Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7007">Čedomir Jovanović</a>

Čedomir Jovanović

Liberalno demokratska partija

Govori

Upozoriću vas, gospodine Maršićanin, da kao predsednik Skupštine pravilno citirate članove Poslovnika, kojim se uređuje naš rad.
Stav 2. člana 88. govori o novim predlozima za dnevni red u toku rasprave, dok stav 4. govori o rotaciji tačaka dnevnog reda, što je velika razlika. Za rotaciju je potrebna saglasnost, a za stavljanje nove tačke dnevnog reda nije potrebna saglasnost predlagača, već je potrebno izjašnjavanje Skupštine.
Vi ste međusobno konfrontirali dva stava člana 88. i time zaista ne znam šta pokušavate da uradite. Ne možete spojiti ta dva stava, jer su ona potpuno međusobno suprotna i ne bave se istom problematikom.
Gospodine potpredsedniče, molim vas da u skladu sa članom 81. Poslovnika o radu predložite parlamentu da donesemo odluku na osnovu koje bi rasprava o ovoj tački dnevnog reda trajala do okončanja, dakle da, s obzirom na zakašnjenje u našem radu i nedostatak kvoruma tokom jučerašnjeg rada, mi ne koristimo predviđenu pauzu od 14 do 15 časova, već da okončamo raspravu o predloženoj tački dnevnog reda glasanjem o razrešenju gospodina Maršićanina i potom glasanjem o izboru Nataše Mićić za predsednika Skupštine.
Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, potrebno je da se prethodno izjasnimo o inicijativi koju sam predložio, a koja je proistekla iz prava definisanog članom 81. Poslovnika o radu Republičke skupštine. Dakle, tražim da Skupština glasa o tome da rasprava o ovoj tački dnevnog reda traje bez prekida predviđenog za pauzu od jednog sata, dakle dok se ne obavi glasanje, koje je veoma jasno predloženo u inicijativi, a tek potom možemo da se izjasnimo i o predlogu kolege iz Demokratske stranke Srbije.
Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je, po hitnom postupku, rasprava o inicijativi za razrešenje predsednika republičkog parlamenta gospodina Dragana Maršićanina I, istovremeno, rasprava o imenovanju novog predsednika parlamenta Srbije, gospođe Nataše Mićić.
Demokratska opozicija Srbije je, po mišljenju nas koji smo pokrenuli ovu inicijativu, dobila mandat građana Srbije, mandat koji je ozbiljno osporen poslednjim političkim dešavanjima u okviru pobedničke koalicije. Mi smo želeli i danas želimo da Srbiju promenimo. Mi nismo spremni da ovim društvom vladamo poštujući političke manire, dominantne u prethodnoj deceniji, koja je obeležena haosom i nesrećom.
Mi smo kao poslanička većina u ovom parlamentu, shodno takvom svom političkom razmišljanju i shodno koalicionom dogovoru koji je obavezivao tada i obavezuje danas potpisnike koalicionog sporazuma, predložili gospodina Maršićanina za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Tom svojom incijativom mi smo, kao izborna koalicija, kao izabrana da bi promenila Srbiju, inaugurisali gospodina Maršićanina kao simbol te promene. Danas on to više nije.
Dvostruka je motivacija kojom mi pravdamo ovakvu inicijativu. Sa jedne strane, ona proizilazi iz pozicije Demokratske stranke Srbije i razlike koju je svojevoljno ta stranka učinila distancirajući se od Demokratske opozicije Srbije.
Sa druge strane, ona proizilazi iz autoriteta predsednika parlamenta, koji je definitivno ugrožen postupcima gospodina Dragana Maršićanina tokom poslednjih nekoliko dana. Biću direktan i mislim da smo dužni da, pre svega afirmišući instituciju parlamenta Srbije, govorimo otvoreno, poštujući činjenice, bez ikakvog prikrivanja istine ili ostavljanja nečeg za dane koji su pred nama.
