Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovakva vrsta tumačenja predloženog zakona zapravo nije posledica našeg nedostatka, mi ne treba da tražimo takvu vrstu primera u svetu. Veće slobode i prava nisu naše anomalije, nego naša prednost.
I, bilo je puno primera u našoj zajedničkoj kolektivnoj prošlosti da smo mi išli korak napred u nekim segmentima društvenog života, i ako u ovom trenutku nešto tako činimo, mislim da zbog toga ne treba da se osećamo frustriranim ili da sumnjamo u sopstveni kredibilitet.
Pitanje obrazovanja je veoma kompleksno, ozbiljno, i mislim da ipak mi, kao društvo, moramo pitanje obrazovanja i odgovornosti prema obrazovanju spustiti na onaj nivo na kome se ono i stiče. Neka ljudi sami procenjuju da li će se školovati na maternjem jeziku, ukoliko su predstavnici neke nacionalne manjinske zajednice, ili, ako govorimo o Srbiji, na srpskom jeziku; da li će se školovati na engleskom ili francuskom.
Danas živimo u gradu u kome se ljudi školuju na stranim jezicima. Naša želja je da se Srbija za godinu-dve, tri, četiri, kvalifikuje u onu ligu u kojoj ne postoje granice i ne postoje ni obrazovne barijere. Mislim da ovakva vrsta kritike nije kritika koja može imati podršku Demokratske opozicije Srbije, a ona vrsta anomalije koja je bila uočena u prethodnom režimu nije nešto što može biti argument u našem slučaju, jer su i suviše velike razlike.
Ja se sećam, kao srednjoškolac, odlazaka na reku i pecanja i razlike u kvalitetu dozvole za ribarenje sa jedne i sa druge strane reke, ali ako je to bilo u vremenu komunistički uređene Srbije, ne mislim da će biti u vremenu u kome mi danas živimo; i, sasvim sigurno, mi kao poslanička većina, a ni oni koji su predlagali ovaj zakon nisu nečemu takvom težili, već naprotiv, zaštiti autentičnih prava, očuvanju osobenosti, afirmaciji prednosti i otklanjanju mana i nedostataka.
Tačno je da u Srbiji postoje škole u kojima se obrazovni programi sprovode na jeziku manjina, ali je isto tako tačno da je broj tih škola sveden, ne zbog toga što se neko selio, težeći nekoj nacionalnoj hegemoniji, već iz praktičnog razloga koji je proistekao iz primene propisa koji su karakteristični za preostali deo Srbije.
Školski razred ne možete formirati ako nemate u ovom slučaju, mislim, minimalno 28 učenika. Nisam siguran, ali je onda broj promenjen zbog problema koji su proistekli u onim sredinama u kojima školski razredi nisu mogli imati toliki broj učenika, zbog populacione politike.
Dakle, kada pričamo o obrazovanju, ostavimo političke kontekste u drugi plan, jer oni mogu biti predmet našeg interesovanja tek ukoliko postanu predmet samog obrazovanja, dakle, zajedničko tumačenje istorije i definicija budućnosti postojećeg stanja. Onda o tome možemo razgovarati u političkom kontekstu, ali kada stvaramo okvire, ti okviri nisu nacionalni i ne smeju biti politički, jer tako nešto zapravo nije put do stabilne države u kojoj mi svi živimo.
Nesreća ne priznaje etničku granicu; oni koji su mislili da će u tome uspeti pretrpeli su poraz, i mi zajedno sa njima, kao društvo. Zbog toga te barijere rušimo, one su psihološki teške, ali mislim da je jasno da ono što predstavlja suštinu ovog zakona zapravo jeste saniranje problema, koji su sami po sebi frustrirajući i koji nisu doneli mnogo dobrog našem društvu u celini.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da će, sasvim sigurno, moja konstatacija da je ovo jedna od najtežih skupštinskih sednica ovog saziva Republičkog parlamenta, sednica na kojoj se govori zastrašujućim jezikom, biti potkrepljena zapisnikom i stenogramom; mislim da je tako nešto veoma zabrinjavajuće i da nije dobro.
Mi smo poslanici koje su izabrali građani i moramo veoma brižljivo birati reči i kontekst u koji ih stavljamo, kao i voditi računa o atmosferi koju kreiramo svojim ponašanjem. I opozicija i pozicija, svaka na svoj način, traže politički prostor, ali mislim da je naša zajednička tragedija, između ostalog, u tome što mi još uvek tumaramo u onoj ravni u kojoj su sva sređena društva davno pronašla konsenzusom kvalitetne odgovore na sva teška pitanja.
Mislim da je današnja tačka dnevnog reda zaista ozbiljna, ali pre svega u onom smislu u kome ona ruši jednu psihološku barijeru koja je postojala na ovim prostorima, koja postoji i danas među nama i koja mora biti na pažljiv način dekomponovana. U suprotnom, hteli mi to da priznamo ili ne, veoma je teško izbeći zajednički utisak i ocenu kojom se današnji argumenti i kontraargumenti samo promenom geografskih pojmova i termina, bez posebne muke, mogu vratiti deset godina unazad; a zamislite kakve su se za nas reči, koje smo tada slušali, izgovarale i kakve su one imale posledice.
Mislim da je jasno da u ovom parlamentu postoje snage koje pokušavaju da zadrže postojeći društveni okvir, bar što se tiče problema o kojima danas razgovaramo - postoje snage koje žele da ga menjaju, i bar u ovom drugom slučaju reč je o dvostrukom pristupu. Mislim da smo kao poslanička grupa DOS-a dužni da pred građanima Srbije ukažemo na realne probleme koji postoje i na prostoru Vojvodine, i u svim drugim sredinama, koje mi kao parlament moramo da rešavamo.
