Poštovane koleginice i kolege, poštovana gospodo ministri, poštovani građani Srbije, još jednom na početku želim da kažem da Srbija, po izveštaju Svetske banke, jeste lider u sprovođenju reformi.
Politika stranaka i njihovi programi razlikuju se po tome što neki vode odgovornu, a neki vode kratkoročnu politiku. Politika koju vodi G17 plus i Vlada Republike Srbije jeste odgovorna i dugoročna politika. Dakle, izveštaj Svetske banke govori o tome da je Srbija prvi reformator u svetu i zahvaljujući tome Beograd će sutra biti domaćin skupa na kome će biti svetska prezentacija izveštaja Svetske banke o tome kakav je rejting pojedinih zemalja u smislu omogućavanja poslovne klime u tim zemljama. Dakle, Srbija jeste zemlja koja je značajno razvila poslovnu klimu u proteklom periodu, i to jeste zasluga ove vlade.
Ali, dame i gospodo narodni poslanici, želim da vam kažem i da skrenem pažnju javnosti na to da je i ovaj parlament jedan od onih koji je najzaslužniji na ovom planu, jer se upravo u izveštaju Svetske banke govori o tome da je u ovom parlamentu usvojen veliki broj reformskih zakona, koji su i omogućili da do ovih reformi dođe i koji su omogućili da se Srbija nađe na ovom prvom mestu.
U tom smislu, želim da svima nama i svima vama čestitam na ovom mestu, koje smo svi zajedno zaslužili. Ono neće odmah sutra dovesti do povećanja standarda građana, ali će svakako u narednom periodu dati pozitivne rezultate i omogućiti da ne samo oni koji žive danas, već i oni koji će sutra živeti u Srbiji, žive bolje i žive dostojnije.
Što se tiče zakona o kojima danas govorimo, želim da istaknem da poslanička grupa G17 plus podržava ove zakone i smatra ih veoma značajnim.
Ovo su, bez sumnje, zakoni koji su u prethodnom periodu izazvali, mogu reći, buru u javnosti. Ta bura u javnosti je bila podstaknuta svim raspravama koje su za cilj imale da umanje značaj ovih zakona i da ih predstave kao reformu koja je protiv nekoga ili nečega. Upravo suprotno, ovi zakoni i ove reforme su "za" i oni su pre svega za penzionere i za sve građane Srbije.
Najlakše je, naravno, političke poene sticati kada želite da branite najslabije od nekoga ko ih uopšte ne napada. To su iskoristile mnoge političke stranke u našem okruženju. Ali, to svakako nije nešto na čemu se mogu dugoročno dobiti politički poeni, jer to ne predstavlja stvarnu brigu o građanima Srbije i o njihovim interesima.
Ova vlada želi zaista da na pravi način brine o građanima i zbog toga predlaže niz reformi. Jedna od njih je i reforma penzionog sistema. Zbog toga ja želim, u startu, da razgovaramo na sledeći način. Želim da u startu razbijemo neke zablude koje su povele javnost u prethodnim mesecima.
Jedna od prvih zabluda, koja polazi od jedne pogrešne pretpostavke, pa obično pogrešne pretpostavke na kraju stvaraju i pogrešne zaključke, jeste da se reforma penzionog sistema sprovodi zbog zahteva MMF-a. To nije tačno. Da li ćemo reformu penzionog sistema sprovesti u ovom trenutku, kada se to poklapa sa obavezom da ispunimo neke svoje međunarodne obaveze, koje smo preuzeli još pre tri godine, ili ćemo je sprovesti kasnije, to je možda pitanje za raspravu. Naravno da je bolje da to bude u ovom trenutku, jer ugrožavanje aranžmana sa MMF-om svakako bi dovelo do posledica po sve građane Srbije, pa bi imalo posledice i na penzionere.
Međutim, reforma penzionog sistema, kao što ste već čuli, morala je da bude sprovedena znatno ranije. Teškoće su nastale osamdesetih, devedesetih i posle 2000. godine. Reforma penzionog sistema mogla je da bude sprovedena osamdesetih godina, ali nije. Reforma penzionog sistema mogla je da bude sprovedena devedesetih godina, ali nije. Reforma penzionog sistema mogla je da bude sprovedena nakon 2000. godine, u nekim segmentima je takvih pokušaja bilo, ali nije sprovedena.
Reformu penzionog sistema možemo da ne sprovedemo ni sada. Ali, G17 plus svakako ne stoji iza ovakvog stava, jer mi nismo od onih koji veruju da probleme treba rešavati kasnije i da treba da ih rešava neko drugi. Mi želimo da probleme rešimo sada. Sigurni smo da će rešavanje tih problema dovesti do boljitka za građane Srbije.
Druga zabluda od koje se polazi u čitavoj ovoj raspravi je da penzioneri neće razumeti reformu penzionog sistema, da su penzioneri neki otuđeni ljudi, ljudi u trećem dobu koji razmišljaju samo o svojim penzijama. Penzioneri u Srbiji nisu takvi. To možda može biti istina za neke druge zemlje u kojima porodice nisu povezane na način na koji su povezane u Srbiji.
Penzioneri u Srbiji su naši roditelji. Oni često žive u trogeneracijskim porodicama, žive sa svojom decom i sa svojom unučadi. Penzioneri u Srbiji su podneli teško, dramatično vreme velike nezaposlenosti i bili su često u prilici da umesto roditelja izdržavaju svoju unučad. Ja sam sigurna da penzioneri u Srbiji to ne žele. Oni žele da njihova deca rade, žele da se poveća broj zaposlenih, žele da njihova deca budu u prilici da izdržavaju svoje porodice, a da njihove penzije budu dovoljno pristojne kako bi mogli da izdržavaju sebe i eventualno još malo pomognu svoju unučad.
To je ono što ova reforma donosi: održivost penzionog sistema, rasterećenje privrede, a time posredno, naravno, i povećanje penzija. Samim tim što se povećava broj zaposlenih povećava se priliv penzionog fonda i to se, naravno, posredno odražava i na sigurnost penzija i na njihovu stabilnost.
Dakle, penzioneri u Srbiji veoma dobro razumeju i mogu da razumeju da su reforme u ovoj oblasti neophodne i za njih i za njihovu decu.
G17 plus podržava reformu penzionog sistema zbog toga što ona omogućava održivost penzionog fonda, a samim tim i redovne, sigurne i stabilne penzije, nasuprot onih koje su neredovne, ne zna se kada će biti isplaćene, koje mogu da kasne i čiji iznos je uvek neizvestan.
G17 plus podržava ovu reformu i zbog toga što ona značajno rasterećuje privredu i time omogućava privredni rast i povećanje zaposlenosti. Već ste čuli da ukoliko bi ostao nereformisani penzioni sistem, to bi značilo apsolutno obavezu da se povećaju doprinosi za penzijsko osiguranje. Time bismo dodatno opteretili privredu. Time bismo dodatno podstakli sivo tržište rada. Time bi, naravno, penzije bile manje i nesigurnije.
Dakle, reforma penzionog sistema, i zbog rasterećenja privrede i zbog mogućnosti privrednog razvoja Srbije, upravo je ono za šta se mi zalažemo.
Naravno, G17 plus podržava reformu penzionog sistema i zbog toga što ona rasterećuje budžet Republike Srbije. Stabilan budžet, da li treba da ponovim, znači ekonomsku stabilnost i ekonomski razvoj. Stabilan budžet znači mogućnost da ulažemo u sve ono što je naš zajednički interes: zdravstvo, prosveta, infrastruktura i sve ostale stvari koje se tiču i penzionera, ali i svih ostalih u ovoj zemlji.