Demokratska stranka Srbije je svojom političkom voljom od onoga dana kada je potpisala kolektivni sporazum sa svim drugim strankama, članicama DOS-a, I suviše daleko otišla od onoga što je za nas prioritet. Svoju inicijativu, koja za posledicu ima, ovakav naš stav, ona je sprovodila u tri nivoa: konstantnim izbegavanjem odgovornosti koja prati političke procene i poteze koje smo zajednički vukli; dalje, konstantnom, i danas neprekinutom proizvodnjom afera kojima se degradira nova vlast; i konačno otvorenom, formalnom ili ne, koalicijom sa strankama koje su naši ogorčeni politički protivnici, a koja je tri puta zaredom promovisana u parlamentu Republike Srbije, prilikom donošenja tri važna zakona. To su Zakon o privrednim komorama, Zakon o centralnoj agenciji za mala I srednja preduzeća i Zakon o radu.
Nama nije važna informacija kojom se rezultati tih glasanja mogu vezati za podršku pojedinih opozicionih poslaničkih grupa. Nas interesuje kako je moguće da u SPS ili Stranci srpskog jedinstva pojedini zakoni koje predlaže DOS, i koji su u potpunosti proistekli iz izbornog programa naše koalicije, budu bliži socijalistima, radikalima, a dalji našim koalicionim partnerima.
To je za Demokratsku opoziciju Srbije neprihvatljivo i mi tako nešto želimo jasno, politički, da predstavimo kao distanciranje od one podrške na osnovu koje je gospodin Maršićanin izabran za predsednika republičkog parlamenta.
DOS je preuzeo vlast u ovom društvu, suočavajući se potpuno svesno sa brojnim nerešenim problemima i brojnim otvorenim pitanjima. U ovoj raspravi nećemo govoriti o našim dnevnim političkim sukobima, koji su nas iritirali tokom prethodnih 10 meseci i koji danas nepovratno kvare naše međusobne odnose. Govorićemo o koncepcijskim razlikama koje su u međuvremenu stvorene i koje nalažu smenu gospodina Maršićanina kao predsednika republičkog parlamenta, s obzirom da mi na tom mestu želimo da vidimo čoveka koji će u potpunosti slediti one promovisane vrednosti na kojima smo mi insistirali u septembru mesecu prošle godine, kada smo pobedili na saveznim izborima i na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije; upravo one političke vrednosti koje su dobile dvotrećinsku podršku građana na izborima održanim za republički parlament u decembru mesecu prošle godine.
Mi smo pokušali i danas pokušavamo: da nađemo trajno rešenje za problem juga Srbije; za problem Kosova i Metohije; da pronađemo mesto za našu zemlju u okviru međunarodne zajednice koja će našem društvu garantovati poštovanje svih onih interesa na kojima mi insistiramo i istovremeno nas dovesti u poziciju da u okviru zajednice drugih naroda, živimo poštujući iste one principe koje poštuje moderni svet.
Mi smo, konačno, preuzeli razorenu ekonomiju ovog društva, suočavajući se takođe sa brojnim problemima o kojima mesecima ovde razgovaramo.
Sva ta pitanja su u međuvremenu postala problematična, otvarajući teme direktnog osporavanja Demokratske stranke Srbije kao našeg koalicionog partnera. Tačno je da predstavnici SPS-a ili SRS imaju pravo da nazovu politiku koju mi vodimo na prostoru Kosova i Metohije sramnom, ali Demokratska stranka Srbije nema pravo da ne poštuje odluku DOS-a i otvoreno sprovede antiizbornu kampanju pred kosmetske izbore koji su održani 17. novembra; niti predsednik te stranke ima pravo da kaže da će u Kosovsku Mitrovicu otići u izbornu kampanju, onda kada mu bude bilo omogućeno da ode u Prištinu; jer podsetiću vas da je u avgustu mesecu prošle godine, kada je u jeku bila njegova izborna kampanja, on u tu Mitrovicu otišao ne postavljajući pitanje Prištine.
To je neprincipijelnost preko koje smo mi ćutke prešli, ali ovog puta, sabirajući sve one u međuvremenu počinjene koalicione nesporazume, tako nešto ne želimo da uradimo. Ne možete pozvati građane na izbore na Kosovu i Metohiji, a pri tom sprovesti antiizbornu kampanju koju koordinira i kojom orkestrira Demokratska stranka Srbije. To je nepremostiva razlika između DOS-a i DSS-a, mi tako nešto više ne podržavamo, niti tako nešto tolerišemo. Ne možete po pitanju zajednički utvrđenog koncepta, povratka u međunarodnu zajednicu, u svakom trenutku insistirati na pravima i privilegijama koje taj povratak prati i u svakom, ali baš u svakom, trenutku izbegavati jasnu odgovornost koja proizilazi iz tog prava.