Tretirali smo u poslednjih godinu dana problem juga Srbije, razgovarali smo o Kosovu; imali smo skupštinska zasedanja na kojima smo se bavili paketom reformi u oblasti poreskog sistema; paketom reformi radnog odnosa; bavili smo se reformama privrede, privatizacije itd; i nije logično ignorisati veoma jasno iskazanu i konkretno uočljivu problematičnu situaciju na prostoru Vojvodine.
Mi smo skupština koja prvo mora da odgovori na pitanje - da li je ona sposobna da primeni postojeći Ustav u meri u kojoj je to definisano 1990. godine ili nije; da li imamo želju da tako nešto uradimo ili nemamo, kao i da vidimo zbog čega su naše pozicije u toj meri nepokolebljive i nepromenljive.
DOS želi da izgradi efikasno društvo, a efikasno društvo može počivati samo na poverenju građana. Kada govorimo o prenosu vlasti iz Beograda u Novi Sad, to samo po sebi nije nešto što je kompromitujuće, niti nešto što je zabrinjavajuće, jer i u Novom Sadu sede predstavnici naših stranaka i u Novom Sadu žive ljudi koje po prirodi ljudskih odnosa moramo uvažiti, smatrati razumnim i odgovornim, a ne upravo suprotnim, onako kako se to danas često činilo.
Dakle, kada govorimo o omnibus zakonu, mi govorimo o usklađivanju autonomnih interesa koji postoje na prostoru Vojvodine i koji su drugačiji od interesa na jugu Srbije ili, recimo, u Beogradu, sa interesima koji moraju biti deo naše državne zajednice i sistema koji mi danas ne menjamo.
Govorimo o obrazovanju, govorimo o javnom informisanju, o penzijskom osiguranju, zdravstvenom osiguranju i hajde prvo da postavimo jedno pitanje - zbog čega bi jedna vojvođanska varošica imala više prava nego Skupština Vojvodine? Ako se složimo oko toga da treba da ima jedna skupština opštine pravo da osnuje lokalno sredstvo javnog informisanja, a vojvođanski parlament da nema, hajde neka neko izađe ovde za skupštinsku govornicu i kaže - treba ukinuti Skupštinu Vojvodine, ali to u ovom ustavu ne piše.
Dakle, u Ustavu koji je potpisao Zoran Sokolović to ne piše. Ne piše ni u ustavu koji nam je ponudila DSS. Baš naprotiv, u ovom novom predlogu ustava piše - Vojvodina puta šest, ne jedna skuština, nego šest skupština, ne jedno pravo, nego šest prava. Mislim da politizacija ovog segmenta našeg današnjeg rada nije dobra zbog toga što je ovo društvo opterećeno frustracijama iz prethodnih deset godina, o kojima mi danas ne treba mnogo vremena da trošimo, jer su one deo naše istorije, ali ne smemo zaboraviti te posledice.
Mislim da niko od vas, pogotovu ne oni koji žive na prostoru Vojvodine, ne sumnja da u toj sredini postoje odgovorni i sposobni ljudi, koji će poštovati zakone Republike Srbije i te zakone implementirati u svojim sredinama, vodeći istovremeno računa o lokalnim interesima.
Kroz zakon o lokalnoj samoupravi, koji je pred nama na ovoj sednici Republičkog parlamenta, mi ćemo dodatno osnažiti lokalnu samoupravu i na takav način uspostaviti ravnotežu. Ali, reči kojima se spominju vojvodstva, serdari, Austrougarska monarhija, granice gde ih nikada nije bilo, zapravo su vraćanje u prošlost u kojoj niko nije bio srećan, a mislim da je, između ostalog, ovaj parlament i odnos u njemu zapravo konstatacija jedne potrebe za ozbiljnom promenom.
Ako ta potreba postoji, hajde onda da vidimo na koji način do te potrebe možemo doći. U prvom koraku možemo doći ako se predstavimo kao odgovorni ljudi. Ovaj omnibus zakon je bilo potrebno doneti pre godinu dana. Nismo ga tada doneli. Ako ga nismo doneli tada, donosimo ga danas zato što niko ne može garantovati da ćemo za tri meseca imati novi republički ustav, koji će onemogućiti dalji razvoj problema koji postoje u tom segmentu našeg društva i koji sami po sebi moraju biti predmet naše pažnje.
Kada se navode primeri, često se poziva kao spas neka asocijacija iz prošlosti, pa se kaže - zar ćemo mi iz Pančeva morati da idemo u Novi Sad, da se školujemo u Novom Sadu, zar ćemo mi iz Pančeva morati da idemo kod lekara u Novi Sad? Pa ovo više nije ta zemlja. Vi iz Pančeva možete da idete i u London kod lekara ako hoćete; možete se školovati u Parizu, možete i u Beogradu; nigde to ovim zakonom nije osporeno; ali nemojmo sejati strahove u zemlji, koja je prestravljena, jer ćemo na takav način učiniti mnogo veće zlo sami sebi, nego što je to bilo ko uspevao u ovih deset godina.
Ovaj omnibus zakon mora dobiti podršku poslaničke grupe DOS-a, jer se ona time sama po sebi rasterećuje one vrste obaveza na koje nije u stanju da odgovori. Republička vlast ne može odgovorno izvršiti onu vrstu obaveze koja u ovom trenutku proizilazi iz statusa pokrajine. Nije prihvatljivo da se mi bavimo bibliotekama na prostoru Vojvodine. Zamislite paradoks da Republika određuje bibliotekara u nekoj biblioteci u Vojvodini, ne u Narodnoj biblioteci u Novom Sadu, nego u Kovilju?
Nije moguće to promeniti da Republika određuje broj odeljenja u svakoj školi. To su nasleđa koja nisu dobra i mislim da, sa jedne strane, mi činimo uslugu onima koji u ovom trenutku pokušavaju da profitiraju na političkom kontekstu ovog zakona, ali istovremeno ovo je hrabar čin koji će građani umeti da cene.