Čuli ste već da se u ovom trenutku izdvaja 20% iz budžeta. Znači, 20 % ukupnog iznosa budžeta odlazi na penzije. Time se pokriva 40% deficita fonda zaposlenih i preko 80% deficita fonda penzionera.
Takođe, izdvajanja za penziju odnose 14% društvenog bruto proizvoda, a prosek u ostalim zemljama je oko 8%.
Sledeća zabluda koja je vezana za ove reforme i koja se pojavljivala u javnosti jeste da će se penzije smanjiti. Moram da kažem da su me mnogi penzioneri u Leskovcu i penzioneri u mojoj porodici prvo pitali – da li je istina da ćete nam smanjiti penzije.
Dakle, penzije se neće smanjivati.
(Više poslanika glasno negoduje.)
Penzije se neće smanjivati. Penzije će i dalje rasti. One će pratiti kako troškove života, tako i povećanje zarada u jednom periodu. Nakon toga, pratiće povećanje troškova života i biće usklađivane...
Ja bih molila malo mira, ukoliko je to moguće.

Predsedavajući, molila bih vas da se mišljenje iznosi za govornicom, a ne u poslaničkim klupama.
Dakle, penzije u Srbiji će i dalje rasti. One će biti redovno usklađivane, u izvesnoj meri, kao što sam već rekla, sa zaradama u Srbiji, a u izvesnoj meri sa troškovima života, što je nešto, kako smo čuli, što je bila praksa i u prethodnom periodu, u periodu osamdesetih godina prošlog veka.
Rekla bih nešto i o najnižim penzijama. Zabluda je da će najugroženiji biti najsiromašniji penzioneri. To nije tačno. Korisnici najnižih penzija u Srbiji biće u povoljnijem položaju no što su bili do sada. Mislim da je to apsolutno svima jasno.
Dakle, odredbama ovog zakona najniža penzija će biti vezana za 25% zarade u Srbiji. Do sada je to bilo oko 17%. Najniža penzija u Srbiji od 2006. godine, kada ovaj zakon bude stupio na snagu, iznosiće oko 6.300 dinara; do sada, ona je bila oko 4.000 dinara ili nešto ispod 4.000 dinara.
Dakle, govorimo o tome da će najveći broj penzionera koji su korisnici najnižih penzija biti nakon ovoga u boljem položaju, nego što su bili do sada. Molim vas da ne zloupotrebljavamo i izvrćemo činjenice.
Dalje, što se tiče staža osiguranja, želim jasno da kažem građanima Srbija da se ostvarenje prava na penziju po osnovu staža osiguranja ne menja. I dalje će u penziju ići oni koji su ispunili – žene 35 godina, a muškarci 40 godina staža. Dakle, tu nema nikakvih promena. Promene koje će se sprovesti tiču se ostvarenja prava na starosnu penziju, odnosno starosne granice. Ona će se menjati postepeno u naredne dve godine.
Još jednom da vas podsetim da je ta starosna granica bila, kao što vam je ministar rekao, do osamdesetih godina 60 - 65. Nakon toga je smanjena na 55 - 60; 2002. godine ona je jednokratno povećana za tri godine. Želim kritičare ovog sadašnjeg povećanja da podsetim na to da je ona tada povećana jednokratno za tri godine i bila je 58 za žene i 63 za muškarce. Sada imamo postepeno povećavanje koje će se dešavati u naredne četiri godine, kako bismo to doveli na nivo 60-65 godina.
Kako se kreće starosna granica u nekim drugim zemljama? Makedonija – muškarci 64, žene 62 godine; Hrvatska 65-60; Poljska 65-60; Rumunija 65-60; Estonija 63-63, to je ono što može biti zanimljivo; Španija 65-65; Grčka 65-60; Irska 65-65. Šta se to, dame i gospodo, tako dramatično događa u Srbiji što nije potpuno normalno u našem okruženju i što nije potpuno normalno u logici penzija?
Takođe, želim da istaknem još neke detalje koji su vezani za ovo, a to je, pre svega, da će ovim rešenjem biti omogućeno da se podrži društveni standard penzionera, i popravi, jer će 0,10% fonda moći da se koristi za poboljšanje društvenog standarda penzionera, čime će oni koji su najugroženiji moći da dobijaju dodatnu pomoć.
Nivo prava u oblasti invalidnosti se poboljšava ovim predlogom.
Jedna značajna odredba, koju niko do sada nije primetio – deca bez oba roditelja imaće, posle ovoga, pravo da ostvaruju svoja prava na penziju od oba roditelja. Do sada su imali pravo po osnovu samo jednog roditelja. Zar ne smatrate, dame i gospodo, da je to značajna zaštita najslabijih u našoj zemlji? Dakle, dece koja ostaju bez roditelja.
Dalje, žene su u privilegovanom položaju u odnosu na muškarce.
Naknada za telesna oštećenja i negu drugog lica takođe zadržava jedan humani odnos u ovom delu.
To je ono što se tiče reforme penzijskog sistema, koja je vezana za izmene i dopune zakona o penzijskom osiguranju.
Ono što posebno želim da naglasim, to ćete mi dozvoliti, jer je to posebno važno za kraj iz koga dolazim, to je Leskovac, to je grad u kome je opustošena tekstilna proizvodnja tokom devedesetih godina. Ogroman broj radnika koji je u to vreme radio, radio je tako što nije dobijao platu. Kada sam u to vreme pitala neke svoje prijatelje koji rade u tekstilnoj industriji – zašto odlazite svakodnevno na posao godinama, ne primate nikakvu platu? Oni su mi odgovarali – zbog staža. Vrlo brzo nakon toga saznali su jednu neprijatnu istinu, nije bilo njihovog staža. Jednostavno ga nije bilo. Suočili su se sa tom istinom. Pokušavali su da ta prava ostvare preko suda. Time su dodatno opterećivali firme u kojima su radili, ali od toga nikada ništa nije bilo.
Sada, u ovom trenutku, donosi se zakon koji će svima njima omogućiti da ostvare svoja prava, da dobiju penzijski staž. Dakle, da povežu sve te godine u kojima im staž nije bio uplaćivan. To će Vlada Republike Srbije učiniti kako bi premostila ovaj ogroman problem koji je nastao tokom devedesetih godina.
Jedna dobrobit je za one koji nisu imali staž. Druga dobrobit je za sve te firme, koje se nalaze, verujte mi, prosto u mat poziciji, konkretno u Leskovcu, jer imaju ogromne dugove prema radnicima. Oni ne mogu da uđu u proces privatizacije, ne mogu da uđu u proces restrukturiranja, jer su opterećeni ogromnim dugovima, jer se vode dugi sudski procesi sa radnicima i jednostavno za te firme nema napretka. Ovim potezom, ovim zakonom, ove firme će biti rasterećene i moći će dalje da uđu u proces privatizacije i tako omoguće sebi i svojim radnicima zdravu poslovnu klimu.
Ono što je posebno značajno, o čemu se nije puno govorilo, a treba da se govori, jeste činjenica da država preuzima obaveze koje su nastale prema penzionerima zaostajanjem penzija, i prema poljoprivrednim osiguranicima i prema onima iz radnog odnosa. Država će penzionerima omogućiti da se penzija prima mesec za mesec. To je nešto što Srbija prilično dugo nije videla. Neću govoriti o detaljima, pošto smo već o tome čuli, a moje vreme ističe.