Voljom predsednika SRJ, mimo važeće procedure, mimo Ustava i mimo odluka Skupštine, naša zemlja je postala članica UN. Mi smo to podržali, svesni težine trenutka u kojem je ta odluka doneta. Onog trenutka kada je Goran Svilanović podigao zastavu SRJ ispred zgrade UN, mi smo priznali sve one međunarodne norme, koje do tog trenutka društvo nije priznavalo voljom prethodne vlasti. Između ostalog su nas priznali, s obzirom na donetu odluku I iskazanu volju, na osnovu koje je Savet bezbednosti stekao pravo utvrđivanja istine i definisanja odgovornosti za svakog građanina ovog društva pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu.
Takođe, predstavnici opozicije i po ovom pitanju mogu drugačije razmišljati od nas, ali oni te odluke nisu ni donosili. Donosili smo ih mi, zajednički, i mi zajednički moramo za njih snositi političku odgovornost ili moramo javnosti reći da je među nama postavljena takva razlika, da više nema mogućnosti za saradnju. DSS je upravo na pitanju saradnje sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu (iz sale - tema) pokušao da podeli naše društvo, deleći definitivno DOS.
Mi smo, bez ikakvog ustručavanja, veoma jasno doneli političku odluku na osnovu koje je uhapšen bivši predsednik SRJ gospodin Slobodan Milošević. Predsednik DSS-a i predsednik SRJ znao je za tu odluku. Od izvršenja te odluke se distancirao i pokušao pred građanima Srbije da, po izvršenju te odluke, zauzme drugačiju političku poziciju. Predsednik našeg koalicionog partnera DSS-a i predsednik SRJ je veoma dobro znao da, pored odluke o hapšenju bivšeg predsednika SRJ, mi moramo ispoštovati i odluku o njegovoj ekstradiciji Međunarodnom sudu za ratne zločine; jer, podsetiću vas, to proizilazi iz njegove lične odluke i na osnovu koje je naša zemlja i primljena u članstvo UN.
Po ekstradiciji Međunarodnom sudu za ratne zločine, gospodin Koštunica je kao predsednik DSS-a, našeg koalicionog partnera, dodatno destabilizovao naše društvo, produbljujući i šireći međusobne razlike. Takvu vrstu ponašanja potom su pratile kreirane afere, kojima se destabilizovala Republička vlada, vlada koja je izabrana voljom poslanika DOS-a u ovoj skupštini, istih onih poslanika koji su izabrali i gospodina Maršićanina.
Mislim da na osnovu ovih primera, i primera koji su potom usledili, niko ne može osporiti definitivno razmimoilaženje DOS-a sa jedne strane i DSS-a sa druge strane. To razmimoilaženje prekinulo je i onu vrstu podrške na osnovu koje je gospodin Maršićanin obavljao funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Veoma je važno reći da, pored ovih koncepcijskih razmimoilaženja između DSS-a i DOS-a, postoje veoma jasni, precizni i potpuno personalni argumenti na osnovu kojih je gospodin Maršićanin izgubio autoritet, neophodan za nesmetano obavljanje funkcije predsednika republičkog parlamenta.
On je, kao predsednik ovog parlamenta, u direktnom dogovoru sa mnom, kao predstavnikom najveće poslaničke grupe u parlamentu, postigao kompromisni dogovor na osnovu kojeg se poslanička grupa DOS obavezala da će podržati zakone o pravosuđu i na takav način obustaviti međusobne konflikte koji se prenose na parlament.
Zauzvrat, DSS čiji je potpredsednik gospodin Maršićanin, obavezala se da će, u skladu sa dogovorom koji će pratiti realizaciju tog sporazuma, podržati Zakon o radu.
Za nas je Zakon o radu sistemski zakon; on u dobroj meri definiše karakter naše budućnosti; od njega zavisi njegovo izglasavanje ili neizglasavanje sprovođenje Zakona o privatizaciji i svih drugih pratećih zakona, na kojima mi insistiramo kao ona poslanička grupa koja podržva tranziciju u našoj zemlji.
