Poštovana gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, verujem da dobrom delu u ovoj sali nije prijatno kada se govori o lokalnoj samoupravi iz dva razloga: prvi je što ste svojim primerom ostavili neizbrisiv ožiljak u srpskom građanskom društvu, pre svega kroz odnos prema onim jedinicama lokalne samouprave koje su bili politički bastioni demokratskog društva, između ostalog, nukleus Srbije u kome danas živimo; sa druge strane, što ste ličnim primerom, vršeći vlast u onim jedinicama lokalne samouprave u kojima su građani vama iskazali poverenje, takođe pokazali na kakav način i u kojoj meri ste sposobni da odgovorite obavezama koje, sasvim sigurno, prate funkciju lokalne samouprave.
Kada pričate o lokalnoj samoupravi, vi onda pričate o izbornoj krađi 1996. godine. Kada pričate o lokalnoj samoupravi, vi onda pričate o Raki, o Bidži, o Miletu Iliću, o svim onim prezimenima u međuvremenu, kojih ni vi sami ne želite da se setite.
Zbog toga se vratite ovom zakonu o lokalnoj samoupravi i istrpite neku kritiku i odgovorite na kritiku argumentima. Te 1996. godine ste pretrpeli politički poraz na nivou lokalne samouprave, koji niste mogli da razumete, između ostalog, zbog toga što ste se udaljili od građana. Mislim da mi, kao poslanika grupa DOS-a, u dobroj meri možemo izvući pouke iz vladanja koje ste vi sprovodili; ne mislim iz privrednog, nego pre svega iz političkog, s obzirom da je privredni ambijent i suviše kompleksan, ozbiljan i sasvim sigurno se ne može realizovati i rešavati na način na koji ste, recimo, to mislili nekada vi, ili na koji će, možda, neko pomisliti od nas.
Ali, ideja lokalne samouprave jeste ideja izgradnje vlasti koja je najbliža građanima; sasvim sigurno nije ideja vraćanja u prošlost, u kojoj i vi i mi imamo puno negativnih primera. Kada kažem mi, pre svega mislim na one građane ovog društva koji su 1996. godine, pa i 2000. godine, pokušali da odbranom na nivou lokalne samouprave sačuvaju onaj deo našeg društva koji je njima predstavljao poslednju odstupnicu u vremenu u kome oni nisu imali mnogo prava.
Zbog toga ovaj zakon ima i političku dimenziju, koju moramo izbegavati, jer u vremenu u kome živimo predsednik opštine, opštinski menadžer, čak i lokalni policajac, ne smeju biti ljudi koji će odlučivati u oblasti javnog informisanja; ne smeju biti ljudi koji će odlučivati u oblasti društvene bezbednosti; ne smeju biti ljudi koji će dovoditi u pitanje funkcionisanje društva, na način na koji su to učinili pojedinci među vama 1996. godine, pa čak 2000. godine.