Na kraju, reći ću vam nešto, dozvolite mi jedan citat o starima iz jedne studije Simon de Bovoar. Ona kaže ovako: "Prestanimo da varamo sebe. Pitanje smisla našeg života je u budućnosti koja nas očekuje. Mi ne znamo ko smo ako ne znamo ko ćemo biti. Prepoznajmo sebe u starom čoveku i staroj ženi. To je potrebno ako želimo da u potpunosti prihvatimo ljudsku sudbinu."
Nadam se da nećete smatrati zloupotrebom ako vam kažem da su poslanici G17 plus u ovom trenutku, i u kontekstu ove reske, ali istinite misli Simon de Bovoar, svesni toga da mi danas ne razgovaramo i ne odlučujemo samo o penzijama naših građana koji su u trećem dobu.
Mi danas odlučujemo i o našim penzijama, penzijama naše generacije, još dalje od toga – danas govorimo i o penzijama naše dece i svih budućih generacija u Srbiji. Zato vas G17 plus poziva da podržimo sigurnu starost svih generacija u Srbiji. Hvala vam.

Imam jednu malu intervenciju. Javila sam se po Poslovniku povodom izlaganja gospođice Jovanović, a verujem da imam pravo i na repliku na izlaganje gospodina Petrovića, ali probaću da to bude sve u jednom izlaganju.
Javila sam se reklamirajući povredu Poslovnika i mislim da je predsedavajući učinio tu povredu, jer je dozvolio poslanici Jovanović da govori o našim porodicama. Za mene je to apsolutno neprihvatljivo.
Još jednom molim da ovu diskusiju vratimo tamo gde joj je mesto, da je vratimo ovde, da diskusija bude između nas svim argumentima kojima raspolažemo.
Molim vas još jednom, kao što sam vas molila deset puta do sada, nemojte govoriti o našim porodicama. Dakle, zamolila bih predsednika da oštro reaguje na činjenicu da poslanici radikalne stranke govore o pokojnim ljudima, da govore o našim ljudima i pokojnim bakama i pokojnim roditeljima. Predsedniče, zaista vas molim da se ova praksa konačno prekine u Skupštini Srbije.
Takođe očekujem da sledeći potez bude rasprava sa našom maloletnom decom. Molim vas, poštujmo porodične vrednosti Srbije, poštujmo porodicu Srbije i nemojmo govoriti o članovima naših porodica. To je zaista neprimereno ozbiljnim ljudima.
Što se tiče izlaganja gospodina Petrovića, zaista moram da kažem jednu stvar. Koliko juče, u ovoj skupštini Demokratska stranka i gospodin Petrović govorili su, kritikujući Vladu, da Vlada nema snage da se suoči sa reformama, da Vlada nema snage da izvede reforme, da Vlada nema snage da krene u restrukturiranje preduzeća, da Vlada kreira socijalne budžete kako bi se dodvorila glasačima itd.
Danas već, kad je Vlada pokazala da ima tu snagu, mi čujemo jednu potpuno drugačiju priču. Demokratska stranka treba konačno da se opredeli da li je za reforme ili protiv reformi. Ja bih vas molila, imali smo prilike da čujemo i na Odboru za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja da su predstavnici Demokratske stranke rekli da je prirodno da glasaju protiv ovog zakona, suočeni sa argumentima drugih poslanika i izgubivši snagu argumenata, da je sasvim prirodno da oni glasaju protiv jer su opozicija.
Nije prirodno da opozicija glasa protiv svega. Opozicija mora glasati za dobrobit građana. Molim vas, mislim da je savršeno jasno Demokratskoj stranci, kojoj odajem priznanje za reforme koje je sprovela u periodu kada je ona bila na vlasti, potpuno je prirodno da Demokratska stranka podrži reforme u Srbiji i neprirodno je da, mimo svojih opredeljenja i svog programa, ruši reforme u Srbiji.
Savršeno je jasno da je ovo reformski zakon, da je ovo zakon koji nije ni protiv koga, da je ovo zakon koji je za dobrobit svih građana Srbije. Ja vas najlepše molim da to i ubuduće poštujemo.

Probaću da odgovorim na deo tih pitanja. Zaista mi je žao, gospodine Markoviću, što ste mislili da ćete govoriti u ponedeljak, pa se niste malo bolje pripremili da govorite o zakonu danas. Onda ste iskoristili niz parola, vezano za rad Vlade, a na neke od njih pokušaću da dam odgovor.
Nemojte se vi pozivati na standarde, molim vas, standardi u ponašanju, a prozvali ste jednog ministra iz Vlade; nego, vaš premijer u prošloj vladi, kako se on ponašao, da li biste bili ljubazni da mi kažete. Da li smatrate da je njegovo ponašanje bilo bolje, da je bilo kultivisanije, da je bilo umerenije, da je bilo pristojnije? On je bio premijer Vlade. Rekla bih da je prilično uporedivo njihovo ponašanje.
Što se tiče JAT-a, pitali ste za standarde u JAT-u, da li su zlatne kašičice taj standard u JAT-u o kome vi govorite? Da li su standardi saradnici koji imaju fiktivne račune na koje se uplaćuju milijarde evra, saradnici od kojih se vi niste ogradili, za razliku od ove vlade koja je spremna da se ogradi i od svojih saradnika u istom trenutku kada shvati da sa njima ima nekih problema.
To nisu afere, gospodine Markoviću. To je spremnost da se obračunamo i sa onima u našim redovima koji imaju probleme sa korupcijom ili sumnjamo da imaju probleme sa korupcijom. Za mene je to potpuno prihvatljiv standard, za vas verovatno nije.
Da li je vaš standard rušenje institucija, poput Bodruma i svega ostalog što se dešavalo? Nemojte nam, molim vas, govoriti o standardima, hajde da pričamo o zakonu, o tome ste naravno pričali najmanje. Da li je vaš standard neodrživ budžet, sa ogromnim deficitom koji je ova vlada nasledila, sa dugovima koji nisu bili ni prikazani? Da li su to standardi o kojima vi pričate, gospodine Markoviću? Hajte molim vas da priču o standardima ostavimo po strani, jer će trajati do ponoći, a da pređemo na priču o zakonu.
Šta ste rekli o zakonu, šta je problem sa ovim zakonom, za vas? Govorite o tome da su reforme samo reč. Nije tačno, te reforme imaju zakone i članove u tim zakonima koji jesu ili nisu u redu, jesu reformski ili nisu reformski. Šta to u ovom zakonu za vas nije reformski, to bih volela da čujem, zaista bi me interesovalo.
Što se tiče standarda penzionera, gospodine Markoviću, dozvolite mi da vas podsetim, ako niste upoznati, 2001. i 2003. godine je promenjen obračun penzija, u vreme vaše vlade. Tada se prešlo na drugačiji obračun, pre svega promenjena je klauzula po kojoj se računa deset najpovoljnijih godina za penziju. Da li je to umanjilo standard penzionera, to je moje pitanje vama, ili nije?
Dalje, u to vreme prešlo se na tzv. švajcarski metod obračuna, koji je uveo ne samo usklađivanje sa platama, nego i usklađivanje sa troškovima života. Vi sada kažete da je to loše rešenje. Da li time priznajete da su vaša rešenja bila loša ili su uvek loša neka druga rešenja?
Takođe, u vreme vaše vlade produžena je starosna dob odlaska u penziju, gospodine Markoviću, i to jednokratno, u jednom trenutku za tri godine.
Vi sada govorite o tome da je produženje starosne dobi nešto što je neprihvatljivo. Ja bih vas molila za malo više doslednosti, kako bismo uopšte mogli da razgovaramo. Znači, ukoliko ste potpuno nedosledni u svojim izjavama, ja zaista ne mogu da vas pratim. Dakle, ne bih dalje o ovome pričala, a verujem da ćete vi imati još nešto da kažete, pa možemo razgovarati dalje. Hvala.