Danas ćemo to uraditi na prostoru Vojvodine, kao što smo prethodno rešavali probleme koji su postojali i u drugim delovima naše zemlje, a verujem da ćemo vrlo brzo kroz skladan ustav, koji neće biti predmet partijskih stavova već opšteg konsenzusa, uspeti da zatvorimo jednom za svagda onu vrstu političke teme koju odgovorne države i ozbiljni narodi ne pokreću iz decenije u deceniju. Hvala vam.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Skupština je, uprkos svemu, ozbiljno mesto, ali ovo ćemo shvatiti kao novogodišnji ustupak SRS. Verujem da ćemo lakše raditi u njihovom odsustvu. Nažalost, to je tako predloženo, u članu 81. da mi donesemo odluku, kojom bismo pomerili rok za okončanje današnjeg radnog dana i na takav način pokušali da odgovorimo u potpunosti svojim obavezama,  da istovremeno sebe lišimo obaveze sutrašnjeg rada. Dakle, pred nama je završetak ove tačke dnevnog reda i još jedna tačka dnevnog reda, a to je - izbor i razrešenje sudija. Mislim da možemo, kroz konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa, da završimo raspravu o amandmanima, da potom diskutujemo o poslednjoj tački dnevnog reda i na takav način završimo sa parlamentarnim zasedanjem ovu godinu. Molim vas za razumevanje.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je reč o blagom nesporazumu, s obzirom da su resorna ministarstva nadležnim skupštinskim odborima i do sada redovno prosleđivala svoje izveštaje. Takođe je pravo poslanika da zatraži izveštaj i u svakom trenutku da ga dobije.
Ukoliko ste aktivni u radu skupštinskih radnih tela, videćete da su, u skladu ne sa obavezom, nego pravilom, resorna ministarstva prosledila odborima godišnje izveštaje. O nekima se diskutovalo. Podsećam vas, recimo, na izveštaj MUP-a ili na kvartalni izveštaj Ministarstva finansija.
Dakle, to je procedura koja se poštuje i sa te strane kritika koja je upućena nama, kao poslaničkoj većini, zapravo nije održiva, jer ona nije zasnovana na argumentima.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da vam sada pomognem kako ne bismo imali slične dileme tokom rasprave u pojedinostima o drugim amandmanima koji su u proceduri.
Što se tiče finansiranja nevladinih organizacija vi ste u pravu, i zapravo ste pomenuli sve one nevladine organizacije koje u najvećoj meri i potražuju ovu vrstu finansijske pomoći i potpore od strane države. Međutim, u tome nema ničeg novog, podsetiću vas da postoje zakoni na osnovu kojih je Republička vlada, a time i poslanička grupa DOS obavezna da vrši takav oblik finansiranja; citiraću vam budžet iz perioda vaše vladavine koji je takođe na identičan način odgovorio istoj obavezi kroz izdvajanje sredstava, po pitanju, recimo, Ministarstva finansija - u Fond za sanaciju i zaštitu od elementarnih nepogoda, za sprovođenje Zakona o fondu za razvoj Republike Srbije, pa onda između ostalog, za otplatu kredita i kupovinu hartija od vrednosti.
I tu dolazimo i do troškova za Crveni krst Srbije u visini od 16 miliona dinara. To je samo što se tiče Ministarstva finansija. Što se tiče Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, ono se takođe bavilo finansiranjem istih oblika organizacije. Mislim da je jasno da smo mi dužni da, na takav način, i pod ovim okolnostima, ipak pokušamo da pronađemo finansijska sredstva kojima bismo pomogli onima koji takvu vrstu pomoći od nas traže.
Naravno, to ne isključuje i drugi oblik priliva sredstava u te nevladine organizacije, mi se u tako nešto i ne mešamo, ali odgovaramo svojoj obavezi na isti onaj način na koji su to odgovarale i prethodne vlasti. Dakle, staramo se o Crvenom krstu Srbije i svim drugim nevladinim organizacijama, prema kojima smo dužni da im poklonimo ovaku vrstu pažnje, na osnovu važeće zakonske regulative.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko pitanja je otvoreno. Ona su posledica ili zaboravnosti ili nespremnosti da se ozbiljno razgovara o efektima i rezultatima decenijske, dugogodišnje aktivnosti u okviru vlasti, čije štetno delovanje mi danas pokušavamo da saniramo.
Dakle, pitanje zaduživanja nije usmereno samo ka Zapadu, već je zapravo ono posledica i aranžmana koji su pravljeni sa državama koje ste vi definisali kao strateške partnere našeg društva, a tu pre svega mislim na Rusku Federaciju i Kinu. Mi smo dužni tim zemljama oko pola milijarde dolara. Ne očekujete valjda da će vam neko danas, makar on bio i predstavnik ruske ili kineske administracije, zaboraviti taj dug. To je ono o čemu mi danas razgovaramo i to je dug koji se vraća.
Što se tiče duga Ruske Federacije prema SFRJ, odnosno SRJ, pitanje je veoma problematično, jer su se pojavila privatna preduzeća i kompanije koje su preuzimale realizaciju tog potraživanja i zapravo na takav način oštetile naše društvo. Praktično mi dugujemo njima, a oni nama ne duguju ništa.
Što se tiče budžetskog deficita, on je realan i niko od njega ne beži. Jasno se utvrđuju izvori kojima će taj deficit biti popunjen - kroz privatizaciju biće ostvareno po 11 milijardi dinara odnosno 150 miliona dolara. Niko ne kaže da će ta sredstva biti utrošena u nekoj jednokratnoj aktivnosti. Podsetiću vas da su ozbiljna budžetska nastojanja i Vlade Srbije i poslaničke grupe DOS-a, koja tako nešto podržava u parlamentu, upravo usmerena ka prekvalifikaciji radne snage.