Gospodin Maršićanin nije bio voljan da obezbedi neophodnu podršku za izglasavanje Zakona o radu, ne obazirući se pri tome na činjenicu da smo mi - kao poslanička grupa DOS; i ja kao akter tog dogovora; predsednik Odbora za pravosuđe; svi članovi Odbora za pravosuđe; predstavnici Vrhovnog suda; Ministarstvo pravde i lokalne samouprave; Društvo sudija Srbije; u potpunosti ispunili preuzete obaveze. Time je predsednik republičkog parlamenta izgubio autoritet u našim očima i on više nije osoba sa kojom mi možemo da se dogovaramo oko nesmetanog rada naše skupštine.
Drugo veoma važno pitanje, pitanje je otvoreno grubom manipulacijom tokom poslednjeg glasanja o Zakonu o radu u načelu. Gospodin Maršićanin, je kao predsednik republičkog parlamenta, bio dužan da poštuje odluke nadležnih skupštinskih odbora. Administrativni odbor je jednu odluku doneo na osnovu uvida u zvaničnu skupštinsku dokumentaciju koju su sačinili nadležni skupštinski službenici, na čelu sa sekretarom republičkog parlamenta gospodinom Marićem, koji je član DSS-a i njegov lični izbor.
Gospodin Maršićanin je tokom jučerašnjeg, odnosno prekjučerašnjeg dana bio akter potpune, grube manipulacije, zloupotrebe jedne video kasete, optužujući radnike Ministarstva za rad i zapošljavanje za glasačku krađu. Naknadnim analizama definitivno je utvrđeno da su na mestima, na kojima su sedeli predstavnici Ministarstva za rad i zapošljavanje, glasali poslanici Demokratske stranke i Demokratskog centra upravo na onaj način na koji su glasali prethodnih deset meseci, s obzirom da u njihovim poslaničkim klupama nije moguće. To je veoma dobro poznato predsedniku parlamenta i on se oglušio o te činjenice.
Mislim da, na osnovu svega što je rečeno, definitivno pred ovim parlamentom moramo otvoriti pitanje poverenja predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, konstatovati da među nama postoje takve razlike koje zapravo onemogućavaju dalji rad parlamenta u postojećim okolnostima i započeti izbor novog predsednika republičkog parlamenta.
Na osnovu nepisanog pravila parlamentarnog života, najveća poslanička grupa u parlamentu predlaže kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Talp si i druge poslaničke grupe dobile svoje predstavnike u predsedništvu Skupštine, i SPS baš kao i SRS koja svojom voljom to pravo nije želela da iskoristi, nezadovoljna nekim drugim potezima koji su povučeni u internoj skupštinskoj proceduri, kroz dogovore između svih stranaka članica našeg parlamenta.
Dakle, na osnovu svih ovih činjenica, veoma je jasno da DOS ne može podržati onu politiku koju danas na mestu predsednika republičkog parlamenta personifikuje gospodin Maršićanin. Stoga mi tražimo njegovu smenu i želimo izbor čoveka koji će u potpunosti biti simbol onih vrednosti na kojima mi i danas insistiramo; upravo onih vrednosti koje smo želeli da prepoznamo u gospodinu Maršićaninu; vrednosti koje smo videli u januaru mesecu, ali kojih danas nažalost, u njegovom delovanju nema.
Konačno, daću vam i jedan politički savet, vi ga možete čuti i ne morate ga uvažiti: DOS neće dozvoliti da se sutra u našem društvu desi ono što se juče desilo u Irigu, gde je lokalnu vlast formirala koalicija SPS, SRS i DSS. Nećemo dozvoliti da nas danas savladate u parlamentu i na takav način, posredno, u Srbiju vratite onaj duh i političke manire protiv kojih smo se mi ogorčeno borili deset godina. Pobedićemo vas danas na glasanju i obezbedićemo Srbiji srećniju budućnost, upravo onu budućnost u koju ste vi nekada verovali, od koje se danas otklanjate. Hvala. (Aplauz.)
Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao predlagač sa zadovoljstvom slušam tok ove rasprave i sa zadovoljstvom ću saslušati svakog poslanika koji je spreman da u ovoj raspravi učestvuje na korektan način.