Najbolje je da se vratimo na zakon o kome danas raspravljamo, a sa čitavom ovom zamenom teza zaista je nemoguće polemisati. Ja sam bila potpuno jasna u onome što sam govorila i naravno, nažalost gospodine, da mnoge afere nisu dobile epilog na sudu. Bodrum nije dobio još uvek, nažalost, epilog na sudu, ali tu aferu ste vi priznali. Dakle, vi ste priznali da se to desilo. Za mene lično, to je jedan visokomoralni čin i to je sasvim u redu, ali to se desilo.
Da li vama sada treba dokaz na sudu o tome? Naravno, ja očekujem da ćemo dobiti epilog i na sudu za sve te afere, ali nažalost, za sada ih nema i nemojte se pozivati na sud, ja vas molim. Jednostavno, neke stvari jesu takve kakve jesu, postojale su, priznate su i one su se dogodile i ne možemo od njih da bežimo i snosićemo svi političku odgovornost.
Nemojte vi, gospodine Markoviću, brinuti o tome koliki je rejting G17 plus, kako ćemo proći na izborima itd. Kako će ko proći na izborima, videće se na izborima. Izbori su jedino merilo. Ispitivanje javnog mnjenja, svaka čast tome, ali dozvolićete, izbori su jedino merilo. Neću da ponavljam zaista rezultate koje smo imali u Leskovcu na mesnim izborima, ali oni su bili značajno veći od tih, ne znam koliko ste sada izmislili nekih 0,9%, to mora da ste noćas usnuli neki za vas lep san.
Dakle, ja sam vama postavila određena pitanja koja se tiču penzijskog zakona i koja se tiču onoga što ste vi na tom planu radili. Sada kritikujete ovu vladu što ide dalje tim putem. Ja ne vidim mogućnost da vi kritikujete nešto što ste i sami radili i da kritikujete pravac kojim ste i sami išli. Da li je moguće kritikovati pravac kojim ste i sami išli?
Da li je moguće da se pre godinu dana prosipaju kritike na ovu vladu kako je demagoška, kako je populistička, kako ona nema snage za reforme, kako nema snage da krene u restrukturiranje javnih preduzeća, a onog trenutka kada krene, svi ćemo se naći da branimo jadne građane od Vlade koja im čini zlo, koja je i ovakva i onakva, koja čas nema snage, čas ima previše snage itd? Pozivam na doslednost, a to je ono što mi zaista radimo.
Nemojte, ja vas zaista molim, brinuti dalje o tome kako se G17 plus ponaša. Za to je odgovoran G17 plus. G17 plus je svakog trenutka spreman da pred građanima položi račune i za ono što radi i za ono što ne radi.

Jeste, tačno je, ova vlada se bitno razlikuje od prethodne. Tačno je, postoje izvesne nesuglasice i postoje različiti stavovi u ovoj vladi. Gospodine moj, pa valjda znate da je to suština demokratskog procesa. Valjda znate da je suština demokratije pravo na različito mišljenje. Ne mogu svi da misle isto, kao u vreme vaše Vlade, kada je Demokratska stranka jedina imala mandat da o svemu odlučuje, a mali satelitski partneri su bili tu da je prate.
Vlada Vojislava Koštunice je drugačija vlada, to je demokratska vlada. Mi imamo mnogo zajedničkih stavova i imamo osnovne stavove koji su zajednički. Naravno da postoje i neki stavovi koji se razlikuju. To je potpuno prirodno.
Odgovoriću vam na pitanja vezana za penzije. Što se tiče penzija, nije tačno da je penzija zapečaćena. Dakle, niste dobro pročitali. Penzija će rasti, u skladu sa troškovima života. Ona će rasti u skladu sa rastom troškova života.
Dokle god rastu troškovi života postojaće i rast penzija. Dakle, penzije će pratiti rast troškova života. Ujednačavanje će ići postepeno. Stvarno ne razumem šta tu vama nije jasno. Nije tačno da je penzija zapečaćena. Penzija će rasti, kao što će rasti i plate.
Naravno da nije tačno da su najugroženiji najsiromašniji penzioneri, jer sam već rekla da će najniže penzije biti veće nego što su sada, jer će osnovica za obračunavanje biti drugačija od one koju ste vi postavili, biće 25%, a ne manja, kao onda kada ste je vi obračunavali.
Odakle garancije da će se penzije isplaćivati? Otuda što će fond biti održiv. To je veoma jednostavno, gospodine Markoviću. Dakle, fond će biti održiv i moći će da se isplaćuju penzije.
Neće postojati dugovi prema penzionerima, koji su stvarani i koje vi niste uspeli da rešite. Ova vlada će rešiti te dugove i tako će omogućiti da se penzija ne isplaćuje unazad za dva meseca, nego da se u ovom mesecu isplaćuje penzija za prethodni mesec. To u zakonu piše.
Ne vidim šta je ovde sporno i oko čega dalje treba da se sporimo. Hvala.

Zahvaljujem. Poštovani gospodine predsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani, poslanička grupa G17 plus podržaće zakon o zaštitniku građana.
Pokušaću da vrlo kratko objasnim iz kojih razloga. Zbog čega je zakon o zaštitniku građana toliko važan? Želim da istaknem da je ovaj saziv Skupštine doneo veliki broj zakona u raznim oblastima i poslanička grupa G17 plus na veliki broj tih zakona veoma je ponosna. To su zakoni u oblasti ekonomije, pravosuđa, u raznim drugim oblastima, to su zakoni kojima smo pokušali da državu Srbiju učinimo modernom, stabilnom državom i da je povedemo put Evropske unije. To je nešto što poslanička grupa G17 plus u punoj meri podržava.
Ali, jednu državu, stabilnu, ozbiljnu i modernu državu ne čini pre svega ni ekonomija, ni pravosuđe, ni državne institucije. Nju, pre svega, čini građanin Srbije. Građanin Srbije je centar ove države, on je kreator reformi, on je onaj koji je cilj reformi i građanin Srbije je cilj svih nas. Dakle, ovaj zakon u sam svoj centar i onoga o čemu govori, i materije koju uređuje, stavlja građanina Srbije, i to je ono što mi u ovom zakonu, pre svega, želimo da podržimo kao jedan dobar put ka ostvarenju ljudskih prava svakog građanina u Srbiji.
Samo građanin koji je svestan svojih prava, koji je u punoj meri upoznat sa time šta su njegova prava, može biti aktivan činilac u kreiranju standarda i normi koje će činiti naše društvo. To je ono što je za nas veoma važno. Zbog toga smatramo da je ovaj zakon jedan od osnovnih zakona koje moramo doneti ukoliko želimo da ovim putem idemo dalje.
Naravno, podržavamo ovaj zakon i zbog konkretnih normi koje on donosi, pre svega zbog mogućnosti da građanin i na jedan drugi način, ne kroz sve one koji su do sada bili standardni, zaštiti svoja prava i ostvari u punoj meri svoju ulogu u društvu.
Zaštitnik građana je, pre svega, jedna kontrolna institucija. To je institucija koja će vršiti nadzor nad organima državne uprave, javnih službi, organa lokalne samouprave i svih onih organa sa kojima građanin neposredno dolazi u kontakt kada je god neko njegovo pravo dovedeno u pitanje.
Ono što je jako važno i što ovaj zakon, mi smatramo, jako dobro reguliše, to je pre svega jedna široka dostupnost zaštitniku građana.
