za koju su takođe mnogi tvrdili da je nerealna. Međutim, evo, već ovo skorije iskustvo učinilo je da to nije tako.
Mi imamo veoma realan i veoma ostvariv budžet. Govorili ste da neće biti moguće finansirati budžetske rashode, da će budžetski prihodi biti pod znakom pitanja. To nije tako. Mi imamo realan rast u budžetskim prihodima, budžet se puni u očekivanom tempu, finansiraju se svi budžetski rashodi, inflacija neće biti veća od očekivane. Naprotiv, ona će biti manja. Ovaj budžet jeste razvojni, jer će omogućiti privredi da se razvija. Privredni rast je već zabeležen u prvim...
(Predsedavajuća: Molim vas da se vratite na temu.)
Ovo je tema. Tema je poreska politika. Zato je potrebno usvojiti akcize na dizel, koje jesu tema, nadam se da ćete se složiti. Zašto je poterbno usvojiti ih? Zbog toga da bi se ovaj budžet i dalje održavao onako kako je to u korist svih građana Srbije.
I, zašto je još potrebno? Zbog toga što, a to ste već čuli, ako treba ponoviću, raskorak između cene benzina i cene dizela ne treba da bude tako visok. I kako će se to odraziti, dame i gospodo, na standard građana? Pozitivno će se odraziti, zato što svi proračuni govore o tome da će očekivana inflacija biti u onim razmerama koje su predviđene. I zbog toga što će se, čak i ukoliko se čitava cena povećanih akciza ugradi u maloprodajne cene, one samo sa 0,4 procenta ugraditi u troškove, odnosno u inflaciju.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Da li smo mi, u stvari, spremni da nadrastemo sebe same? Da li smo spremni da opšte interese stavimo iznad pojedinačnih? Da li smo spremni da razmišljamo malo dugoročnije i jesmo li, konačno, spremni da individualni i partijski egocentrizam stavimo negde ispod zajedničkog interesa...
(Predsedavajuća: Upozoravam vas na prekoračeno vreme.)
... i ispod interesa svih građana Srbije? To je danas, dame i gospodo, pitanje, kao što je i mnogih drugih dana to osnovno pitanje u ovoj skupštini. Zahvaljujem.