Ako mislite da se poigravate sa nama, onako kako ste činili juče, ne očekujte da vam u tome pružamo podršku.
Odlučite se više - da li učestvujete u ovoj raspravi ili ne učestvujete. Pošto niste bili u sali kada ste prozvani, ne možete iskoristiti pravo poslanika koji prati raspravu i prisustvuje u sali. Iskoristite svoje vreme; ali se prema vama primenjuju ista ona pravila koja su se primenjivala i prema svim drugim poslanicima. Gospodin Rističević nije dobio reč jednom prilikom, s obzirom da nije bio u sali kada je prozvan. Dakle, to važi i za vas, gospodine Jakšiću, kao i za sve druge. Vreme rasprave je utvrđeno Poslovnikom i to vreme mogu iskoristiti drugi poslanici DSS-a, ali vi ne možete, jer niste želeli da u raspravi učestvujete.
(Marko Jakšić: Imam pravo na repliku.)
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Budišin, ako želite da me saslušate biću veoma kratak i pokušaću ne da osporim vaše nezadovoljstvo našom političkom odlukom da vam uskratimo svoju podršku, već da vas podsetim da su poslanici DOS-a i Demokratske stranke u ovoj skupštini usvojili zakon kojim se zauvek, bar se nadam zauvek, u ovoj zemlji depolitizuje oblast pravosuđa.
Time i onaj segment u kome se precizira izbor svakog predsednika suda, pa i predsednika Vrhovnog suda. Vaša argumentacija je hroma i ona ne stoji ni po pitanju pomenutog sudije, koji je bio član Savezne izborne komisije, jer ste vi poslanik stranke koja je predložila i postavila za zamenika sekretara Narodne skupštine Republike Srbije zamenika sekretara te iste Savezne izborne komisije.
Pokušajte bez ičeg ličnog u ovom našem postupku da prepoznate ono što zaista u njemu stoji, to je naša jasna namera da uskratimo svoju podršku predstavniku Demokratske stranke Srbije na mestu predsednika Republičkog parlamenta, sa obrazloženjem koje sam dao, koje danas još uvek stoji i koje govori o velikim razlikama između naše dve stranke, ali u tome nije bilo ničeg uvredljivog niti bilo čega što bi moglo degradirati vrednosti Demokratske stranke Srbije, već je to zapravo izraz našeg trenutnog stanja i jedna korektna konstatacija.
Molim vas da se služite argumentima i da neargumentovanim optužbama dodatno ne degradirate atmosferu u kojoj radimo. Podsećam vas još jednom - mi smo usvojili set zakona iz oblasti pravosuđa. Tim zakonima zauvek je oblast pravosuđa depolitizovana i niko ne stoji na putu kandidaturi gospođe koju ste pomenuli za mesto predsednika Vrhovnog suda Srbije.
Mi smo tu ženu imenovali za predsednika suda. Iz veoma jasnih razloga, koji su rečeni svojevremeno, nismo pružili svoju podršku njenoj kandidaturi za mesto predsednika Vrhovnog suda Srbije. Da li je to oligarhija ili ne - neka sudi javnost. Ali, ubuduće, svaki sudija će se birati nezavisno od političke volje, pa će tako i gospođa Vasilić svoju profesionalnu karijeru graditi nezavisno od Demokratske stranke ili od bilo koje druge stranke koja kreira politički ambijent u kome radimo.
Još jednom vas podsećam - nemojte karikirati ovu skupštinsku raspravu pominjanjem ljudi koji nisu tu, niti argumenata koji su lako oborivi, poput ovog argumenta koji se ticao Savezne izborne komisije. Vaša stranka je predložila zamenika sekretara koji je bio zamenik sekretara Savezne izborne komisije i vi ste tu odluku ispoštovali jer je to tehničko lice. Ne vidim da u tome ima ičeg spornog i da bi tako nešto trebalo da bude predmet naše rasprave.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, višečasovna diskusija i rasprava koja se vodila o vanredno stavljenoj tački dnevnog reda pokazala je da postoje nepremostive razlike između Demokratske opozicije Srbije, sa jedne strane i Demokratske stranke Srbije, sa druge strane.