Dakle, ovaj zakon je na dobar način uveo mogućnost da svaki građanin Srbije dođe do zaštitnika građana. Kako? Tako što predviđa mogućnost formiranja kancelarija širom Srbije koje će se baviti zaštitom prava građana, tako što omogućava svakom građaninu da bez ikakvih troškova dospe do svog zaštitnika i tako što obavezuje službe koje će raditi za zaštitnika građana da pruže punu pomoć svakom građaninu u slučaju da on nije u mogućnosti da sam napiše ili formuliše svoje zahteve.
Takođe, ono što je jako važna odredba ovog zakona, to je nezavisnost koja se omogućava zastupniku građana. Dakle, on neće biti zavisan bilo od koga i na taj način smatramo da je upravo dobro i podržavamo činjenicu koju ovaj zakon potencira, a to je da zastupnik građana ne treba da bude član bilo koje političke organizacije.
Pri tome se, naravno, ne misli da je loše baviti se politikom i da kvalitetni ljudi ne treba da se bave politikom, ali, naravno, da zastupnik građana ne treba da bude član političke stranke, jer program i usmerenje političke stranke ne treba da obavezuju zastupnika građana.
On jednostavno mora da predstavlja sve građane u punoj meri, nezavisno od toga kakva su njihova politička, verska, nacionalna ili bilo koja druga ubeđenja ili pripadnost.
Takođe, ono što je jako važno i što smatram dobrim u ovom zakonu, to je činjenica da svi organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa zaštitnikom građana i da sve informacije njemu moraju biti u punoj meri dostupne.
Ono što je, takođe, jako dobro to je činjenica da će zastupnik građana moći da uđe u svaku instituciju i da će imati potpun pristup licima koji su lišeni slobode. Dakle, još jedno ljudsko pravo koje je potencirano ovim zakonom.
Takođe, želim da naglasim da me posebno raduje činjenica da ovaj zakon posebno uzima u obzir, kroz regulisanje mogućih specijalnosti za zamenike zastupnika građana, koji će se baviti posebno pravima dece, licima koja su lišena slobode, nacionalnim manjinama i osobama sa invaliditetom.
Naravno da podržavamo i intervenciju da žene, takođe, treba da budu deo ovih grupa.
Ali, želim da naglasim i jednu posebnu oblast, a to je oblast zaštite dečijih prava. Postojalo je razmišljanje da postoji poseban zamenik zaštitnika građana, koji će se baviti dečijim pravima, ali mogu neposredno da prenesem, danas nakon sastanka pododbora za prava deteta, da smo dobili informacije iz Ministarstva za socijalna pitanja, da već postoji nacrt zakona o zaštitniku dece, dakle, jedne posebne institucije koja će se posebno baviti dečijim pravima.
Verujem da je ovo jako dobro rešenje, jer su dečija prava zaista posebna u odnosu na sva druga ljudska prava. Ono što će zaštitnik dečijih prava uključivati, to je načelo participacije koje, moram da kažem, ovaj zakon ne sadrži. Dakle, ukoliko postoji neka zamerka, to je, pre svega, ta zamerka da, što se tiče opšteg zaštitnika građana, on nije u punoj meri dostupan deci, jer ne podrazumeva participaciju dece u ostvarivanju svojih prava.
Na kraju, završiću jednim citatom, koji kaže ovako: "Da li ste čitali Povelju UN o ljudskim pravima. To je najhumaniji zakon u istoriji ljudskog roda. Od pet milijardi ljudskih bića koja žive na svetu, od svakog od njih u punoj meri zavisi da li će ovaj zakon ostati san ili će on postati realnost. Vi ste jedno od tih ljudskih bića."
Poslanici G17 plus u punoj meri su svesni svoje odgovornosti i u punoj meri svesni su činjenice da od svakog od nas, pre svega, a zatim i od svakog građanina Srbije zavisi da li će ljudska prava u Srbiji u punoj meri biti poštovana. U tom smislu, podržavamo ovaj zakon i pozivamo i ostale da nam se u tome pridruže. Hvala.

Uvaženi narodni poslanici, naravno, koristim pravo na repliku povodom pominjanja stranke G17 plus i ovih ružno upotrebljenih reči "prava na život i smrt". Bojim se da stranku G17 plus ne bije takav glas. Odlučivale su o pravu na život i smrt neke druge stranke u ranijem periodu.
Iskoristiću priliku da kažem što je danas rečeno na račun stranke G17 plus, pa i ovoga. Naravno da je sve, najblaže rečeno, netačno. Takođe, iskoristiću priliku da odgovorim i na pitanje šta je Vlada uradila po pitanju poplavljenih područja, jer su se neki hvalili da su sagradili dve kuće, izvinite, četiri kuće.
Vlada je do sada sagradila 56 kuća u Jaši Tomiću. Te kuće su u završnoj fazi izgradnje, a radi se na još 156 kuća u Jaši Tomiću. U Međi je izgrađeno 15 kuća, a radi se na još 15 kuća. Sve ove kuće čekaju još 300 miliona iz rebalansa budžeta. Dakle, ukoliko brže usvojimo rebalans budžeta i nemamo ovakvu vrstu opstrukcije u Skupštini, kuće u Jaši Tomiću će biti brže izgrađene. Pozivam sve poslanike da se založe za to.
Što se tiče Ministarstva poljoprivrede, ono je već prebacilo 200 miliona dinara na račun štete koja je naneta poljoprivredi i takođe na rebalans čeka još 270 miliona koji će biti prebačeni na ove račune, ne računajući što su poljoprivrednici dobili i mogućnost da sa odloženim rokom vraćaju kredite koje su dobili. Dakle, Vlada je uradila onako kako je i obećala i sve kuće će biti završene. Ne radi se o četiri kuće, nego o kućama koje će rešiti probleme svih onih koji su poplavama bili ugroženi.
No, da se vratimo na G17 plus i na pravo na repliku koje želim da iskoristim. Zaista se danas čulo svega i svačega povodom G17 plus. Strpljivo smo čekali, jer smo želeli da ubrzamo raspravu i da omogućimo da rebalans bude donesen. Međutim, zaista nećemo trpeti do beskonačnosti. Želim po tom pitanju da budem potpuno jasna.
Što se tiče svih insinuacija povodom rejtinga G17 plus, ponoviću ono što sam rekla juče. G17 plus nije na političkoj sceni da bi sticao politički rejting, kao neki, i da bi dobro živeo na tom političkom rejtingu, bez spremnosti da preuzme odgovornost za rešavanje problema u državi. G17 plus rešava probleme u ovoj državi, nekad po cenu svog rejtinga.
No, rejting G17 plus nije tako nizak, on se meri na izborima. Mi smo na izborima dobili poverenje građana koliko smo dobili, ima nas dovoljno u ovoj skupštini da možemo da vršimo uticaj. To je ono što je činjenica. Kako će biti na sledećim izborima, videćemo.
Rekla sam vam da su nedavno u Leskovcu održani izbori za savete mesnih zajednica. Vi ste stavili primedbu da se radi o ljudima, a ne o stranci. Pa, o ljudima se radi. O tome pričamo sve vreme. G17 plus ima najbolje ljude i to smo pokazali na izborima za mesne zajednice.
Da li želite neke primere? U Leskovcu smo dobili 14% podrške građana. U mojoj mesnoj zajednici, kojoj slučajno pripada i vaš poslanik iz Leskovca, žao mi je što trenutno nije prisutan, od 616 izašlih birača, kandidat stranke G17 plus dobio je 130 glasova, a kandidat SRS 30. Znači, dobili smo 20% u toj mesnoj zajednici, a vi ste dobili 5%. Sve je to promenljivo, moguće je da će biti drugačije.