U tranzicionom fondu koji je predviđen ovim budžetom izdvojeno je 4,5 milijardi dinara. A, što se tiče restrukturiranja preduzeća i bankarskog sistema - u budžetu za 2002. godinu izdvojeno je gotovo 18 milijardi dinara.
Što se tiče plata i penzija - one će porasti za oko 19%, ali neće rasti na osnovu sredstava dobijenih kroz privatizaciju, već upravo kroz one procese koji su precizno utvrđeni i potvrđeni realizacijom budžeta za 2001. godinu.
Ne bih želeo da vas citiram i podsećam šta ste govorili u martu mesecu godine koja je na izmaku, ali mi je drago što niste bili u pravu. Hvala.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je jasno zbog čega je neprihvatljiva ponuda u tržišnoj ekonomiji za domaću i stranu proizvodnju. Zbog toga što se time krše međunarodne konvencije koje je naša država potpisala i koje je dužna da poštuje, a koje nije potpisao DOS. Zbog politike i zdravog razuma će naravno na tako nešto pristati. Konačno, od toga će koristi imati potrošači tih proizvoda. Slažem se da će proizvođači biti u poziciji u kojoj će morati da paze na kvalitet svog proizvoda i da se takmiče sa cenom tog proizvoda. To je tržišna utakmica i mi ne možemo pristati na takvu vrstu politike u tržišnom segmentu.
Što se tiče oslobađanja poreza na promet po onim stavkama koje vi ovde predlažete, gospodine Šešelj, bili ste potpredsednik Republičke vlade koja je te proizvode opteretila sa porezom od 18%, 9+3+3+3, železnica, savezni i 3% beogradske takse. Ona nije ostala u kasi Beograda, već je išla direktno u Republički budžet vašom odlukom. Naravno da su okolnosti bile drugačije. Na sve ove proizvode koje ovde pominjete naplaćivan je porez na promet samo u periodu prelazne Vlade od jednog meseca. Ti proizvodi su bili oslobođeni od poreza na promet zbog toga što je država obezbedila sredstva kojima je pokrivala onu vrstu troškova koja je do tog trenutka bila pokrivana prihodima ostvarenim naplatom poreza na promet.
Dakle, jasno da se naravno u etapama može vršiti oslobađanje određenih proizvoda poreza na promet i to oslobađanje će biti vršeno u onoj meri u kojoj naša država bude u stanju da drugim prihodima nadoknadi tako potrebna sredstva.
Mi moramo vraćati staru deviznu štednju, moramo isplatiti penzije Srbije, mi smo društvo u kome na jednog zaposlenog dolazi 1,2 penzionera. Imamo stotine hiljada izbeglica, imamo probleme sa milion i po nezaposlenih ljudi. Naša državna kasa je opterećena i ta sredstva se moraju pronaći u ovom trenutku, mi ih pronalazimo naplatom poreza na promet na odrđenu grupu proizvoda.
Oslobođeni su u prvoj godini proizvodi koji su pomenuti izmenom Zakona o porezu na promet. Nadam se da ćemo u narednoj godini biti u prilici da izađemo u susret vašem amandmanu i da, pošto ostvarimo potrebna sredstva kroz neki drugi oblik naplate, ovako nešto podržimo.
Mislim da je to jedino logično što u ovom trenutku možemo učiniti, uz konstataciju da je vaš amandman dobronameran. Nažalost, u ovim okolnostima nije realno primenljiv, jer mi ne možemo obezbediti potrebna sredstva nekom drugom ekonomskom politikom. Možemo liberalizovati segment tržišta u onoj meri u kojoj smo to učinili. Što se tiče naplate poreza na promet, želim da verujem da ćemo tokom rasprave o budžetu za 2003. godinu razgovarati o daljoj liberalizaciji ovakve vrste fiskalne politike. Hvala vam.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, nas je sasvim dovoljno za ovakvu vrstu rasprave i mislim da je jasno da pozivanje na kvorum i izbegavanje postavljanja tog pitanja nije ništa drugo do obična politička demagogija.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o akcizama, vrlo rado ćemo podržati izmene i dopune kojima će se dodatno opteretiti ta vrsta proizvoda, a istovremeno ostvariti sredstva kako se ne bi u državnoj kasi pojavio minus, s obzirom na onu liberalizaciju koja je bila prisutna kroz imene i dopune Zakona o porezu na promet.
Jasno je da mi imamo jednu kasu i da bi distanciranjem od ovakve vrste aktivnosti mi, zapravo, proizveli minus, ne u parlamentu i ne u "Službenom glasniku" koji će ovaj zakon objaviti, već zapravo u državnoj kasi u kojoj moramo izdvojiti sredstva za penzije, za dečije dodatke, za restrukturiranje privrede, restrukturiranje sredstava za energetiku. Tačno je da je struja poskupela, ali takođe je tačno da ovoga puta imamo struju, da je EPS proizveo 150 miliona kilovat časova, da je oborio sve rekorde u proizvodnji i da, istovremeno, uprkos svim izazovima Srbija ima uredno snabdevanje električnom energijom.
Tačno je da je inflacija ispod 40%, ali ne zbog toga što je neko u ovom društvu štampao novac, već zbog toga što se otklanjaju dispariteti u cenama. Svako ko u ovoj zemlji radi mora realno da naplati svoj proizvod i mislim da će poslanička grupa DOS-a sasvim sigurno podržati takvu vrstu politike. Uveren sam da će je podržati i druge stranke, mimo poslaničke grupe DOS-a. Što se tiče svih budućih amandmana na Predlog zakona o izmenama Zakona o akcizama, mislim da je jasno da mi nećemo odustati od te vrste politike; da se dodatno oporezuje, recimo, paklica cigareta; barem u onoj situaciji dok ta paklica ne bude fiskalno opterećena koliko je opterećena i u drugim društvima: 57% je standard i taj standard će biti postignut u narednih godinu dana.