Na moje lično insistiranje i uz podršku predstavnika svih 16 stranaka - članica Demokratske opozicije Srbije, mi smo se uzdržali od rasprave, svodeći svoju argumentaciju na obrazloženje inicijative koju sam izložio tokom prepodneva. Imajući u vidu sve ono što je Demokratska stranka Srbije rekla o nama, jasno je da je ova inicijativa došla u pravom trenutku.
Srbija treba da zna ko je u njoj vlast, a ko opozicija. Srbija treba da zna ko je u njoj odgovoran za politiku koja se vodi, a ko može biti ona politička snaga koja ima drugačiji politički koncept, koncept koji je suprotstavljen vladajućem i koji čeka svoju priliku.
Demokratska opozicija Srbije nema nikav lični problem sa Demokratskom strankom Srbije. Naši politički ciljevi su identični onim političkim ciljevima iz vremena kada smo zajednički gradili ovu koaliciju. Stavovi Demokratske stranke Srbije su se od tada radikalno promenili. U to ste se mogli uveriti i kroz nastupe poslanika te stranke.
Bez ijedne lične uvrede, bez ikakvog ličnog motiva, mi ćemo glasati za smenu gospodina Maršićanina kao predstavnika Demokratske stranke Srbije, koja je raspolažući pravom proisteklim iz naše koalicije imala predsednika Republičkog parlamenta.
Bez ikakvog ličnog motiva, Demokratska opozicija Srbije će glasati protiv gospodina Maršićanina, kao predsednika Republičkog parlamenta, zbog toga što je on predstavnik stranke koja je tri puta za redom pokušala da obori zakonske inicijative koje smo mi predložili u parlamentu.
Bez ikakvog ličnog motiva i bilo kakvog ličnog ili partijskog interesa, DOS će glasati protiv gospodina Maršićanina, tražeći njegovu smenu, zbog toga što on, kao predsednik parlamenta, više nema autoritet koji je neophodan za normalno funkcionisanje ove skupštine, koje počiva na uvažavanju predsednika i poštovanju volje najveće poslaničke grupe.
Ovo nije tragedija za Srbiju, ovo nije nikakav državni udar ili puč, ovo je razumna, parlamentarna procedura, i ja Srbiji želim da se ubuduće stvari rešavaju na ovakav način, pred poslanicima, pred očima javnosti, uvažavanjem argumenata, isticanjem kritika, koje, same po sebi, ničim ne dovode u pitanje bilo čiji kredibilitet.
Želim da se zahvalim gospodinu Maršićaninu na profesionalnoj saradnji i da još jedanput potcrtam da će DOS iz ovoga izaći jači, s obzirom da više neće biti onog osporavanja koje nam je u međuvremenu odvlačilo pažnju od posla kojim smo mi zaista želeli da se bavimo.
U ovome što mi danas radimo nema puno prostora za zadovoljstvo predstavnika opozicionih poslaničkih grupa. Mislim da, imajući u vidu sve ono što jeste naša politička namera, oni nemaju razloga za optimizam, jer će sasvim sigurno demokratski principi na kojima počiva DOS i one težnje koje su naša preokupacija biti lakše dostižni, nakon ovog glasanja. Hvala vam.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se odluka donese elektronskim putem, javnim glasanjem.
U skladu sa članom 30. predložio sam i Skupština se veoma jasno, ubedljivom većinom, izjasnila. Ne postoji nikakav proceduralni problem da se primeni odluka Skupštine. Citiraću vam član 30. U njemu se kaže: "Narodna skupština može razrešiti dužnosti predsednika Narodne skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, po postupku predviđenom za izbor predsednika Narodne skupštine." Dakle, to ostavlja mogućnost da primenimo i drugačiju proceduru i o tome smo se izjasnili. Ne vidim da je to neki problem. Znači, ovim članom Poslovnika se zapravo otvara ta mogućnost, a ne isključuje i neka druga.
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi istovremeno vršimo dopunu ovog predloga isticanjem inicijative za izbor novog predsednika Republičkog parlamenta odmah po razrešenju;  predlažemo potpredsednika Republičkog parlamenta Natašu Mićić, u skladu sa Poslovnikom i procedurom, što će vam biti prosleđeno.
Pisani predlog je predat pisarnici na vreme i, ako nije, biće vam prosleđen u toku rasprave.
Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ako očekujete od poslaničke grupe DOS-a da na svaku vašu neodgovornu primedbu, jer je to najblaže rečeno neodgovorna primedba, odgovori ponovnim glasanjem, onda nećete naići na saradnju, jer vi više niste naši koalicioni partneri u ovom parlamentu, vaši koalicioni partneri su SPS i SRS.
Vi ste pokazali novinarima na konferenciji za novinare, koju ste organizovali u deset sati, video-snimak jučerašnjeg glasanja, ali niste novinarima rekli da u poslaničkim klupama, u kojima sede poslanici DS i Demokratskog centra, u drugom i trećem redu, nije moguće glasanje, jer su zatvorene glasačke jedinice. To su mesta koja su formalno predviđena za skupštinske radnike, ali na njima mesecima sede poslanici DS.
I u ovoj podršci koju sada čujete, vi treba da tražite saradnju, u nama je nećete dobiti, za rušenje zakona o radu, jer je to rušenje reformi u Srbiji, hteli vi to da priznate, ili ne. Vi ste svojim ponašanjem od Skupštine napravili cirkus, kao što ste prethodno od funkcije predsednika Jugoslavije napravili cirkus, a od Republičke vlade pokušali da napravite mafijašku organizaciju.
Izađite sa dokazima. Može još jedanput da zaseda Administrativni odbor, ali Skupština, voljom DOS-a, neće pristati da negira samu sebe, hteli vi to ili ne.
Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, videli ste da ne postoji jedna istina, da ovde svaka poslanička grupa ima svoj politički stav i u skladu sa tim političkim stavom ona politički rasuđuje.
Ono što sam rekao za Stranku srpskog jedinstva rekao sam javno za ovom govornicom i to ću uvek ponoviti. Ta stranka je proistekla iz desetogodišnjeg haosa ove zemlje i ona je delimično odgovorna za ono što nam se desilo, ali mnogo manje od vas iz Srpske radikalne stranke koji ste tome nalik.
Što se tiče istine i traganja za istinom, najbolje bi bilo da mi primenimo Poslovnik o radu Skupštine, da ispoštujemo odluku Administrativnog odbora i da se vratimo glasanju o ovom zakonu u pojedinostima. Inače, ako budemo tragali za istinom, onda ćemo prvo morati da vidimo da li je istina tvrdnja Demokratske stranke Srbije da će biti uzdržana tokom glasanja o zakonu u načelu ili je istina da su glasali protiv, kao i poslanici SPS-a, Srpske radikalne stranke i Stranke srpskog jedinstva. Da li je istina da vam je stalo do člana 105, kao što ste rekli, ili do kontriranja Republičkoj vladi zbog toga što smo smenili kadrove i Obrena Joksimovića.
Da li je istina da ste pozvali narod na izbore na Kosovu, pa potom vodili antiizbornu kampanju i čestitali izbornu pobedu, da li je istina da ste citirali ovde Međunarodnu organizaciju rada i zamenika direktora Bronštajna, a potom rekli da Bronštajn nije predstavnik Međunarodne organizacije rada - mnogo konfuzije za odgovorno mesto.
Mi smo juče glasali, tesnom većinom glasova je zakon u načelu prošao i ja vam predlažem da, u interesu Skupštine, nastavimo svoj rad onako kako se to radi u civilizovanim društvima: glasanjem. A 200 glasanja je pred nama, vi imate 200 prilika da oborite ovaj zakon; izvolite, pokušajte.
Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, opet bih vas zamolio da ne pravimo od Skupštine cirkus. Na snimku koji nam je prikazan veoma jasno se vidi da poslanici Demokratske stranke u drugom i u trećem redu ne mogu da glasaju  u svojim klupama. Na isti način je izabrana Republička vlada, na isti način je izabran predsednik Skupštine, Maršićanin, sa potpredsednicima Skupštine; i svaka odluka je doneta na isti način.
Zašto ćemo sada mi ovde posmatrati televizijski snimak i proces glasanja, kada je jasno da ne može da se glasa u poslaničkim klupama poslanika Demokratske stranke. Svi vi to dobro znate i to znaju oni koji su danas još jedanput pokušali da obmanu javnost.