Govorite o selima, da ljudi u selima ne podržavaju G17 plus. U jednom selu u okolini Leskovca, koje nije malo, a to je jedno od najvećih sela, reći ću i ime, zove se Veliko Trnjane, dobili smo 70% podrške građana tog sela. Izvolite, to su sve poverljivi podaci, možete da ih proverite i da o tome dalje pričamo.
Takođe su se čule i razne druge stvari koje su na granici, za mene kao stručnjaka, na ivici zdravog razuma, moram da kažem. Tu priču o sajentologiji čula sam prvi put kad sam došla prvi dan u ovu skupštinu i zaista sam kao stručnjak ozbiljno bila zabrinuta za mentalno zdravlje nekih ljudi ovde. Ali, brzo sam smanjila tu zabrinutost, jer psihopatologija kaže ovako: kada neko govori enormne laži i u njih veruje, onda je on bolestan, ali kad neko govori velike laži i u njih ne veruje, onda je on zdrav. Znam da ste vi zdravi.

Zahvaljujem, ponovo se javljam povodom neistina koje su iznesene na račun G17 plus. Izvinjavam se kolegi, naravno, zbog svojih šiški, nisam znala da one toliko smetaju.
Što se tiče toga ko je video, a ko nije video kuće, zaista nisam bila u Jaši Tomiću, malo više sam se bavila problemima na jugu Srbije, jer je tamo bilo šteta od poplava. Problem je za one koji su bili, a nisu videli.
Današnji "Blic" strana 4 - slika, kuća koja se gradi na ulazu u Jašu Tomić i tekst koji nije baš naklonjen Vladi, jer izražava sumnju da li će sve biti završeno pre zime. Kaže: "Na utrini, na ulazu u Jašu Tomić, zida se za sada samo 56 zgrada". Čini mi se da sam upravo tako rekla. "Prvih desetak trebalo bi da bude useljeno do 30. jula, a ostale redom, tako da budu završene do 15. novembra.
Dalje, za 19 još nisu obezbeđena sredstva; to je onaj rebalans. Odmakli su radovi u centru sela, gde će biti građene četiri stambene zgrade, čije podizanje finansira država i jedna koju će pokloniti grad Beograd". Zatim, pominju se montažne kuće iz Ivanjice itd.
Dakle, to je onih 300 miliona koje očekujemo od rebalansa. Da dalje ne čitam šta se sve kaže u ovom tekstu, istine radi, nisam bila u Jaši Tomiću, evo, ljudi koji su bili, hajmo da se malo informišemo. Hvala.

Zahvaljujem. Zarad istine, postoji stenogram. Nisam rekla da je G17 plus bio prvi na izborima u Leskovcu. Rekla sam da je G17 plus osvojio 14% podrške građana Leskovca. Da li je to istina ili nije - 14% podrške građana Leskovca?
Dakle, ne u promilima, kao što ste pokušali danas da pričate o tome, ne 2%, kao što se priča, nego 14% - četvrti ili peti. Mi nismo bili prvi ni na parlamentarnih izborima. Jasno je da vi imate najviše poslanika. Mi imamo 30. Sada trenutno imamo 14% i to je ono što sam rekla. Navela sam neke slučajeve samo da bih ilustrovala da je u nekim mestima, i to ne samo u tim koje sam navela, pobedio i G17 plus.
Ja sam rekla da je to potpuno promenljiva stvar. Naravno, sve je to u redu, ćeraćemo se na izborima i dalje, ali G17 plus je snaga sa kojom treba računati. To je ono što sam rekla i stojim iza toga, molim stenografske beleške su tu. Dakle, nisam govorila neistinu, govorila sam punu istinu. Naravno, nisam govorila o SRS. Tačno je da je Radikalna stranka prva, tačno je, a ja sam rekla, da G17 plus ima 14% umesto dva, koliko vi tvrdite, i to je ono iza čega stojim.

Zahvaljujem, poštovani gospodine predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, građani Srbije, neću se dalje upuštati u ovu visokostručnu raspravu između gospodina ministra i poštovane koleginice, jer jednostavno u ovoj oblasti nisam dovoljno stručna.
Želim samo kratko da odgovorim na pominjanje stranke G17 plus i njenog rejtinga. Nemojmo se pozivati na sumnjiva ispitivanja javnog mnjenja. Reći ću odmah rezultate koje je stranka G17 plus ostvarila u Leskovcu na izborima za savete mesnih zajednica. Stranka G17 plus dobila je 14% podrške građana Leskovca. Neću da poredim sa ostalim strankama, ali verujte mi da neki ne bi bili presrećni sa tim poređenjem.
Što se tiče rebalansa budžeta, da se vratimo na temu, dozvolićete mi, posle svih ovih diskusija koje su danas vođene, želim samo kratko da rezimiram i da istaknem neke od stavova koje poslanička grupa G17 plus ima po ovom pitanju.
Nadam se da mi nećete zameriti ako kao neko, kao što sam rekla, ko nije u ovoj oblasti visokostručan, govorim jezikom građana i pokušam da sve ovo o čemu smo danas govorili prevedem na njihov jezik.
Šta znači budžet Srbije? Kada govorimo o budžetu, govorimo o tome koliko smo spremni da zajedničkog novca sakupimo u zajedničku kasu kako bismo finansirali zajedničke troškove. Dakle, ne govorimo ni o kakvom nametu građanima koje neko uzima zarad svojih nekih ciljeva, već govorimo o zajedničkom prikupljanju sredstava za zajedničke potrebe. Takođe, govorimo i o tome koliko trošimo i na šta, ali i o tome šta planiramo sa eventualno ušteđenim novcem. To je ono o čemu govorimo i danas.
Govoreći o ovom rebalansu sada, mogu da kažem da za građane imamo jednu jako dobru vest i jednu vest koju neki doživljavaju kao lošu, ali nisam sigurna da je to tako. Dobra vest, odlična vest za građane Srbije je da smo uštedeli novac. Dakle, imamo 32,2 milijarde viška u državnoj kasi. Sakupili smo 9,3% novca više nego što smo planirali, a potrošili smo oko 4% manje nego što smo planirali. Tako smo ostvarili zajedničku uštedu. To je ono što je jako dobra vest.
Šta je loša vest? Neki kažu da je loša vest što ovaj novac ne možemo da podelimo svima kojima je on potreban. To je tačno. Ne možemo da podelimo ovaj novac. Zašto? Iz dva razloga. Prvi je razlog zato što imamo dugove i to najveći obim dugova je onaj koji dugujemo sami sebi.
Dakle, moramo sebi da vratimo dugove i to one dugove koje smo napravili, da priznamo, nekim zajedničkim lošim odlukama, jer smo u jednom periodu poklonili poverenje nekim vladama koje nisu bile dovoljno odgovorne prema građanima i koje su jednostavno njihov novac koristile bez njihove saglasnosti. To je stara devizna štednja, to je zajam za preporod Srbije, to su oni novci koje su nam uzeli bez naše saglasnosti. To je ono što danas sami sebi moramo da vratimo od ovog viška.
Takođe, naravno, moramo da vratimo i neke spoljne dugove koji su u odnosu na 22 milijarde koje dugujemo sebi samo 1,5 milijardi u ovom trenutku. Neko je govoreći pre mene o svemu ovome uporedio čitavu ovu situaciju sa jednim kućnim budžetom. Meni je to poređenje blisko, ali se ne bih složila sa tim da se radi o porodici, o glavi porodice koja uskraćuje hleb svojim ukućanima, jer ovde se radi o tome da je ova porodica odgovorna prema najslabijima i najsiromašnijima, jer ona trećinu svog ukupnog budžeta odvaja upravo za njih.