Poštovani poslanici, dame i gospodo, akcizama na cigarete dobijamo milijardu dinara, od kojih će 700 miliona biti prosleđeno Fondu za zdravstvo, a 300 miliona Fondu za infrastrukturu škola. Dakle, to su sredstva koja će biti dobijena povećanjem akciza i mislim da je to povećanje opravdano.
Naravno, uvek ćemo podržavati onu logiku u kojoj neće stajati znak jednakosti između hrane i cigareta, s tim što ostavljamo svakome da proceni da li mu je značajnije mleko za porodicu ili duvan za njega lično.
(Tomislav Nikolić traži repliku.)

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, podsećam vas da su tačke dnevnog reda o kojima raspravljamo, zapravo, izmene i dopune Zakona o porezu na promet, odnosno Zakona o akcizama. Možemo da razgovaramo i o drugim temama, ali ne sa ovog mesta.
Što se tiče budžeta, bićemo raspoloženi da čujemo sutra od opozicije raspravu o toj tački dnevnog reda i onda ćemo moći da uporedimo argumente koje smo iznosili u martu mesecu, tokom rasprave o Zakonu o budžetu za 2001. godinu. Moći ćemo da ga uporedimo sa Zakonom o budžetu za 2000. godinu. Vremenski intervali u kojima smo sazivali i organizovali sednice, vreme koje je bilo potrebno da se usvoji, recimo, budžet za 2000. godinu i da se raspravlja o 800 amandmana, sve ćemo moći da uporedimo.
Mislim da je važno koristiti se činjenicama, što do sada iz političkih motiva moje kolege nisu činile. Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, zapravo govorimo o prvom javnom ustupku vlasti delu našeg društva koji je najviše stradao u prethodnih 10 -11 godina. Nije tačno da je republička vlada koju je formirala poslanička grupa DOS, Vlada koja je opteretila naše društvo porezima na promet, recimo, po pitanju svežih namirnica: mesa i jaja.
U vašem režimu te namirnice su bile opterećene sa porezom od 15%. U našem slučaju taj porez je bio 20% i mi smo jasno rekli da smatramo da ćemo posle devet meseci, kroz izradu zakona o budžetu za 2002. godinu, mi biti u prilici da u potpunosti oslobodimo od plaćanja poreza na promet te proizvode i na takav način za 20% umanjimo u prvom efektu cenu tog proizvoda, a verujem da će ona biti niža jer se kod nas još uvek cene formiraju kroz kalkulaciju i ne veruje se u stabilnost ekonomskog sistema.
Što se tiče Zakona o akcizama, takođe moram da vam kažem da se mi tu približavamo nekom evropskom standardu, baš kao i po pitanju one pozitivne liste lekova. Ne postoji ni jedno društvo u tranziciji koje na listi lekova koje država plaća ima 400 činilaca. Naša pozitivna lista lekova sadržala je 400 različitih medicinskih medikamenata, koji su sami po sebi bili teško dostupni građanima, ali istovremeno su otežavali budžetsko, noralno funkcionisanje. Moramo se prilagoditi savremenom životu, prestati da potenciramo socijalnu ulogu države i prenesemo odgovornost na građane i društvo, kojima ćemo omogućiti da žive od svoga rada.
Što se tiče ove primedbe vezano za izmene Zakona o akcizama, jasno je da se tu dodatno opterećenje stavlja na one segmente koji sami po sebi tako nešto mogu da izdrže. Tu, pre svega, mislimo na pušače i to na jedan, ipak, korektan način. Dakle, neki evropski standard je 57% od cene, to je zapravo davanje koje ide u fiskalni sektor. To kod nas još nije dostignuto. Mislim da smo najbliži po pitanju uvoznih cigareta iz klase "A". Naravno da istovremeno država uvažava potrebe našeg društva i, u meri u kojoj je to moguće, pruža olakšice za manje kvalitetne cigarete iz grupe "B" i "C".
Što se tiče uporednih efekata ekonomske politike koja je vođena u prethodnoj godini, sa rezultatima ekonomske politike koja je vođena u prethodnoj deceniji, mislim da nije pametno ulaziti u takvu vrstu analize jer su okolnosti u kojima mi funkcionišemo bitno drugačije.
Ako se poseže za takvom vrstom argumentacije, onda se to mora učiniti na korektan način. Neke mere u tom sistemu vrednosti su nepromenjene. Bilo da je reč o decembru 2001. godine ili decembru 1999. godine, potrošačka korpa je bila sastavljena na identičan način i tada i danas, s tim što je i tada bilo potrebno 2,5 neto zarade za potrošačku korpu, a danas 1,75.
Time ne želim da omalovažim bilo koga ko je tada kreirao ekonomsku politiku. Prosto, hoću da vam kažem da to nije dobro oružje u kritici naših ekonomskih mera. Mislim da je jasno da o budžetu moramo razgovarati otvoreno, da moramo videti koje su to primedbe. Ali, istovremeno ne možete od nas očekivati da mi prekršimo zakon i da, zbog galantnosti poslanika koji ne žele da učestvuju u radu skupštinskih tela prenesemo raspravu u parlament na način koji bi nas naterao u poziciju da prekoračimo 31. 12. decembra koji je dan "D". Jasno je da zbog krupnih zakonodavnih aktivnosti u parlamentu nismo bili u mogućnosti ranije da raspravljamo o budžetu i da u tome nema nikakve loše namere. U to ćete se uveriti i sami, na konkretnim primerima.
Dakle, što se tiče poreza na promet, prvi put od kad je uveden porez na promet mi ukidamo porez na promet i to u konkretnim situacijama i na način koji je preciziran izmenama postojećeg zakona.
Kod nas je porez na promet bio 15%, 9% plus 3% za železnicu, 3% saveznog poreza itd. To je bilo 15%.