Da li je potrebno da svaki poslanik Parlamenta prođe pored drugog i trećeg reda da bi video da poslanici Demokratske stranke ne mogu da glasaju u svojim poslaničkim klupama? Skupština je juče glasala, postojala je dilema, dilemu je na njkonkretniji način otklonio Administrativni odbor, jer je konstatovao da postoji, i elektronski i manuelni, verifikacioni zapis o prisustvu poslanika u sali i šta sada to znači? Neka se iznese jasan predlog.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zapravo su ovaj član 103. i delimično član 105. suština onoga kod ovog zakona oko čega su se lomila koplja. Ta revolucionarna i radikalna izmena u odnosu na postojeće radno zakonodavstvo proizilazi iz stava poslaničke većine Republičke vlade, kojom se zapravo ruši koncept komunističkog uređenja privrednog života.
Mi ne možemo Zakonom o radu narediti poslodavcu da mora da se dogovara sa svojim radnikom jer ovo više nije društvo kojim upravlja radnička klasa, društvo u kome ne postoji niko drugi osim radničke klase. Mi možemo naložiti poslodavcu da obavezno pregovara sa svojim zaposlenima, možemo uvesti arbitražu i sve je to učinjeno u članu 138. predloženog zakona o radu.
Ono što je ozbiljna primedba poslanika Srpske radikalne stranke, to su obaveze koje proizilaze iz međunarodno prihvaćenih konvencija, a između ostalog i konvencija kojima se uređuje radno zakonodavstvo u našem društvu. Ali, mi smo usvojili amandman jedne poslaničke grupe kojim se izlazi u susret ovakvom stavu i kojim se veoma precizno kaže da se prava, obaveze i odgovornosti iz stava 1. ovog člana uređuju kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu, a u daljem tekstu - opštim aktom ili ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, postojećim zakonom, i u skladu sa potvrđenim međunarodnim konvencijama.
Mi smo dobili dopis Saveznog sekretarijata za rad u kome se obavezuje da će uskladiti savezno zakonodavstvo sa republičkim; mi smo prinuđeni da sledimo logiku života u Republici Srbiji i da zakone prilagođavamo potrebama našeg društva, čak i u situacijama u kojima ne funkcioniše savezni parlament.
Možemo preći preko paradoksa da savezni parlament nije u stanju da uvaži realnost života po pitanju 29. novembra kao državnog praznika, ali ne možemo ići tako daleko i tolerisati nefunkcionalnost saveznog parlamenta u situaciji u kojoj imamo potpuno neregulisanu oblast radnog zakonodavstva.
Dakle, važno pitanje je obaveznost kolektivnog ugovora i mi na tako nešto ne pristajemo, jer ne možete zakonom obavezati poslodavca da on mora da potpiše kolektivni ugovor sa svojim zaposlenima ukoliko tako nešto nije realno. On je obavezan po zakonu da pregovara i u tome smo potpuno usaglašeni sa Međunarodnom organizacijom rada i radnim zakonodavstvom svih modernih evropskih društava.
Verujem da mi možemo oko toga da se dogovorimo. Što se tiče ratifikacije i potvrđivanja međunarodnih konvencija, zakonom o radu i amandmanima koje smo prihvatili izašli smo u susret tim namerama onih koji osporavaju zakon. Ali, ne možemo izaći u susret nameri da se poslodavac obaveže na kolektivni ugovor, jer je to zapravo vraćanje u vreme koje je prevaziđeno po svemu, pa između ostalog i po privrednoj dinamici i životu koje on prati.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da sam ja predsednik poslaničke grupe DOS-a, dozvolite mi da ipak znam koje smo amandmane usaglasili sa sindikatima, a koji su amandmani koji nisu naišli na našu podršku. Možda je Demokratska stranka Srbije, koja je takođe vodila razgovore sa predstavnicima sindikata, postigla taj dogovor, ali dogovori koji su proistekli iz sastanka DOS-a i predstavnika sindikata su dogovori koje je Republička vlada podržala i koji su u formi amandmana praktično već postali sastavni deo Zakona. Veoma jasno, i samo bih vas zamolio, pošto znate da smo postigli dogovor sa sindikatima, da kažete da li ste bili prisutni na tom sastanku na kojem je taj dogovor postignut.