Ovde se postavlja drugo pitanje. Da li je ova relativno siromašna porodica, koja živi u neuslovnim stambenim uslovima, koja ima s vremena na vreme posao, u kojoj su mnogi članovi nezaposleni, ali ima i mladih i talentovanih, želi da sav ovaj novac podeli među osobom, potroši ga i ne zna šta će dalje sutra ili pak želi da uloži ovaj novac u porodični posao, obezbedi posao onima koji su nezaposleni, podstakne one među sobom koji su najsposobniji da uče, da se školuju i da sutra doprinesu ponovo ovoj porodici, i da li želi da uloži u bolje stambene uslove u kojima će svi zajedno kao porodica živeti.
Mislim da je odgovor većine građana Srbije da želimo ovo drugo za našu zemlju. To je i odgovor G17 plus. Da, mi želimo ovaj drugi model, a to je model koji promoviše ovaj rebalans budžeta.
Na kraju, šta mi planiramo zaista sa ovim novcem, odnosno kako su Vlada i Ministarstvo finansija planirali da utroše ovaj novac. Kako ćemo trošiti ušteđeno? Trošićemo kreditiranjem izvoza, jer tu imamo problem, imamo loše rezultate u spoljnotrgovinskom poslovanju. Imamo problem sa nezaposlenošću i to je ono što želimo da rešimo ovim suficitom budžeta. Sedam hiljada ljudi dobiće posao. To nije dovoljno za Srbiju, ali je jako važno za Srbiju dobiti 7.000 novih radnih mesta, 7.000 novih porodica biće na ovaj način zbrinuto.
Dalje, stanovi o kojima je ministar već dovoljno govorio, znam da neće svi u Srbiji moći da reše stambeno pitanje, ali želim da vam kažem da sam se zaposlila 1985. godine sa 24 godine, sa završenim fakultetom i dugoročni stambeni kredit za mene je bio samo san iz prošlosti, san mojih roditelja. Dakle, na ovaj način ljudi ovih profila će moći da dobiju stanove i moći će da reše svoje stambene probleme, a da ne govorim o tome koliko hiljada takvih mladih ljudi danas u Beogradu su podstanari i plaćaju 300 evra svakog meseca.
Dakle, to je onih 300 evra koje će uložiti u sopstveni stan i to je ono što je ova vlada učinila realnim i mogućim. Takođe, podsticanje mladih sposobnih i kreativnih da se školuju u zemlji i u inostranstvu, podsticanje pozitivne selekcije kadrova, sprečavanje odliva mozgova, kao jednog od najvećih problema koje smo imali u prošlosti, a to je ono što dobijamo Fondom Vlade za mlade, i to je ono što G17 plus u punoj meri podržava i što je, moram da kažem, na neki način inicirao još svojim stipendijama za najbolje studente koje smo imali još kao nevladina organizacija.
Naravno, podržavamo i onaj deo koji će dodatno otići za rešavanje socijalnih problema i najugroženijeg dela stanovništva, i to je takođe ono što će G17 plus podržati. Dakle, zato što želimo mirnu i sigurnu starost za svoje roditelje, zato što želimo izazovnu, podsticajnu, kreativnu i uspešnu mladost za svoju decu, mi ćemo podržati ovaj rebalans budžeta.

Poštovane dame i gospodo, nije se uplašio, nego u G17 plus ima mnogo ljudi koji mogu da odgovore na vaše primedbe. Ovo je jedan od tih primera, a ima još puno poslanika. Prema tome, spremni smo da svako svakom odgovori.
Naravno, replika je na izlaganje gospodina koji je po hiljaditi put pomenuo G17 plus. To se dešavalo juče, dešava se i danas. Meni je potpuno razumljiva potreba da se sa ove govornice govori u ime stranke i da se drže politički govori, pogotovo ako stranka ima problema u sopstvenim redovima i mora malo da zbije redove. No, G17 plus nije takva stranka i G17 plus će vam još jednom reći: gospodo, dosta je sa zamenom teza.
Gde su pare sa Kipra, to je pravo pitanje za građane Srbije, odlično pitanje. Gospodo, gde su pare sa Kipra? To nije pitanje za G17 plus, jer u vreme kada su pare odnošene na Kipar G17 plus nije bio u vlasti. Pripadnici G17 plus, uključujući sve poslanike koji ovde sede, tada su bili građani Srbije, oni građani iz čijih džepova su upravo te pare i uzete. Lideri G17 plus o kojima govorite tada su bili asistent i profesor na Ekonomskom fakultetu. Oni se nisu bavili krupnim biznisom.
Pravo pitanje – gde su pare koje su otišle na Kipar – treba da postavite krupnim biznismenima u Srbiji, koji svakako ne stoje iza stranke G17 plus. Pitajte Karića, pitajte Drakulića, pitajte druge koji su se obogatili u vreme vaše vlasti. Ko im je to dozvolio i zašto, kakvi su bili interesi političkih stranaka koje su tada bile na vlasti, to je pravo pitanje za građane. Na to vi treba da date odgovor, a ne mi, dame i gospodo, koji smo tada bili obični građani u Srbiji.
Nemojte više menjati teze i nemojte pitati gde su pare sa Kipra Mlađana Dinkića, koji je pokušao da uđe u trag tim parama, ali nažalost, zbog zaostalih struktura nije uspeo to da uradi. To su činjenice. Nemojte više govoriti o tome da su lopovi oni koji su pošteno u to vreme živeli od svog rada. To pominjanje Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, za koje sam prvi put čula od vas, kao i teza da su oni nečiji kumovi – isto tako mogu da kažem da su oni kumovi nekoga od vas, pošto je to podjednaka istina kao da su kumovi nekog iz G17 plus. Dakle, iza G17 plus ne stoji krupni kapital.
Takođe, jedna krupna zamena teza je da G17 plus kontroliše tokove novca u zemlji. G17 plus je odgovorna stranka koja preuzima odgovornost ovde gde radi. Mi se zalažemo za ličnu odgovornost, u potpunosti. Dakle, mi smo spremni da snosimo odgovornost za ono za šta smo preuzeli odgovornost i nećemo odustati od toga. Govoriti o tome da tu postoje krupni interesi, govoriti o tome, čak je neko iskoristio termin "organizovani kriminal", molim vas da ne dajete tako paušalne procene, jer na taj način pokazujete svu dubinu svoje neozbiljnosti i površnosti.

Po osnovu pominjanja G17 plus bar pet puta u izlaganju, kao zamenica šefa poslaničke grupe u odsustvu šefa, dakle, sa punim pravom, gospodine, upoznajte se sa Poslovnikom. Dakle, replika na prethodno izlaganje. Zašto? Zato što je bilo vrlo zanimljivo. Zašto? Zato što smo čuli jednu zanimljivu tezu, par novih informacija i par neistinitih, naravno, optužbi.
Zanimljiva teza je ta da jedan pravnik, za koga mnogi kažu da je jako dobar u svom poslu, kaže da lopov nije onaj ko je ukrao novac. Vrlo zanimljivo. Bilo bi dobro da građani Srbije čuju kako to nije lopov onaj ko je ukrao novac? Kako to nije lopov onaj ko je uzeo novac od građana Srbije i odneo ga negde, nego je lopov onaj ko je pokušao da taj novac nađe. To je teza koja se uporno ovde ponavlja, ali je sada možda prvi put eksplicitno izrečena i meni je, moram da priznam, veoma zanimljiva.