U ovom trenutku to je onako kako se nekad govorilo, pozitivna nula. Mislim da nisu tačne špekulacije koje degradiraju kurs ekonomske politike konstatacijom da su neki proizvodi u međuvremenu poskupeli. Tačno je da su poskupeli, ali neko je iz ekonomske cene proizvoda mogao po prvi put da ostvari neki profit i naplati ekonomsku cenu svoga rada. O tome se ne govori. To se zaboravlja. To je suština svakog tržišnog razmišljanja. Ne možemo doveka eksploatisati naše društvo na način na koji je to činjeno u prethodnih 10 godina, opet zbog okolnosti na koje ne treba puno trošiti reči, jer mislim da su svi s tim dobro upoznati.
Dakle, država vodi računa o privredi. Uvodi se velika olakšica ukidanjem poreza na promet. Jasno je da je reč o dobrim sredstvima i da se istovremeno ta sredstva ne mogu prepustiti zaboravu, već se državna kasa mora namiriti na drugačiji način. To će biti učinjeno kroz izmene Zakona o akcizama. Dakle, kroz dodatno finansijsko opterećenje pušača i onih koji koriste motorni benzin, odnosno specifičan dizel.
Tu ne mislimo na poljoprivrednike. Oni će sa te strane biti pošteđeni pažljivom agrarnom politikom i agrarnim budžetom koji je bitno drugačiji od onog iz 2001. godine. Veći je i korektniji. Mislim da je jasno da je ekonomski napredak nesporan i da, uprkos svim kritikama kojima smo bili izloženi u prethodnih godinu dana, upravo konstatacija da danas ukidamo porez na promet zapravo govori o dve činjenice.
Prvo, pogrešili ste onda kada ste našu ekonomsku politiku smatrali ekonomskom politikom koja će potpuno degradirati naš privredni sistem. To nije tako.
Drugo, ovim se pruža ona vrsta motivacione injekcije koja je bila potrebna našoj privredi da bi agrar sa 28% rasta u ovoj godini otišao korak dalje u 2002. godini.
Budite sigurni da će to biti tako, baš kao što će se industrija iz statusa u kome se trenutno nalazi pomeriti, a i na zdrav način.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, ocenjujete da smo u ovonedeljnoj raspravi po pitanju kriterijuma izmena zakona  o akcizama i porezu na promet mi zapravo ponovili one diskusije i one stavove koji su bili dominantni i u procesu usvajanja zakona koje danas delimično menjamo. Karakteristika kritičara, koji su i onda i sada kritikovali ovaj zakon, je potpuno odsustvo spremnosti da se realno sagleda stanje u društvu i pažljivo analiziraju uzroci  situacije koja je takva kakva je.
No, tačno je da neko može kritikovati restriktivnu politiku Republičke vlade u oblasti javne potrošnje . Ali, to je naša namera i od nje nećemo odustati, vodićemo pažljivo računa ne o šest i po milijardi, koje možda za opoziciju nisu značajna finansijska sredstva, nego o jednom dinaru. Jer, ovoga puta taj dinar ne dolazi iz Topčidera, iz štamparije novca, nego dolaze iz proizvodnje koja je takva kakva je i iz pažljive politike koju vodi ova država. Između ostalog, dolazi iz one iste kase iz koje ta država mora: da vrati staru deviznu štednju; da svakog meseca isplati penzije; da svakog meseca ispuni obaveze za dečji dodatak; invalidninu; da svakog meseca obezbedi socijalnu pomoć za 20.000 izbeglica, da obezbedi sredstava za restrukturiranje privreda, da obezbedi sredstva za 1,5 milion ljudi koji su ostali bez posla. Eto, to je državna kasa kojoj mi danas olakšavamo ovim izmenama Zakona o porezu na promet.
U martu mesecu kada smo usvajali Zakon koji danas delimično menjamo, bilo je puno primedaba i puno raznovrsnih ideja. One su zaista liberalne, ali vas pozivam da iz perspektive opozicije odgovorite zašto vi u deset godina niste ukidali te poreze, već ste ih, naprotiv, proširivali i uvećavali. Danas poslanička grupa DOS-a podržava izmene Zakona u onom delu u kome se ukida porez na promet u visini od 20% za sveže meso, povrće, jaja , ortopedska pomagala i lekove sa pozitivne liste
Ako nastavimo ovim tempom, sa pažljivom potrošnjom, kontrolisanim javnim rashodima, siguran sam da ćemo za godinu dana imati oblast koja će biti poreski liberalizovana, oslobođena od ovakve vrste opterećenja. Sve drugo je kupovina socijalnog mira na kratak rok, koji sam po sebi ne može biti zadovoljavajući za društvo koje se mora promeniti.
Dakle, ideja o oslobađanju ovih proizvoda nije ideja liberalizovanja tržišta, u segmentu u kome država više ne arbitrira . Vi ste govorili samo o socijalnoj komponenti, pravdajući, recimo, efekat ovoga činjenicom da će cena nekog proizvoda biti za 20% niža, a odbijate pri tom da govorite o činjenici da danas od pravnog lica ne možete kupiti jednu tonu domaćeg krompira, jednu tonu domaćeg paradajza, krastavac, luk. "C" market i "Pekabeta" te proizvode uzimaju iz inostranstva. To je zbog toga što je bio frapantan raskorak između statusa pravnog lica i fizičkog lica.
Vi ste pravu proizvodnju uništili. Plantaže Pekabete u okolini Beograda su arheološka nalazišta. Ovim se otvara nova proizvodna perspektiva za ta preduzeća i mi smo zadovoljni što smo u prilici da to učinimo.
Isti je slučaj i sa lekovima sa pozitivne liste. Mi očekujemo da će to biti olakšica i za proizvođače, koji će postati dominantni ne samo na domaćem tržištu, već i na tržištima u okolini. Cena leka je ino - domicilna i ona se ne formira proizvoljnom voljom Vlade ili DOS-a, već standardima država u okruženju koje utiču na komponente koje su sastavni delovi nekog leka.
Dakle, ovo je dvostruka prednost ovih izmena i mislim da o tome treba govoriti. Prvi cilj je privredni aspekt, a drugo je socijalni. Što se tiče tog manipulisanja cenom i ideje kojom se akciza zapravo na realan način uvećava, a pri tom se ne menja cena na tržištu, reći ću šta je struktura maloprodajne cene, recimo benzina do 76 oktana.
Imate rafinerijsku i nabavnu cenu. Onda kada su utvrđivane ove cene, za 40% je bila viša cena nafte na svetskom tržištu. Pratite okolnosti pod kojima danas funkcioniše ta oblast u uslovima tržišnog okruženja, pa ćete videti da zapravo u tom prostoru mi reagujemo i ne dovodeći u pitanje cene od 44 dinara, zapravo uvećavamo akcizu, ostvarujemo dobit od 6,5 milijardi dinara, čime otvaramo mogućnost umanjenja poreza na promet za ove proizvode koje smo pomenuli i istovremeno ne dovodimo u pitanje taj nominalni iznos u našoj državnoj kasi.
Tako će iz ove akcize biti obezbeđena sredstva: za obnovu zdravstvenih ustanova; za prosvetu i delimično za reorganizaciju naše privrede; zapravo za namenske programe za radnike koji traže prekvalifikacije zbog promene radnog mesta.
Možda izgleda da ne možemo govoriti o ovome sa isključivo praktičnog stanovišta, ali mi već moramo, naravno razmišljati o okolnostima pod kojima naše društvo funkcioniše, bez podele na poziciju i opoziciju, jer ekonomija tako nešto u ovom segmentu o kome mi danas razgovaramo - ne priznaje.
Mislim da je to jasno posle godinu dana primene ovakve fiskalne politike. Mi smo faktički stavili znak jednakosti između prihoda i rashoda u budžetu, nema paralelnih računa, nema štampanja novca i ispunjavamo svoje obaveze. Nadam se da je u interesu svih poslanika u Skupštini da se ona dugovanja koja su stvorena u zaista teškom vremenu, ne prema političarima, nego prema našoj javnosti, u celini izmire.
I kada je reč o vraćanju stare devizne štednje, niko ne kaže: vratićemo građanima ta sredstva ukoliko glasaju za DOS, a nećemo nekome drugome. Naprotiv, mi ovim stvaramo temelje jedne moderne evropske Srbije u kojoj će, naravno, biti puno prostora za političke konflikte , a mislim da ovo nije dobra osnova za takvu vrstu političkog ponašanja.
Sasvim sigurno možemo reći nekoliko činjenica , a to je da je ovo prvi korak u liberalizaciji i da ga zbog toga DOS podržava. Istovremeno ta liberalizacija ne dovodi u pitanje taj suštinski koncept na kome mi insistiramo, a to je pažljivo trošenje sredstava, da nema rasipničke politike i da ovo nije isključivo socijalni tender u kome mi želimo da tu odigramo presudnu ulogu, već je ovo zapravo veliki privredni podsticaj. Nadam se da ćemo za godinu dana od Odbora za poljoprivredu ovog parlamenta dobiti izveštaj u kojem će stajati da smo mi postali izvoznici hrane, a ne društvo koje mora da uvozi krompir, luk, paradajz ili pasulj, što je, nažalost, naša današnja stvarnost.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, gospodine Ivkoviću, svaka kontrola je dobrodošla. Problem je što sa pozicija vlasti postoje mnogo logičniji mehanizmi kontrole od kontrole koja se predlaže putem formiranja anketnog odbora. Vi veoma dobro znate da je anketni odbor mnogo više politički instrumentalizovan, nego odbor koji je sposoban da ozbiljan problem, problem organizovanog kriminala, a pogotovo šverca duvana, reši.
Što se tiče naše spremnosti, mi ćemo vrlo rado pristati na onu kontrolu koja je efikasna i kao vlast koja je odgovorna snosićemo konsekvence svoga rada, na isti onaj način na koji je to karakteristično i za sva druga demokratska društva.
Što se tiče tog problematičnog sećanja na učinke vladavine, odnosno vlasti prethodnog režima, podsetiću vas da je vaš savezni poslanik i direktor Duvanske industrije Niš u ovom trenutku osoba protiv koje se vodi krivični postupak i kojoj je skinut imunitet pred saveznim parlamentom, zbog toga što organi tužilaštva smatraju da postoji osnov za pokretanje krivične istrage i utvrđivanje eventualne odgovornosti po pitanju nepoštovanja zakona kojima se reguliše oblast proizvodnje i prometa duvana u našem društvu. Mislim da postoje jasne činjenice i pokazatelji koji govore o pozitivnim efektima politike koju sprovodi Vlada. Naravno da niko u parlamentu, niti u poslaničkoj grupi DOS-a, niti u samoj Vladi u ovom trenutku ne može da konstatuje da je završen obračun sa organizovanim kriminalom. Ali, mi smo prvi otvorili tu temu ozbiljno i mi o tome odgovorno raspravljamo.
Mislim da anketni odbor nije dobar put za nešto tako, ali neka skupštinska većina o tome odluči. Ukazao sam koje su prepreke da bismo mi podržali formiranje anketnog odbora. Takođe, u tome nema prostora za neku dilemu. Anketni odbor ne može utvrđivati istinitost činjenica objavljenih u napisima, pogotovo u inostranoj štampi, problematično je i u onoj domaćoj, jer ne vidimo na koji način bi taj anketni odbor to mogao da uradi. Anketni odbor ne može imati unapred definisan zadatak kojim se zapravo inauguriše krivica republičke vlasti, niti anketni odbor može biti sastavljen na način na koji je to predloženo u ovoj inicijativi.