Drugo, čuli smo još par zanimljivih informacija. Prvo, da se izvesni poslanici i poslaničke grupe stavljaju u odbranu Bogoljuba Karića i "Astra banke", koja je očigledno imala brojne malverzacije u svom poslovanju, što je i dokazano. Osim toga, gospodin Karić je poznat po tome što je sredstva na svoje račune prelivao u vreme najvećeg siromašenja građana Srbije, i ne samo građana Srbije, već i Srbije kao zemlje.
Dakle, u vreme kada je bio potpuno uništen budžet Srbije, kada je bila potpuno uništena privreda Srbije, kada su bile potpuno uništene devizne rezerve Srbije, neki ljudi u ovoj zemlji su se enormno obogatili. Među njima je gospodin Karić.
Meni je, naravno, zanimljivo da sada prvi put čujem da se jedna poslanička grupa otvoreno stavlja u njegovu zaštitu, što je zanimljivo s obzirom da su imali izvesnih sukoba interesa oko poslanika. Osim toga, zanimljiva mi je informacija, to je ovde jasno rečeno, čini mi se, stenogram će pokazati, da je radikalna stranka imala neki novac u "Astra banci", verovatno tokom devedesetih godina, koje sam već pomenula. Dakle, to su zaista zanimljive informacije za građane Srbije, samo sam imala potrebu da ih podvučem.
Treća stvar, da li Mlađan Dinkić, da li G17 plus kontroliše tokove novca u ovoj zemlji? Kontroliše tokove novca u ovoj zemlji, jer novac više ne može da ide na račune van zemlje, nego novac ostaje u zemlji. Budžet je stabilan, kao što ste imali prilike da čujete, devizne rezerve su značajno porasle, država je stabilna, građani još uvek ne žive dobro, ali imaju sigurnost da žive u jednoj pravno i ekonomski stabilnoj državi.
Kontrolišemo novac, kontrolisaćemo i dalje tokove novca. To je naša obaveza u ovoj zemlji. Ministar finansija mora da kontroliše novac, to je njegov posao. Ukoliko želi da ga dobro radi, on će se i dalje potruditi da novac građana završi na pravom mestu, u njihovim džepovima i u budžetu, naravno, koji je njihov zajednički. Kako bi se drugačije, gospodo, punio budžet? Juče ste govorili o tome ...
(Predsedavajući: Vreme, koleginice.)
Završiću odmah. Juče ste govorili o tome da se zavlače ruke u džepove građana Srbije i puni se budžet. Kako bi se drugačije, nego iz poreza, punio budžet? Da, imamo još jedan način, to je ono štampanje para, samo mi smo na taj način zaboravili i nemojte da nas podsećate uopšte na to. Dakle, kontrola novca mora da postoji u ovoj zemlji i G17 plus će se i dalje zalagati za to.

Naravno, dame i gospodo, da oko termina može da postoji zabuna, ali mi u G17 plus smo navikli da stručne termine koristimo kao stručnjaci, a ne tek samo tako u političkoj frazeologiji.
Dakle, u tom smislu se odnosila moja primedba na to, na upotrebu reči "lopov". Znam da se ovde ta reč vrlo olako koristi, ali ne bih preporučila stručnjacima da stručne termine koriste radi političke frazeologije, i to je prosto naš stav i mi se toga držimo.
Kada god govorimo o tome i u političkom govoru takođe koristimo te stručne termine, ne mogu da kažem neki narodni termin za nešto u mojoj struci. Ne bih sada da napominjem koji to termini mogu da budu.
Što se tiče "Astra banke", naravno da mi je jasno da svako može da ima u nekoj banci depozit. Ono što sam ja rekla je samo da je zanimljivo da se ovde plače nad sudbinom takozvanih domaćih banaka, društvenih, državnih, "Jugobanke", ovih drugih banaka, četiri najveće takozvane banke, a da su očigledno depoziti držani u nekim drugim bankama, i to je samo ono što sam želela da kažem. Naravno da je bilo potpuno legitimno pravo svakog da izabere banku, ali meni je prosto bilo indikativno i zanimljivo da je to bila baš "Astra banka".
Što se tiče neprijatelja, potpuno se slažem sa vama. Politički stav G17 plus jeste da su oni ljudi koji su stekli krupni kapital u vreme siromašenja države politički neprijatelji G17 plus, i mi takođe o tome stalno pričamo, pa to ipak vama ne smeta da ih nazivate našim kumovima.
Dakle, dajte molim vas, da stavimo stvari na svoje mesto. Niko od njih nije kum G17 plus. G17 plus nije imala nikakve veze sa tim ljudima, niti je držala novac u njihovim bankama i uvek se jasno politički odredila prema njima. Jednostavno, to je ono što su činjenice. Sve ostalo su insinuacije. Insinuacije mogu biti političke, sa jedne strane, a sa druge strane, ono čemu treba da težimo sa ove govornice jeste da govorimo činjenice i to je ono za šta se zalaže G17 plus.

Poštovane dame i gospodo, zaista sam pokušavala da celog dana strpljivo slušam sve ovo što se ovde dešava od brojnih pokušaja da se, pominjanjem G17 plus i ponavljanjem neistina, provociraju sukobi u Skupštini i da se ponovo opstruira rad Narodne skupštine. Naravno, to se neće dogoditi, ali želim da kažem da je neosnovano pominjanje stranke G17 plus zaista dojadilo, ne samo svima nama u ovoj skupštini, nego i građanima Srbije. Molim vas da shvatite da zamenom teza i da stalnim ponavljanjem, starih priča i starih neistina nećete ostvariti neželjeni efekat.
Naime, zavlačenje ruke u džep građanima nije ravnomerna i pravedna naplata poreza, koji služi u korist svim građanima Srbije. Zavlačenje ruke građanima u džep je kada uzmete deviznu štednju, kada opljačkate budžet državni, kada ga svedete na prosjački štap, kada istopite devizne rezerve zemlje i kada jednostavno finansijski uništite zemlju.
Mislim da nije potrebno da podsećam ni nas ovde u Skupštini, a ni građane Srbije šta je to pljačkanje građana i kada se najveć pljačka građana u istoriji Srbije na ovim prostorima događala. Sada, kada je budžet Srbije stabilan, kada su banke u Srbiji stabilne, kada smo dobili pozitivnu Studiju izvodljivosti, koja jasno i decidirano kaže da je reforma bankarskog sistema jedna od najuspešnijih reformi i to je činjenica. Vi je možete negirati, kao poznati ekonomski stručnjaci. Verujem da se svi vi jako dobro razumete u finansije i ekonomiju, ali dozvolićete da se i neki drugi ljudi u svetu, Evropi, pa i u Srbiji, takođe, ,u ovaj deo ekonomije razumeju.
Oni su rekli nešto potpuno drugačije, da je bankarska reforma u Srbiji, reforma banaka u Srbiji jedna od najuspešnijih reformi. Da je bankarski sistem u Srbiji sada stabilan, ali ne moraju to da vam kažu oni sa strane. Jednostavno, u bankama u Srbiji se sada štedi. Banke u Srbiji daju kredite. Kada smo poslednji put u ovoj našoj zemlji, ja se bar skoro ne sećam toga, a nisam baš previše mlada, imali dugoročne kredite. Kada se to dešavalo?
Ja vas molim, da više zamenom teza ne dovodimo u zabunu i Skupštinu i građane Srbije. Molila bih vas da se držimo dalje rasprave, da se držimo onoga o čemu treba da raspravljamo i da ne pokušavamo u nedogled da otegnemo naš rad, jer zaista mislim da je efikasnost rada Skupštine ono čime možemo doprineti i efikasnijoj reformama u Srbiji i boljem životu naših građana, u krajnjoj liniji.