Što se tiče novca poreskih obveznika, tačno je da ga ova skupština troši. Bilo bi potrebno da ona radi efikasnije, ali mi se ne ponašamo onako kako se vi često ponašate. U poslednjih nekoliko dana više ste bili odsutni nego prisutni na ovim sednicama. Zamolio bih vas da nam ne delite moralne lekcije po pitanju troškova, jer smo mi osetljivi na to.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da je 14.00 časova, ali, s obzirom na konstataciju gospodina Maršićanina da neće biti u prilici da u toku popodnevnog rada učestvuje u raspravi, molim za tri minuta pažnje, kako biste mogli da sa više argumenata i činjenica učestvujete u popodnevnom radu.
Gospodine Maršićanin, ne samo da vam je izbor proizvoljan, izbor predstavnika Demokratske opozicije Srbije, nego vam je takva i inicijativa.
Što se tiče argumenata sa kojima ste izašli pred Narodnu skupštinu, vi ste obmanuli poslanike i javnost, jer ste rekli da vam Ministarstvo finansija nije odgovorilo na zvaničan zahtev; taj zvaničan zahtev nikada niste uputili Ministarstvu finansija. Konstatovali ste takođe da vam MUP nije odgovorio na zvaničan zahtev po pitanju efekata borbe protiv organizovanog kriminala u oblasti šverca duvana; takođe ni MUP-u niste uputili zvaničan zahtev.
Pa, pošto već postoje tradicionalne podele u vašem političkom nastupu, molim vas da me demantujete, bili ste predsednik Skupštine, pa objasnite kada je to predsednik Skupštine uputio Vladi i resornom ministarstvu neku inicijativu, odnosno kada je bilo koje skupštinsko radno telo na takav način pokušalo da dobije neku informaciju.
Što se tiče dileme koje su pratile vaš nastup, u vezi sa uredbom od 6. avgusta 2001. godine, koja je objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije", niste nam ponudili obrazloženje pitanja koje sam juče postavio, pa ću zato to ja učiniti, kako vaša inicijativa ne bi bila okončana proizvoljno.
U izradi uredbe koju kritikujete učestvovale su Savezna i Republička vlada. Uredba je proistekla iz zaključaka sa zajedničke sednice Savezne i Republičke vlada od 23. maja 2001. godine o preduzimanju konkretnih mera za ostvarivanje funkcije državnih organa SRJ i Republike Srbije na teritoriji AP Kosova i Metohije.
Nije tačna vaša konstatacija da je primenom ove uredbe oštećen savezni budžet, jer prema Rezoluciji 1244 UN, Uredbom 1999/1 u članu 1. propisano je da svu zakonodavnu i izvršnu vlast na Kosovu ima UNMIK, ukuljučujući i uređivanje poreskog sistema, što je, hteli mi to da priznamo ili ne, bila odluka gospodina Kušnera, tadašnjeg administratora na prostoru Kosova i Metohije. Ovom uredbom, koja je primenjena 6. avgusta, obezbeđena su jasna finansijska sredstva i veoma detaljna informacija prosleđena je vama kao predsedniku Skupštine, nadležnom skupštinskom odoboru i samoj Vladi u septembru mesecu 2001. godine, baš u isto vreme u kojem ste vi podneli inicijativu za formiranje ovog anketnog odbora.
(Predsednik: Vreme.)
U ovom trenutku u našem društvu anketni odbor, pored onoga koji vi predlažete, zapravo pokušava da pronađe odgovor na jednu veoma tragičnu temu. Taj anketni odbor inicirali su predstavnici jedne opozicione stranke u Saveznoj skupštini, tražeći odgovor na pitanje ko je ubio gospodina Bulatovića svojevremeno ministra odbrane. Rezultati rada tog anketnog odbora su zaista onespokojavajući. Ukoliko želite da doprinesete borbi protiv organizovanog kriminala u ovom društvu, onda to učinite konkretno i na osnovu činjenica. Nemojte nam slati pisma u kojima nedostaju ime i prezime. Vi ste predstavnik stranke koja se tako politički ponaša. Budite toliko korektni, kao što su to predstavnici opozicije, i recite nam u lice ono što govore, recimo, radikali i socijalisti. Uprite prstom u nas. To je mnogo korektnije nego poturanje ovakve vrste političkog pamfleta, kojim se dezavuiše ne DOS, nego ovo društvo.

Ako treba da raspravljamo o pisanju "Nacionala", sutra ćemo raspravljati o nekoj drugoj temi koja sama po sebi nije izraz političke ozbiljnosti, nego političke nekulture. Izvinjavam se za ovo prekoračenje od minut i četrdeset. Imao sam pravo na drugo javljanje, ali sam pokušao da skratim svoju raspravu.

Predsednice Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristio sam svoje pravo na repliku obzirom da predstavljam poslaničku grupu DOS-a. Mislim da je pred nama ne samo veoma važna tačka dnevnog reda koja se bliži završetku, već i okončanje ove sednice i rasprava o budžetu. Imamo neke vremenske limite i zamolio bih vas da se tome vratimo.
Što se tiče odnosa prema pravosuđu, nadam se da smo kao političari dali svoj konačni odgovor usvajanjem zakona o pravosuđu, kojima se depolitizuje taj segment našeg života i neka to ostane na tome. Neka ubuduće sudovi rade svoj posao. Mi imamo političke stavove i pravo da te političke stavove iznosimo. Molim vas da se vratimo raspravi o ovoj tački dnevnog reda i da, u skladu sa tim, ubrzamo svoj rad i pokušamo do 31. decembra da održimo još jednu sednicu, na kojoj bismo raspravljali o budžetu, takođe veoma bitnom pitanju. Ako možete to da prihvatite, bilo bi mi zadovoljstvo.